"Фурија" је једина селекција која је форму подизала уласком у завршницу шампионата и била најбоља када је било најпотребније - у мечевима за медаљу.

Нису блистали у Берлину – поразили су их "орлови" и "азури", а да је Денис Шрудер био сигурнији са линије слободних бацања, сада бисмо можда о Шпанцима писали као о разочарању првенства. Ипак није, па су Шпанци "преживели" и живели до последње битке, за њих тријумфалне.

Истина, имали су најбољег играча шампионата у свом најбољем издању. Јер оно што је Пау Гасол приказао у 16 дана такмичења на 39. шампионату Европе јесте, једном речју, феноменално.

Шпанци су тако наставили тренд који су покренули 1999. године – да на сваком Евробаскету стигну минимум до полуфинала и освоје минимум четврто место. Не треба пренебрегнути ни податак да су од освајања прве титуле у Пољској 2009. само једном завршили на нижем степенику од највишег.

Литванци су били тврди, спремни и константни, што им је овога пута било довољно за европско сребро и олимпијску визу. Дакле, и даље су у врху и оправдано о својој земљи говоре да је "земља кошарке".

Ми и даље можемо о нашој домовини да говоримо исто, само без медаље у џепу. Играли смо допадљиву, ефикасну и модерну кошарку у Берлину, али, евидентно, пали након селидбе у Лил.

Међутим, није време за још један наш национални спорт – "пљување". Наравно, треба критиковати оно што јесте за критику и што је потребно поправити, пре свега физичку и менталну снагу и њено темпирање за саму завршницу.

Уосталом, пад форме и недостатак свежине коштао нас је пораза од Литваније и главног циља – директног пласмана у Рио. Касније смо изгубили и медаљу, али је остварен бар онај најнижи постављени циљ – обезбеђено је место у олимпијским квалификацијама. Још када би се "ван терена" изборили да их одиграмо код куће...

Французи такође нису издржали притисак и остали су без толико жељеног злата. Ипак, медаљу су пред својом публиком у Лилу ипак освојили, чисто да могу и резултатски овај Евробаскет да окарактеришу као, колико-толико, успешан.

Финасијски су пак одлично прошли и зарадили озбиљан новац (помиње се сума од 17 милиона евра). Три пута су на Стадиону "Пјер Мороа" рушили дворански рекорд у посети на првенствима Европе и привукли двоструко више гледалаца него Словенија пре две године.

Кад је реч о изненађењу шампионата, ту треба пре свега издвојити Чехе, који су сјајним партијама Веселог и Саторнаског дошли до високог седмог места и квалификација за ОИ. Својим наступом на турниру могу бити задовољни и у Летонији, Грузији, Финској, а поготово на Исланду, чији су играчи и навијачи били право освежење Европског првенства.

Међу разочарањима свакако треба поменути Грке, који поново након одличне групне фазе стају на првој елиминационој препреци, и Турке, који ни поред силних улагања на многим пољима, опет нису успели да ураде нешто конкретно. Хрвати такође нису оправдали снагу састава "са папира". Разочарале су и неке играчке звезде, попут Батума, Спанулиса, Богдановића, па и Новицког.

Следеће првенство Стaрог континента биће одржано 2017. године и биће последње пре великих промена у ФИБА календару и систему такмичења.

Постоји велика могућност да поново буде организовано у више од једне државе домаћина, с обзиром на то да су се господа Демирел и Новак похвално изразили о овогодишњем експерименту. Оно што је сигурно – биће услишене молбе играча и тренера да буде више дана за одмор током турнира, који је овога пута био заиста пренапоран, не само за кошаркаше.

Наслов је "Окрутно". И заиста јесте било тако синоћ на стадиону у Лилу.

На унутрашњим странама лист констатује да је то "Један од већих шамара ове генерације" и да је "Гасол срушио плаве снове".

Такође, подсећа се на све поразе "триколора" од "фурије" у последњих неколико година.

На осмој страни најављује се полуфинале Србија – Литванија, уз помињање чувене '95 и Атине, са сликом Сабониса и Ђорђевића са тог меча.

Када су вечерас индиспонирани Паркер и другови на неких шест минута пре краја имали девет поена вишка (61:52) после поена најефикаснијег међу њима, Де Колоа, чинило се да се све одвија по плану. Међутим...

