"Мој ангажман у Хасу завршава се на крају ове сезоне. Напуштам пројекат уздигнуте главе и поносан на своје наступе, остварене у околностима које нису увек биле лаке, услед разних разлога и фактора на које нисам могао да утичем. До краја сезоне преостало је још много трка и, као и увек, дац́у све од себе за воланом - како за себе, тако и за свој тим. И даље сам мотивисан. И даље сам гладан успеха. Ово никако није крај моје каријере у Ф1", написао је Окон на друштвеним мрежама.

Француски возач је на 195 наступа у Формули 1 забележио једну победу, а има и четири подијума.

Наредна трка у шампионату Формуле 1 возиће се 4. октобра за Велику награду Малезије.

Шпански возач је два пута био шампион Формуле 1 2005. и 2006. године, а има 32 победе и 106 подијума.

"Веома сам срећан што сам потписао нови уговор са Астон Мартином. Узео сам времена да донесем ову одлуку, али тркање је мој живот и моја страст. Знам да и даље поседујем брзину и одлучност да се такмичим на највишем нивоу. Дугорочно сам посвећен овом тиму и желим да допринесем нашем успеху", рекао је Алонсо.

Строл је навео да сви улажу труд у развој болида, као и да се види напредак Астон Мартина.

"Веома сам срећан што настављам сарадњу са Астон Мартин на дуге стазе. У овом пројекту сам од самог почетка и верујем да поседујемо ресурсе и људе неопходне да постанемо победнички тим. Знам да се крећемо у правом смеру и моја посвец́еност да помогнем у остваривању наших циљева јача је него икада", поручио је Строл.

Наредна трка у шампионату Формуле 1 возиће се 4. октобра за Велику награду Малезије.

Антонели је трку завршио на петом месту, па сада Расел заостаје 66 бодова за младим Италијаном.

Расел је од старта контролисао трку, док је Ферстапен, који је због проблема у квалификацијама стартовао тек као осми, постепено напредовао кроз поредак.

Возач Ред Була је до седмог круга стигао до трећег места, а након првог изласка сигурносног аутомобила претекао је Оскара Пјастрија и преузео другу позицију.

Трка је потом два пута прекидана изласцима сигурносног аутомобила, што је Ферстапену омогућило да се потпуно приближи Раселу. После другог рестарта уследила је потера дуга 11 кругова, али Холанђанин није успео да се нађе у позицији за напад.

Расел је добро контролисао разлику, све до последњег круга. Тада је имао проблем са болидом, па је Ферстапен на стартно-циљном правцу пришао на свега неколико десетинки. Ипак, возач Мерцедеса је успео да сачува прво место.

Разлика од 0,196 секунди представља најмању разлику на циљу у трци Формуле 1 од Велике награде Сједињених Америчких Држава 2002. године.

Раселу је ово прва победа још од Велике награде Аустрије. Његов тимски колега Кими Антонели приредио је један од најбољих продора дана, пошто је са 16. места стигао до пете позиције.

Мерцедес доминирао у Бакуу

Мерцедес је током целог викенда у Бакуу показао одличан темпо. Расел је у квалификацијама освојио пол-позицију са највећом предношћу у каријери, пошто је Шарл Леклер у Ферарију заостао чак осам десетинки.

"Поново се осећам као свој. Кључ успеха је у прилагођавању новом стилу вожње који захтева Мерцедесов болид", рекао је Расел.

Ферстапен је, са друге стране, имао проблема током целог викенда. Проблеми са мотором и батеријом у квалификацијама коштали су га бољег пласмана.

"Осећам се потпуно изневерено. Нешто озбиљно није у реду са болидом", рекао је актуелни светски шампион после квалификација.

У трци је, међутим, успео да се пробије до другог места и озбиљно запрети Раселу.

Два изласка сигурносног аутомобила

Први излазак сигурносног аутомобила уследио је у 30. кругу, када је Алекс Албон у Вилијамсу ударио у зид у петој кривини.

После наставка трке Ферстапен је одмах претекао Пјастрија у првој кривини и преузео друго место.

Само неколико кругова касније уследио је нови прекид. Франко Колапинто у Алпину ударио је у свог тимског колегу Пјера Гаслија, који је потом закачио Ланда Нориса. У инциденту је учествовао и Арвид Линдблад, који је окренуо свог тимског колегу Лијама Лосона.

Други рестарт донео је директан дуел Расела и Ферстапена. Возач Мерцедеса је добро проценио тренутак за убрзање и задржао прво место. Ферстапен је остао на око пола секунде заостатка, али није успевао да припреми напад.

У последњем кругу, после инцидента Валтерија Ботаса у 15. кривини и жутих застава, Расел је остао без дела снаге из хибридног система и турбопуњача. Ферстапен је тада додатно смањио заостатак, али није имао довољно простора за последњи напад.

Расел је прошао кроз циљ као победник, испред Ферстапена и осталих конкурената.

Следећа трка у шампионату Формуле 1 возиће се за две недеље, када је на програму Велика награда Сингапура.

Водећи у шампионату је Антонели који има 302 бода, други је Расел са 236, а Хамилтон је трећепласирани са 199.

Мерцедес је први у конкуренцији тимова са 538 бодова, другопласирани је Ферари са 378, а на трећем месту је Мекларен са 306.

Азербејџанска стаза налази се усред града који се брзо развија захваљујући привреди чврсто ослоњеној на налазишта нафтом. Ново богатство, традицију и културу требало је представити свету, а трка улицама главног града препозната је, пре нешто више од деценије, као идеалан начин да се то учини.

Стаза Формуле 1 у Бакуу проткана је крајностима. Контраст је најизраженији на главном правцу који прати обалу језера, где болиди развијају невероватне брзине, док само неколико стотина метара касније, осетно спорије пролазе кроз најужу деоницу шампионата.

Комбинација велике брзине, уских улица и немилосрдних зидова чини сваки круг Велике награде Азербејџана посебним изазовом и оставља мало простора за грешку, али отвара врата изненађењима и обртима. Зато возачи воле ову стазу иако ризик није ограничен само на кривине од 90 степени и теснац код старе тврђаве. 

Историјат стазе у Бакуу

Прича о организовању трка у Бакуу почела је да добија обрисе 2012. године, када су се организатори уличних трка у Букурешту и на Хунгарорингу договорили са азербејџанским властима да свој концепт "City Challenge" пренесу на обалу Касписјког језера.  

После више најава и одлагања, Стаза у Бакуу, званичног назива Baku City Circuit, први пут је угостила најбрже аутомобиле света 2016. године на Великој награди Европе. Већ наредне године организована је Велика награда Азербејџана и под тим називом такмичење је остало део шампионата.

Стазу је пројектовао немачки инжењер и дизајнер тркачких стаза Херман Тилке, а њена конфигурација осмишљавана је у сарадњи са организаторима још од 2013. године. Циљ је био да се направи јединствена улична стаза која ће повезати историјски центар Бакуа са модерним делом града, али и обухватити импресивне пејзаже обале Каспијског језера, док истовремено омогућава постизање највећих брзина.

