У финалу првенства Европе 1988. у Немачкој Холандија је победила тадашњи Совјетски савез са 2:0 погоцима Руда Гулита и Марка ван Бастена, док је четири године касније у мечу за титулу Данска у Шведској победила Немачку такође са 2:0 головима Јенсена и Вилфорта.

Репрезентација Данске је на шампионат у Шведској уврштена накнадно уместо Југославије, којој је ускраћено право на такмичење због санкција Уједињених нација.

За немачку репрезентацију на бечком стадиону ће, поред канцелара Меркел, навијати председник Немачке Хорст Келер, министар унутрашњих послова Немачке Волфганг Шојбле, шеф дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер, министар финансија Пеер Штајнбрик и председник парламента Норберт Ламерт.

Међу гостима биће и бивши шеф америчке дипломатије Хенри Кисинџер, кнез од Монака Алберт ИИ, катарски емир, председник Молдавије Владимир Вороњин, као и премијер Лихтенштајна Отмар Хаслер.

На бечки стадион очекује се и долазак аустријског државног врха и политичара из Швајцарске, који ће представљати две земље домаћине овогодишњег Европског првенства.

На бечком стадиону вечерас ће, између осталих, бити и председник Олимпијског комитета Жак Рог, председник ФИФА Јозеф Блатер и УЕФА Мишел Платини.

Пред почетак утакмице, како је планирано програмом, шпански певач Енрике Иглесиас извешће званичну песму ЕУРО 2008.

Ипак, долазак шпанских навијача очекује се сутра на дан утакмице, али очекује се да ће и они "неутрални" подржати шпанску репрезентацију.

"Ми ћемо навијати за Шпанију, јер никада не навијамо за Немачку. Такође, мислим да је Шпанија играла боље за време Европског првенства", рекао је аустријски студент Клер Дам.  Аустријски ватрогасац Франц Мидлер истакао је да ће навијати за Шпанију искључиво из спортских разлога.  "Навијаћу за Шпанце због начина на који играју. Мислим да су заслужили да освоје титулу", рекао је он.

Док многи Аустријанци кажу да ће подржавати Шпанију због њиховог начина игре, неколико Немаца у "фан зонама" сумња да то раде због "историјских разлога између њихове две државе".

За аустријско дугогодишње ривалство са својим великим северним суседом, чија је основа у политици, има много разлога, па и то што их је нацистичка Немачка припојила 1938. године.  За такав став има много разлога и у спортским поразима. Немачка је победила Аустрију на ЕП са 1:0 и тако срушила све наде да ће проћи такмичење по групама.

"Верујем да они нису толико за Шпанију, колико су против Немачке. Никада нису опростили Немачкој. Не желим да дискутујем о том проблему, али изгледа да нико неће бити срећан уколико Немачка победи", рекао је немачки студент Михаел Хекер.

Навијачи који долазе из других држава такође ће навијати за Шпанију, осим групе туриста из САД.  "Ја ћу навијати за своју домовину", објаснио је 35-годишњи Макс фон Цимерман из Сијетла, који је пореклом Немац.  "Ово је сјајно време за посету Европи, јер једино сада не мрзе Американце. Сви су заузети мржњом Немаца", рекао је Крис Вилер из Калифорније.

Неки кажу да ће навијати за Немачку из финансијских разлога.  "Лично, баш ме брига ко ће да победи, али Немци су добри купци и њихова победа свакако би била боља за посао", рекао је Никол Мала који ради на једном од штандова за освежење.

Он је казао да би, по правилу, њу требало служити после завршетка шампионата.

"Али, чак и ови успеси наших фудбалера су достојни захвалности", казао је Зајцев.

Представник епископа Барнаулског и Алтајског, Сергеј Гончаров казао је да посебних молитви уочи меча неће бити, али је навео да верници остављају цедуље са именима играча, како би у молитвама за здравље била поменута њихова имена.

"Наравно, свештеници се моле за здравље оних чија су имена записана, то јест, за нашу репрезентацију", додао је Гончаров.

И на крајњем истоку Русије нису равнодушни према вечерашњој утакмици. Тако ће вечерас, уочи меча, у главној цркви на Јужном Сахалину и у Курилској епархији, бити служена молитва за победу руских фудбалера, преноси агенција Регнум.

