Идеални тим Европског првенства у избору Уефе формиран је у формацији 4-3-3:

Маик Мењан (Француска) - Кајл Вокер (Енглеска), Мануел Аканђи (Швајцарска), Вилијам Салиба (Фанцуска), Марк Кукуреља (Шпанија) - Родри (Шпанија), Дани Олмо (Шпанија), Фабијан Руиз (Шпанија) - Ламин Јамал (Шпанија), Јамал Мусијала (Немачка), Нико Вилијамс (Шпанија).

Претходно је за најбољег играча изабран Родри, а за најбољег младог фудбалера Јамал.

Процес селектовања тима

Уефа је имала посматраче на свакој утакмици у Немачкој. Они су анализирали наступе фудбалера и бирали су играча утакмице за сваки меч.

"Идеални тим има препознатљиву формацију која одражава истакнуте тактичке трендове током целог турнира, са играчима изабраним за сваку позицију. Индивидуалне перформансе играча и утицај на њихов тим разматрају технички посматрачи приликом доношења одлуке", истакла је Уефа у саопштењу.

Списак посматрача на Евру:
Фабио Капело, Јоан Лупеску, Мајкл О'Нил, Дејвид Мојес, Аљоша Асановић, Рафаел Бенитез, Аврам Грант, Пеки Бонер, Франк де Бур, Оле Гунар Солшер, Ајтор Каранка, Жан Франсоа Домерг.

Јамалов гол против Француске изабран за најлепши

Погодак Ламина Јамала у полуфиналу против Француске изабран за најлепши на Европском првенству.

Јамал је постигао гол са 25 метара удаљености. После његовог гола, следе голови Енглеза Џуда Белингема против Словачке, Швајцарца Ђердана Шаћирија против Шкотске, Румуна Николаеа Станчијуа против Украјине и Турчина Арде Гулера против Грузије. 

Најлепших 10 голова на Европском првенству комплетирају Турчин Мерт Мулдур против Грузије, Шпанац Фабијан Руиз против Хрватске, Енглез Оли Воткинс против Холандије, Италијан Матија Цакањи против Хрватске и Холанђанин Ћави Симонс против Енглеске.

"Моменат којег сам се плашио је дошао. Време је да кажем збогом француском тиму", написао је најбољи стрелац Француске у историји на Инстаграму.   

Са 57 голова Жиру је најбољи стрелац Француске свих времена, а иза њега су Тијери Анри (51), Килијан Мбапе (48), Антоан Гризман (44), Мишел Платини (41) и Карим Бензема (37).

Жиру је са Француском је 2018. године био шампион света, 2022. вицешампион планете, а освојио је и Лигу нација у сезони 2020/21.

Првенство је углавном протекло уз појединачне и релативно мање инциденте, сасвим супротно насиљу на неким ранијим турнирима, преноси АП.

Министарство унутрашњих послова Немачке је саопштило да је око 2,6 милиона људи присуствовало утакмицама у 10 градова домаћина, а још шест милиона гледало преносе утакмица у зонама за навијаче.

Током турнира било је укупно 170 хапшења и 320 притворених. Полиција је забележила 2.340 прекршаја повезаних са турниром, укључујући 700 телесних повреда и 120 крађа.

Било је и 140 случајева насиља над полицијским службеницима.

Министарка унутрашњих послова Ненси Фезер рекла је да Немачка "спремна за све замисливе опасности од исламистичког тероризма, преко хулиганског насиља до сајбер напада и " опасних летова дронова".

"Било је знатно мање безбедносних инцидената и прекршаја него што су наше службе безбедности очекивале унапред на такмичењу с милионима људи", рекла је Фезер у саопштењу и оценила да је "веома високо присуство полиције широм земље било пресудно да тако буде".

Немачка је увела привремене граничне контроле на свим својим границама током такмичења, што би требало да траје до петка.

Међутим, та контрола ће остати на граници с Француском пре и током предстојећих Олимпијских игара које почињу 26. јула, а остаће и раније уведене провере на источним и јужним границама са Пољском, Чешком, Аустријом и Швајцарском, које су мотивисане забринутошћу због миграција.

