Управо су изабраници, у нашој земљи омраженог, Ергина Атамана тешком победом над симпатичним Исланђанима (тек после продужетка) практично "спустили завесу" на такмичење у групи Б.

Последњи такмичарски дан почео је неочекивано – активацијом пожарног аларма у дворани. Врло брзо су сви присутни евакуисани, а после двадесетак минута враћени. Узрок – дим у кухињи. Не велики. Али, овде се ништа не препушта случају, па су и тада све процедуре испоштоване.

Иако се током чекања испред дворане пронела информација да би почетак меча Србија–Италија могао да касни, то се, срећом, није догодило.

Борба за прво место са Италијанима више је личила на игру мачке и миша. Истина, "плави" су били ослабљени неиграњем њиховог, за сада, кључног човека – Марка Белинелија. Решио је Пјанђани да га не уводи у игру. Дакле, калкулисао је. То ми је потврдио и колега са италијанског радија РАИ, који је седео до мене у медија-боксу за време утакмице. А и да није, не верујем да би резултат био нешто битно другачији.

Наши играчи се на другој страни нису играли дигитроном, већ лоптом. И поново су у томе били сјајни. Поготово онај који је у овој групи први међу једнакима. Капитен, Милош Теодосић.

Одиграо је Тео једну од најквалитетнијих партија у каријери, а сигурно најбољу четвртину откада је у Ваљеву почео да тренира под обручима.

За свега осам минута убацио је 14 поена, од чега три тројке. Уз то, имао је две асистенције! Чаробно! Али ту није стао. Наставио је да "плеше" по терену, и асистенцијом наградио сваку добру кретњу својих саиграча. Коначно га је кренуо шут споља и видело се да му то много значи. Значиће и игри нашег тима. Много.

По завршетку тог сусрета, у српским редовима није било превеликог славља. Већ се мисли на Финце. Али пре тога, "орлови" касно вечерас лете у Лил, а у Хотел "Мјеркури" стићи ће тек око три сата после поноћи. Далеко од идеалног сценарија, али шта је, ту је.

У утакмици коју Американци воле да зову "победи или иди кући", Шпанци су у трилер завршници победили, а самим тим и елиминисали домаћина – 76:77.

Све то је из првог реда са својим другарима посматрао један Американац – помало збуњени Кевин Дјурант, прва звезда НБА лигаша из Оклахоме. Наравно, привукао је велику пажњу публике и нас новинара.

Поново је трагичар у немачким редовима њихов најбољи играч на турниру, плеј Денис Шрудер, промашивши слободно бацање за продужетак. Тиме је индиректно послао у репрезентативну пензију свог саиграча и најбољег немачког кошаркаша у историји, Дирка Новицког. Популарни "Диркенштајн" овацијама је и са сузама у очима испраћен са паркета Мерцедес-Бенц арене. Трудио се, борио, али није вредело.

Немачки новинари открили су нам да ипак постоји варијанта да он још који пут заигра у националном дресу – уколико им Фиба уручи специјалну позивницу за квалификациони турнир за Рио. Нада умире последња.

Чека ме паковање, поново аеродром и лет до Париза. Па онда путовање возом до Лила. Надам се да ће све протећи како треба и да ћу овога пута на циљ стићи са пртљагом.

До следећег јављања, ауфидерзен!

Истина, можда нисам баш најкомпетентији да судим, с обзиром на то да ми је ово први Евробаскет, али имам само речи хвале за услове у медија центру у Берлину. Најкраће речено – има баш све.

Смештен је тик уз терен, на двадесетак метара од терена и двестотинак од Микс зоне где играчи дају своје импресије непосредно по завршетку мечева. Сала за званичне конференције је у суседној просторији.

Новинарска соба има око 200 места за исто толико акредитованих представника седме силе, и на сваком од њих могуће је прикључити се на интернет и убацити пуњач за рачунар, таблет или телефон. Бежични интернет ради беспрекорно, а могуће је прикључивање преко кабла. Копир-машине су ту, за случај да је потребно отштампати или умножити.