Шпанци се попут феникса дижу и чак успевају да поведу, али Николас Батум тројком а Гобер блокадом доносе продужетак. А тамо, француски "распад система", пре свега са линије слободних бацања.

Промашили су "триколори" чак шест пенала у тих додатних пет минута, а Батум чак три за изједначење на 15 секунди пре краја. Уследило је закуцавање, а кога другог него Гасола, за потпуни мук у Лилу!

Неверица. Повремени крици, а неретко и сузе на очима утучених навијача. Имам утисак да се стадион није никад брже испразио, у тишини која гласно говори о очају његових посетилаца.

На крају невероватни Пау је на свом конту имао 40 поена и 11 скокова, а домаћин се од бројки са вечерашњег меча може једино похвалити новим дворанским рекордом у посети – великом разочарању присуствовала су тачно 26.922 сведока, од којих су се само њих стотинак радовали након последњег судијског звиждука. Наравно, мислим на Шпанце.

"Идемоооо" – на постоље

Много мирнији дан у кишном Лилу од првих полуфиналиста имали су српски кошаркаши – на програму је био подневни тренинг у "Пласаијуму".

Чекају нас расположени "орлови" на крају тренинга пред Литванце. Атмосфера добра, радна али весела. Мало нас је забринуо капитен Тео када смо га видели са облогама на скочном зглобу, али убрзо следи олакшање.

"Не брините ништа, све је океј", рекао је и додао: "Коначно ћу се наспавати пред утакмицу, ову најважнију до сада."

Пет од седам мечева "орлови" су играли у готово матине термину, и меч са старим знанцима Литванцима биће им први у "прајм тајму" (21.00). Вала, било је и време...

Иако се на двадесетогодишњицу чувеног атинског финала то намеће као занимљиво питање, селектор Ђорђевић не жели више да се враћа свој меч каријере. Каже да је "то прошлост и тамо треба да остане".

На изласку са терена главнозадужени за атмосферу на тренингу, помоћни тренер Мирослав "Мута" Николић објашњава нам шта значи његов чест узвик "Идемоооо". Вели, мисли на "идемо на постоље, јер је то све нормално".

Паузу користимо да новинарски, колективно "окупирамо" један оближњи аутлет, из кога готово нико није изашао без кесе. Цене приступачне, чак и за наш стандард.

Вративши се у дворану, Грци и Летонци су већ били почели свој окршај за олимпијске квалификације. Успешнији су били "Хелени", којима се касније придружују "азури". За последње место и прилику да кроз турнир изборе одлазак на игре имаће Чеси и Летонци, у петак пре нашег меча.

Само да не будемо са неким од њих у истом олимпијском кошу...

Након метрополе какав је Берлин, селидба у Лил донела је нешто мирније дане. Град који је, чини ми се, више белгијски него француски, велики је површински иако у њему живи свега 250.000 људи. Ипак, још скоро осам пута толико гравитира ка овом центру северне покрајне "Па де кале".

Кроз град протиче река Деул, а неке од знаменитости овог симпатичног места су "статуа Богиње", зграда Привредне коморе и театар "Себастопол".

Како смо због праћења Евробаскета били прилично везани за стадион "Пјер Муруа", који се налази на неких 10 километара од центра, више сам упознао тај нови део града који носи назив Вилнев Даск (Villeneuve-d'Ascq), где је овај велелепни објекат смештен. Што се јела тиче, док боравите у Лилу морате макар једном пробати традиционални "Велш".

Иначе, не могу а да не споменем утисак да ми се често чинило да сам у Белгији а не у Француској, највише због понуде пива и чоколада где превагу имају производи из комшилука.

До градског језгра се стиже метроом, који овде функионише сјајно. Композицијама, које су унутра прилично уске и тесне, нико не управља (потпуно аутоматизован систем) и оне у станице долазе буквално на свака 2-3 минута. Све функционише заиста беспрекорно.

Посебну енергију граду дају многобројни студенти са свих страна Европе и света. Углавном су смештени у кампусу који је на десетак минута пешке од стадиона. Ту имају готово све неопходне услове и инфраструктуру за живот и свој академски рад, али у онај ноћни провод морају у центар.

Град је веома добро повезан са околним већим градовима, па "те-же-ве" возом за неких 60 минута стижете до Брисела или Париза, док је Лондон на свега два и по сата путовања.

Време је врло променљиво и карактеристично за овај део земље. Прилично хладно и кишовито за наше поимања септембра. Током трајања такмичења температира није прешла 20. подеок.