Србија се након 24 године нашла у елитном европском друштву. Грузија је забележила дебитантски наступ. Шпанија је постала прва екипа која је тријумфовала четири пута. Роналдо рекордни, шести, а вероватно и последњи пут наступио на смотри најбољих европских екипа.

Статистика ће међутим брзо изветрити, а моменти, попут шест издвојених у наставку текста, остаће оно по чему ће се такмичење памтити.

Ламин Јамал

Будућност светског фудбала налази се у ногама седамнаестогодишњег чуда из Каталоније.

Иако није превише тога постигао као тренер Барселоне - за разлику од играчких дана - Ћави може и мора бити поносан на макар једну одлуку, а то је храброст да се пружи шанса тада петнаестогодишњем Ламину Јамалу.

Нешто више од годину дана касније, током којих је оборио многе рекорде, нови Ла Масијин "вуковац" је понео звање најбољег младог играча турнира.

Осим једног од најлепших голова на турниру, којим је постао најмлађи стрелац у историји Евра, шампионат је завршио и са четири асистенције, изједначивши на тај начин рекорд који је до сада био у власништву Љубинка Друловића.

Међутим, чак и када се по страни оставе силна достигнућа са префиксом "најмлађи", Јамал је својом игром, дриблинзима и зрелошћу доказао да се ради о тренутно највећем таленту светског фудбала.

Предано је обављао дефанзивне задатке и увек бирао право решење, пленивши притом смиреношћу некарактеристичном за дете његових година. Због тога ће, између осталог, тек завршени Евро свакако бити упамћен као онај на ком је фудбалски свет боље упознао Ламина Јамала.

Енглеска - тако близу, а тако далеко

Успео је поново Герет Саутгејт да доведе "Горди Албион" на корак до освајања великог такмичења, али је поново изгубио у финалу.

Након срцепарајућег финала на "Вемблију" пре три године, пораз од Шпаније учинио је Енглеску једином репрезентацијом која је изгубила два везана финала Евра.

Саутгејт је најавио да ће поднети оставку уколико не постане шампион, с обзиром на то да је и он био свестан квалитета екипе коју је повео у Немачку.

Међутим, упркос великом броју звезда, Саутгејт је био тај који се константно налазио у првом плану, пре свега захваљујући лошој игри. Индивидуални квалитет, срећа и лакши жреб су му додуше били довољни да дође до последње утакмице, али је тада на наплату дошао сваки гол који је постигнут у надокнади.

На крају, питање које највише мучи острвску штампу јесте да ли је Саутгејт направио успех. Информације о новој шанси су већ појавиле, а и играчи су више пута исказивали своју подршку некадашњем репрезентативцу. 

Саутгејт је додатно учврстио свој статус статистички најуспешнијег селектора Енглеске икада, али му је трофеј поново измакао и питање је да ли ће у Северној Америци 2026. добити нову прилику.

Нови (не)успешни орлов лет

Било је потребно 24 године да би се Србија поново нашла на Европском првенству. Такмичење је завршила као последња у групи након два ремија и пораза од Енглеза и није успела да се домогне друге фазе.

Очекивања јавности су истини за вољу била мања. Тешка група, лоше квалификације и пропуштена шанса у Катару били су довољни да се прогнозама приђе са већом дозом опрезности.

У праву је селектор Стојковић када каже да се Србија није обрукала. Изгубила је само једном, примила само два гола и такмичење окончала без катастрофалног пораза ког су се многи навијачи прибојавали.

Међутим, тешко је поверовати да је циљ одласка на првенство био пуко избегавање негативних резултата, због чега је остао горак укус у устима по испадању.

Иако се по завршетку турнира могло чути другачије, Пикси ће и даље бити селектор "Орлова", уз најаву да се спрема реконструкција тима који је изборио пласман на два велика такмичења.

Будућност, међутим, и даље делује магловито.

Испраћај хрватске златне генерације

Са звањем треће најбоље екипе на свету, Хрватска је дошла на још једно Европско првенство у низу. Овога пута са нешто другачијим очекивањима.

Већина играча који су чинили окосницу тима у претходном периоду налази се у позним играчким годинама и за њих је такмичење у Немачкој представљало последњи велики турнир у репрезентативним каријерама.

