То одмах мења физиономију тима, али му и драстично умањује шансе за бољи резултат. Међутим, менталитет Швеђанима неће дозволити да "дигну руке" и унапред се предају.

Селектор Јан Олоф Андерсон ће се уздати у снагу тима, у којем предњаче Емил Форсберг из Лајпцига, дефанзивац Манчестер јунајтеда Виктор Линделоф и Дејан Кулушевски из Јувентуса.

Да ли ће они бити довољни да се прође не баш лака група Е, остаје да се види.

Састав Шведске

Голмани: Робин Олсен (Евертон), Карл-Јохан Јохансон (Копенхаген), Кристофер Нордфелд (Генчлербирли);

Дефанзивци: Микаел Лустиг (АИК), Виктор Нилсон Линделоф (Манчестер јунајтед), Филип Хеландер (Глазгов Ренџерс), Лудвиг Аугустинсон (Вердер Бремен), Мартин Олсон (Хацкен), Понтус Јансон (Брентфорд) Емил Крафт (Њукасл), Андреас Гранквист (Хелсингборг), Маркус Даниелсон (Далијан);

Везни ред: Себастиан Ларсон (АИК), Албин Екдал (Сампдорија), Кристофер Олсон (Краснодар), Емил Форсберг (Лајпциг), Дејан Кулушевски (Јувентус), Виктор Класонсон (Краснодар), Матијас Сванберг (Болоња), Кен Сема (Вотфорд), Јенс Кајусте (Митјиленд), Густав Свенсон (Гвангжу);

Нападачи: Александер Исак (Реал Сосиједад), Маркус Берг (Краснодар), Робин Квајсон (Мајнц), Џордан Ларсон (Спартак Москва).

На његово место је доведен португалски стручњак и бивши фудбалер Паоло Соуза, са идејом да искуством које има у сарадњи са многим великим тренерима и играње на врухунском нивпу то све пренесе и усади у овај тим и ову генерацију пољских фудбалера.

Поред Роберта Левдановског који ће бити централна фигура тима, пуно тога зависиће и од осталих звезди и носиоца игре у великим клубовима - голманског дуа Шћесни и Фабијански, Криховјка аи Зелинског са средине и подршке Левановском у нападу у лику Акрадијуша Милика.

Уз Шпанију, Пољацима се предвиђа пролазак у наредну рунду из групе Е, али ће то предвиђање морати да пренесу и на терен. 

Састав Пољске

Голмани: Војћех Шченсни (Јувентус), Лукаш Скорупски (Болоња) и Лукаш Фабијански (Вест Хем).

Одбрана: Камил Пјатковски (Раков), Павел Давидович (Верона), Томаш Кеџиора (Динамо Кијев), Јан Беднарек (Саутемптон), Маћеј Рибус (Локомотива), Камил Глик (Беневенто), Бартош Берешински (Сампдорија), Михал Хелик (Барнсли) и Тимотеуш Пухач (Лех).

Везни ред: Кацпер Козловски (Погон), Карол Линети (Торино), Гжегож Криховијак (Локомотива), Матеуш Клих (Лидс), Јакуб Модер (Брајтон), Пжемислав Плахета (Норич), Пжемислав Франковски (Чикаго), Пјотр Зјелински (Наполи) и Камил Јожвјак (Дерби).

Напад: Аркадијуш Милик (Марсеј), Роберт Левандовски (Бајерн), Карол Свидерски (Паок), Давид Ковнацки (Фортуна) и Јакуб Швјерчок (Пјаст).

Да ли ће је добити и искористити велико је питање, али састав тима са играчима који играју у неким од најјачих лига Европе.

Ту се пре свега мисли на играча одбране шампиона Италије Интера Мартина Шкрињара, па и на Петера Пекарика из Херте, док је на голу поуздани чувар мреже из Њукасла Мартин Дубравка.

Селектор Стефан Таркович, који је на том месту од 2018. године, на располагњу ће имати и остатак тима који махом игра по чешким, пољским и клубовима другог ранга у Европи, али као тим сви заједно представљају компактну целину кадру за изненађење и подвиг.