Сам стадион има све оно што модеран спортски објекат може да пружи - велики комфор, велики број улаза, врхунске услове и све могуће пратеће садржаје.

Око стадиона су многобројни штандови за храну и пиће, а у понуди доминирају помфрит и сендвичи. Пиво је, као и много ствари овде, скупо за наше прилике - минимум 5 евра за пола литра точеног.

Услови за рад медија су пристојни, с обзиром  да је много тога импровизовано и монтажног типа.

Морам да кажем да и поред спектакла који прави више од 20.000 људи и што су забележене неке импресивне бројке у посетама, уз дужно поштовање према свима - стадион није место за кошарку! Њој је место у дворани, не у привременој већ нормалној, топлој, ушушканој...

Седма утакмица и седма победа! Овога пута тријумф са собом носи нешто опипљиво - полуфинале и две утакмице за медаљу! Још само једна победа и главни постављени циљ ће бити остварен - пласман у Рио.

Чеси у среду пред прилично празном двораном у Лилу показали зубе и квалитет, али Србија није Хрватска, већ уз домаћина једина још увек не поражена селекција, карактеран тим са дугом клупом који ево већ у седмом мечу на првенству налази пут до победе.

Иако је утакмица имала мало чудан ток у првом полувремену, на крају је све дошло на своје и носиоци игре на обе стране били су најефикаснији.

Новом докторском партијом капитен Милош Теодосић дириговао је игром Србије и на на крају оборио рекорд европских првенстава по броју асистенција - имао је невероватних 14, по седам у сваком полувремену! Уз то, додао је и 12 поена да заокружи дабл-дабл издање, које је имао и Бјелица са 14 кошева и 10 ухваћених лопти.

Ипак, прави "меч-винер" био је Зоран Ерцег, забележивши 20 поена (тројке 3-4), чини се увек кад је требало. Ширио је одбрану ривала и свако кашњење сурово кажњавао. Уосталом, због оваквих игара је и поведен на турнир.

На другој страни, чешки трио Саторански-Шилб-Весели био је двоцифрен (20-11-23), али је клупа која је срушила Хрвате овога пута затајила, убацивши скромних 14 поена.

Друго четвртфинале донело је много више узбуђења, продужетак и Литванце за ривала "орловима" у полуфиналу!

Италијани су својом пре свега индивидуалном игром успели да дођу до егала у последњем минуту, али онда врло траљаво одиграли последњи напад. Казна је стигла у додатних пет минута - Калнеитис и Валанчиунас су оберучке поклон прихватили, казнили "азуре" и послали их у разигравање за поредак од 5. до 8. места.

Дакле, 20 година након легендарног атинског финала, кошаркашка копља Срба и Литванаца укрстиће се, овога пута у полуфиналу и мечу за олимпијску визу.

Наш селектор их је тада "уништио" тројкама, а сада ће морати да спреми тактичко уништење. Да би све било као неки својеврсан римејк требаће нам једно "Даниловић над Сабонисом" закуцавање.

Рецимо изведби Калинића над Валанчиунасом. Тако ми се нешто јавља...

Иако су данас на програму биле две четвртфиналне утакмице, након којих смо сазнали имена првих полуфиналиста Евробаскета, око терена није било толико занимљиво, а могло је.

Могло је да је најбољи литвански кошаркаш у историји Арвидас Сабонис желео да сарађује. Али није. А покушао сам три пута нешто да извучем.

Прво сам га "уловио" у хали, али портпарол литванског тима није дозволио питања.

Други пут је био сасвим случајан – на улазу у оближњи шопинг-центар. Са два пријатеља и у храбром издању у шортсу излазио је из објекта, али пристао је само да се слика, поново без жеље за причом.

Трећи пут је био у полувремну меча Француска–Летонија, а тада је испред ВИП ложе једва рекао: "Добра кошарка на турниру", "Једна победа нас дели од уласка међу четири" и на питање о Даниловићу: "Видели смо се, у истом смо хотелу". Баш мало од тако велике звезде.

Грци бројнији, Шпанци бољи

Очекивао сам много веће присуство навијача из Шпаније у Лилу, али њих је било изузетно мало. Можда нису баш веровали да ће њихов тим победити до данас непобедиву Грчку, чији су навијачи било знатно бучнији током утакмице. Али, није помогло.