Ситуацију им је додатно отежало у чешће у групи смрти из које на крају нису успели да се искобељају, иако су били јако близу.

Знали су често у скоријој прошлости да привуку срећу на своју страну у одсудним моментима, да би им она окренула леђа против Албаније и Италије.

Голови у надокнадама тих утакмица су их оставили без друге фазе и највероватније означили крај за Модрића, Виду, Перишића и Брозовића.

Иза њих ће остати друго и треће место на Светском првенству, али и нешто слабији резултати на Европским првенствима који су се наставили и у Немачкој.

Португал - живот у Роналдовој сенци

Дошли су Португлаци на турнир као једни од фаворита за освајање првог места. Вратили су се уплакани, обогативши друштвене мреже садржајем за дуг период.

Предњачио је капитен Кристијано Роналдо, који је поново успео да себе избаци у први план.

Иако више није у Европи, не игра на врхунском нивоу и тренутно није најбољи фудбалер Португала, Роналдова аура је била једна од највећих препрека за изузетно талентован тим који је такмичење завршио у четвртфиналу.

Привлачио је превише пажње својим понашањем, које често није било у складу са његовим реномеом и годинама, а изостала је нешто чвршћа рука од оне Мартинезове.

Упркос таленту, Португалија игром није оправдала очекивања, због чега су њени играчи могли нешто раније на одмор. Оно што им је недостајало, било је више играча који би сваком мечу приступили као Пепе, који је у 41. години показао на који начин се доприноси тиму.

Премало изненађења

Иако је почело помало неочекивано, крај није превише изненадио.

На готово сваком шампионату се појави екипа која изненади све аналитичаре и својим играма покупи симпатије гледалаца, али и помрси рачуне фаворитима.

Овога пута је тако нешто изостало, макар када је резултатски део у питању. Словенци јесу намучили Енглезе и Данце, Румуни су изненађујуће дошли до првог места у групи, а Грузија је на првом учешћу успела да се домогне друге фазе. Међутим, већ у осмини финала било је јасно да се разлика у квалитету не може увек надокнадити, чак и када одиграте добро.

Словенија је имала прилику да избаци Португал, док су Словаке секунде делиле од највеће победе у историји. Исход је ипак, када се сведу рачуни, био потпуно очекиван.

Ниједан фаворит није окончао Евро након прве фазе, што је био чест случај на претходним великим такмичењима. Уследила је нокаут фаза у којој је по правилу све могуће, али су фаворити на крају увек пролазили даље. Све до финала у ком је победио бољи тим.

Нико вероватно није очекивао Грчку из 2004. године, али је турнир остао ускраћен за једну од фудбалских бајки које свако такмичење учине макар за нијансу занимљивијим.

"Од прве до последње утакмице било је очигледно да су Шпанци у свим елементима игре доминантни у односу на своје противнике и да су апсолутно припремљени за једно овако важно такмичење. Рекорди које су оборили током шампионата довољно говоре о њиховој супериорности. Велика концентрација квалитета, како на терену, тако и на клупи за резерве, амбијент у екипи на врхунском нивоу и најважније од свега, тимски дух који ниједног тренутка није доведен у питање. Све су то фактори од кључног значаја у савременом фудбалу и не треба да нас чуди што је Де ла Фуентова екипа деловала толико моћно у Немачкој", сумирао је утиске селектор Србије за сајт ФСС-а.

Стојковић је на позив председника Уефе Александера Чеферина, заједно са бројним званицама европског и светског фудбала, пратио финални меч на Олимпијском стадиону у Берлину. 

"Све што фудбал чини најлепшом игром на свету и због чега публика долази на стадионе, Шпанија је демонстрирала у протеклих месец дана. Техника, брзина, беспрекорна физичка спрема, трчање, пресинг. Разговарао сам синоћ у ложи са колегама из других земаља, сви кажу да је највећа предност Шпаније у томе што је Де ла Фуенте дуги низ година радио у млађим категоријама шпанског Савеза и што све ове клинце познаје у душу. Направио је храбар потез са сменом генерација, спојио искуство и енергију, створио тим који плени заједништвом и коме је колектив на врху листе приоритета", додао је Стојковић.