На последња два велика такмичења на којима су учествовали (Мундијал 2010. и Еуро 2016) стизали су до шеснаестине финала. Хоће ли и трећа бити срећа? 

Састав Словачке

Голмани: Мартин Дубравка (Њукасл), Душан Куцијак (Лехија) и Марек Родак (Фулам).

Одбрана: Петер Пекарик (Херта), Томаш Хубочан (Омонија), Милан Шкринијар (Интер), Давид Ханцко (Спарта), Лубомир Шатка (Лех), Денис Вавро (Уеска), Мартин Ваљент (Мајорка) и Мартин Косцелник (Слован Либерец).

Везни ред: Марек Хамшик (Гетеборг), Јурај Куцка (Парма), Владимир Вајс (Слован Братислава), Роберт Мак (Ференцварош), Ондреј Дуда (Келн), Патрик Хрошовски (Генк), Јан Грегуш (Минесота), Станислав Лоботка (Наполи), Ласло Бенеш (Аугсбург), Лукаш Хараслин (Сасуоло), Томаш Суслов (Гронинген) и Јакуб Хромада (Славија).

Напад: Михал Дуриш (Омонија), Роберт Боженик (Фејенорд) и Иван Шранц (Јаблонец).

Финска није земља фудбала, а учешће на шампионату Европе биће тој земљи прво на неком великом турниру од кад се на северу игра "најважнија споредна ствар на свету".

Истина, фудбал је био у експанзији у Финској током 2000-тих, када је репрезентација забележила и најбољи пласман на Фифиној ранг-листи – 33. позицију 2007. године.

Захваљујући изједначеној квалификационој групи, Финска је завршила на другом месту, иза максималних Италијана, оставивши иза себе Грчку и Босну и Херцеговину.

Екипа се налази у лошој форми – није победила од новембра прошле године, а у последњим припремним мечевима пред Евро поражена је од Шведске и Естоније, па мало ко очекује да Финска може да направи запаженији резултат на турниру.

Истина, прошлог новембра савладали су у пријатељском мечу светског шампиона Француску, што је најзначајнија победа у историји финског фудбала.

Сви се сећају некада великих имена светског фудбала, Јарија Литманена и Самија Хипије, али Финска одавно нема играче таквог калибра.

Прва звезда екипе свакако је нападач Норича Тему Пуки, који је био један од најбољих голгетера на Острву у сезони коју су "канаринци" играли у Премијер лиги.

На руку финској екипи не иде ни састав Групе Б, где ће за противнике имати Белгију, Данску и Русију, селекције које претендују (макар) на четвртфинале.

Први меч на турниру Финка ће играти против Данске у Копенхагену, а онда следе дуели са Русијом и Белгијом у Санкт Петербургу.

Селектор Хјулманд нашао је прави баланс искусних и младих играча, са изузетно чврстом одбраном, креативном средином терена и талентованим нападом.

Мрежу чува фантастични Каспер Шмајхел, чији је отац био на голу данске екипе која је 1992. године освојила титулу шампиона Европе, највише захваљујући спортским санкцијама које су уведене СФР Југославији.

Управо је тај резултат од пре скоро 30 година идеал за данску екипу како да стигне до саме завршнице шампионата.

Акценат је на одбрани свог гола, а последњом линијом господаре капитен Симон Кјаер, ведета Челсија Андреас Кристенсен и горостасни Јаник Вестергор.

Диригентска палица резервисана је за једног од најбољих плејмејкера на свету Кристијана Ериксена, коме леђа чувају Томас Дилејни и Пјер-Емил Хојбјерг.

За завршницу су задужени члан Барселоне Мартин Брајтвајт, нападач Лајпцига Јусуф Поулсен и млади Каспер Долберг, док селектор Хјулманд има и неколико занимљивих опција на клупи, самим тим и велики број опција приликом састављања екипе.

