Све тајне Алекса Фергусона, први део

Сер Алекс Фергусон први пут је открио, без устезања и инхибиција, као никада до сада, све методе које је користио за 26 година, колико је провео на клупи Манчестер Јунајтеда, када је и постао најбољи тренер у историји британског фудбала.

Фергусон, који ће последњег дана ове године напунити 71 годину, одржао је предавање на Пословној школи престижног америчког Универзитета "Харвард".

Студентима који проучавају његове менаџерске принципе открио је како то изгледа бити на челу спортског одсека једног од највећих спортских клубова света и глобалног бренда.

А славни Шкот је говорио о свему: о планирању сезоне, до танчина, ритуалима непосредно уочи меча, играчима које жели да доведе, правилној контроли свлачионице, али и грешкама које је правио.

Студентима је посебно било занимљиво како он спрема екипу, на који начин спрема себе уочи важних говора екипи, али и на који начин мења ток меча на полувремену.

„Сећам се да сам ишао да гледам Андреу Бочелија, оперског певача. Никада пре тога нисам био на концерту класичне музике. Али гледао сам ово и пажњу ми је скренула координација и тимски рад потребан да се концерт изведе. Један стане, и други крене – фантастично! Зато сам говорио са својим играчима о оркестру – како су они савршени тим. У таквим ситуацијама можете и да добијете помоћ од неких играча. Зато је Брајан Робсон био сјајан менаџер – он је разговарао са сваким играчем појединачно", нагласио је Фергусон важност колектива.

Казне нису омиљене, али су неопходне.

„Играчи се кажњавају, али то остаје у кући. Никада не смете да изгубите контролу. Чак ни када имате посла са 30 врхунских професионалаца који су милионери. И ако ико од њих покуша да се одупре мојој контроли, то значи његову смрт", истакао је Фергусон.

Ипак, и славни Шкот морао је да мења своје методе током година.

„Играчи данас воде, или су водили, далеко заштићеније животе него пре 25 година, тако да су далеко осетљивији. Некада сам био веома агресиван. Страствен сам и покушавам да победим увек. Сада сам, ипак, блажи. И то је сва фама око чувеног „фена" о коме сте толико слушали. Не можете увек да улетите и почнете да се дерете и вриштите. То једноставно не функционише".

„За играча – и за било које људско биће – не постоји ништа што би радије чуо него 'добро урађено'. То су две најбоље смишљење речи у спорту".

Није могао а да се не осврне и на губљење титуле претходне сезоне и на чињеницу да се сама динамика манчестерског дербија променила.

„И даље сам љут, мало, када помислим како смо протраћили трофеј прошле сезоне. Моја мотивација играчима биће да не смемемо да допустимо да Сити буде бољи од нас две сезоне заредом".

„Нек енглески клубови променили су менаџере толико пута да то играчима даје моћ у свлачионици. То је врло опасно. Бити менаџер у фудбалу је, на крају, посао подређен играчима. Постоји и парадокс. Ви мислите да сте бољи играч него што су они, а они мисле да би боље радили тренерски посао од вас", говорио је Фергусон о односима са играчима.

„Имао сам план да прекинем репутацију Јунајтеда као друштвеног клуба, исто колико и фудбалског. Занимљиво је видети стране играче како седе заједно, а играче из Британије како седе за другим столом. То није због неке поделе. Једноставно, играчи имају тенденцију ка познатом. Фантастично је гледати их како се забављају", истакао је Шкот важност добрих односа у екипи.

Горуће питање, испоставило се не само потрошних тренера у Србији, јесте и преживљавање на клупи. То је могуће само на један начин – победама.

„Прва мисао 99 одсто тренера, који тек преузимају екипу, јесте победа. Морају да победе да би преживели. Они доводе искусне играче, обично оне које су водили у претходној екипи. Али ја верујем да је битно изградити структуру у клубу, не само екипу. Треба вам темељ. А ништа није боље него видети младог играча како се пробија до првог тима".

„Најтеже је отпустити играча који је био сјајан, на терену и ван њега. Али сви докази су на терену. Ако видите промену, опадање квалитета, морате да поставите себи питање шта ће бити за неколико година".

Фергусон је открио како излази на крај са агресивним играчима.

„Један мој играч био је истеран неколико пута у кратком периоду. Када му дате прилику, чак и на тренингу, он је искористити. Могу ли да га учиним мање агресивним? Не. Да ли бих желео то да урадим? Не. Без агресивности, он није свој. Једноставно, морате да прихватите да постоји одрешена мана која је надомештена свим сјајним стварима које ради", стао је Фергусон у одбрану играча кога није желео да именује, али су сви погодили да је реч о Роју Кину.

Фергусон има своје мишљење о односу талента и напорног рада у спорту.

„Говорим играчима да је воља за радом такође таленат. Морају да раде напорније од било кога другог. Ако не могу да се подреде дисциплини коју негујемо у Јунајтеду, лете напоље. Интересују ме само играчи који желе да играју за Јунајтед, и који, као и ја, мрзе да губе".