Поред свега набројаног, у овом великом простору налазе се и четири велика ЛЦД телевизора, на чијим се подељеним екранима могу пратити сви мечеви који су у току у датом тренутку. Дакле, добра је веза са Монпењеом, Ригом и Загребом.

Такође, новинари се на овом месту могу окрепити хладним и топлим напицима или појести сендвич.

Ваља истаћи и похвалити волонтере, којих у сваком тренутку у медија центру има неколико и који стоје на услузи за свако питање или евентуални проблем. Међу њима је и једна девојка из Чачка, која тренутно студира у Берлину.

Кад је реч о простору намењеном представницима медија у хали, ту сам био, да тако кажем, повлашћен. Наиме, како је Радио-телевизија Србије носилац ТВ права, заједно са колегама Шаренцем и Дендом био сам смештен у новинарску ложу тик иза клупа.

Ипак, као што сте вероватно приметили, време сам више проводио шетајући се око паркета. Остале колеге из Србије биле су смештене у бокс иза коша.

Све у свему, близу идеалног. Бар за мене, дебитанта.

Рапсодија! Тако бу у једној речи требало описати партија Ђорђевићевих пулена против Турка, што је последицу имало убедивљиву победу, четврту на првенству.

Након новог пораза његовог тима у неизвесној завршници, питали смо Пола Ципсера како је видео утакмицу.

"Тешка утакмица, као што смо и очекивали. Последњи шутеви су увек тешки, а ми нисмо успели да погодимо. После смо лоше бранили и изгубили у продужетку", рекао је Ципсер новинару Интернет портала РТС-а у Берлину, који га је потом замолио да објасни шта се заиста догодило пре два дана и зашто је одбио да дâ аутограм српском дечаку испред хале.

"Ево, објаснићу шта се десило. Мали је дошао до мене, затражио потпис и рекао да је мој тим 'безвезе' (Your team sucks!). Ми смо тада изгубили од Србије и шта сам друго могао да урадим?!", упитао је Ципсер и додао:

"Ако ћеш да ме исмеваш, онда нећеш добити аутограм", закључио је Ципсер. 

Meђутим, дечак Вук Ивановић, јуче је за Телеграф рекао да је немачки репрезентативац одбио да му дâ аутограм када је чуо да је из Србије.

На неколико места у берлинској дворани постављени су штандови са сувенирима. Продају их запослени из арене, али за ову прилику ангажовала их је Фиба Европе.

Има свега – од најефтинијих привезака који коштају осам евра, преко значки (12 евро) и шалова (15-20 евра), па до мајица са мотивима тимова из групе Б које се продају за 25 евра (обичне) и 35 евра, колико стаје поло верзија.

Такође, можете пазарити "молтен" лопте, у неколико величина и верзија.

За српске стандарде су цене можда "прејаке", али вероватно су и формиране према џеповима посетилаца из других земаља учесница.

Један од момака који ради у једној од продавница каже да имају пуно посла и да продаја иде одлично. О бројевима и ценама, разумљиво, није могао да говори.

Додаје да су најбоље муштерије до сада били Немци и Исланђани, али да су и навијачи осталих тимова куповали неки од производа који ће их подсећати на боравак у Берлину и Евробаскету 2015.

Знао је наш стручни штаб шта може да очекује против Исланђана - много трчања и пуно шутева за три поена. За то су српски играчи били потпуно спремни. И баш зато резултат није изостао и већих проблема није било. Можда само скок у првом делу.

Добро је што носиоци нису провели много времена на паркету (само Недовић и Калинић играли преко 20 минута), да се нико није повредио и да су се сви уписали у стрелце. Радује офинзивно "укључивање" Калинића, Кузмића и Милосављевића.

Али једна друга ствар везана за српски напад обележила је овај меч. То је акција "Ђинобили", са краја првог полувремена, коју је позвао српски селектор.

О чему се ради? То нисмо успели потпуно да откријемо.

Недовић је у микс зони рекао да се ради о "специјал" акцији на истеку времена по којем Тео шутира тројку.

Селектор Ђорђевић је на питање на кога је мислио када је позвао "Ђинобилија", одговорио да то не може да открије и да не морају новинари баш све да знају. И у праву је.