У квалификацијама за континентални шампионат, Данска је била друга у групи иза Швајцарске, са четири победе и четири ремија, али у последњих неколико дуела забележили су фантастичне партије, укључујући и победу над Молдавијом од 8:0.

Иако се Данска такмичи у не тако лакој Групи Б, заједно са селекцијама Белгије, Русије и Финске, имаће олакшавајућу околност у чињеници да ће сва три меча у првој фази такмичења играти на свом "Паркен" стадиону у Копенхагену.

Занимљив је и податак да је Данска од септембра 2018. године изгубила само две утакмице, управо од Белгије у оквиру Лиге нација.

Чини се и да распоред мечева иде на руку Данцима, први меч играју против објективног аутсајдера Финске, у другом колу на програму је дерби против Белгије, док је сусрет са Русијом прилика за евентуално "вађење флека", а можда чак и одлучујући меч за пласман у наредну рунду такмичења.

Поред недостатка среће на жребу, Мађарска није имала среће ни са здравственим билтеном екипе, па ће на Европском првенству наступати без свог најбољег фудбалера Доминика Собослаја.

Фудбалер Лајпцига, који им је голом против Исланда обезбедио наступ на Еуру, није успео да се опорави од теже повреде задобијене још на почетку сезоне.

Упркос свему, Мађарска ће покушати да пред испуњеним трибинама "Пушкаш арене" у Будимпешти, буде тврд орах који ће откинути по који бод фаворитима какви су Португалци, Франзузи и Немци. 

Италијански стручњак Марко Роси, који је на клупи Мађарске од 2018. године, за овогодишњи Еуро определио се за следеће играче: 

Голмани: Петер Гулашчи (Лајпциг), Денес Дибус (Ференвафрош), Адам Богдан (Ференцварош).

Одбрана: Герго Ловреншич (Ференцварош), Ендре Ботка (Ференцварош), Адам Ланг (Омонија), Акос Кешкес (Лугано), Атила Фиола (Фехервар), Вили Орбан (Лајцпиг), Атила Салаи (Фенербахче), Бендегуз Бола (Фехервар).

Средина: Луик Него (Фехервар), Адам Наги (Бристол), Ласло Клајнхајсер (Осијек), Давид Сигер (Ференцварош), Данијел Газдаг (Филаделфија), Андрас Шафер (Дунајска Стреда), Тамас Чери (Мезоковесд). Филип Холендер (Партизан).

Напад: Адам Салаи (Мајнц), Роланд Салаи (Фрајбург), Немања Николић (Фехервар), Кевин Варга (Кашимпаса), Роланд Варга (МТП Будимпешта), Саболц Шон (Далас), Јанос Хан (Пакс).

Међутим, ствари су кренула на горе од тог момента, пошто се у међувремену повредио капитен Вирџил Ван Дајк, а Роналд Куман, који је одвео тим на прво велико такмичење од 2014. године, отишао је у Барселону.

Још и са повредом Данија Блинда која траје око два месеца, селектор Франк Де Бур заиста мора много – између осталог и да убеди јавност да је управо он човек који треба да предводи национални тим једне од најуспешнијих фудбалских земаља на свету.

Холандија, која од 2008. године није играла нокаут фазу Европског првенства, није бриљирала у квалификацијама, посебно против оних номинално слабијих селекција. Међутим, победили су Немачку у гостима са 4:2, што је свакако резултат који је завредео пажњу. 

Франк Де Бур је изјавио да је његов тим, по снази, између четвртог и осмог.

"Али, наравно, идемо да покушамо да освојимо Европско првенство", рекао је он.

Оно што је карактеристично за овај тим јесте да су на турнир стигли без помпе која, са већим или мањим степеном оправданости, прати сваки тим. Напросто, Аустрија није одушевила током квалификација. Победила је све оне екипе у мечевима где се то очекивало. Играјући против квалитетнијих противника, номинално себи равних или мало бољих, није играла претерано упечатљиво. 

Оно што је утисак јесте да Аустрија дуго није имала, макар номинално, квалитетан састав попут овог.