За разлику од већине сталних аутодрома, Баку нема изграђену тркачку инфраструктуру изван града. Болиди Формуле 1 пролазе улицама престонице, поред модерних зграда, шеталишта уз Каспијско језеро и зидина Старог града.

Као и код већине нових уличних стаза, прва година открила је проблеме. Пирели је открио да је чак 90 одсто задњих гума коришћених током слободних тренинга било исечено због вијака којима су ивичњаци били причвршћени за подлогу, а који нису били довољно дубоко зашрафљени.

Болид Валтерија Ботаса налетео је на олабављен поклопац шахта, што је изазвало приличну штету на возилу. Са сличним проблемом сусрео се 2019. године Џорџ Расел када је ударио у поклопац шахта.

Упркос томе, возачи су углавном хвалили стазу, истичући њену захтевност, али и велики број могућности за претицање на дугим деоницама које се пролазе пуном брзином. И управо та необична комбинација уских улица и дугих, брзих деоница, убрзо је постала заштитни знак Бакуа.

Непредвидиљива, па и хаотична дешавања на стази, обрти у последњим моментима трка и победе возача различитих тимова допринели су репутацији стазе на којој се исход трке тешко може унапред наслутити.

Иако нема дугу традицију попут Сузуке, Силверстона или Монце, Баку је за само једну деценију постао препознатљив део календара Формуле 1. Његова историја није прича о постепеном развоју стазе кроз деценије, већ о брзом стварању новог градског спектакла који је спојио модерни Баку, његов историјски центар и захтеве најбржег аутомобилског шампионата на свету.

Од доласка Формуле 1 у Азербејџан 2016. године, трке су се искључиво одвијале на улицама Бакуа. Једина пауза у првој деценији забележена је 2020. године, када је пандемија корона вируса отказала Велику награду Азербејџана.

Ове године такмичење у Бакуу чини 15. рунду шампионата, а главни догађај уместо у недељу, одржава се у суботу, 26. септембра. Борба за победнички пехар почеће у 13 часова по нашем времену. Велика награда Азербејџана, као део све популарнијег шампионата Формуле 1 возиће се девети пут, док је Баку домаћин Формуле 1 10. пут. 

Особине стазе

Азербејџанска стаза једна је од најнеобичнијих у шампионату Формуле 1. Најбржа је улична стаза, има најдужи правац и најужу тачку у читавом шампионату Формуле 1. На 6.003 метра спаја широке и брзе деонице са уским улицама историјског језгра града, које пролазе поред зидина средњовековне тврђаве под заштитом Унеска. Jедна je од ретких стаза на којима се креће смером супротним од смера казаљке на сату

Кривине на уличној стази у Бакуу немају појединачне називе као што је то случај са стазама попут Монце или Сузуке. Уместо тога, означене су бројевима од 1 до 20. Једино се издваја такозвани Сектор Замка који обухвата део између кривина осам и 10.

Висинска разлика трасе у Бакуу није велика и износи нешто мање од 27 метара, па се може рећи да је у питању углавном равна улична стаза. Топографски се истиче једино подручје око Старог града. Успон креће код осмог скретања, највиша тачка стазе је у кривини 13, а одатле се спушта све до обале и најниже тачке, која је око 24 метра испод нивоа мора.

Пролазак кроз прву кривину је, осим на два правца, најбоља прилика за претицање и у њу се, под правим углом, стиже брзином већом од 300 километара на сат. Када иза себе оставе другу кривину, возачи стижу на део стазе где се на дугом правцу спремају за треће скретање и нову шансу да претекну колеге.

Најспорија кривина на стази је седма кривина, узан завој удесно кроз који се најчешће пролази брзином од 65 до 85 километара на час. Она уводи у Сектор Замка који је потпуна супротност претходном делу стазе. Овај део круга импресиван је за посматрање, али нимало лак за тркање јер је у питању етапа са тесним, кривудавим завојима. Управо ту, код осме кривине, стаза се сужава и води возаче узбрдо, што захтева велику прецизност и максималну концентрацију возача. Чак и најмања грешка овде може окончати трку јер је у питању најужа тачка у читавом шампионату – стаза је широка тек 7,6 метара.

После изласка из Старог града следи бржи део круга, са кривинама од 13 до 15. Болиди поново добијају на брзини, али возачи морају да буду посебно опрезни у 15. кривини, која чека са заштитним оградама, али долази после брзог прилаза и захтева прецизно кочење.

Последњи део круга поново отвара стазу и води ка дугачком правцу поред Каспијског језера. Излаз из 16. кривине посебно је важан јер возачима омогућава да искористе залет и нападну ривала у завршници круга.

Стартно-циљни правац пружа се око 2,2 километра дуж обале Каспијског језера, почиње одмах након 19. крвине, а завршава се уласком у прву кривину. Овде, на најдужем правцу у шампионату, Валтери Ботас једном је достигао запањујућих 378 километара на час.

Са могућношћу да се на више од 70 одсто трасе вози под пуним гасом, Баку је и најбржа улична стаза у шампионату Формуле 1.

Стратегије за Велику награду Азербејџана

Стаза Формуле 1 у Азербејџану за само 10 година стекла је репутацију непредвидљиве, нудећи необичан спој проблема који захтевају решења до којих се долази уз промишљену стратегију, брзо размишљање и висок степен флексибилности.

Њен јединствен распоред и особине не остављају простор за грешке, а граница између тријумфа и катастрофе танка је попут оштрице ножа.

Због великог контраста између појединих делова стазе, подешавање болида је озбиљна главоломка. Инжењери морају да пронађу равнотежу између довољно приањања за споре кривине и што мањег отпора ваздуха на дугим правцима. Управо зато Баку тражи компромис између брзине и стабилности.

Иако су квалификације важне, статистика показује на примеру Шарла Леклера да ни четири пол позиције у Бакуу не гарантују ништа. Азербејџанска стаза има дугачаке правце и друге реалне прилике за претицање. Зато је однос стартне позиције, избора гума и добро одабраног момента за њихову замену уједначенији него на другим стазама. Такође, возило безбедности је једна од најважнијих стратешких варијабли у Бакуу.

Хабање и деградација гума традиционално су релативно ниски, што тимовима пружа нешто више слободе за експериментисање, али то не значи да је стратегија мање важна. Овде одлазак у бокс „кошта“ око 19 секунди, тако да је одабир тренутка за пит стоп од пресудног значаја.

Уобичајен приступ је старт на меким или средње тврдим гумама, а затим прелазак на тврде гуме у оквиру стратегије са једним заустављањем. Посебну пажњу треба посветити загревању гума. Дугачак правац доводи до хлађења пнеуматика, што може отежати кочење у првој кривини и повећати ризик од блокирања точкова.