Пау Гасол је поново пружио докторску партију, убацивши 27 поена и ухвативши девет лопти. Оно што је још важније јесте да је био прецизан и миран онда када је то било најпотребније, кад се ломило.

На другој страни, сјајна дабл-дабл партија младог НБА играча Јаниса Антетокоунпа од 12 поена и чак 17 скокова није била довољна, с тим што треба рећи да је управо "Грик Фрик" у финишу меча два пута направио кораке, у веома важним нападима када се "јурила" предност ривала.

"Хеленима" се десило готово исто као и прошлог лета на Мундобаскету – да испадну убрзо после перфектног скора у групи. У Шпанији смо их избацили ми, а у Лилу Шпанци. Тако да се чекање Грка на медаљу са ЕП наставља, а траје, ево, већ 10 година (били су шампиони 2005. у Београду).

Паркер и патике

Само пола сата по завршетку првог, почињало је друго полуфинале. Тај период користим да се прошетам око стадиона и потражим навијаче, али ревносни и педантни Французи су махом већ били на својим местима.

Оно што сазнајем у овој шетњи кроз јак ветар јесте то да, како ми је открио момак са штанда "Пика" (Peak), најбољи играч "триколора" Тони Паркер годишње уз неограничен број пари патика од кинеске компаније инкасира и три милиона долара! "Мастан" уговор, што би се рекло.

Након тог штанда, "протрчао" сам и кроз званичну продавницу Фудбалског клуба Лил, у којој има баш свега што вам може пасти на памет, али ничег испод шест евра. Дакле, за наш стандард, скупо.

У халу стижем поново таман на време – када више од 22 хиљаде навијача пева "Марсељезу". Као један. Заиста звучи импресивно.

Дакле, мања посета и више празних места него против Турака, иако су се домаћини надали поновном померању лествице нагоре.

А на терену, укратко – Летонци добри и са активним резултатом до 17. минута, када Тони Паркер који је до тада шутирао 0/4 из игре, за свега два минута веже седам поена (две двојке и тројку) и враћа предност Французима, коју више нису испуштали.

У трећој деоници су пулени Венсана Колеа "додали гас", а Летонци почели да промашују у серији и више није било повратка. На крају убедљивих 84:70.

Значи, прво полуфинале нам доноси борбу титана, или како би причљиви и гласни шпански коментатор, који седи за столом до нашег рекао: "Финале пре финала" и "дуел главних фаворита".

Заборавио је Србију да повеже са финалом, а морао је, ако ни због чега другог, онда бар због првог меча на шампионату у Берлину.

Сутра ће дан бити посебан, другачији и лепши. Сваки нам је такав када игра наша репрезентација. Тада радимо више, али и уживамо још више. Ваљда ћемо око 20.30 бити у истом кошу као и ови "финалисти пре финала".

20.30 - Једно четвртфинале је завршено, следи још једно. Ево како изгледа карта за ВИП ложу... 

18.00 - Французи су већ спремни...

17.10 - Селектор Ђорђевић: Очекује нас тежак меч против врло добро организованог противника. Чеси су много напредовали...

16.45 - Српски репрезентативци стижу на тренинг...

13.00 - У 13 часова су свој тренинг завршили Французи, а после њих су на терен изашли њихови наредни ривали, Летонци.

12.00 - Кошаркашка репрезентација Србије имаће данас тренинг од 17 часова у дворани "Паласијум", удаљеној око два километра од стадиона. Селектор Ђорђевић обратиће се новинарима највероватније пре почетка.

Након дана одмора, који су учесници 39. првенства Европе у кошарци имали у понедељак, данас ћемо добити прве полуфиналисте.

Од 18.30 у "јужњачком окршају" снаге ће одмерити непоражени Грци и рањиви Шпанци, док се у 21.00 очекује нови спектакл на Стадиону "Пјер Мoрoа", јер ће на паркет истрчати домаћа селекција и тим Летоније.

На старту ме је занимао његов коментар досадашњег тока Евробаскета, али је он одмах почео да прича о "орловима".