Када смо већ код аса Сан Антонија, вреди поменути да је тренер овог НБА тима Грег Попович уживо  посматрао меч, али је након "најезде" српских навијача који су желели да се са њим сликају, ипак одлучио да се пресели у једну од ложа берлинске арене.

Сутра је меч против одлично припремљених и веома агресивних Турака, који су данас врло добром партијом шансе домаћина за пут у Лил свели скоро на минимум. "Орлове" вероватно чека борба за прво место, с обзиром да је Шпанија доживела други пораз на шампионату- овога пута од Италије предвођеном феноменалним Белинелијем.

Мислио сам да ћу стићи да се попнем пре тренинга српског тима у понедељак, али то сам ипак урадио касније због великих преподневних редова. Предњачили су, наравно, Азијци.

Куповина карата се несхватљиво одужила зато што једна девојка ради три посла – продаје карте, даје информације и усмерава људе. Помало чудна одлука руководства ове атракције, коју годишње посети 1,2 милиона посетилаца.

Задовољство пењања на 203 метра коштаће вас 13 евра. Као новинару вам следује "Премијум лајн", односно избегавање чекања у реду за лифт, што може да потраје.

Након безбедносне провере сличне оној на аеродромима, улази се у лифт који вози до крова Берлина брзином од шест метара у секунди.

Током те брзе и угодне вожње, господин који спроводи посетиоце открива генералије торња – отворен је 2. октобра 1969. године, на двадесетогодишњицу оснивања ДДР-а. Висок је 368 метара и када је грађен имао је за циљ да буде показатељ моћи социјалистичког друштва.

Стигавши на део предвиђен за панорамско разгледање правим круг, а затим убацујем кованицу од једног евра како би дурбином "снимио" Рајхстаг и реку Шпреју.

Поглед заиста спектакуларан. Застаје дах, што би се рекло. Цео Берлин – који је све само не мали – на длану. И на тлу све изгледа као "под конац", а одозго је тај утисак још јачи, импресивнији.

Након сликања и прављења видео-записа, седам за шанк у бару. Поново наручујем пиво "берлинер киндл", које је овога пута два пута скупље него на земљи – четири евра. Али, колико пута у животу ћете имати прилику да га попијете на висини од 203 метра?

Признаћете, не много...

Преподневне часове сам искористио да прошетам до Арени најближег Platz-a, а то је онај који носи име по руском императору Александру Првом – Александерплац (Alexanderplatz).

Овај велики, добро уређен и садржајем пун трг је својеврсни центар овог дела града, који становници Берлина зову скраћено "Алекс".

Додавањем само једног слова на тај надимак, добијате још једно препознатљиво место овог мини-центра града – "Алекса" је највећи тржни центар и свакако један од главних разлога зашто је овај део изузетно прометан.

Други је свакако један од симбола Берлина – ТВ торањ, али њиме ћу се детаљније бавити у посебној фото-причи. Такође, Алесандерплац је и велико транспортно чвориште и место укрштања разних видова превоза (С, М или У бан).

Ипак, једна ствар ме је зачудила. Нема ама баш никаквих билброда и других видова реклама које би указале да се у граду, три станице вожње одатле, одржава првенство Европе у кошарци. Чак ни момак који ради на инфо-пулту туристичке организације није знао да је ово велико такмичење у току, ту у комшилуку. Чудно, али тако је.

На неколико места широм овог великог простора продају се кобасице у кајзерици. Мобилне екипе момака у црвеном продају их за један и по евро. На једном од многобројних "Донер кебап" места једем заиста добар и прави (три евра), у комбинацији са локалним пивом "берлинер киндл" (два евра).

Након тренинга репрезентације и слања материјала у редакцију који сте имали прилике да видите, поново се враћам на Александерплац и пењем на торањ, али то искуство заслужује посебан текст који ћете моћи да читате сутра.

По силаску на земљу, иако је мрак већ почео да пада, одлучујем да се упутим ка по многима најлепшој а свакако најпрометнијој берлинској улици – Фридрихштрасе.

Лаганом шетњом идем ка Бранденбуршкој капији како бих се још једном сликао код ове историјски важне грађевине. Јер, Берлинци умеју да парафразирају Римљане и кажу: Ниси био у Берлину ако се ниси сликао код капије. Ако је то неопходан доказ, онда га имам по други пут.

