Енглеска полиција је објавила да су ухапшена четворица навијача.

Они су остављали расистичке коментаре на Фејсбуку, Инстаграму и Твитеру.

Непознати починиоци су вандализовали мурал посвећен Рашфорду у његовом родном граду. Убрзо након тога, међутим, велики број навијача је облепио увредљив натпис порукама подршке и захвалности.

Енглески играчи су и пре шампионата клечањем пре почетка сусрета скретали пажњу на важност борбе за расну равноправност, што је наишло на осуду дела јавности у Енглеској.

Премијер Борис Џонсон је најавио жестоку борбу против злоупотребе друштвених мрежа на овај начин, али су он и чланови његовог кабинета оптужени за лицемерје, јер управо они нису пружили подршку фудбалерима на старту турнира.

Полиција је објавила да је до сада било 897 инцидената који се повезују са фудбалом и 264 хапшења у 24 часа око финала. 

Енглеска полиција је објавила да је 19 њених припадника повређено, док је 86 особа, од чега 53 на самом стадиону, ухапшено.

Уефа је отворила истрагу због сукоба и нереда уочи утакмице, као и због великог броја навијача који је насилно и без карте ушао на стадион.

"Разговарао сам са својим оцем, каже да је био јако уплашен. Нико не треба да пролази кроз тако нешто, посебно не на фудбалској утакмици", рекао је Мегвајер енглеским медијима.

Енглеска фудбалска федерација је истакла да ће покрнеути детаљну истрагу у вези са инцидентима и осудила је понашање навијача на њиховом путу ка стадиону.

Процењује се да је најмање 5.000 навијача ушло на стадион без карте. Наводи се да су навијачи улазили директно иза навијача са картама, односно да су пробијали баријере на улазима предвиђеним за навијаче са посебним потребама.

Мегвајеров случај није усамљен. Чланови породице и пријатељи фудбалера Италије, укључујући и Жоржињову супругу, били су присиљени да се премештају са својим места, а наводи се и да су чланови породица неколико чланова енглеског тима трпели увреде од навијача који су, мимо права, ушли на стадион.

У идеалних 11 нема капитена нових европских шампиона, Италијана Ђорђа Кјелинија, као ни првог стрелца турнира Кристијана Роналда.

"Мислим да су селекције Италије и Енглеске заслужено играле у финалу. Мислим да су највише показале у овом периоду. Остао је тај тренд високог пресинга појединих екипа. Италијани су направили неки нови тренд игара као у њиховом национално првенству", рекао је Александар Станојевић, тренер ФК Партизан.

Много контроверзе изазвала је и чињеница да је турнир први пут одигран у 11 земаља. 

"Више сам лично очекивао од Белгијанаца, који су пре седам година направили велике резове у свом фудбалу и словили су за велике фаворите, баш као и Французи, које смо сви видели у завршници шампионата", истакао је Ивица Краљ, некадашњи репрезентативац Југославије. 

Оба полуфинала и финале одигран су у Енглеској, на Вемблију.

"Италија и Енглеска су много утакмица одиграле код куће. Енглези су пет мечева играли у својој домовини, само један сусрет одиграли су у Италији, на Олимпику у Руму. И Италијани су играли читаву групну фазу код куће. Мислим да им је то много помогло да се опораве и припреме за наредне мечеве", нагласио је Љубинко Друловић, фудбалски тренер.

Наредни Европски шампионат у фудбалу играће се 2024. године у Немачкој. 

Он је први голман у историји који је добио ово претижно признање.

За најбоље стрелца шампионата проглашен је Португалац Кристијано Роналдо, који је на четири меча постигао пет голова, исто као и Чех Патррик Шик, али је фудбалер Јувентуса имао и једну асистенцију и одиграо мање минута

Пехар су из авиона националне авио-компанија "Алиталија" изнели селектор Роберто Манчини и капитен Ђорђо Кјелини.

Са круном на глави, Кјелини је пехар потом изнео и из аутобуса испред хотела у којем је шампионска делегација смештена по доласку у земљу, након којег ће уследити пријем код председника државе, а касније (можда) и свечани дочек. 