Време представља још један фактор изненађења у Бакуу, познатом и као Град ветра. Због близине стазе Каспијском језеру, временски услови се могу променити у тренутку. Промене температуре стазе и ветар променљивог правца или јачине могу нарушити баланс болида, нарочито на дугим правцима.

Изазов лежи у проналажењу равнотеже између агресивности и опреза. Стаза у Бакуу не прашта грешке, па тимови морају да одмере користи од агресивне вожње у односу на ризик од скупе грешке. Када се томе додају непредвидиво време и стална опасност од изласка возила безбедности на стазу, јасно је зашто је прилагодљивост кључна и да цео тим мора бити у приправности од првог до последњег круга.   

Уписано у историју Формуле 1

Упркос томе што је једна од најмлађих у шампионату, за само десет година у Формули 1, траса на којој се одржава трка у Азербејџану прогурала се међу Ф1 стазе са најнепредвидљивијим и најузбудљивијим дешавањима.

Прва трка у Бакуу вожена је 2016. године, када је стаза дебитовала као домаћин Велике награде Европе. Нико Розберг кренуо је са пол позиције, водио у сваком кругу и стигао до победе.

Премијерна Велика награда Азербејџана, одржана 2017. године, обезбедила је спектакл какав се ретко виђа у Формули 1. Пре него што се завијорила карирана застава, узбуђења је било на претек. Фаворити су губили позиције, комади болида летели су по стази, трка је прекинута на 20 минута, а сукоб иза возила безбедности између Себастијана Фетела и Луиса Хамилтона остао је запамћен као један од најупечатљивијих тренутака сезоне. Након контакта који му је деловао планирано, Фетел се намерно сударио са Хамилтоном због чега је кажњен. Немац је трку завршио на четвртом месту, док је Британац био пети.

Данијел Рикардо је са 10. места стигао до победе, у последњем моменту Валтери Ботас избио је на другу позицију, а Ленс Строл је први пут заслужио место на подијуму.   

Строл је са 18 година и 239 дана постао најмлађи возач који је завршио на подијуму Формуле 1, а бронзана позиција обезбедила му је да буде други на листи најмлађих возача којима је у првој години у шампионату пошло за руком да се попну на подијум. Рекорд као најмлађи новајлија који је на трци Формуле 1 заузео једно од прва три места тада је држао Макс Ферстапен.

Ни 2018. година није прошла без драме. Макс Ферстапен и Данијел Рикардо, тадашње тимске колеге у Ред булу, водили су жестоку борбу за позицију на главном правцу, све док се њихови болиди нису сударили. Ниједан није завршио трку, а њихов окршај остао је урезан у историју Велике награде Азербејџана.

Своје прве бодове у каријери те године освојио је Шарл Леклер, тада возач Заубера. Шесто место у коначном редоследу донело му је осам поена.

Годину дана касније Баку је демонстрирао колико је мало простора за грешку на његовим уским улицама. Леклер је у квалификацијама изгубио контролу над Фераријем у делу стазе код средњовековних зидина. Ипак, дан касније, трку је завршио на петом месту, а у самом финишу возио најбржи круг трке. Његово време од минут и 43,009 секунди и данас је рекорд ове стазе.

Посебно драматично било је 2021. године. Макс Ферстапен био је на путу ка победи када му је, пет кругова пре краја, експлодирала гума на главном правцу. Холанђанин је завршио у заштитној огради, истакнута је црвена застава и трка је прекинута. У последња два круга уследила је немилосрдна борба, Хамилтон је због грешке остао без бодова после осам година, док је Серхио Перез славио прву победу у бојама Ред була.

Баку је 2024. године поново понудио завршницу за памћење. Оскар Пјастри је, после жестоке борбе са Шарлом Леклером, стигао до победе и првог места за Мекларен.

Серија неочекиваних догађаја, укључујући и хаотичне квалификације, довела је Карлоса Сајнца до трећег места на Великој награди Азербејџана 2025. и првих бодова шпанског возача за тим Вилијамса.

Победе на тркама Формуле 1 у Бакуу

После Ника Розберга, који је као победник Велике награде Европе 2016. године, био први возач Формуле 1 са пехаром у рукама у Азербејџану, на постољу у Бакуу било је његових шест колега.

Најуспешнији аутомобилисти на овој стази су Серхио Перез и Макс Ферстапен, обојица са по две победе.

Иако је минут и 40.203 секунде, са квалификација за Велику награду Азербејџана из 2023. године, најкраће време за које је ико прешао Стазу у Бакуу, власник овог рекорда Шарл Леклер ниједном није први прошао кроз циљ.

Осим Розберга и Данијела Рикарда који се више не такмиче, петорица возача која су већ тријумфовала у Бакуу и даље имају прилику да освоје Велику награду Азербејџана: Макс Ферстапен, Луис Хамилтон, Оскар Пјастри, Серхио Перез и његов колега из тима Кадилака Валтери Ботас.

Ред бул се, из године у годину, самоуверено враћа на обалу Каспијског језера јер са пет победа држи рекорд међу конструкторима. Вишегодишњу доминацију овог тима у Бакуу, од 2021. до 2025. године, накратко је прекинуо 2024. године возач Мекларена Оскар Пјастри.

Мерцедес је у Азербејџану славио три пута – два пута на Великој награди Азербејџана и једном на Великој награди Европе. 

Стаза у Бакуу данас

Формула 1 ће улицама Бакуа наставити да јури најмање до 2030. године. Нови уговор потврдио је место Велике награде Азербејџана у календару шампионата, док организатори истовремено настављају да унапређују инфраструктуру и капацитете за гледаоце.

Са више од 90.000 посетилаца током три дана Велике награде Азербејџана 2025. године, јасно је да манифестација привлачи све већи број домаћих и страних обожавалаца тркања.

Формула 1 у Бакуу одавно није само трка. Уз стазу се организују зоне где обожаваоци могу да виде возаче, уживају у интерактивним садржајима и концерти који тркачки викенд претварају у велики градски спектакл.

Међутим, Баку се, као и друге модерне уличне стазе, суочава са изазовом како да истовремено сачува препознатљив изглед и атмосферу града, а да прати све веће захтеве Формуле 1. Његов најјачи адут и највећа вредност управо су у контрасту – у споју модерног Бакуа, историјског Старог града и спектакуларних брзина. Очување тог јединственог идентитета биће кључно за опстанак Велике награде Азербејџана.

Други је био возач Ферарија Шарл Леклер, који је за Раселом заостао 0,837 секунди. Оскар Пјастри из Мекларена заузео је треће место са 0,838 секунди разлике у односу на победника квалификација.

Водећи у генералном пласману Кими Антонели из Мерцедеса је завршио је на 16. позицији након што је направио грешку у првом делу квалификација. Трка за Велику награду Азербејџана возиће се у суботу од 13 часова.

Антонели је има 292 бода у генералном пласману, други је Расел са 211, а трећепласирани је Луис Хамилтон са 191.