Давид Алаба, фудбалер Реал Мадрида који је годинама уназад освајао сваки могући трофеј са Бајерном из Минхена. Ту су и Марко Арнаутовић, Марсел Сабицер, Штефан Лајнер и Мартин Хинтерегер, Александар Драговић. Млади фудбалери који имају јако добре сезоне иза себе су и Криштоф Баумгартнер и Саша Калајџић.

Аустрија није на најбољи начин отпочела квалификације за Светско првенство и заиста је велико питање шта се, тачно, може очекивати од ове селекције.

Управо то би њихове мечеве могло да учини посебно занимљивим...

Игор Ангеловски, њихов селектор, потврђује управо ово.

"Не можемо бити задовољни само тиме што смо се квлаификовали. Наш циљ је нокаут фаза. Дубоко верујем да имамо групу играча која изнова може да изненади Европу", рекао је он.

А који су то играчи? Горан Пандев, Елиф Елмас, Енис Барди, Аријан Адеми, Стефан Ристовски, Ездјан Алиоски и Бобан Николов су играчи који би морали бити познати и паушалинијој фудбалској публици.

Не заборавимо, ово је тим који је недавно савладао Немачку са 2:1 у квалификацијима за Светско првенство.

У овим и сличним ситуацијама, веома често је случај, прва утакмица детерминише много тога. Уколико Северна Македонија њу одигра како је свакако показала да може, онда заиста нико не би смео да им оспори наду да могу да наставе са писањем историје фудбала у својој земљи. 

Сада су на Европском првенству тако што су били испред европског првака Португалије, што свакако изазива велико задовољство у и око овог тима. 

Циљ овог тима, поткрепљен формом, јесте да се први пут стигне до нокаут фазе такмичења.

Није мали број Украјинаца који ће бити познат и широј јавности. Александар Зинченко из Манчестер Ситија и Руслан Малиновски из Аталанте. Роман Јаремчук је нападач који игра за Гент, док је Андриј Лунин голман који брани за Реал Мадрид.

Сам Андреј Шевченко, селектор Украјине, недвосмислено потврђује шта је основни циљ:

"Минимално желимо да прођемо групу. Имамо млади и квалитетан тим и, ако нас повреде заобиђу, ми то можемо да урадимо."

Украјина је тим који није и свакако неће бити ни у ширем кругу прокламованих фаворита на Европском првенству. Овај став фудбалске шире и уже јавности је више или мање исправан, али Украјина је тим способан да игра веома квалитетан фудбал и, на турниру на коме се не игра велики број утакмица, то може заиста далеко да их одведе. 

Светско првенство у Русији завршили су већ у групној фази (први пут још од 1938. године), а потом је ова селекција забележила неупсех и у Лиги нација, у којој су доживели један од најтежих пораза у историји - 6:0 од Шпаније. 

Неколико изрека везано је за селекцију Немце - то да је фудбал игра у којој они увек побеђују, као и да је њихов успех на великим такмичењима уз порез и смрт једина сигурна и поуздана ствар у животу.

Ипак, сведоци смо огромног пада у њиховој игри, резултатима и репутацији, што је узроковало тиме да Јоаким Лев након 15 година напусти место селектора.

Лев је изјавио да ће Европско првенство бити његов последњи изазов на клупи Немачке, па се одлучио за занимљиве потезе и састав.

Репрезентативни дрес поново су задужили Томас Милер, Матс Хумелс и Кевин Фоланд, којих у националном тиму није било више од две године. 

Поред искусних фудбалера који су били стуб једне од најуспешнијих генерација у историји фудбала, Немачка је богата и младим талентима који су недавно освојили Лигу шампиона или постају лидери неких од најбољих тимова на свету.

Немци имају врашки тежак посао у Групи Ф, пошто се састају са Португалијом, Француском и Мађарском, али ће бити занимљиво гледати их као неко ко није апсолутни фаворит, већ као екипу која из другог плана може да помрси рачуне.