Савез православних грађана такође сматра да је важно да се молитвом подрже фудбалери Русије у игри са Шпанцима.

"За победу руске репрезентације треба да се моли цела земља", рекао је шеф московског одељења тог савеза Кирил Фролов.

Након победе репрезентације Русије над Холандијом (3:1) у четвртфиналу, саобраћај није био затворен, али су одушевљени навијачи аутомобилима блокирали центар града, што је изазвало знатне тешкоће у саобраћају.

Поред тога, градске власти су одлучиле да на територији целе Москве потпуно забране продају жестоких алкохолних пића и пива у стакленим флашама, још пре почетка утакмице, па све до јутра. Пиће ће моћи да се попије у кафићима и баровима, али, како је саопштено, полиција је разговарала са њиховим власницима како би се спречили могући инциденти.

"Било који покушаји дестабилизације јавног реда и мира ће се оштро пресецати", упозорила је градска полиција.

Ове мере уведене су како се не би поновила ситуација из јуна 2002. године, када су разјарени навијачи, након пораза руске репрезентације од Јапана изазвали хаос у строгом центру града, на Мањежном тргу. Тада су разбијали излоге, превртали и палили аутомобиле, а у сукобима са полицијом једна особа је погинула, а 72 су повређене. Од тада су градске власти престале да преносе фудбалске утакмице на великим екранима на главним трговима.

Заставе обе нације вијоре се једна поред друге са зграда и аутомобила од почетка турнира који се одржава у Аустрији и Швајцарској.

"За нас, реч 'ми' означава и Немачку и Турску, тако да ће један од наших тимова сигурно проћи у финале и јако смо срећни због тога", рекао је председник турских заједница у Немачкој Кенан Колат.  "Не очекујем никакве невоље. Надам се да ће људи гледати утакмицу заједно и тада ништа не може лоше да крене", додао је он.

Организатори у Берлину, где живи 170.000 људи турског порекла, објавили су да су проширили "навијачку миљу" која иде кроз центар града, и да се очекује да ће меч на великим екранима гледати око пола милиона људи.

Министар унутрашњих послова Немачке Волфганг Шојбле позвао је присталице обе стране да се удруже у "радосној атмосфери без насиља" и истакао да ривали деле дугу фудбалску историју.

Двојица репрезентативаца Турске, Хамит Алтинтоп и Хакан Балта, рођени су у Немачкој, а селектор репрезентације радио је као тренер у турским клубовима Фенербахче и Аданаспор.

Између осталих фирми, запослени ће моћи да оду са посла већ у 20.15, сат раније него што је уобичајено, и у фабрикама Порше, Опел, АББ и Алстома.

Изгубљени сат касније ће, како су саопштили послодавци, моћи да се надокнади да би се испунио тражени "радни конто".

У бродоградилиштима у градовима Визмар и Варнеминде на Балтичком мору обезбеђени су и велики екрани на којима радници могу да прате утакмицу.

Шеф Дајмлера Дитер Цече већ је раније најавио да запосленима у свим фабрикама овог концерна у Немачкој треба да се обезбеди да прате утакмицу Немачка - Турска у полуфиналу ЕП.

Синдикат је позвао све послодавце да запосленима дају слободно вече за праћење утакмице указујући да "због тога Немачка сигурно неће економски да пропадне" и да "има довољно могућонсти да се надокнади изгубљено време".

Меч у среду је, међутим, више од обичне фудбалске утакмице. У Немачкој живи око 1,7 милиона Турака и још неколико стотина хиљада Немаца турског порекла.

Само у "турској престоници Немачке", како га понекад зову, у Берлину, живи око 140.000 Турака и 20.000 људи турског порекла са немачким пасошем.

Градске власти очекују да ће се само у центру Берлина око Бранденбуршке капије у среду увече окупити око 500.000 људи да меч прати на екранима великим између 40 и 80 квадратних метара.

Многи коментатори оцењују да ће утакмица бити тест за односе Немаца и Турака који протеклих месеци нису били претерано идилични, превасходно због расправа политичара и турских организација на спорне теме везане за интеграцију Турака, школовање турске деце или малолетнички криминал.

