Грци, актуелни европски прваци елиминисани су из даљег такмичења пошто су на старту поражени од Швеђана резултатом 0 : 2.

Ово је, иначе, трећи наступ Русије као самосталне државе на евроспким првенствима, а у Португалу, пре четири године, нису прошли групну фазу такмичења.

Ако се баш и не могу позвати на совјетске титуле, могу се с правом сматрати настављачима совјетске школе фудбала. Селекцију Русије карактеришу физички изузетно захтеван и висок ритам, те чврстина у свим фазама игре.

Голмани: 1 Игор Акинфејев (ЦСКА Москва), 12 Владимир Габулов (Амкар), 16 Вјачеслав Малафејев (Зенит);

Одбрана: 2 Василиј Березутски (ЦСКА Москва), 4 Сергеј Игнашевич (ЦСКА Москва), 5 Алексеј Березутски (ЦСКА Москва), 8 Денис Колодин (Динамо Москва), 14 Роман Широков (Зенит), 22 Александар Ањуков (Зенит);

Средина: 3 Ренат Јанбајев (Локомотива Москва), 7 Дмитриј Торбински (Локомотива Москва), 11 Сергеј Семак (Рубин), 15 Динијар Биљаледтинов (Локомотива Москва), 17 Константин Зирјанов (Зенит), 18 Јуриј Жирков (ЦСКА Москва), 20 Игор Семшов (Динамо Москва);

Напад: 6 Роман Адамов (Москва), 9 Иван Саенко (Нирнберг), 10 Андреј Аршавин (Зенит), 13 Павел Погребњак (Зенит), 19 Роман Павличенко (Спартак), 21 Дмитриј Сичев (Локомотива Москва);

Селектор: Гус Хидинк

Павел Погребњак, како овај момак игра, могли смо најбоље да се уверимо на недавној пријатељској утакмици Русије и Србије, кад је с више од 25 метара матирао Стојковића. Иако је напустио игру после 20-так минута, због чега се нагађало о томе да ли ће уопште бити спреман за наступ на Европском првенству, Хидинк је отклонио све дилеме и саопштио да ће Погребњак бити спеман за први меч у групи, који Русија игра са Шпанијом, 10. јуна.

Павел Погребњак рођен је 8. новембра 1983. године у Москви. Прошао је Спартакову фудбалску школу, али никад није успео да се наметне у матичном клубу. После шест сезона у којима је променио исто толико клубова, у новембру 2007. године потписао је за Зенит из Санкт Петербурга, с којим је ове сезоне освојио Куп УЕФА.

Изузетно је брз и продоран, а уз то до максимума користи висину у снагу. Иако због суспензије није наступио у финалу Купа УЕФА, најбољи је стрелац тог такмичења, заједно с италијаном Луком Тонијем из Бајерна. Погребњак је, ипак, постигао један гол више, али у квалификацијама. На 51 утакмици за Зенит, Погребњак је постигао 28 голова.

Голмани: 1 Икер Касиљас (Реал Мадрид), 13 Андрес Палоп (Севиља), 23 Пепе Реина (Ливерпул);

Одбрана: 2 Раул Албиол (Валенсија), 3 Фернандо Наваро (Мајорка), 4 Карлос Марчена (Валенсија), 5 Карлес Пујол (Барселона), 11 ЖоанКапдевила (Виљареал), 15 Серхио Рамос (Реал Мадрид), 18 Алваро Арбелоа (Ливерпул), 20 Хуанито (Бетис);

Средина: 6 Андрес Инијеста (Барселона), 8 Ћави Хернандез (Барселона), 10 Сеск Фабрегас (Арсенал), 12 Сани Карзола (Виљареал), 14 Ћави Алонсо (Ливерпул), 19 Маркос Сена (Виљареал), 22 Рубен де ла Ред (Хетафе);

Напад: 7 Давид Виља (Валенсија), 9 Фернандо Торес (Ливерпул), 16 Серђо Гарсиа (Сарагоса), 17 Данијел Ђуиза (Мајорка), 21 Давид Силва (Валенсија);

Селектор: Луис Арагонес

Торес је још на прошлом Мундијалу наговестио, а сезоном која је иза њега и дефинитивно потврдио да је реч о једном од најбољих шпиц играча на свету. Рођен је 20. марта 1984.године и тренутно наступа за Ливерпул.

Пре тога је провео пет сезона у Атлетику из Мадрида, у којем је на 176 лигашких мечева постигао 75 голова. У Атлетико је дошао као 11-годишњи клинац, а фудбалом се активно бави од седме године.

Изузетно је брз, одликују га савршен осећај за простор, дрскост и прецизност, а понекад превише једноставним дриблинзима противничке одбране преврће на главачке.

У својој првој сезони у Ливерпулу постигао је 33 гола, од тога 24 у Премијер лиги, чиме је оборио дебитантски рекорд Руда ван Нистелроја.

За сениорску селекцију Шпаније дебитовао је 2003. године у пријатељском мечу с Португалом.

Занимљиво да је свој први европски шампионат Шведска играла тек 1992. До тада нису успевали да се пласирају а те године су били домацини великог такмицења. Пласирали су се у полуфинале где су изгубили од Немаца, то је уједно и најбољи резултат националне селекције на европским првенствима. Уследило је СП 1994. и дефинитивна потврда вредности једне од најбољих генерација у историји шведског фудбала, предводене сјајним Хенриком Ларссоном. Шведани су освоји треце место, играли су изванредно, постигли и највише голова на турниру а поражени су у полуфиналу од касније првака Брасила. Након тога оцекивале су се велике ствари али поменути тим се није пласирао на ЕП 1996. нити на наредно СП. Од те 1998. Шведска се квалификовала за пет великих такмицења заредом, мада није направила неки запаженији резултат. На светским шампионатима су пролазили групу али и бивали заустављени у осмини финала, док су на прошлом европском првенству такоде изборили пласман у другу рунду и били елиминисани од Холандана на пенале.