Помоћ у томе имаће са трибина "Алијанц арене", на којој ће играти своје утакмице на Европском првенству. 

"Де Маншафт" доживљава реформе, те је за очекивати да неће Лев бити једина промена, већ да наредног селектора чека смена генерација.  Екипу ће од наредног првенства преузети Ханси Флик, тренер који је са Бајерном освојио све што се дало освојити. 

Јоаким Лев се за последњи задатак на клупи репрезентације Немачке одлучио се за следећих 26 фудбалера: 

Голмани: Бернд Лено (Арсенал), Мануел Нојер (Бајерн Минхен), Кевин Трап (Ајнтрахт).

Одбрана: Матајас Гинтер (Менхенгладбах), Робин Гусенс (Аталанта), Кристијан Гинтер (Фрајбург), Марсел Халстенберг (Лајпциг), Матс Хумелс (Дортмунд), Лукас Клостерман (Лајпциг), Робин Кок (Лидс), Антонио Ридигер (Челси), Никлас Зуле (Бајерн Минхен). 

Средина: Емре Џан (Дортмунд), Серж Гнабри (Бајерн Минхен), Леон Горецка (Бајерн Минхен), Илкај Гундоган (Манчестер сити), Каи Хаверц (Челси)м Јонас Хофман (Менхенгладбах), Џошуа Кимих (Бајерн Минхен), Тони Крос (Реал Мадрид).

Напад: Томас Милер (Бајерн Минхен), Џамал Мусијала (Бајерн Минхен), Флоријан Нојхаус (Менгенгладбах), Лирој Сане (Бајерн Минхен), Кевин Фоланд (Монако), Тимо Вернер (Челси).

Иако је са Реал Мадридом освајао четири пехара у Лиги шампиона, постизао важне голове у финалима, брзоноги крилни нападач је најбоље партије пружао у дресу националног тима.

Ако се у модерном фудбалу за некога може рећи да је "one man show", онда је то Гарет Бејл када обуче црвену опрему са грбом змаја. Одиграо је нестварно првенство 2016, када је носио свој тим до историјског пласмана у полуфинале на дебију на континенталној сцени.

Постигао је по гол у сваком од мечева групне фазе, уписао и једну асистенцију и када је он на терену, Велс може да се носи са сваком селекцијом на свету.

Међутим, последњих недеља све су гласније спекулације да ће 31-годишњак после епизоде у Тотенхему вратити у Реал Мадрид и, на крају следеће сезоне, завршити каријеру. Још није познато да ли је то истина јер Гарет сигурно има још неколико година на врхунском нивоу, али би Европско првенство могло да му буде последње међународно такмичење у богатој каријери.

Велшани свакако нису само Бејл, највећа звезда поред њега свакако је Арон Рамзи, а ту су још имена попут Вејна Хенесија, Итана Ампадуа, Бена Дејвиса, Џоа Алена, Данијела Џејмса...

На клупи неће бити споменуте легенде Рајана Гигса, који је као селектор довео тим на Европско првенство. Добио је отказ након што је осуђен за физички напад на две жене.

Заменио га је његов помоћник Роберт Пејџ, бивши дефанзивац Шефилд јунајтеда, Кардиф ситија, Ковентрија и Хадерсфилда. Пејџ је био капитен Велса, а помагао је Гигсу од августа 2019. Преузео је тим у новембру 2020. и са њим освојио групу у Лиги нација.

Велс је у последњих пет утакмица забележио само два тријумфа, уз убедљиве поразе од Белгије и Француске, односно реми са Албанијом.

Ипак, сви навијачи се надају да ће Бејл и другови још једном заблистати и поновити успех из 2016. године.

Као све његове екипе, и овај тим Турске карактерише изузетно чврста дефанзивна линија, велика пожртвованост пре свега у одбрани, чему сведоче само три примљена гола у квалификацијама. На путу за Евро савладан је и светски шампион Француска (2:0), док су у последње време падале и друге велике репрезентације.