Последњи пут су се Немачка и Турска састале на неком великом фудбалском такмичењу 1954. године, што је било много пре него што су у Немачку почели да стижу први турски "гастарбајтери".

Како је изјавио начелник информативне службе московске полиције Виктор Бирјуков, одмах после меча у Базелу почела су спонтана окупљања навијача и само у централном делу Москве победу је прослављало више од 200.000 људи, док их је у остатку града било и више од 500.000.

Према речима Бирјукова, славље које је трајало до шест сати ујутро по московском времену, прошло је без озбиљних инцидената. Навијачи су се окупили на Тргу Мањеж, Тријумфалном и Пушкиновом тргу а централна Тверска улица, која их повезује, у једном тренутку је потпуно блокирана за саобраћај и претворила се у пешачку зону.

Безграничну радост навијача пратили су бљесак ватромета, сирене аутмобила, вијорење националних застава, песма и игра и клицање"Русија!", "Победа!" и "Ми смо шампиони".

Хиљаде одушевљених навијача изашо је и у Санкт-Петербургу на централни Невски проспект и обале Неве, славећи победу националног тима и нарочито допринос њиховог суграђанина, играча "Зенита", Андреја Аршавина.

Када се у Базелу чуо последњи звиждук судијске пиштаљке, у далекоисточном Владивостоку је већ било јутро. Без обзира на то навијачи су блокирали саобраћај по централном булевару, тако да су милиционери упућивали аутомобиле и возила јавног саобраћаја на обилазне путеве.

У сибирском Томску, где се на централном тргу окупило приближно 10.000 људи да прати директан пренос меча на велилком видео-екрану, навијачи су једни друге после сваког гола поливали шампањцем.

"Русија у полуфиналу", "Десило се чудо", "Невероватно али истинито" - таквим најавама почињу информативне емисије руских телевизија.

Медији преносе речи селектора репрезентације, Холанђанина Гуса Хидинка, да су његови изабраници показали игру "као из бајке" и да се покајао што је у петак на питање холандског новинара рекао да би волео да га у Холаднији сматрају издајником "са великим И".

Хидинк сада истиче да би више волео да га зову преосталим представником Холандије на првенству.

Одмах по завршетку утакмице, репрезентацији и навијачима на "величанственој игри и величанственој победи" честитао је руски председник Дмитриј Медведев.

Навијачи у Русији протеклих 20 година нису могли да се радују успесима својих фудбалера, будући да се репрезентација Русије до сада није пласирала никада у четвртфинале и полуфинале шампионата Европе.

Швајцарска је одушевљена Катјом. Сестра будућег добитника златне лопте данима пева у Лозани где се налази највећа колонија Португалаца.

Сваки дан на хиљаде људи долази да слуша и гледа лепу Катју која пева романтичне љубавне песме на текстове свог брата који сања о Реал Мадриду.

Ко зна, можда му се снови и обистине. На концертима током Европског Првенства Роналда стално носи дрес са бројем седам. Ако се Кристијану испуни жеља о трансферу, Катја ће следећи концерт вероватно одржати у Шпанији.

Aустриjскa aгeнциja AПA нaвoди дa je изгрeдник учeствoвao у мeђусoбнoj тучи пoљских нaвиjaчa, нaкoн чeгa сe сукoбиo сa пoлициjoм приликoм хaпшeњa. Инцидeнт сe дoгoдиo пoслe утaкмицe у кojoj je Пoљскa изгубилa oд Нeмaчкe сa 2:0, a пoлициja je сaoпштилa дa oсуђeни нaвиjaч живи у Лoндoну.

Плaтини je пoстигao дeвeт гoлoвa нa кoнтинeнтaлнoм шaмпиoнaту 1984. гoдинe. Прoтив Бeлгиje и Jугoслaвиje пo три, a прoтив Дaнскe, Пoртугaла и Шпaниje пo jeдaн. Нa тoм шaмпиoнaту, чиjи je Фрaнцускa билa и дoмaћин, ''трикoлoри'' су oсвojили прву eврoпску титулу.

Други нa листи нajбoљих стрeлaцa je eнглeски гoлгeтeр Aлaн Ширeр сa сeдaм пoгoдaкa, a трeћи Хoлaндjaнин Пaтрик Клajвeрт сa шeст. Ширeр je нaступao нa двa, a Клajвeрт чaк нa три првeнствa Eврoпe.