"Србија игра веома добар турнир за сада и стварно уживам да их гледам. Добро је за њих што су били у најјачој групи. Добро се носе са свим ситуацијама са којима се суочавају, што доказује да су веома спремни. Заиста сам ипресиониран њиховим издањем до сада", рекао је Јанакис, а затим се осврнуо на меч Србија–Финска, који је такође гледао:

"Имали су очигледно проблема на почетку, али како је утакмица одмицала, били су све бољи. Показали су да могу да користе различите играче зависно од околности. Посебно у "пик ен' рол" игри, у којој Милош (Теодосић прим. аут.) има кључну улогу, а Радуљица се ту одлично креће. Такође, веома важан фактор у игри Србије је Немања Бјелица, који игра сјајно на овом првенству", примећује прослављени грчки кошаркаш, који у Лилу коментарише утакмице за грчку телевизију ОТЕ и како каже "труди се да својим коментарима приближи и објасни кошарку обичном гледаоцу".

На питање како види игре и напредак Теодосића, с обзиром на то да га је тренирао у Олимпијакосу, Јанакис уз широк осмех каже:

"Милош је невероватан играч и много волим његов стил. Сваке године је све бољи. Има велику подршку унутар српског тима, што му даје самопоуздање и онда је способан да уради буквално све на терену".

Након анализе српског учешћа у досадашњем току шампионата, осврнули смо се и на игре грчке селекције.

"Пласирали смо у наредну рунду прилично лако, са свих пет победа, али нисмо се суочили са најјачим екипама на континенту. Ипак, могу да кажем да се добро носе за сада са свим потешкоћама. Ове године имамо тим са пуно искуства и добрим балансом".

Јанакис, који је за грчку репрезентацију одиграо рекордне 402 утакмице и убацио рекордних 5.301 поен, сматра да су његови земљаци у доброј позицији да се коначно врате на постоље на које се он пео два пута у својој богатој каријери (злато '87 и сребро '89).

"Ове године имамо пуно квалитета и талента, са групом заиста добрих играча способних да направе велики резултат. Искрено се надам и верујем да ће успети у томе".

Легенда грчке кошарке тренутно је без тренерског ангажмана, али како поручује, једва чека да се варти на паркет.

"Након поваратка из Кине, мало сам одмарао, али било је довољно. Сада се надам доброј понуди и новом изазову, која ће ми омогућити да поново правим резултате. Нисам везан за Грчку, радио бих радио и у иностранству, можда и код вас у Србији јер ви волите и разумете кошарку на специфичан начин", закључио је Јанакис приликом одласка на своју коментаторску позицију уз осмех и поруку да се нада сусрету у финалу са Србијом.

Није било лако Теу и другарима да "смире" Салина и друштво, али је било заслужено. Осим победе, добили смо џокера у Симоновићу, покретача кад не иде у лику Милосављевића и коначно од Ерцега видели оно због чега је и поведен на Евробаскет.

Сигурно је утицаја на игру Ђорђевићевог тима имала и промена амбијента и прелазак из ушушкане берлинске арене у прохладну дворану на стадиону у Лилу. Тако је бар рекао наш центар Мирослав Радуљица, који се ипак довољно угрејао на терену и убацио 27 поена, највише на првенству.

Игра није била баш за памћење, али ћемо са овог меча свакако запамтити податак да су српски играчи имали феноменалних 30 асистенција, наспрам 13 противника, и још једном показали да тимском игром и прилагођавањем могу да реше сваки проблем на терену.

Нашим играчима следи пауза од два дана пред меч четвртфинала у којем ипак неће бити новог окршаја са старом муштеријом, Хрватском, већ са незгодним Чесима који су предвођени Јаном Веселим просто размонтирали "коцкасте" у недељном матинеу у Лилу.

Контролисали су плави меч 35 минута, једног тренутка подигли разлику на 30 поена и, чини се, рутински је сачували до краја, за вредну, заслужену и историјиску победу. Неће нам бити лако против њих, али о том мечу и Чешком тиму ћемо тек причати у данима пред нама.

Кишни дан у Лилу лепшим је, поготово за многобројне литванске навијаче, учинио невероватни Јонас Мачијулис, који је партијом каријере сломио отпор и срушио сан Грузина и нашег Игора Кокошкова.

Споменимо на крају и Италијане, који су без већих проблема сломили отпор Изреалаца, у чијим је редовима најбољи и најефикаснији био нови плеј београдске Црвене звезде Гал Мекел. По оном што је показао, биће достојна замена Маркуса Вилијамса. Како је рекао, једва чека да дође у Београд.

Непосредно после меча у којем је њихова репрезентација елиминисана са Европског првенства, навијачи из суседне нам земље дали су кратко виђење развоја догађаја.