Турци су силовити у нападу, иако им је прва звезда 35-годишњи Бурак Јилмаз, способни су да противника нападају брзим контрама, што су на својој кожи осетили Холанђани, Немци, па и наши репрезентативци.

Коцкице су полако почеле да се склапају и национални тим је у последњих годину и по дана изгубио само од Мађарске у два наврата, и тренутно је у серији од шест утакмица без пораза.

Највише ће се свакако очекивати од споменутог Јилмаза, који је заједно са Јусуфом Јазичијем предводио Лил до сензационалне титуле у француској Лиги 1, испред моћног Пари Сен Жермена. Поред њега ту је још неколико играча који би могли да оставе јак утисак на предстојећем такмичењу – Чаглар Сојунџу, Озан Кабак, Мерих Демирал, Озан Туфан, Ченгиз Индер, Хакан Чалханолу, Енес Инал...

Међутим, свакако ће највише зависити од селектора Гинеша и његове способности да све оно из припремног периода понови на Европском првенству и играче припреми ментално за све што их очекује.

Стручњак из Трабзона биће најстарији селектор на шампионату, али и један од ретких који је бележио запажене резултате. Давне 2002. је предводио Турску до највећег успеха и трећег места на Мундијалу у Јапану и Јужној Кореји, а потом и до бронзе на Купу конфедерација следеће године.

Сада му је циљ да са својом четом покуша да надмаши најбољи резултат на европским првенствима, а то је четрвтфинале из 2008.

Турска се тренутно налази на 29. позицији на Фифиној ранг-листи, по чему је најслабија у групи, али то не мора да значи да је и највећи аутсајдер. Гледајући квалитет тима, квалификације и форму у којој се налазе, играчи ове евроазијске државе би могли да буду једно од највећих изненађења.

На томе могу да захвале селектору Владимиру Петковићу, рођеном Сарајлији који скоро 25 година живи и ради у Швајцарској.

После тренерске каријере по клубовима, коју је крунисао ангажманом у Лацију, 2014. је добио прилику да води национални тим и довео га у топ 10 на Фифиној ранг-листи.

Окосницу екипе такође чине играчи пореклом са ових простора и они које смо више пута последњих година виђали не само у спортском контексту, већ и у различитим скандалима националне обојености. Џердан Шаћири предводник је генерације уз своју десну руку Гранита Џаку.

Њих двојица су били креатори преокрета у утакмици групне фазе Светског првенства са Србијом, а и овога пута ће се највише очекивати од њих.

Брил Емболо, нападач Борусије Менхенгладбах, вероватно ће бити једна од опција у нападу, док ће на противничке одбране јуришати и Харис Сеферовић, који је ове сезоне постигао 22 поготка у дресу Бенфике.

Швајцарци турнир започињу дуелом са уздрманим Велсом и са три бода би могли да направе добар корак ка пласману у нокаут фазу.

Најбољи резултат на европским првенствима је осмина финала, што ће им бити примарни циљ и ове године.

Екипа коју предводи често оспоравани Роберто Манчини нема много суперзвезда, али има велики број квалитетних играча и веома добро попуњен ростер. Такав распоред омогућио им је фантастичну серију од 27 узастопних утакмица у којима нису осетили горчину пораза.

Последњи пут Италијани су поражени крајем 2018. године и од тада играју веома добро, а осим стамене одбране, изузетно су ефикасни у нападу.

Окосницу тима чине голман Ђанлуиђи Донарума, штопер Леонардо Бонучи, везни играчи Марко Верати и Жоржињо, док у нападу обично наступају Чиро Имобиле, Андреа Белоти, Лоренцо Инсиње и Федерико Кијеза.

Осим неоспорног квалитета, "азури" поседују огромно искуство и знање да играју на резултат, зато нико не воли да им буде противник на турнирским такмичењима. То су небројено пута показали, иако су до сада само једном били шампиони Европе, давне 1968. године.

Од тада су у два наврата били вицепрваци, последњи пут 2012, а више успеха имали на Мундијалима, освојивши две од укупно четири светске титуле.