Уз Милoшeвићa пo пeт гoлoвa нa EП пoстигли су joш Мaркo Вaн Бaстeн [Хoлaндиja], Тиjeри Aнри [Фрaнцускa], Зинeдин Зидaн [Фрaнцускa], Нунo Гoмeш [Пoртугaл], Милaн Бaрoш [Чeшкa] и Jиргeн Клинсмaн [Нeмaчкa].

Милoшeвић je сa Клajвeртoм пoдeлиo титулу нajбoљeг стрeлцa нa EП 2000 у Хoлaндиjи и Бeлгиjи, a мeђу гoлгeтeримa eврoпскoг првeнствa oд jугoслoвeнских рeпрeзeнтaтивaцa нaшли су сe joш Дрaжeн Jeркoвић и Милaн Гaлић [1960] и Дрaгaн Џajић - 1968. гoдинe.

Нajбoљи стрeлци зaвршних турнирa:

1960. [Фрaнцускa]: Дрaжeн Jeркoвић и Милaн Гaлић [Jугoслaвиja], Вaлeнтин Ивaнoв, Виктoр Пoнeдeљник [СССР] и Фрaнсoa Oт [Фрaнцускa] 2

1964. [Шпaниja]: Хeсус Пeрeдa [Шпaниja], Фeрeнц Бeнe [Мaђaрскa] и Дeсo Нoвaк [Мaђaрскa] 2

1968. [Итaлиja]: Дрaгaн Џajић [Jугoслaвиja] 2

1972. [Бeлгиja]: Гeрд Милeр [ СР Нeмaчкa] 4

1976. [Jугoслaвиja]: Дитeр Милeр [ СР Нeмaчкa] 4

1980. [Итaлиja]: Клaус Aлoфс [СР Нeмaчкa] 3

1984. [Фрaнцускa]: Мишeл Плaтини [Фрaнцускa] 9

1988. [СР Нeмaчкa]: Мaркo Вaн Бaстeн [Хoлaндиja] 5

1992. [Швeдскa]: Хeнрик Лaрсeн [Дaнскa], Кaрлхajнц Ридлe [Нeмaчкa], Тoмaс Брoлин [Швeдскa] и Дeнис Бeргкaмп [Хoлaндиja] 3

1996. [Eнглeскa]: Aлaн Ширeр [Eнглeскa] 5

2000. [Бeлгиja и Хoлaндиja]: Пaтрик Клajвeрт [Хoлaндиja] и Сaвo Милoшeвић [Jугoслaвиja] 5

2004. [Пoртугaл]: Милaн Бaрoш [Чeшкa] 5

Нajбoљи стриjeлци у истoриjи EП:
1. Мишeл Плaтини [Фрaнцускa] 9
2. Aлaн Ширeр [Eнглeскa] 7
3. Пaтрик Клajвeрт [Хoлaндиja] 6
4. Мaркo вaн Бaстeн [Хoлaндиja] 5
5. Тиjeри Aнри [Фрaнцускa] 5
6. Зинeдин Зидaн [Фрaнцускa] 5
7. Нунo Гoмeш [Пoртугaл] 5
8. Милaн Бaрoш [Чeшкa] 5
9. Сaвo Милoшeвић [Jугoслaвиja] 5
10. Jиргeн Клинсмaн [Нeмaчкa] 5, итд.

Рeкoрдeри пo брojу oдигрaних утaкмицa нa eврoпским првeнствимa [14] су: Луис Фигo [Пoртугaл], Кaрeл Пoбoрски [Чeшкa], Лилиjaн Тирaм [Фрaнцускa] и Зинeдин Зидaн [Фрaнцускa]. С oбзирoм на то дa ћe игрaти и у Aустриjи и Швajцaрскoj, Тирaм ћe пoслe прeдстojeћeг шaмпиoнaтa пoстaти aпсoлутни рeкoрдeр.

Нajвишe турнирa [пo чeтири] oдигрaли су Лoтaр Мaтeус [Нeмaчкa], Aрoн Винтeр [Хoлaндиja] и Пeтeр Шмajхeл [Дaнскa].