Групица од осморо навијача која је била смештена иза коша и била најгласнија током утакмице, није крила разочарање.

"Видели сте и сами шта се десило. Ми смо се надали пролсаку и дуелу са Србијом, зато смо и дошли. Ово је катастрофа", каже један од њих, а други додаје:

"Ма, изабрали смо лакши пут. Можда је и боље овако да испаднемо, а не од Србије"

На питање да ли је била лоша атмосфера у њиховом тиму рекли су:

"Није, у питању је нешто више. Проблем је у главама", закључили су.

Они су се "ушуњали" у последњи ред на новинарској позицији иза коша и одатле испратили меч до краја.

На питање из које су редакције, Немања се само насмејао и популарнини Симон после мало размишљања рекао: "Ми смо из Њузнета"

Убрзо ће српски кошаркаши улогу новинара заменити силаском на паркет, где их очекује меч осмине финала са Финском.

Очекивао се спектакл у Лилу – и десио се. Французи су на фудбалском стадиону "Пјер Мороа" заиста направили ретко виђену фешту и амбијент у којем је декласирана Турска. Играли су домаћи кошаркаши на крилима више од 26.000 својих навијача, и после нешто смушенијег почетка просто самлели ривала.

Оно што заиста остаје за памћење је амбијент у импровизованој дворани. Телефоном није лако забележити и бар делимично дочарати колико је то било лепо, велико, бучно... И надасве чудно.

Био сам на великим фудбалским стадионима, био и у Медисон сквер гардену (истина не пуном), али је ово за мене био најнеобичнији кошаркашки меч којем сам присуствовао. Све ми је било некако велико и далеко. Све док не дођем до свог места у коментаторској ложи. Одатле се све види као на длану...

На полувремену домаћини објављују да меч гледа невероватних 26.135 гледалаца и то називају рекордом европске кошарке. На прву лопту сам поверовао, али ми врло брзо пријатељ из Београда преко Твитера јавља да то ипак није тачно. Наиме, било је више посматрача чак два пута – у финалу ЕП у Москви 1953. и борби за злато у Софији 1957. године. Наравно, то не умањује величну овог спектакуларног догађаја.

Што се услова за рад тиче, они генерално јесу добри. Ништа не мањка, али је све некако разбацано и за рад помало компликовано. Терен је на нултом нивоу, микс зона и прес-центар на "минус два", а новинарска соба на другом спарту. То ствара приличне потешкоће у раду и није нимало једноставно све постићи и свуда стићи. И правила око терена су се променила, тј. пооштрила. Више ником осим фотографа и волонтера није дозвољено да се шета око паркета. Али, наћи ћу алтернативу...

Поменуте три зоне покривене су бежичним интернетом, али простор између њих није, што је прично нелогично. У односу на берлински новинарски рај, где је све било малтене на једном месту, ово је корак назад. Мада, кажу ми старије колеге да је обично тако када се на оваквим тамичењима мења место.

Данас сам због тренинга наше селекције пропустио друго полувреме меча у којем су Летонци победили Словенију и комплетан окршај Грка и Белгијанаца. Једноставно, не може се све. Гледајући снимке и статистику, рекло би се да су у обе утакмице победили бољи. Као и на мечу Шпаније и Пољске, која се држала добрих тридесет минута у верватно последњем наступу Марћина Гортата у државном тиму.

Сутра ћу бар бити поштеђен путовања и награђен гледањем наших, који ће на паркет у пола три. Пре тога, ваља у подне испратити и снимити потенцијалног ривала у четвртфиналу, Чехе и Хрвате. Искрено, надам се овим другима... 

Враћајући се са тренинга нашег тима, испред стадиона срећем групу словеначких навијача, а са њима и бившег кошаркашког репрезентативца те земље Горана Јагодника.

Представљам се и кажем да сам из Србије. Добијам одговор: "Кажи брате наш, шта треба?", врло срдачно и искрено поручује Јагодник.

Логично, прво ме је занимао његов коментар утакмице и пораза од Летонаца.

"Лоше смо играли, поготово у наставку. У нападу без идеје, са много солирања. И одбрана је била лоша и нисамо умели да одговримо на агресивност Летонаца. Разочаран сам, није било добро", каже он.