"Били сте нам пред очима, били сте нам у срцима. Осећали смо бол оних који су патили и проблеме оних који су бачени на колена због пандемије", поручио је Кјелини.

Све до зоре улице и тргови градова широм земље били су препуни света, младих и старих који су прослављали победу уз плес, музику, игре, вику, звукове сирена, туба, националну химну.

"Заиста нам је требало нешто што ће нас поново ујединити у слављу, да поновно можемо уживати у тренутку среће", рекла је грађанка Рима, преноси Ројтерс.

Како преноси, италијански Скај Спорт, неће бити уприличена прослава на улицама, како би се избегла масовна окупљања, пошто локалне власти (још увек) нису дале зелено светло.

Италија је славила у финалу ЕП након што је била боља у извођењу пенала од Енглеске на испуњеном лондонском "Вемблију" – 1:1 (3:2).

Енглеска је рано, у другом минуту, стигла до вођства, а стрелацје био Лук Шо. Након поготка фудбалера Манчестер Јунајтеда утакмица је ушла у онај природан ток који намеће резултат. Међутим, Италија, иако свакако екипа која је стремила томе да контролише утакмицу како би се у њу, резултатски, што пре вратила, није била претерано успешна у томе. Свакако не колико је била током остатка турнира, свакако највећим делом.

Међутим, након одређених промена на полувремену, Италија је успела да стигне до изједначења. То је урадила после прекида, како се неретко "преламају" и много мање значајне и стресне, а опет неизвесне утакмице попут ове.

Леонардо Бонучи је постигао погодак и тиме постао најстарији стрелац у историји финала Европских првенстава.

До краја није било голова (чак не ни превише значајнијих прилика), те је стога меч отишао у продужетке, како ваљда и приличи једном финалу на Вемблију (сва досадашња су ишла у продужетке).

Како ни тамо није било голова, приступило се пеналима, који су показали сву силину притиска какву доноси једна оваква утакмица, каква се, сасвим дословце, игра најчешће једном у каријерама, ако и тада.

Белоти и Жоржињо су промашили за Италију (овај други када је имао прилику да реши меч), али су за Енглеску погодили само Кејн и Мегвајер. Рашфорд и Санчо су промашили, а они су, практично једино и ушли да би шутирали пенал.

Донарума је одбранио, напослетку, и пенал који је извео Сако, којим је ово финале и окончано.

Ово је шеста титула за Италију (четири пута су били прваци света). Међу европским земљама, само Немачка (седам) има више.

Енглеска, са друге стране, која је сасвим јасно демонстрирала да има предивну будућност, овога пута није стигла до трофеја због познатих мањкавости – овај тим је успео да слави у мање од четвртини (22 одсто) мечева у којима се стизало до једанаестераца. Ниједна европска селекција, која је играла барем три таква меча, нема лошији скор. 

Управа лондонског стадиона огласила се овим поводом крактим саопштењем.

"Изашли смо на крај са изгредницима и побринули се за нереде који су се догодили на спољнем сигурносном прстену око стадиона, уз подршку полиције. Безбедносне мере су брзо активиране у релевантним деловима и није дошло до упада људи без улазница".

Толико чекано и одлагано Европско првенство броји "ситно". Остало је још 90 минута (можда и мало више) најбољег европског фудбала.

У финалу специфичног и изузетног турнира састају се Енглеска и Италија.

Пола века чекања да се "фудбал врати кући"

Тешко да, поред Енглеза, постоји иједан спортски тим који о себи има тако високо мишљење, а нити један успех да исто потврди. 

Читавих 55 година је било потребно Енглеској да се домогне финала великог такмичења.

Европско првенство никада нису освојили, трећи на континенту су били 1968. године, а 1996. су се домогли полуфинала.

То само подгрева еуфорију која је, чини се, на историјском максимуму.

Послодавци су на Острву пуштали запослене раније са посла, давалу су слободне дане, деца су касније ишла у вртиће и школе, премијер Борис Џонсон размишља да понедељак прогласи за нерадан дан уколико Енглеска освоји трофеј...

Чак се огласила и краљица Елизабета и пожелела успех репрезентацији.

Пут до финала 

Енглеска је завршила групну фазу као првопласирана испред Хрватске, Чешке и Шкотске. 