Мерцедес је први у конкуренцији тимова са 503 бода, другопласирани је Ферари са 358, а на трећем месту је Мекларен са 306.

"Заиста сам узбуђен што настављам сарадњу са Ред Булом. Придружио сам се овом тиму пре осам месеци и одмах схватио размере и амбиције ове организације. Свестан сам и привилегије коју представља вожња за тако невероватан тим, уз четвороструког светског шампиона као што је Макс. Од тренутка када сам потписао уговор, одлучио сам да се у потпуности посветим тиму, а уз подршку Лорана Мекиса и свих у Милтон Кинсу, успео сам да оправдам поверење које су ми указали", рекао је Хађар.

Он је 2022. године стигао у јуниорски тим Ред Була, а потом је возио у Формули 2 и Формули 3.

Он је потом у Ф1 наступао за екипу Рејсинг Булс, а на крају прошле сезоне прешао је у Ред Бул.

Хађар се тренутно налази на осмом месту у генералном пласману возача са 71 бодом.

Наредна трка у шампионату Ф1 биће вожена у суботу од 13 часова за Велику награду Азербејџана на стази у Бакуу.

Одлука о смањењу дистанце последица је раније усвојених правила која се односе на проток горива у моторима. Како су објаснили Фиа и руководство Формуле 1 у одвојеним саопштењима, измена је пре свега техничке природе и директно је повезана са новом генерацијом погонских јединица.

Нови прописи о моторима мењају расподелу снаге између мотора са унутрашњим сагоревањем и електричног система. Већи проток горива подразумева и већу потрошњу током трке.

Додатни фактор представљају финансијска ограничења са којима се екипе суочавају. Многи тимови настоје да задрже постојеће шасије и у наредним сезонама, али би задржавање досадашње дистанце захтевало уградњу већих резервоара за гориво.

Такав захват подразумевао би потпуно прилагођавање конструкције болида и значајне трошкове развоја. Скраћивањем трка тимовима се омогућава да задрже постојеће резервоаре и избегну велика додатна улагања.

Нова правила ступају на снагу 2027. године. У зависности од стазе, то ће у пракси најчешће значити два до три круга мање по трци.

Изузетак ће бити Велика награда Монака која, јер је због специфичности чувене градске стазе њена дистанца већ краћа од наведених минимума и износи 260 километара.

"Исак се на стазу враћа у четвртак у Бакуу након успешног опоравка од повреде ручног зглоба. Тим жели искрено да захвали Лијаму на професионалности, посвец́ености и великом труду током претходне три трке. Ушао је у тим у изазовним околностима, пружио је импресивне партије и дао је драгоцен допринос екипи. Желимо му све најбоље у наставку каријере у екипи Рејсинг Булса", наводи се у саопштењу Ред Була.

Хађар се тренутно налази на осмом месту у генералном пласману возача са 71 бодом.

Велика награда Азербејџана биће вожена у суботу, 26. септембра од 13 часова на стази у Бакуу.

Други је био актуелни шампион Марк Маркез из Дукатија са 1,026 секунди заостатка иза Мартина. Возач Априлије Марко Бецеки завршио је трку као трећепласирани са 1,675 секунди у односу на победника трке.

Бодове су још освојили Аи Огура, Алекс Маркез, Франческо Бањаја, Жоан Зарко, Фермин Алдегер и Бред Биндер.

Главна трка Велике награде Аустрије возиће се сутра од 15 часова. Мартин је водећи у генералном пласману са 286 бодова, други је Марк Маркез са 283, а трећи Бецеки са 248.

Актуелни шампион Марк Маркез из Дукатија завршио је као другопласирани са заостатком од 0,015 секунди иза Мартина.

Возач КТМ-а Педро Акоста заузео је трећу позицију са 0,071 секундом разлике у односу на победника квалификација.

Спринт трка за ВН Аустрије возиће се данас од 15 часова, док је главна трка сутра у 14 сати. Маркез је водећи у генералном пласману са 274 бода, колико има и другопласирани Мартин, док је трећи Марко Бецеки са 241.

Сезона 2027. почиње 14. марта трком за Велику награда Бахреина, а завршава се Великом наградом Абу Дабија, која је на програму 12. децембра.

Спринт трке биће одржане први пут у Бахреину, Аустралији, Јапану, Монаку и Абу Дабију, док ће се остале спринт трке возити у Канади, Великој Британији, Италији, Бразилу и Катару.

"Календар за 2027. годину окупља неке од најзначајнијих стаза и узбудљивих градова на свету, стварајуц́и невероватну сцену за још једну незаборавну сезону Ф1. Узбуђени смо што можемо да пожелимо добродошлицу Португалу и Турској у шампионат и што проширујемо спринт трке на десет догађаја, пружајући нашим навијачима више узбуђења, драме и акције која чини наш спорт тако посебним", изјавио је председник и извршни директор Формуле 1 Стефано Доменикали, пренео је званични сајт Ф1.

Распоред трка Ф1 за 2027. годину: Бахреин 14. март, Саудијска Арабија 21. март, Аустралија 4. април, Јапан 11. април, Кина 18. април, Мајами, 2. мај, Канада 23. мај, Монако 6. јун, Португал 20. јун, Велика Британија 4. јул, Аустрија 11. јул, Белгија 25. јул, Мађарска 1. августа, Италија 5. септембар, Шпанија 12. септембар, Азербејџан 26. септембар, Турска 3. октобар, Сингапур 10. октобар, САД 24. октобар, Мексико 31. октобар, Бразил 7. новембар, Лас Вегас 20. новембар, Катар 5. децембар и Абу Даби 12. децембар.

Победио је возач Мерцедеса Кими Антонели, испред Макса Ферстапена и Ланда Нориса. Иако су поједини возачи оценили да је стаза изазовна у квалификацијама, у трци су тешко налазили прилику за претицање.

"Постоје кривине које треба променити да би било више прилика за претицање. Стаза је добра за један круг, али у трци само останете заглављени иза другог возача", рекао је Антонели.

Норис сматра да стаза има потенцијал, али да њен садашњи изглед отежава борбу на стази. Ферстапен је указао да возач испред може да спречи претицање већ тиме што се држи средине стазе.

"Дајте ми мапу и поправићу је. Прилагодићу готово све зоне кочења. Прилагодићу готово све зоне кочења. Тренутно постоји само једна тркачка линија и лако је одбранити се. Треба да питају нас возаче пре него што почну да граде стазе", истакао је Макс.

Шеф Мекларена Андреа Стела оценио је да је за претицање тренутно потребна превелика разлика у брзини између два болида.

"Правац је можда довољно дугачак, али два болида практично не могу заједно да уђу у кривину. Готово је немогуће покушати претицање", навео је Стела.

Директор Мерцедеса Тото Волф рекао је да се о могућим изменама разговарало и пре трке, као и да су представници стазе отворени за промене наредне године.