Обавих своју туристичку дужност и упутих се назад у хотел. Да искуцам ове редове и спремим се за сутрашњи радни дан, који ће почети већ око поднева, око три сата пре почетка дуела наших момака са Исландом (14.30).

До читања. Поздрав из Берлина!

Арена која је донедавно у свету кошарке и спорта уопште била позната као "О2" арена, пре почетка првенества Европе у кошарци променила је називног спонзора, па је сада "Мерцедес бенз арена".

Овај мултифункционални објекат налази се у источном Берлину, на последњој станици трамваја и "С бана", која носи назив "Вушер штрасе" (Warschauer Straße station) и која је својеврсно транзитно чвориште овог дела града.

Обичан посетилац кошаркашке утакмице у овој хали има све услове да ужива и да се осећа угодно. До плаћеног седишта се може доћи путем великог броја улаза. За оне са дубљим џепом у понуди је ВИП ложа, са црним кожним седиштима.

Ходинк је пун разноразних радњи где се можете окрепити.

Најпопуларнији прозводи су переце и "кари вурст" кобасице (3-5€), а интересантно је да је потпуно легално купити алкохолно пиво или вино.

То би у Србији било кршење Закона о понашању на спортским приредбама, али не у највећој хали у главном граду најразвијеније државе на континенту.

Током целог дана, око хале чији је капицетет 13.650 места одвија се пратећи програм намењен навијачима, па се тако можете опробати у убацивању лопти у веш машину или сликати поред велике "Молтен BGL7X-E5F" лопте.

Иначе, у самој хали је ангажован велики број запослених, чији је задатак да брину о безбедности посетилаца и учесника мечева, да одговоре на свако питање и да усмере све оне који се загубе, што није редак случај...

На крају је одлучила једна лопта, она Бјелицина која је "без коске" прошла кроз обруч 0.9 секунди пре краја.

Утакмицу сте вероватно гледали, али велики притисак због изузетне важности меча међу нашим играчима и стручним штабом нисте могли да видите на ТВ-у.

Било је веома стресно и напето, што је највише показивао селектор Ђорђевић, иако нису заостајали ни Јоца Антонић и Неша Илић. Нарвно, и цела клупа. Мута је био необично миран већим делом сусрета. Можда је и ова ситуација за њега нормална.

Посебно му је у очи упала ситуација са краја првог полувремена када су Сале и Јоца буквално урлали и тражили да се прави фаул, јер је било искоришћено само два од могућа четири. То је било толико гласно, да сам их на тренутке чуо јасније од немачких бубњара који не знају за одмор. И уродило плодом - пресеклисмо ритим Немаца и са поеном предности отишли на одмор.

Кренуло је добро у наставку, разлика је порасла. Али... Немци не би били Немци, да се предају и одустану.

Ношени френетичном подршком врло предане публике заиграли су пуно боље и увели меч у неизвесну завршницу. Изједначење је на 24 секунде до краја донео Шафрцик, након два ифанизивна скока и пролетња Теодосића на финту шута. И тада се са наше клупе тражио фаул, али га није било.

Немци су онда сецкали наш последњи напад са два преостала фаула. Онда следи тајмаут и цртање последљег напада. За Бјелицу. За победу.

Истина, није испало све баш како је планирано, али је исход био планиран. То је признао и Сале на брифингу за српске медије после официјелне КЗШ.

Објаснио је да је ово најважнија победа у групи, јер омогућава избегавање разноразних кругова. Али није био потпуно задовољан. Поручио је да је изузетно задовољан што је Немачка сведена на само 66 поена а Новицки на 15. Каже, да му је неко то понудио пре првенства, оберучке би прихватио.

Највише му је засметао очајан шут за три поена (4/30), непотребно удвајање Недовића на плус 6, наседање Теа на финту Шафарцика и недостак продор игре. Дакле, добро је али не довољно и има места за напредак, каже Ђорђевић.

Сутра је дан одмора и прилика за нормалан тренинг, који ће наш тим одрадити од 13.30 до 15.00, након чега ће се селектор поново обратити медијима, и детаљније најавити сусрет са незгодним Исландом. Бићу тамо...