Селектор Србије је истакао колико је у модерном фудбалу важно подредити се тиму.

"У модерном фудбалу, веома је важно да сви играчи своје индивидуалне квалитете подреде екипи и да живе једни за друге. Небитно је ко игра, а ко седи на клупи. Ви сте синоћ на клупи Шпаније имали Наћа и Хоселуа, играче који су прваци Европе са Реалом. Битна је репрезентација и стил игре. Шпанска игра одавно није само тики-така. То је сада једна модернија и савршенија верзија. Стил фудбала у коме сваки играч ради за екипу и својим квалитетом доприноси успеху колектива", изјавио је Стојковић.

Видели смо два различита полувремена, морамо да учимо од Кејна и Морате

Према мишљењу селектора Србије, Драгана Стојковића, у финалу су виђена два различита полувремена.

"Карембе и Макелеле су ми у полувремену рекли да излази Родри због повреде и да улази Зубименди. Вртели су главом, у смислу колико ће се то одразити на игру шпанског тима. Али видели сте, када постоји систем, једна промена не може ништа драстично да промени. Темпо, ритам игре, физиономија, све остаје исто. Можда и боље, као што се десило синоћ. Шпанија је показала да и без Родрија делује моћно, дали су гол и створили још један зицер у првих 90 секунди другог полувремена", констататовао је Стојковић.

Како је нагласио некадашњи фудбалер Црвене звезде и Олимпика из Марсеја, два тренда су привукла пажњу свим стручњацима.

"Први је дупла маркација у фази високог пресинга, где агресивност шпанских играча није утицала на компактност линија тима. Други тренд је да су играчи увек примали лопту у покрету, не остављајући противнику простор за размишљање и брзу реакцију.  То је према њиховом мишљењу најефикаснији начин да се створи бројчана предност у зонама терена где се одвија акција. То су и кључни разлози доминације Шпаније у свим сегментима игре и на свакој утакмици током овог Европског првенства. Задња линија чврста и уиграна. Везни ред агресиван и са играчима чије су техничке могућности на вансеријском нивоу. И напад који је изузетно функционалан са два млада аса попут Вилијамса и Јамала, плус искусни Мората у централи, деловали су буквално неукротиво", рекао је селектор Србије.

Стојковић се осврнуо на то што капитен фудбалске репрезенатције Енглеске Хари Кејн још увек нема трофеј у својој каријери.

"Податак звучи заиста утопијски. Реч је о једном од најбољих нападача данашњице. Мени је још један детаљ са утакмице оставио јак утисак, а то је излазак из игре Кејна и Морате. Два капитена, два лидера својих репрезентација. Ниједан гест, ни најмања реакција која би нарушила дух у екипи. Одлазе на клупу, пружају подршку. То су ствари на којима сви морамо да учимо. Нема сујете и превеликог ега, сви су су служби колектива и победа је свима заједнички циљ", рекао је Стојковић.

Јамал је откровење турнира, рекли су ми да имамо шансе против Шпаније

Стојковић је прокоментарисао и наступе најбољег младог играча Евра, Шпанца Ламина Јамала, за ког сматра да је откровење шампионата.

"Будућа звезда светског фудбала. Изузетно фудбалски интелигентан, игра рутински, зрело. Вуче потезе који у његовим годинама делују импресивно. Није Де ла Фуенте луд што га је гурнуо у ватру и доделио му улогу протагонисте у тиму. Круна је тај гол против Француске, жао ми је што и синоћ није искористио бар једну од две сјајне шансе. Треба одати признање и Пикфорду на бравурозним интервенцијама. Једно је сигурно, Јамал је освежење за европски фудбал и момак који ће својим чаролијама да нас забавља у наредних 15 година", сматра Стојковић.

Фудбалери Србије имаће прилику да буду први противници нових првака Европе. Утакмица првог кола А дивизије Лиге нација између Србије и Шпаније је заказана за 5. септембар на стадиону "Рајко Митић".