Мадринг је изграђен око конгресног центра на североистоку Мадрида и обухвата јавне саобраћајнице и посебно изграђене делове стазе.

Уговор за одржавање Велике награде Шпаније важи десет година, а већ наредне имаћемо прилику да видимо да ли су организатори уважили мишљења возача, који су иначе и главни актери трке.

Очигледно је да ће организатори морати да пораде на конфигурацији стазе како би трке на Мадрингу убудуће понудиле више узбуђења.

Антонели је после узбудљивог почетка успео да преузме вођство, а затим одржи предност до циља.

Макс Ферстапен завршио је као други, док је Ландо Норис заузео треће место.

Ландо Норис је са пол-позиције најбоље стартовао и одмах затворио пролаз Антонелију, док је Луис Хамилтон успео да напредује до треће позиције.

Антонели је у првим кривинама изашао ван граница стазе, што је отвoрило простор Ферстапену да га претекне. Холанђанин је, међутим, такође прешао границе стазе, па је после одлуке екипе морао да врати позицију.

Можда и највећу пажњу привукао је проблем Британца. Хамилтон је почео да има озбиљне проблеме са кочницама. Постепено је падао кроз поредак, а после неколико проблема са успоравањем стигао је до бокса и завршио трку.

Појава виртуелног сигурносног возила после инцидента Ленса Строла омогућила је Антонелију да оде у бокс и пређе на тврде пнеуматике. Норис је остао на стази, док је Леклер наставио још дуже на почетним гумама.

Леклер је тако ушао у дуг први стинт и преузео вођство. Ферари је дуго одлагао његов одлазак у бокс, надајући се новој интервенцији сигурносног возила која би му омогућила да промени пнеуматике уз мањи губитак времена.

Антонели је, са друге стране, постепено смањивао заостатак за Леклером и постављао најбрже кругове.

Иза њих се водила борба за позиције у доњем делу бодова. Оскар Пјастри је после проблема са предњим крилом и уласка у бокс пао у поретку, док је Џорџ Расел после другог заустављања покушавао да се пробије испред Лијама Лосона.

Леклер је остао на челу све до касне фазе трке, али је било јасно да ће без нових гума тешко издржати до краја. Коначно је ушао у бокс и прешао на меке пнеуматике, а на стазу се вратио на четвртом месту, иза Антонелија, Ферстапена и Нориса.

Антонели је тако преузео прво место у 49. кругу и без већих проблема контролисао трку.

Италијан је потом сигурно довезао болид до циља и освојио Велику награду Шпаније. За Антонелија је то била осма победа у сезони и други узастопни тријумф, после победе у Монци.

Друго место припало је Максу Ферстапену, док је Ландо Норис завршио као трећи. Шарл Леклер је стигао до четвртог места, испред Џорџа Расела.

Антонели је победом додатно учврстио прво место у шампионату. Према стању после трке, Италијан је стигао до 292 бода, док је Расел на 211, што је разлика од 81 бода.

Друго место освојио је возач екипе БК8 Гресини рејсинг Шпанац Алекс Маркез, који је за братом Марком Маркезом заостао 0,657 секунди.

Трећи је био возач екипе Ред Бул КТМ Шпанац Педро Акоста, који је за победником каснио 2,326 секунде. 

Прво место у генералном пласману возача држи Марк Маркез са 274 бода колико има и другопласирани Хорхе Мартин из Априлије.

Наредна трка у Мото ГП шампионату биће одржана 20. септембра за Велику награду Аустрије.

Нова стаза истовремено је велика мистерија са репутацијом „убице болида“ и „нови лист“ шампионата који подсећа на добро познате стазе Формуле 1. Брза секција оставља утисак сличан деоницама Џеде, док технички захтевнији део показује сличности са стазом у Мајамију.

Управо та комбинација чини занимљивим питање који ће се болиди најбоље прилагодити.

Историјат Стазе Мадринг

За мото-трке Шпанци су се интересовали још крајем 19. века, а страст ка аутомобилизму у овој европској земљи добила је своје темеље већ са првим такмичењима одржаним током прве деценије прошлог века.

Са улица каталонског градића Сиџеса, тркачки аутомобили, 1913. године, пребацили су се у Гвадараму, седамдесетак километара од Мадрида, због такмичења које је организовао Краљевски аутомобилски клуб Шпаније. Током 20-тих и 30-тих година 20. века, место састанка љубитеља брзе вожње била је стаза Ласарте у Баскији.

Светском шампионату Формуле 1, Велика награда Шпаније придружила се 1951. године организујући трку на стази Педралбес у Барселони.

Формула 1 1968. године долази надомак Мадрида где је стаза Харама била домаћин такмичења. Смењујући се са стазом Монжуик у Барселони, Харама је дочекивала болиде до средине 70-тих година. Уследио је период соло доминације Хараме који, нажалост, није био дугог даха. Последње издање Велике награде Шпаније одржано у Мадриду било је 1981. године након чега Андалузија постаје домаћин шпанске рунде светског шампионата.  

Формула 1 и Велика награда Шпаније поново су у Мадриду 2026. године, на потпуно новој стази названој Мадринг, по угледу на легенде мото-спорта попут Хунгароринга. Мада неки, на основу првих утисака о стази, указују на енглески превод ове сложенице (mad+ring, ненормалан, луд прстен). 

Нова мадридска стаза намањена елитном аутомобилизму изграђена је у околини изложбеног центра ИФЕМА Мадрид, у североисточном делу престонице, а њена конфигурација спаја јавне саобраћајнице и посебно изграђене делове. Управо та комбинација требало би да дâ Мадрингу карактер стазе која балансира између уличне и класичне перманентне тркачке трасе.

Пројекат је званично представљен у јануару 2024. године, када је Формула 1 објавила да ће Мадрид од 2026. до 2035. бити домаћин Велике награде Шпаније. Првобитни план предвиђао је стазу дугу 5,47 километара и 20 кривина, али је конфигурација током развоја пројекта мењана. Коначна верзија је нешто краћа и има више кривина.

Заслужан за дизајн нове Ф1 стазе у Мадриду је Јарно Зафели, познати италијански инжењер и дизајнер тркачких стаза. Оснивач је компаније "Dromo" која је била ангажована за пројектовање, унапређења безбедности и реконструкцију неких од најпознатијих светских  тркачких стаза као што су Силверстон, Спа, Аутодром Монца и Зандворт.

Радови су почели у априлу 2025. године, а први круг по тек асфалтираној стази возио је Карлос Сајнц у мају 2026. године. Возач Вилијамса, који је амбасадор Мадринга, тада је описао стазу као хибридну, техничку и брзу, са дугим правцима, зонама снажног кочења и низом кривина које се брзо смењују.