Највише наступа за национални тим Шведске има наравно легендарни голман Тхомас Равелли. Он је пуних 15 година био број један и сакупио цак 143 наступа. Равелли је уцествовао у највецим успесила Шведске у последњих 30 година а близу 500 пута цувао је гол Гетеборга са којим је освојио шест титула првака своје земље. Најбољи стрелац свих времена је Свен Рyделл мало познати нападац који је пре другог светског рата предводио напад националне селекције. Он је играо само на Олимпијским играма у Паризу 1924. где су Шведани освојили бронзану медаљу. Занимљиво да Шведани имају и једно олимпијско злато у фудбалу из Лондона 1948.

Златан Ибрахимовиц (1981) - најпознатији шведски играц и без икакве сумње прва звезда тима. Нападац Интера је дошао у сукоб са Легербацком након што је удаљен са припрема јер је напустио без дозволе хотел са Wилхемлссоном и Меллбергом. Док су поменута двојица прихватила казну, незадовољни нападац је одбио да се одазове позиву селектора за мецеве са Шпанијом и Исландом. Није постигао ниједан гол у квалификацијама али је све надокнадио на клупском плану. По преласку из Јувентуса у Интер освојио је још две Серие А. Иако темпераментан и тежак за сарадњу са тренерима, Златан је један од најбољих нападаца данашњице, проглашен је за шведског играца године као и за спортисту године у домовини. Поцео је у Малмеу али се након сјајних партија у Ајаxу преселио у Јувентус из кога је након цалциополија завршио у Интеру. За националну селекцију је у 49 мецева постигао 19 голова.

Голмани: Андреас Исаксон (Манчестер сити), Рами Шабан (Хамарби), Јохан Виланд (Елфсборг)

Одбрана: Микаел Дорсин (Клуж), Петер Хансон (Рен), Данијел Мајсторовић (Базел), Олаф Мелберг (Астон Вила), Микаел Нилсон (Панатинаикос), Андреас Гранквист (Виган), Фредрик Стор (Розенборг)

Средина терена: Никлас Александерсон (Гетеборг), Данијел Андерсон (Малме), Ким Калстром (Лион), Себастијан Ларсон (Бирмингем), Фредерик Љунгберг (Вест Хам), Тобијас Линдерот (Галатасарај), Кристијан Вилхелмсон (Депортиво), Андерс Свенсон (Елфсборг)

Напад: Маркус Албак (ФК Копенхаген), Хенрик Ларсон (Хелсингборг), Јохан Елмандер (Тулуз), Златан Ибрахимовић (Интер), Маркус Розенберг (Вердер)

Највећа звезда тима је, ипак, селектор Ото Рехагел. Времешни Немац је током квалификација форсирао формацију 4-3-3, али то би за саму завршницу Првенства могла бити и превише распојасана варијанта, па се очекује да ће Грци ипак играти у систему 4-4-2, уз беспрекорну дисциплину која је, на прошлом шампионату Европе била кључ успеха.

Голмани: 1 Антонис Никополидис, 12 Костас Халкиас (Арис), 13 Александрос Цорвас (ОФИ Крит);

Одбрана: 2 Јоуркас Сеитаридис (Атлетико Мадрид), 3 Христос Пацазоглу (Олимпијакос), 4 Никос Спиропулос (Панатинаикос), 5 Трајанос Делас (АЕК Атина), 11 Лоукас Винтра (Панатинаикос), 15 Василис Торосидис (Олимпијакос), 16 Сотирис Кирјакос (Ајнтрахт), 18 Јанис Гумас (Панатинаикос), 19 Параскевас Анцас (Олимпијакос);

Средина: 6 Ангелос Басинас (Мајорка), 8 Стелиос Јанакопулос (Болтон), 10 Јоргос Карагунис (Панатинаикос), 21 Костас Кацуранис (Бенфика), 22 Александрос Циолис (Панатинаикос);

Напад: 7 Јоргос Самарас (Глазгов Селтик), 9 Ангелос Харистеас (Нирнберг), 14 Димитрис Салпингидис (Панатинаикос), 17 Фанис Гекас (Бајер Леверкузен), 20 Јанис Аманатидис (Ајнтрахт), 23 Никос Либеропулос (АЕК Атина);

Селектор: Ото Рехагел

Јоргос Карагунис је понос грчког фудбала. Реч је о омаленом плејмејкеру са солидним прегледом игре и веома опасним шутем.

Карагунис је рођен 6. марта 1977. Године у Пиргосу. Још као јуниор је приступио Панатианикосу, али пре него што је настуопио за први тим атиског клуба, одиграо је две сезоне у нижеразредном Аполону из Смирниса.

У лето2003. године прешао је у Интер, где се прве сезоне усталио у стартној постави. Али., већ наредне године изгубио је статус првотимца, па је 2005. потписао за Бенфику. Ни ту се прве сезоне није најбоље снашао, али већ годину дана касније успео је пронађе место у тиму из Лисабона. Ипак, после све сезоне у Португалу, Карагунис се вратио у матични Панатинаикос.

За националну селекцију грчке дебитовао је 1999. Године, у мечу против Ел Салвадора.