На питање како је видео досадашњи ток Евробаскета вели:

"Нисам гледао баш све мечеве, али оно што јесам - ви сте апсолутни фаворити. Играте сјајно и уз Грке сте највише показали. Навијаћу за вас сада када су ови моји испали. Напред Србија!", искрено ће Горан, који се потом осврнуо на свој боравак у Вршцу, када је носио дрес Хемофарма.

"Мени је у Србији и Хемофарому било сјајно. И услови, и живот, и људи. Само ми је криво што нисмо узели неки трофеј. Али, није се могло против Партизана тада, из разноразних разлога".

Последњу профи сезону одиграо је у љубљанској Олимпији 2012, а од тада па до овог лета играо је за нижелигаша Попси из Ползеле.

"Нећу више да играм. Имам кафић у Цељу и кренуо сам у тренерску школу код Раше (Нестеровића прим.аут) у Савезу. Желим тиме да се бавим и останем у кошарци", закључио је Јагодник.

Сви очекују победу, али су свесни да неће бити лако. Симоновић је рекао да ће, ипак, противник морати да се прилагоди њима, тј. да ће се екипа трудити да наметне свој стил игре.

"Спремили смо утакмицу. Мораће они да нам се прилагоде. Неће бити лако, али очекујем победу", рекао је Симоновић и додао: "Другачије је него у Берлину. Више је прилагођена него што је заиста кошаркашка. Али, то неће утицати на нас".

Кузмић је рекао да тактику која је им је омогућила тријумфе неће мењати и да је задовољан својом игром.

"Морамо играти као до сада, и онда неће бити проблема. Задовољан сам досадашњим партијама", закључио је Кузмић.

Наше репрезентативце на тренингу је посетио и Игор Ракочевић. Он се осврнуо на досадашњи ток првенства.

"Фантастично изгледа за сада. Показали смо највише од свих, али има још простора за боље", рекао је Ракочевић.

Након тренинга, приликом изласка из хале, навијачи су поздравили наше репрезентазивце, а посебне овације добио је Милош Теодосић, и то од најмлађих, којима је поделио аутограме.

Овога пута не могу да се жалим на пут, јер је протекао скоро идеално. Није било журбе, није било кашњења, није било проблема.

Прво "Ер Франсовим" авионом до Париза, летом који је чак трајао и мање него што је било предвиђено.

Затим, спуштање лифтом на станицу где стају чувени француски возови ТЖВ и угодна педесетоминутна вожња до Лила у двоспратном вагону. Искрено, први пут сам уживао у вожњи возом и успео чак мало и да одремам.

На станици у Лилу поприлична гужва и борба за такси. Колега из Новости и ја некако успевамо да ухватимо један, који нас вози до хотела.

До мог одредишта вози таксиста Алжирац, који много зна о Србији. Био је једном у Југославији, још док је Тито био жив. Прати Европско првенство и наравно навија за Француску, али је и њега као и већину највише импресионирала игра "орлова". Очекује нас у финалу, против "његових". Додаје да планира да "појури" карту за неку од утакмица "триколора".

Каже ми да ће ми се град сигурно свидети, јер има много младих, претежно студената са свих страна света. У то сам се брзо уверио јер ми се хотел налази близу студентског кампуса. Препоручио ми је да обавезно пробам француску супу од лука и белгијско пиво "шиме(ј)". Мислим да ћу га послушати.

Овога пута се у близини хотела налази дворана, односно велелепни стадион "Пјер Мороа". Остављам ствари у својој малој соби и трчим на први тренинг Ђорђевићевих пулена у овом заиста модерном али за кошарку можда и превеликом здању.

Пре тога неопходан процес акредитовања и мале папирологије. На брзину обилазим медија центар, који је знатно већи од оног у Берлину а са једнако добрим условима. Убрзо нас један од волонтера позива да кренемо ка терену и присуствујемо крају првог тренинга нашег тима.

Чланови наше експедиције били су задовољни условима и дочеком у Лилу (лет, хотел, организација). Једино чиме нису најзадовољнији је термин првог меча, али, кажу, већ су се навикли да са доручка иду на борилиште.

Поручују да су спремни за Финце, који ће бити све само не лак ривал. Тако размишља и селектор, који је посебно издвојио петорку: Копонен, Салин, Хаф, Ли и Марфи. Неспорно, има ту квалитета али ипак мислим да у недељу не би требало да буде већих проблема.

Сутра је нови тренинг, од 13 часова, али не на стадиону већ у дворани спортова "Палас де Сен Совер"

До тада, Аu revoir!