Изградњу су пратиле бројне контроверзе, приче о отказивању учешћа у шампионату 2026. године због кашњења радова, протести и петиције против тркачке стазе на овој локацији, о вишеструком премашивању буџета, а један од услова да Мадринг добије дозволе за изградњу био је да бункери из времена Шпанског грађанског рата остану очувани. По бункерима поред којих се налази, осма крвина стазе названа је Бункер.

Прва трка на Мадрингу заказана је за 13. септембар 2026. године, у 15 часова по нашем времену. Такмичење у Мадриду је 14. рунда овогодишњег шампионата.

Особине стазе

Мадринг је нова и једна од најнеобичнијих стаза у календару Формуле 1. Дуга је 5.416 метара, има 22 кривине, а њену конфигурацију чине брзе деонице, техничке секције, оштра кочења, успони и падови укупне висинске разлике 26 метара и два тунела. Тестирања су показала да болиди на најбржим деловима достижу и до 340 километара на час.

Комбинација новоизграђеног дела трасе и јавних саобраћајница око комплекса ИФЕМА даје стази карактер хибрида између уличне и сталне тркачке стазе.

Главни стартно-циљни правац дугачак је 589 метара, док је деоница од стартне линије до прве кривине једна од најкраћих у шампионату и износи приближно 200 метара.

Возачи до прве кривине стижу брзином од око 320 километара на час, а затим морају снажно да коче и успоре на око 100 километара на час. Прва кривина зато представља једну од најбољих прилика за претицање, али је и доказ да је прецизност од самог старта трке од пресудног значаја.

Прва и друга кривина чине вишеструки завој као створен за грешке док трећа кривина, названа Орталеза по оближњем мадридском кварту, уводи возаче у један од најбржих делова стазе. Следи дугачка права деоница и кривина број четири којима болиди могу да прођу брзином и до 340 километара на час.

Део стазе дизајниран са намером да омогући претицање и пружи много узбуђења чине кривине 5 и 6 (такође направљене у стилу шикане) које пролазе испод надвожњака ауто-пута.

Један од технички најзахтевнијих делова Мадринга почиње успоном уочи још једне етапе стазе назване по оближњем насељу – Субида де лас Каркавaс. Дуж деонице између шесте и седме кривине, која је највиша тачка стазе, треба савладати и висинску разлику од око десет метара. Комбинација успона, слепе кривине и промене нагиба захтева од возача прецизну процену брзине и положаја болида.

Траса затим води кроз брзи део Валдебебаса, све до вишеструког завоја коју чине десета и једанаеста кривина. Ова шикана има задатак да успори болиде пред најупечатљивију тачку читавог круга – кривину Ла Монументал. Дванаеста кривина дуга је готово 550 метара и има нагиб од чак 24 одсто, што је чини најдужом кривином са нагибом у календару Формуле 1, а болиди кроз њу пролазе око шест секунди. Често поређена са ареном за кориду, Ла Монументал би требало да постане једно од главних обележја стазе, стварајући простор за брзе дуеле „точак уз точак”.

После Монументала следи неколико брзих повезаних кривина, а затим још једна важна зона за претицање у 17. кривини. Завршни сектор доноси комбинацију брзих и спорих кривина, укључујући тунел, пре него што 21. и 22. кривина врате болиде на стартно-циљни правац.

Захваљујући променама надморске висине, сложеном распореду и бројним брзим деоницама, Мадринг је дизајниран тако да од возача захтева стално прилагођавање – од максималне брзине и снажног кочења до прецизног проласка кроз техничке секције. Његов најпрепознатљивији симбол без сумње биће Ла Монументал, кривина која овој модерној стази даје посебан карактер.

Стратегије за Велику награду Шпаније

И поред безброј пролазака Мадрингом на симулатору, теста који су Фераријеви возачи спровели у јулу и пробне трке Формуле 3 у августу, тек прва права трка може да открије ћуд нове мадридске тркачке стазе. Уска конфигурација стазе, окружена зидовима, не оставља нимало простора за грешку, а изгледа ни за надокнаду времена нити изгубљених позиција.

Зато нема лаког пута до стратегије уочи издања Велике награде Шпаније 2026. године.

На стази на којој је све непознаница, може да се рачуна тек на неколико ствари. Брзе кривине, посебно Ла Монументал љуштиће гуме, а екстремне брзине и зидови близу стазе диктираће стратегију трке.

Иако тимови у главну трку улазе са скромном количином података прикупљених на слободним тренинзима и током квалификација, аналитичари предвиђају стратегију са два одласка у бокс због изражене термичке деградације која се очекује на деловима стазе са нагибом.

Будући да могућности за претицање делују ограничено, на новом терену важније је него икада кренути са најбољих позиција на гриду. Ту прилику зграбио је Ландо Норис који је освојио пол позицију, а прате га Кими Антонели, Макс Ферстапен и Луис Хамилтон.

Возачи и тимови активно се припремају и за велику вероватноћу изласка безбедносног возила и потенцијалне прекиде трке (црвене заставе) током трке од 57 кругова.

Уписано у историју Формуле 1

Иако Мадринг тек треба да испише своја поглавља у историји Формуле 1, Мадрид има дугу везу са најпрестижнијим аутомобилским шампионатом. Пред новом стазом је тежак задатак да сустигне Хараму која је оставила дубок траг у ауто-мото спорту.

Траса надомак шпанске престонице била је домаћин девет трка светског шампионата, што ће Мадринг престићи већ током трајања првог уговора који подразумева одржавање такмичења Формуле 1 на овој стази до 2035.

Мадринг је замишљен као модерна стаза која ће комбиновати градско окружење, брзе делове и техничке секције, са циљем да понуди другачији тип изазова од осталих стаза у календару.

Прва трка на Мадрингу зато има посебну тежину. Она није само још једна Велика награда у распореду такмичења, већ почетак нове ере Формуле 1 у шпанској престоници. 

Од 2026. године Мадринг има прилику да створи сопствену историју – првог победника, први најбржи круг и, иако можда не у свом премијерном наступу пред обожаваоцима ауто-мото спорта, неки тренутак који ће се годинама препричавати.

За сада је сигурно да ће негде остати записано да је и пре прве званичне трке одржане на Мадрингу, стаза добила епитет застрашујуће, возачи Формуле 3 након пробне трке назвали су је „Џеда на стероидима“, а да је публика са зебњом очекивала Велику награду Шпаније 2026. након што је за трасу крај Мадрида почео да се користи израз „убица болида“.  

Актуелни шампион Марк Маркез из Дукатија завршио је као другопласирани са заостатком 0,198 секунди иза Бецекија.

Возач Гресинија Фермин Алдегер заузео је трећу позицију са 0,368 секунди разлике у односу на победника квалификација.

Водећи у генералном пласману Хорхе Мартин из Априлије био је пети у квалификацијама.

Спринт трка за ВН Сан Марина возиће се данас од 15 часова, док је главна трка сутра у 14 сати. Мартин је водећи у генералном пласману са 256 бодова, други је Маркез са 237, а трећи Бецеки са 232 бода.