"Радујем се и срећан сам што ће Шпанци прву званичну утакмицу као нови шампиони Европе одиграти против наше репрезентације и пред нашом публиком. То је прилика да Маракана буде пуна и да им честитамо на фантастичном резултату који су направили у Немачкој. Са друге стране, то је прилика и за наше момке да се одмере са најјачом репрезентацијом на континенту. Има ли већег изазова од дуела са Олмом, Вилијамсом, Јамалом, Родријем, Моратом. Можда у индивидуалном смислу нисмо на њиховом нивоу, али све може да се надокнади борбеношћу, тимским духом и колективном игром. Важна је стратегија, трка, агресија. Да сваки играч који добије шансу од првог минута и сваки који уђе са клупе, спроведе у дело све оно што смо замислили и што смо се договорили пре утакмице", нагласио је Стојковић.

Стојковић је додао и да су му саговорници у Берлину пренели да Србија има шансе против Шпаније.

"Причао сам са Капелом, Венгером, Клопом, Бенитезом, Мојесом. Њихово мишљење не разликује се пуно од оне анализе коју смо направили после Европског првенства. Капело ми је рекао да нисмо заслужили да изгубимо од Енглеске. Каже: 'није то било тако лоше'. Мора да се да гол, мора да се победи. Сви се враћају на шансе Митровића против Словеније. Једна лопта у мрежи и потпуно друга прича. Рекли су ми главу горе, да извучем поуке, да тим треба да се освежи. Допада им се моја идеја и подмлађивању репрезентације. Клопу сам честитао на свим подвизима у досадашњој каријери. Није лако седети на клупи Ливерпула и у континуитету освајати трофеје. Колико сам могао да приметим, не пати за фудбалом. После толико година, заслужио је да се одмори", закључио је Стојковић.

Србија је Европско првенство завршила на последњем месту у групи Ц са два освојена бода.

Фудбалери Србије ће тако имати прилику да буду први ривали новог актуелног првака Европе. Меч у А дивизији Лиге нација заказан је за 5. септембар на стадиону "Рајко Митић".

ФСС је то споменуо и у својој честитки на шпанском језику.

"Шпанци, честитамо! Видимо се ускоро у Београду", пише у објави на друштвеној мрежи "Икс".

"Не могу бити срец́нији, ми смо прави тим, шампиони Европе. Поносан сам на играче. Хвала целој Шпанији на подршци", рекао је Де ла Фуенте на конференцији за медије.

Де ла Фуенте је нагласио да је битно што су му играчи веровали, као и да нису сумњали у његове одлуке.

"Није важно да ли су ми неки веровали или нису. Било је важно једино то што сам осећао да ми играчи верују. Верују ми већ годину и по дана. Сваки корак у страну био је раст. Оно што ме заокупило је то што су ми истински веровали, без икакве сумње у моје одлуке. Све је то сада срећа и понос", изјавио је Де ла Фуенте.

Шпански селектор се осврнуо на игру коју је његова селекција показала.

"Само смо се договорили да појачамо то што смо до тада радили. Било је то питање самопоуздања, да знају како да тумаче меч. Ова селекција Шпаније је најбоља на свету, то сам раније рекао и стојим иза тога. Покушао сам да наметнем идеју за коју сам знао да ће играчи моћи да развију. Не само кроз посед, већ и контролу игре са бржим прелазима. Не измишљам ја ништа што већ не постоји, само покушавам да извучем максимум из фудбалера", закључио је Де ла Фуенте.

Пикси се сусрео са доскорашњим менаџером Ливерпула Немцeм Јиргеном Клопом и легендарним бившим менаџером Арсенала Французoм Арсеном Венгером.

Први наредни задатак селектора Србије биће у Лиги нација, кад ће у Београд доћи, испоставило се, првак Европе Шпанија, која је савладала Енглеску са 2:1 у финалу.

"Мислим да је Шпанија најбоља екипа на турниру. Нисмо довољно добро контролисали лопту, али смо били у игри све до последњих десет минута. Разочаран сам. Моји играчи су били невероватни, веома сам поносан на све што су показали на Европском првенству. Мало је недостајало да освојимо пехар", рекао је Гарет Саутгејт након меча.

Жали селектор Енглеске што његова екипа није искористила прилике.