Победили су Хрватску и Чешку, док су са Шкотима одиграли без голова.

Први велики испит Енглези су имали у осмини финала. 

Савладали су Немачку, и већ тада доказали да су на турнир дошли са највишим амбицијама. 

У четвртини финала били су силовити против Украјине, а у полуфиналу су, после продужетака, савладали Данску.

Уз дужно поштовање Немачкој, Украјини и Данској, Енглези се ипак нису на турниру срели са изазовом какав представљају Италијани...

За разлику од гласних и бучних Енглеза, Италијани су радили претходних година и месеци у тишини - са стилом.

Без буке са ивице понора до финала ЕП

Пре почетка турнира Италију нико није сврставао међу фаворите. Заправо, нико је није ни спомињао када се говорило о екипама које могу далеко догурати.  

Роберто Манчини је направио невероватан посао откако је преузео национални тим 2018. године, у тренутку када је Италија пропустила Светско првенство и била најлошије пласирана на Фифиној ранг-листи у својој историји. 

Италијани су протутњали кроз квалификације које су завршили са максималних десет победа и невероватном гол разликом 37:4.

Често оспоравани Манчини је потпуно препородио "азуре" и претходних недеља његов рад коначно добија потврду и о њему се говори у суперлативима.

Последњи пут Италијани су поражени крајем 2018. године, а на овом турниру су показали невероватну зрелост и менталну снагу.

Пут до финала

Италијани су завршили групну фазу као првопласирани у групи А.

Три победе из три меча против Швајцарске, Турске и Велса.

У осмини финала су савладали Аустрију, после продужетака. 

У четвртфиналу су без превише муке победили Белгију, једног од фаворита. 

Европски класик смо гледали у полуфиналу, где је Италија савладала Шпанију, после пенала. 

Улазница за "Вембли" злата вредна

Ове вечери на лондонском "Вемблију" ће бити око 60.000 срећника. 

Цена улазнице на званичном сајту кретала се од 95 до 945 евра. 

Наравно, сада су цене "одлетеле", па су тако на сајтовима који се баве препродајом, две улазнице достигле цену од чак 15.000 фунти!

И док ће готово читав "Вембли" бити уз Енглеску, делује да ће читава Европа бити на страни Италијана.

На насловној страни шкотског листа Насионал, налази се Роберто Манчини, обојеног лица ратничким бојама из Храброг срца уз наслов: "Спаси нас Роберто, ти си нам последња нада", уз додатак: "Не можемо да издржимо још 55 година да нас гњаве овим".   

Утакмица се игра од 21.00, а текстуални пренос можете пратити на нашем порталу. 

Правду у финалу ће делити Холанђанин Бјорн Кујперс. 

Британска краљица је истакла да је видела шта играчима значи победа на великом турниру пре 55 година, када је Бобију Муру предала трофеј намењен прваку света

Тим Герета Саутгејта игра у финалу Европског првенства против Италије на Вемблију.

Шмахјел је одбранио пенал, али је Кејн натрчао на одбитак и потом постигао гол.

Такође, домаћин је кажњен зато што су навијачи звиждали химни Данске и користили пиротехничка средства.

Фудбалери Енглеске победили су Данску са 2:1 после продужетака и тако изборили пласман у своје прво финале на Европском првенству.

У недељу од 21.00 час на стадиону "Вембли" у Лондону, Енглези се састају са селекцијом Италије, која је након бољег извођења пенала, елиминисала Шпанију.

Холандски арбитар који има 48 година, током своје богате каријере судио је шест финала у Уефиним такмичењима.

Интернационални судија је од 2006. године, а на овогодишњем издању Европског првенства судио је три утакмице, две групне и једне нокаут фазе (Данска - Белгија 1:2, Шпанија - Словачка 5:0 и Данска - Чешка 2:1).

Помоћ ће имати у сународницима Ван Рекелу и Ервину Зеинстри, док ће четврти судија бити Шпанац Карлос дел Церо Гранде.

Немац Данкерт ће бити главни судија у ВАР соби, а помоћи ће му сународници Гителман и Фриц, као и Холанђанин Ван Бекел.

Енглеска је под истрагом и због "понашања током интонирања данске химне", као и због пиротехнике.