Према легенди, трљање шапа или задњег дела медведа на чувеној статуи "Ел Осо и ел Мадроњо" у средишту трга доноси срећу.

Возачима ће она можда бити и те како потребна. Први дан на Мадрингу почео је тако што је возач Формуле 2 Тасанапол Интрапувасак великом брзином ударио у заштитну ограду, након чега се његов болид запалио, што је шокирало Џорџа Расела који је посматрао инцидент, пре него што су за волан сели возачи Формуле 1.

Упркос страховима да Мадринг неће бити спреман, све је завршено. Сада је питање какве ће трке ова стаза донети на Великој награди Шпаније.

Представљена као улична стаза, она је заправо хибрид путева и наменски изграђене стазе; уска је, са брзим кривинама и зидовима који се надвијају над већим делом круга, па готово да нема простора за грешку.

То се показало већ на тренингу Формуле 2 у петак. Расел, који је претходно описао Мадринг као "најризичнију" стазу у календару, гледао је тренинг Формуле 2 са неким представницима медија у Мерцедесовом боксу када је дошло до удеса поменутог возача.

Интрапувасак, који је убрзо искочио из болида након што се он запалио, излетео је са стазе и великом брзином задњим делом ударио у заштитну ограду након што се окренуо, а Расел је оценио да ће Мадринг бити још тежи тест од Монака.

"Рекао бих да је ово стаза на којој има мање простора за грешку, пре свега због брзине. У Монаку су зидови ближи, али пошто возите спорије – ако погрешите, нећете тако брзо завршити у зиду и понекад можете да исправите грешку. Овде је простор за грешку мањи", рекао је Расел.

Он је објаснио да је проблем у томе што се брзе кривине комбинују са углом заштитних ограда на изласку из њих.

"Видите ову ограду, она је некако као да се враћа на стазу", рекао је показујући место на којем су се налазили остаци Интрапувасаковог болида.

"Ако излетите широко и ударите у зид, не ударате га под истим углом под којим се креће аутомобил. Аутомобил иде ка зиду, али зид као да иде ка вама", објаснио је британски возач.

Када је Формула 3 недавно одржала тестирање на овој стази, било је 19 прекида због црвених заставица, а три болида су имала оштећења на шасији.

"Ово су возачи Формуле 3, али ово је стаза која уништава болиде", оценио је шеф Вилијамса Џејмс Воулс. Расел је рекао да је изненађен што је било само 19 црвених заставица.

Није био једини који је забринут, пошто је и Луис Хамилтон поновио његове речи.

"Ово је изузетно захтевна стаза. Од свих нових стаза на које сам долазио, ова и можда Саудијска Арабија су две најсличније по томе колико је било тешко овладати болидом и пронаћи праве линије", рекао је Хамилтон.

Ипак, после првог тренинга било је разлога за оптимизам, пошто је једночасовна сесија протекла без прекида, а зидови су добили тек неколико благих додира. Возачи су брзо подигли темпо и показали велику сигурност, а Расел је у Мерцедесу био најбржи, испред свог тимског колеге Кимија Антонелија, који у шампионату има 66 бодова више од Расела.

Међутим, у другој сесији Британац Арвид Линдблад је излетео са стазе, изгубио задњи део свог болида Рејсинг булса и бочно ударио у заштитну ограду.

И он је из овог тешког удеса изашао неповређен. Сесија је прекинута црвеном заставицом, али је потом настављена и завршена тако што је Антонели био најбржи, испред Шарла Леклера и Хамилтона из Ферарија.

Карактеристика стазе и историја

Оно што сигурно неће недостајати јесте спектакл, што је вероватно и био циљ, са великим брзинама на уској стази окруженој зидовима. То је посебно видљиво у карактеристичној кривини "Ла Монументал", деоници дугој 550 метара са нагибом од 13,5 степени, кроз коју болиди убрзавају великом брзином, сабијајући се ка стази усред амфитеатра са трибинама, пре него што пређу преко непрегледног врха и великом брзином се спусте низ кривину.

Овде има чак и мало историје, пошто је осма кривина – "Ел Бункер" – добила име по објекту Ла Мата Еспеса, два бункера која су републиканске снаге изградиле 1936. године како би заштитиле Мадрид од напада током Шпанског грађанског рата. Њихово очување било је услов за изградњу стазе.

Стаза, наравно, нема панораму какву има Монако, већ је окружена великим, сивим квадратним зградама какве се често виђају у конгресним центрима смештеним у индустријским зонама. Неки делови и даље изгледају као градилиште, али оно што је најважније је постављено, а навијачима је потребно свега 20 минута вожње метроом од центра града.

То је достигнуће које свакако није било лако остварити, с обзиром на то да је било противљења самој изградњи због трошкова, радова и притужби да ниво буке премашује законске границе.

Стаза, која се налази у близини изложбеног и конгресног центра у Мадриду, између центра града и аеродрома, можда је управо оно што је Формула 1 имала на уму када је почела да инсистира на тркама у градовима.

Шта очекивати у недељу

Пред Мадрингом је још један велики тест. И даље постоји забринутост око тога какве ће трке бити могуће у недељу.

Возачи су углавном били сагласни да је реч о узбудљивом техничком изазову који захтева савршено извођење готово сваког детаља, али су истовремено били скептични по питању могућности претицања.

Како је истакао четвороструки светски шампион Макс Ферстапен, главне зоне за кочење, попут пете, осме и 17. кривине, имају нагиб, што претицање чини готово немогућим, јер возачи једноставно постављају болид на средину стазе.

"Не можете заиста да покушате да претекнете јер кочите, али истовремено скрећете десно или лево, што је најгора ствар коју можете да урадите ако желите да створите прилику за претицање", рекао је он.

То ће ставити огроман нагласак на квалификације, али истовремено отвара могућност да недељна трка буде занимљива, коју би потенцијално прекидали бројни прекиди због црвених заставица, за које многи и даље сматрају да су неизбежни.

Дугачка, врела колона болида која кружи стазом без промене редоследа свакако није оно чему су се организатори надали на дебију најновије стазе Формуле 1, па ће им можда бити потребна и помоћ неког медведа.

"Разговарали смо са Луисом. Одувек смо имали одличан однос и веома га поштујем. Рекао сам му да нисам поступио онако како је требало, нити онако како би тимски колега требало да се понаша", рекао је Леклер.

"Када сте веома мотивисани, као што смо Луис и ја, понекад одете предалеко. Управо то сам урадио и потрудићемо се да се то више не понови", додао је Леклер, који је потом у другом кругу излетео са стазе и морао је да одустане од трке.

Хамилтон је ВН Италије завршио на шестом месту.

"Разговарали смо отворено и решили проблем. Мислим да то показује његову зрелост. Обојица желимо да победимо и пружимо максимум за тим", истакао је Хамилтон.

Наредна трка у шампионату Ф1 биће одржана 13. септембра за Велику награду Шпаније.