Амбиције Италије нису само да им репрезентативци буду најбоље обучени што је редовно случај, већ и да после скоро пуне деценије направе искорак на великој сцени. Протекли период обележили су неуспеси на такмичењима, један катастрофални квалификациони циклус и онда повратак на старе, победничке стазе.

Све наведено им иде у корист и, уколико добро стартују на Европском првенству, постају фаворити да оду до самог краја.

Нама ће Шкоти остати у сећању, пошто су Србију избацили на пенале.

Екипа коју предводи неуморни фудбалер Ливерпула, Енди Робертсон, не предаје се до последњег звиждука и то може бити њихов адут.

Још један плус за екипу Стива Кларка јесте и домаћи терен, пошто ће се играти у Глазгову.

Ипак, ретко ко може да замисли неефикасан тим какав је Шкотска у наредној фази такмичења, поготово у групи са Енглеском и Хрватском. 

Голмани: Крег Гордон, Дејвид Маршал, Џон Меклохлин

Одбрана: Нејтан Патерсон, Стивен О'Донел, Енди Робертсон, Киран Тирни, Грег Тејлор, Лијам Купер, Грент Хенли, Деклан Галагер, Скот Меккена, Џек Хендри

Средина: Били Гилмур, Калум Мекгрегор, Скот Томинеј, Стјуарт Армстронг, Џон Мекгин, Џон Флек, Дејвид Турнбул

Напад: Че Адамс, Џејмс Форест, Рајан Кристи, Рајан Фрејзер, Линдон Дајкс, Кевин Нисбет

Селектор: Стив Кларк

Не превише, јер су у групи са вицешампионом света и са Енглеском, која је један од главних кандидата за трофеј, али, Чеси су решени да се боре до краја.

Те 2016. године су завршили такмичење у групној фази, па је и сам пласман на ЕП успех за "нефудбалску" селекцију као што је Чешка.

Играчи Чешке одскачу од осталих - висином и грађом, што може бити и "кец из рукава".

Томаш Соучек иза себе има феноменалну сезону у Премијер лиги.

Дошао је као дефанзивни везиста из Славије, а врло брзо се профилисао као један од бољих везних играча у Премијер лиги.

Сезону је завршио са десет голова (најбољи стрелац екипе уз нападача Антонија), па су његове претње из ваздуха, после прекида, веома значајан део игре чешког тима.

Голмани: Томаш Вацлик, Јиржи Павленка, Алеш Мандоус 

Одбрана: Јан Борил, Јакуб Брабец, Владимир Цоуфал, Ондреј Челустка, Павел Кадержабек, Томаш Калас, Алеш Матеју, Давид Зима

Средина: Антоњин Барак, Владимир Дарида, Адам Хложек, Томаш Холеш, Јакуб Јанкто, Алекс Крал, Лукаш Масопуст, Јакуп Пешек, Томаш Соучек, Петр Шевчик, Михал Садилек 

Напад: Михаел Крменчик, Томаш Пекхарт, Патрик Шик, Матеј Видра

Селектор: Јарослав Шилхави

Екипа Златка Далића је играла у финалу Светског првенства у Русији, па су сада и очекивања порасла. 

Континентални шампионат ће бити прилика да Хрватска покаже да ли је зрела за велике ствари, а Европско првенство ће бити и шанса да се поједини играчи опросте од репрезентације.  

Нема сумње ко је најважнији играч у екипи Хрватске. 

Све се врти око Луке Модрића, који вуче све конце на терену.

Модрић је рекордер по броју наступа у националном дресу, четири пута је освојио Лигу шампиона, освојио је "златну лопту" у ери Кристијана Роналда и Леа Месија... 

Истина, Модрић има 35 година, али ће, без сумње, одиграти најбоље што може на, сасвим сигурно, последњем такмичењу у националном дресу.

Средина терена је највећа снага хрватског тима. 

Уз Модрића ту је Никола Влашић, Матео Ковачић који је са Челсијем освојио Лигу шампиона, Марцело Брозовић, Марио Пашалић...