Звиждање и погрдни повици чули су се током интонирања химне Данске, а то је критиковао и портпарол премијера Бориса Џонсона.

"Не желимо погрдне повике усмерене против фудбалских тимова и њихових навијача. Желимо да видимо подршку свом тиму и националној селекцији".

"Невероватан је осећај, била је ово сјајна и тешка утакмица. Честитам Данцима, отежали су нам посао, али смо се потрудили и учинили оно што је требало у правом тренутку. Момци су били сјајни на терену, добро смо реаговали после примљеног поготка. Финале ЕП код куће... Какав осећај", изјавио је Кејн после утакмице.

Енглеска ће у финалу, у недељу 11. јула од 21 сат играти против Италије, која је у првом полуфиналу после пенала била боља од Шпаније.

"Чека нас веома тешка утакмица против Италије. Имали смо сјајан турнир до сад, преостаје још једна утакмица код куће коју једва чекамо", заклучио је Кејн.

Контакт (ако га је уопште и било) Јоакима Мелеа над Рахимом Стерлингом арбитар је окарактерисао као довољно јак да се досуди казнени ударац, а све то потврдио после консултација са ВАР собом.

Лопту је на белу тачку ставио Хари Кејн, Каспер Шмајхел је одбранио његов ударац, али се лопта одбила управо у правцу Кејна, који је нову шансу искористио и донео круцијалну предност од 2:1.

Дански селектор Каспер Хјумланд је спорни пенал после меча описао као ”танак” и додао да је све на мечу било подрђено Енглезима. ”Ту не мислим само на навијаче, него на целу поставку. Све је урађено да се они осећају као домаћини”, рекао је Хјумланд непосредно после дуела.

Данска јавност и пре свега дански навијачи, поред беса због надасве лако досуђеног пенала у корист ”гордог Албиона”, наводе још неколико спорних момената: две лопте на терену у тренутку одсудног напада енглеског тима и ласер у лице голмана Каспера Шмајхела пре Кејновог једанаестерца који није санкционисан.

Дилеме нема, Данци ће због свега виђеног и доживљеног јуче у недељном финалу навијати за Италију против Енглеске. А ви?  

Данска је повела прелепим голом Дамсгарда из слободног ударца у 30. минуту. Девет минута касније Енглеска је изједначила, а стрелац је био Симон Кјер. Његовом аутоголу је претходила такође веома лепа акција Енглеске.

Домаћи тим у Лондону је имао нешто већи посед, који му је донео и више удараца на гол противника, али би вероватно било претерано рећи да је доминирао. Данска јесте изашла на терен да игра нешто сведеније него током већег дела турнира, али свакако није у некаквом подређеном положају, свакако не у већем делу сусрета.

Енглеској свакако није било пријатно у продужецима. Овај национални тим је био елиминисан у шест од седам таквих дуела који су претходили овом.

Но, овога пута, Енглеска је одиграла значајно боље од свог противника у додатних пола сата игре, а управо тада је и стигла до другог гола. Рахим Стерлинг је пао у казненом простору Данске, пенал је извео и промашио Хари Кејн, али је фудбалер Тотенхема први стигао до лопте коју је накнадно послао у мрежу.

Екипа коју предводи Гарет Саутгејт ће у финалу турнира, у недељу на истом стадиону, играти против Италије. 

Шпанија је елиминисана у полуфиналу од Италије после извођења пенала, а претходно је у четвртфиналу на исти начин била боља од Швајцарске.

"Шта би вама значило да спречите да се фудбал врати кући", питао је новинар алудирајући на познату песму коју навијачи Енглеске певају.

"Да ли је икада био кући? Милсим, да ли сте икада освојили (ЕВРО)?", одговорио је голман Данске и пецну навијаче на Острву.

Енглеска никада није била шампион Европе, а највиши домет су два трећа места, на шампионатима 1968. и 1996. године.

С друге стране, Данска је играла четири полуфинала, а 1992. године постала је шампион Европе.

Први голман Данске на том турниру био је Касперов отац - Питер Шмајхел.

Занимљиво је и да је Каспер целу своју фудбалску каријеру провео у Енглеској, а од 2011. године брани за Лестер.