"Имали смо моментум на нашој страни после изједначења, али га нисмо искористили. Такође смо имали одличну шансу у 90. минуту да изједначимо. Вероватно, кад се погледају свих 90 минута, нисмо урадили довољно да би победили", закључио је Саутгејт.

На вечној листи најмлађих стрелаца у финалима европских првенстава и даље је најмлађи Италијан Пјетро Анастази, који је дао гол у финалу поменутог турнира, на истом мечу када и Џајић.

Италија је тада освјила први пут шампионат Старог континента.

Занимљиво је да је на четвртом месту вечне листе Кол Палмер, који је дао гол за Енглеску са 22 године и 69 дана у мечу против Шпаније.

Листа најмлађих стрелаца у финалима првенстава Европе:
1. Пјетро Анастази - 20 година и 64 дана (Италија - Југославија,1968. године)
2. Нико Вилијамс - 22 године и два дана (Шпанија - Енглеске, 2024. године)
3. Драган Џајић - 22 године и девет дана (Италија - Југославија, 1968. године)
4. Кол Палмер - 22 године 69 дана (Шпанија - Енглеска, 2024. године)

Након дуела на "Маракани" у септембру, изабраници Драгана Стојковића Пиксија ће 15. октобра у госте новом прваку Старог континента, а утакмица ће бити одиграна у Кордоби.

Шпанија и Србија ће у групи 4 А Лиге нација за ривале још имати и Швајцарску и Данску.

Две првопласиране селекције ће се пласирати у четвртфинале А Лиге нација.

Шпанија је 2023. године освојила Лигу нација победом у финалу над Хрватском после пенала.

"Његова особина је да се изузетно добро креће и да је увек близу прекршаја, играча и лопте", навео је Недић у анализи суђења.

Аналитичар Недић је апострофирао да је Летексије у финалу Европског првенства одржао час суђења.

Комплетну анализу Дејана Недића можете погледати у видео-снимку.

Везиста Манчестер ситија Родри је у потпуности контролисао средину терена на шест од седам утакмица Шпаније (није играо против Албаније због парних картона), а постигао је и један гол - у победи 4:1 против Грузије у осмини финала.

Ово му је друго индивидуално достигнуће у дресу Шпаније, пошто је прошле године већ проглашен за најбољег играча финалног турнира Лиге нација.

Јамал је играо свих седам утакмица за "фурију", а уз један гол (у полуфиналу против Француске) уписао је и четири асистенције, чиме је изједначио рекорд који је до сада држао Љубинко Друловић.

Друловић је рекорд, који је до вечерас био на снази, поставио на шампионату Европе 2000. године у Белгији и Холандији.

Шпанија је голом Ојарзабала у завршници меча против Енглеске постала шампион Европе.

Након великог славља на терену и церемоније доделе медаља, шпански краљ Фелипе, уз помоћ председника Уефе Александра Чеферина, уручио је трофеј Алвару Морати, капитену шпанског националног тима.

Пре Шпанаца, енглески фудбалери су добили утешне медаље за друго место, а честитао им је и принц Вилијам.

Одликован је и судијски тим који је делио правду у финалу, на челу са младим француским арбитром Франсоа Летексијеом.

Након тога, вагабундо какав јесте, фудбал се поново отиснуо у свет. Пропутовао је целу планету, не осећајући носталгију и не помишљајући да се врати. Од Европе, преко Јужне и Северне Америке, све до Африке и Катара.

Пре три године се коначно нашао на "Хитроуу", али само на преседању, одбијајући да напусти аеродром. 

Деловало је стога да је коначно време и да је одлагања било доста. Након авантура у Италији и Аргентини, повратак кући је упркос нешто лошијим издањима у Немачкој изгледао као неминован, нарочито имајући у виду срећу која је водила Енглеску кроз лакши део жреба.

Међутим, како то обично бива, у последњим тренуцима, искрсла је понуда која се не може одбити. Уместо периода у кишној и лоше вођеној Енглеској, фудбал се определио за две године на обалама сунчане и изванредно организоване Шпаније.