Голмани: Ловре Калинић, Доминик Ливаковић, Симон Слуга

Одбрана: Домагој Вида, Дејан Ловрен, Шиме Врсаљко, Борна Баришић, Дује Ћалета Цар, Јосип Јурановић, Домагој Брадарић, Миле Шкорић, Јошко Гвардиол

Средина: Лука Модрић, Матео Ковачић, Марцело Брозовић, Милан Бадељ, Марио Пашалић, Никола Влашић, Лука Иванушец

Напад: Иван Перишић, Андреј Крамарић, Анте Ребић, Јосип Брекало, Бруно Петковић, Мислав Оршић, Анте Будимир

Селектор: Златко Далић

Полуфинале и финале се играју на Вемблију у Лондону, па еуфорија на Острву расте из дана у дан.

Енглеска ће се ове године уздати у напад. Селектор Герет Саутгејт ће бити на слатким мукама у одабиру тима, пошто у нападу има врхунске играче, способне да у сваком тренутку запрете противничком голу.

Хари Кејн је играч од којег многи очекују чуда на овом турниру.

Сам је крив нападач Тотенхема, пошто је у сезони за нама, прилично лошој за екипу из Лондона, постигао 23 гола уз чак 14 асистенција.  

Освојио је златну копачку на Светском првенству у Русији, па су све очи упрте у њега. 

Не треба заборавити ни Рахима Стерлинга, Маркуса Рашфорда, Џејдона Санча... 

Уз помоћ Фила Фодена и Џека Грилиша, Енглези имају разлога да се надају великим стварима.

Голмани: Дин Хендерсон, Сем Џонстон и Џордан Пикфорд

Одбрана: Бен Чилвел, Конор Коуди, Рис Џејмс, Тајрон Мингс, Лук Шо, Хари Магвајер, Џон Стоунс, Киран Трипије, Кајл Вокер, Бен Вајт

Средина: Џуд Белингем, Џордан Хендерсон, Мејсон Маунт, Калвин Филипс, Деклан Рајс

Напад: Доминик Калверт Луин, Фил Фоден, Џек Грилиш, Хари Кејн, Маркус Рашфорд, Букајо Сака, Џејдон Санчо, Рахим Стерлинг

Селектор: Герет Саутгејт 

Три године касније, апетити руске екипе нису се смањили, напротив. Додатни мотив за "зборнају" је и што ће две утакмице у групи играти у Санкт Петербургу, више него довољно да се Русија умеша у борбу за врх табеле.

Черчесов на окупу има искусну екипу, са неколико екстраталентованих играча. Андреј Головин због повреда још није показао колико зна, док је Алексеј Миранчук свој таленат потврдио играјући за Аталанту.

Напад предводи снажни Артјом Дзјуба, док су у одбрани искусни играчи који знају да одиграју на резултат када је то потребно.

Русија је изуизетно опасна на свом терену, док у гостима уме негативно да изненади своје навијаче. Пораз од Србије 5:0, иако меч није имао резултатски значај, много говори о словенском менталитету.

Уколико нађе начин да добре резултате почне да бележи и ван граница своје државе, "зборнаја" би могла да буде озбиљна препрека свакој екипи на путу до највише степенице.

Традиција фудбала у Русији је стара, а најбољи резултат "нове" репрезентације (после распада СССР) је полуфинале Европског првенства 2008. године.

Тада је руску екипу предводио сјајни Андреј Аршавин, а тим био препун талентованих играча, од којих је већина добила прилику да играју Премијер лиги.

Екипа Станислава Черчесова прилично лако је прошла квалификациону групу за Евро, заузела друго место иза неприкосновене Белгије, од које је два пута поражена, док је у осталих осам утакмица тријумфовала.

Белгија ће бити први ривал Русији и на Европском првенству, док ће остали противници у Групи Б бити селекције Данске и Финске.

Прва два меча, против Белгије и Финске, "зборнаја" ће играти у Санкт Петербургу, док ће се дуел са Данском играти у Копенхагену.