П.С.

Са мање мало мање пажње и са много мање жара пратио сам мечеве Италија-Исланд и Шпанија-Турска. Резултати за мене очекивани, али партије Исланда и Турске ипак неочекиване. "Рибари" још једном позитивно изненадили и показали да су све ближи јачим европским селекцијама. Од Турака се ипак очекивао знатно већи отпор и боља игра против Шпаније, која их је благо речено надиграла у свим елементима кошаркашке игре. Нашем тиму овакав развој догађаја иде на руку...

14.10 - Српски кошаркаши се загревају у Берлину.

13.00 - Kиша и даље пада у Берлину. Карте за утакмицу коштају од 50 евра.

Још увек нема гужве око хале. 

10.00 - "Мало касним са сумирањем сјајног јучерашњег дана, али оправдано. Морао сам да "јурим" свој, и даље изгубљени пртљаг и позајмим нешто гардеробе. Ту су ми у сусрет изашли чланови нашег експедиције - портпарол Сибиновић и потпредседник Клеут. И овим путем им се захваљујем на помоћи!

Субота је по свему била сјајна! Добро, време није било такво, али је много битније оно што се десило под кровом импозантне берлинске арене.

Фноменална партија Салетових играча, ту пре свега мислим на друго полувреме. О партији Белог не бих трошио много речи. Описао бих је једном речју - СПЕКТАКУЛАРНО! И заиста, можда се то у ТВ преносу не може уочити, али Немања је био доминантан на сваком делу терена, и против сваког чувара. Да, чак и против НБА играча Гасола и Миротића. Нема дилеме, спреман је Немања за најјачу лигу на свету.

Од осталих наших јунака издвојио бих и другог Немању, Недовића. Његова серија поена у првом полувремену била је, бар по мом мишљењу, кључна да останемо "изнад воде". То нам је и омогућило да у наставку "удавимо" Шпанце.

Друга ствар која ме је посебно импресионирала је број српских навијача који су били на јучерашњој утакмици. По слободној процени, било је то бар 70% присутних у хали, уз неких 20% Шпанаца и 10% осталих. Нису наши људи били организовани, али су били спорадично бучни. А у моментима када се меч ломио, то су и осетили и дали ветар у леђа. Нису само мене импресионирали, већ и селектора. Он је атмосферу описао као "невиђену и за њега неочекивану".

Истакао бих и сјајну организацију, бар за сада. На све се мислило, бар када је у питању рад представника медија. Прес центар је одлично позициониран, па вас двадесетак корака дели и од паркета, и од сале за конференције, и од микс зоне. Али о томе више другом приликом.

А сада се сви заједно окрећемо мечу против силно мотивисаног домаћина. Са Новицким".

Јирген и његови другари дошли су два сата пре почетка меча како би покупили своје карте на благајни. Резервисали су их раније, још у априлу. Гледаће, и меч Шпанија-Србија од 18 сати.

"Мислим да ћемо победити Исланд са 20-30 разлике. Али сутра против Србије ће се видети колико смо заиста спремни и јаки".

Тек тада му откривам да сам из Србије, на шта он каже:

"Оооо, Теодосић! Најбољи у Европи!", био је искрен и узбуђен. "Обожавам да га гледам!"

Потом се осврнуо на сутрашњи меч:

"Биће много тешко против вашег тима. Ви сте фаворити за финале. Нама много зависи од Дирка. Како он буде играо, тако ће нам бити. Велики је притисак јавности, а уз то многи од ових играча ће први пут играти у овако великој дворани", каже 24-годишњи Јирген, студент дизајна.

Сматра да је ово последње такмичење на којем ће играти Новицки, јер је по њему готово немогуће отићи у Рио.

"Песимиста сам поводом пласмана на ОИ. Мислим да немамо превелике шансе да тамо одемо. То значи и Дирков опроштај и нови живот репрзентације без њега. Ипак, ту су Шрудер, Плајс, Цирбес - они су наша будућност"

У Берлину је хладно за београдске услове, свега 15 степени уз веома јак ветар. Најављује се и киша у току после поднева.