Више му се свидело Родријево беспрекорно постављање, Вилијамсова брзина, Олмов пријем и Де ла Фуентеов систем, него Саутгејтово ослањање на пуки таленат изузетних појединаца, који нису деловали као тим.

Шпанија је од самог почетка шампионата деловала као најбоља екипа на турниру, што је на крају успела и да наплати, упркос недостатку искуства и великим изазовима. На путу до финала морали су да избаце и Немце и Французе, да би на крају срушили и много искуснијег противника.

Де ла Фуенте је створио систем који у потпуности одговара квалитетима његових играча и који није трпео ни приликом повреда истакнутих првотимаца – друго полувреме против Енглеза су одиграли без најбољег играча такмичења – и показао да се континуирани и предани рад са младима увек исплати.

Енглези су на крају поново дошли на корак од буђења из кошмара који траје скоро 60 година, али нису успели. Нису на крају крајева, иако фудбал често не мари за то, ни заслужили да дођу до титуле.

Само на махове су исказивали свој таленат, без назнаке о било каквом плану, а камоли дугорочнијој стратегији. Четири пута су губили у нокаут фази и три пута су се враћали. Четврти пут се није дало, односно није дао Олмо – човек који је непланирано и из сенке био међу најзаслужнијима за четврти наслов првака Европе.

Такав расплет ставиће Саутгејтов образ на тест. Уколико испуни дато обећање, препустиће кормило неком потенцијално вештијем капетану, који ће знати како да на бољи и ефикаснији начин организује своју посаду.

До тада ће се фудбал, на лежаљци и са коктелом у руци, сунчати на обалама Шпаније, са пасошем који је Микел Ојарзабал продужио на још минимум две године.

Претходно је фудбалер Барселоне већ постао најмађи учесник Европског првенства и најмлађи стрелац у историји шампионата Европе.

Претходни рекорд држао је Португалац Ренато Санчес, који је у финалу Европског првенства 2016. године играо са 18 година и 328 дана.

На трећем месту је још један Португалац - Кристијано Роналдо, који је у финалу 2004. године имао 19 година и 150 дана.

Шпанац надмашио и Пелеа

Јамал је и најмлађи фудбалер свих времена који је наступио у финалу једног од два највећа репрезентативна турнира – Светског или Европског првенства.

Шпанац је тако оборио рекорд из 1958. године, када је легендарни Бразилац Пеле наступио у финалу Мундијала.

Пеле је тада имао 17 година и 249 дана.

Капело је српској репрезентацији пожелео много среће и успеха у А дивизији Лиге нација, а нарочито у квалификацијама за Светско првенство 2026. године, уз поруку да навијачи Србије имају доста разлога за оптимизам у наредном периоду.

У финалу Европског првенства вечерас ће на Олимпијском стадиону у Берлину играти фудбалери Шпаније и Енглеске.

Прогнозира победу Шпаније 3:1, уплативши 100.000 евра на тај исход.

"Хеј момци, Шпанија сутра побеђује са 3:1. Уплатио сам 100 хиљада евра на квоту 19/1. Овај резултат ће ми донети 2.000.000 евра, као и 1.100.000 које ћу зарадити само на победи! 3.100.00 евра укупно! Утакмица је на мој рођендан! Сутра!", написао је Мекгрегор.

Финале Шпанија-Енглеска игра се од 21.00 у Берлину.

У Берлину ће нападач Бајерна имати прилику да скине ту "клетву".

"Нема тајне да нисам освојио тимски трофеј, из године у годину сте све мотивисанији да то промените. Имам прилику да освојим један од највећих трофеја и упишем се у историју са својом земљом, нарочито јер сам поносни Енглез. Нема сумње да је то посебна ноћ у мојој каријери. Потребно је много рада до тог момента, али сам одлучан да недељна ноћ буде посебна", рекао је Кејн.

Екипа има веру у себе.

"У једној фудбалској утакмици може свашта да се деси. Прошли смо кроз доста тога, враћали се и подређене позиције. То буди велику веру. Биће тешко, ипак се ради финалу Европског првенства. Ништа лако не очекујемо", навео је Кејн.

Финале Евра Шпанија-Енглеска игра се од 21.00 у Берлину.