Број становника је у последњих четврт века порастао за 27 одсто, што је Монпеље учинило осмим највећим градом Француске. У ужој градској зони живи око 265.000 људи. Монпеље има пријанту медитеранску климу и отприлике 300 сунчаних дана годишње. Признат је универзитетски центар, са више од 70.000 студената.

Занимљиво, Монпеље је један од тек неколико великих градова Француске који нема римско наслеђе. Такође је један од ретких градова француског југа без неке врсте додира са грчким утицајем. У поређењу са градовима окружења, Монпеље, основан у десетом веку, је врло млад град.

Верски ратови у Француској током 16. века имали су велики утицај на изглед града и његове архитектуре. У 19. веку град је постао индустријски центар. Као такав, није необично што је привукао велики број људи који су током шездесетих година проплог века, након независности Алжира од Француске, одлучили да се населе управо овде.

Најпознатија, али никако не и једина туристичка атракција је Екусон, историјски центар града. Ту је и велелепна четврт Антигон, као и чувена катедрала Сент Пјера из 16. века.

Монпеље је спортски град. Фудбал је најпопуларнији спорт, као и било где другде у Француској, али кошарка не заостаје превише.

Утакмице на Евробаскету 2015. биће играни у „Парк енд Суитс" арени. У њу стаје нешто више од 10.000 гледалаца.

Некада подељен, а након историјског рушења зида поново уједињен, Берлин спада у ред на највећих и наживљих градова у Европи.

Поменут први пут у 13. веку, Берлин је кроз историју био седиште и главни град Бранденбурга, Пруске и Немачког Рајха, кроз различите облике владавине кроз које су ови пролазили

Званично, у њему живи 3,4 милиона становника, али ка њему гравитира још бар толико грађана Немачке. Симбол града је медвед.

Главне знаменитости поред остатак Берлинског зида су Брандербуршка капија, Рајхстаг и Постдамер плац и Телевизијски торањ.

Што се тиче Мерцедес Бенз арене (донедавно је носила назив О2 арена), која се налази на Мерцедес плацу, она предтсвља једн у од најмодернијих дворана у Европи.

Капацитета 13.500 места, пружа одличне услове, како за спортисте тако и за посетиоце.

Репрезентација Србије и остали тимови групе Б играће своје мечеве у овом велелепном објекту од 5. до 10. септембра.

Лил се налази на северу Француске. Главни је главни град департмана Север и са градовима који се налазе на француско-белгијској граници (Кортријк и Турне), чини целину која окупља 1.9 милиона становника.

По званичним подацима из 2006. године у самом Лилу, који лежо на реци Деул живи 226.014. То је трећа је по величини речна лука Француске а највећи студентски центар у држави.

Сама завршница Евробаскета неће бити одиграна у хали, већ на адаптиртаном стадиону „Пјер Маурој", на коме своје мечеви игра фудбалски прволигаш Лил.

На мечевима од четвртфинала до саме завршнице очекује се по 23.000 посетилаца, што ће овом шампионату дати посебну ноту.

Овај град изникао је из два средњовековна насеља која су настала на два суседна брда. Први писани траг о овом граду датира из 1094. године. Током турских освајања и владавине Балканом, отприлике између 14. и 18. века, Загреб је био важна погранична тврђава. Барокна реконструкција града у 17. и 18. веку потпуно је изменила његов изглед. Старе дрвене куће су уништене, на њиховом месту су се појавиле раскошније грађевине разноврсних намена и функција.

Загреб је био у експанзији у овом периоду. Изграђене су болнице и школе, а сам град је прерастао своје средњовековне границе и почео је рапидно да се шири.

Средином 19. века Каптол, Градец и околна насеља су и административно интегрисана у град Загреб, што је само поспешило и убрзало његов развитак. Разоран земљотрес из 1880. године покренуо је нови талас реконструкције и модернизације. У овом периоду изграђен је велики број јавних зграда, паркова и фонтана. Путна инфраструктура је такође умногоме унапређена, што је било неопходно имајућу у виду да се број становника током 19. века удесотостручио.

Отприлике као и Београд, након Другог светског рата и Загреб се, јужно од Саве, проширио. Тако је настао Нови Загреб.

Загреб, наравно, има врло важно место на кошаркашкој мапи Европе. Пре 26 година, дакле 1989. године, овде је такође игран Евробаскет. Југославија је освојила злато на шампионату.

Цибона, иако, баш као и наш Партизан, не пролази кроз највеселије тренутке, јесте један од великана кошарке на овом континенту. Са Драженом Петровићем у тиму, Цибона је била двоструки узастопни шампион Европе.

Утакмице овогодишњег Евробаскета биће играни у Арени Загреб, највећој дворани у земљи наших комшија. Реч је о дворани која прима око 16.000 гледалаца на кошаркашким мечевима.

Архитектура Риге је веома лепа и јако разноврсна. Од готичких цркава и средњовековних грађевина у Старом граду, до дрвених грађевина старих стотину година, чини се да је ово град који врло лако може да нахрани прохтеве и најпробирљивијих путника. Центар града уврштен је у Светску баштину Унеска, што ваљда довољно говори о његовој естетској и свакој другој вредности.

Прошле године, Рига је имала статус Европског центра културе. Током 365 дана одржано је огроман број специјалних манифестација , са циљем промоције културе у најширем смислу. Међутим, ово није град коме је потребан подстрек како би понудио динамичан културни угођај.

Рига је место у коме се налази Национална опера Летоније, а у којем се редовно одржавају концерти звезда класичне или популарне музике. Изложбе уметнике из читавог света су свакодневница у овом граду.

Рига је позната по сјајним ресторанима, у којима гост може да проба традиционална летонска јела заједно са модерним и познатијим укусима. Још једна популарна атракција је и традиционално летонско купатило, које се намеће као избор испред уобичајених а данас врло популарних спа третмана. За љубитеље шопинга, ту је Стари град, препун продавница сувенира и шопинг центара.

Изнад свега, Рига је град позамашне кошаркашке историје. Током двадесетих година прошлог века, студенти у овом граду постали су први летонски кошаркаши, претварајући Ригу у велики центар овог спорта у овом делу Европе.

У Риги је 1925. године одиграна једна од првих европских интернационалних кошаркашких утакмица (Летонија је играла против Естоније). И када је Летонија интегрисана у Совјетски Савез, Ригин статус кошаркашког центра није био компромитован.

Утакмице Евробаскета 2015. играће се у „Арени Рига", дворани која за кошаркашке мечеве прима 11.200 гледалаца. Изграђена је 2006. године, а у њу је уложено нешто мање од 30 милиона евра. Пре шест година у њој је одиграна најпосећенија утакмица на Евробаскету за даме. Меч између Русија и Летоније посматрало је 8.716 навијача.