Но без обзира на временске услове, већ око поднева се око арене могло приметити некилико група немачких и исландских навијача што наговештава да ће у хали владати узаврела атмосфера.

На благајнама нема гужви за продају карата чија је најефтинија цена 29 евра. Немачки навијачи испијају пиво и опуштају се пре меча. Највише њих носи дрес Новицког, наравно.

Неки играју баскет на неколико терена распоређених испред хале. Али има и оних којима је сликање пред халом на првом месту.

У дворани тренутно тренинг имају кошаркаши Турске репрезентације који играју са селекцијом Италије од 21 час, а и тај меч можете пратити у директном преносу на нашем Другом програму.

Репрезентативци Србије су већ у току преподнева имали тренинг, а селектор и стручни стаб су замолили представнике медија да данас не долазе у хотел пре утакмице, како би могли максимално да се фокусирају на предстојећи меч.

Немачки навијачи полако пуне дворану ...

Навијачи Србије полако се окупљају испред дворане ...

Поздрав, јављам се први пут из Берлина, где већ данас почиње Евробаскет 2015, бар што се тиче тимова из групе Б, међу којима је и Србија.

Биће ми ово прво Европско првенство кој ћу пратити уживо, и са којег ћу извештавати. "Ватрено крштење", што би се рекло...

Овај шампионат се одржава тачно 20 године од чувеног турнира у Атини, који је био први који сам свесно пратио на ТВ-у и кога се сећам. Управо због тог великог тријумфа и освојеног злата Салета, Бодироге, Ребраче и осталих легенди, брат и ја тражили смо од оца да нас "упише на баскет".

Током десетогодишњег активног бављења кошарком, као и сви клинци маштао сам да као играч у дресу са државним грбом одем на ЕП. Испред зграде и у сали имитирао актуелне репрезентативце, и надао се да ћу их једног дана баш ја одменити и заслужити позив селектора.

И ево, 20 година касније одох на своје прво континентално првенство, али као новинар. Да будем искрен, не жалим се, иако је улога другачија од оне о којој сам маштао. Али, и то је успех. Велики.

Током трајања овог великог и чини ми се никад јачег турнира трудићу се да стигнем на што више места и догађаја, и да вам фотографијама и видео снимцима дочарам атмосферу на и око првенства. Сигурно неће бити идеално и без грешака, али трудићу се максимално и што би фудбалери рекли - даћу 100% својих могућности.

Кад авион касни, пртљаг стиже сутра

Није почело баш најбоље. Авион "Ер Србије" за Цирих каснио је 40 минута, па једва стигох за онај који лети у Берлин. Ја јесам, али пртљаг није.

Тако сам заједно са још двадестак сународника, који су дошли у Берлин на ЕП, али и на Сајам беле технике, остао без личних ствари, што је проузроковало необјашњиво дуго чекање и пријављивање "нестанка" на Тегел аеродрому. И када се све завршило негде око 1 после поноћи, сви аутобуси су већ били отишли. Морам у такси.

Вози ме чудан, али ипак занимљив таксиста. Родом из Франфурта, у Берлину је од 1981. године. Хипик, становник је западног дела града, и то са великим поносом истиче. 

Питах га да ли прати спорт, а он рече да нема времена за то јер вози свој "мерцедес" сваке ноћи, седам дана недељно. 

Више је причао о политици и стању у друштву, и томе како је Берлин из његове младости нестао. Каже да је град изгубио душу од када поново постао главни град, јер га преплављују политичари и финансијски моћници. Њему који ради ноћу а спава дању, уз стални раст цена живота то ни мало не прија.

Коначно стижем у хотел који се налази у, таксисти мрском, источном делу града. Плаћам услугу и поздрављамо се. Пожелео ми је леп провод и успех моје Србије на Европском првенству. Каже да зна пуно Срба - из његовог Франкфурта на Мајни...

Касно је већ, а треба рано устати. Субота је важан дан. Играју Србија и Шпанија!

До читања.

П.С.
Ово је прво и последње јављање које ћу неком посветити. Посвећујем га свом недавно преминулом оцу, који нажалост није доживео да ово чита а сигуран сам да би био поносан.