Рођен је у Болоњи 2006. године, у породици дубоко повезаној са аутомобилизмом. Данас је возач Мерцедеса и један од главних кандидата за освајање шампионата Формуле 1.

Ипак, његова прича почела је много раније. Почела је у породици.

Његов отац Марко био је возач и власник тима АКМ Моторспорт. Управо је он сина увео у свет трка.

Кими је имао само годину дана када га је отац први пут ставио у картинг.

"Били смо на стази у Сарну, у близини Салерна. Његов отац га је узео у наручје и направио један круг. Када су се зауставили, Андреа је чврсто држао волан и смејао се. Није желео да изађе", присетила се његова мајка Вероника за италијанске медије.

Можда је управо тај тренутак био почетак свега.

Андреа, Енди и Кими

За породицу је он увек био Андреа.

Или Енди, како га и данас зову најближи.

Име Кими, које је данас постало његов заштитни знак, није добио по бившем светском шампиону Формуле 1 Кимију Раиконену.

Његовом оцу Марку предложио га је породични пријатељ и бивши италијански возач Енрико Бертађа.

У кући је, међутим, Кими и даље пре свега Енди.

Младић из Болоње који је одрастао у аутомобилским боксовима, уз оца, мајку Веронику и млађу сестру Меги.

Кими је био као и сва остала деца. Ишао је у школу, дружио се са вршњацима и живео живот детета, упркос томе што је већ веома рано постало јасно да пред собом има велики спортски пут.

"Било нам је важно да му цео живот не буде заснован на једном једином циљу", рекла је његова мајка.

Ипак, тај један циљ је постојао - Формула 1.

Дечак који је знао да вози Ламборгини

Пре десетог рођендана, Кими је већ умео да вози Ламборгини на легендарној стази у Северној Италији, близу града Адрија.

Седео је на очевим ногама, пратио идеалне линије кроз кривине и без проблема се носио са стазама на којима су се такмичили знатно старији возачи.

Марко Антонели је тада схватио да његов син није само дете које воли аутомобиле.

Постојало је нешто више.

"Било је довољно неколико кругова да схватите о чему се ради", присетио се Ђовани Минарди, који је међу првима препознао његов таленат.

Кими је већ са осам година готово савршено управљао свиме што је имало мотор и волан. Али, оно што је посебно издвајало младог Италијана није била само брзина.

Умео је да контролише притисак и трему, а после неуспеха да се брзо врати. Био је још дете, али је већ показивао зрелост која је била потребна за велики спорт.

Са дугом косом и протезом на зубима, док је Формула 1 деловала као сан који је можда превелики чак и за маштање, Кими је наставио да напредује.

Мерцедес га је препознао када је имао 12 година

Његов таленат није могао дуго да остане непримећен.

Тото Волф, шеф Мерцедеса, тима у Формули 1, знао је за Антонелија још док је био дечак.

После разговора са људима који су пратили његов развој, Мерцедес је 2019. године, када је Кими имао само 12 година, уврстио младог Италијана у свој програм младих возача.

Циљ је био јасан – постепено га припремити за једноседе, тачније болид у Формули 1.

"Знали смо шта радимо. Кимија познајемо још од када је био веома мали и ризик који смо преузели био је прорачунат", објаснио је Волф.

Кими је у Формулу 4, најнижи ранг у шампионату Фромуле, прешао 2021. године. Убрзо су стигле прве титуле.

Године 2022. освојио је италијанско првенство са 14 победа и 13 пол-позиција у 20 трка, а истовремено је постао и шампион Немачке.

У том периоду возио је са бројем 12, у част свог великог идола – легендарног Ајртона Сене.

Наредне године освојио је титуле у нове две категорије Формуле 1.

Прескочио Формулу 3 и стигао до Мерцедеса

Године 2024. Антонели је прескочио Формулу 3 и директно прешао у Формулу 2 са Премом.

После почетног периода прилагођавања, остварио је прву победу на Силверстону у спринт трци, а потом славио и у главној трци у Мађарској.

Сезону је завршио на шестом месту. Али, већ је било јасно да је Формула 1 веома близу.

Августа 2024. године први пут је возио званичну сесију Формуле 1, на слободном тренингу за Велику награду Италије у Монци.

Неколико дана касније постало је званично – Андреа Кими Антонели ће од 2025. године бити возач Мерцедеса, као замена за Луиса Хамилтона.

Имао је само 18 година. "Ризик" који је Волф помињао сада је постао стварност. У дебитантској сезони Антонели је завршио на седмом месту у шампионату и освојио три подијума.

А, онда је стигла 2026. година.

Од великог талента до лидера шампионата

У првој трци сезоне у Аустралији био је други. У Кини је освојио прву пол-позицију и прву победу у Формули 1.

Тиме је постао најмлађи возач у историји шампионата који је стартовао са првог места.

А, онда су победе почеле да се нижу. Кина, Јапан, Мајами, Канада и Монако.

Пет победа у првих шест трка.

У Монаку је освојио пол-позицију и победио, поставши најмлађи победник те трке у историји.

Уједно је остварио и гренд слем – пол-позицију, победу, најбржи круг и вођство од старта до циља.

Са 19 година и 216 дана постао је најмлађи лидер светског шампионата у историји Формуле 1.

Италија је добила новог спортског хероја.

Али, највећи тренутак тек долази.

Кими или Ферари?

Пред Велику награду Италије и трку у Монци питање међу италијанским навијачима било је једноставно:

Кими или Ферари?

Кога су желели да виде на највишем степенику победничког постоља – младог Италијана, лидера шампионата и великог талента, или Луиса Хамилтона и Ферари?

Све је указивало на то да би викенд могао да припадне Ферарију.

Италијанска екипа била је веома брза у петак на тренингу. Шарл Леклер и Луис Хамилтон били су четврти и пети у квалификацијама.

Антонели је, међутим, због промене погонске јединице морао да прихвати казну и трку започне са 19. места.

За младог Италијана све је деловало као ноћна мора.

Али, Монца понекад пише своје приче.

У "Храму брзине" статистика и логика мало значе. Антонели је почео да претиче једног ривала за другим. Бележио је све бржа времена. Напредовао.

После другог изласка сигурносног аутомобила ушао је у бокс и ставио средњетврде гуме. До краја је остало мање од 20 кругова. Антонели је већ био други.

На челу је био његов тимски колега Џорџ Расел. Разлика се брзо смањивала. Седам кругова пре краја Кими је стигао до Расела. Први покушај није успео. Излетео је са стазе и изгубио неколико секунди.

Али, није одустао. Већ у следећем покушају био је успешан.

Антонели је претекао Расела, преузео вођство и наставио да повећава предност.

После само два круга имао је готово четири секунде предности.

А, онда је пред препуним трибинама у Монци завијорила карирана застава.

Андреа Кими Антонели победио је на Великој награди Италије.

После 60 година, Италија је поново добила победника своје домаће трке.

Последњи Италијан који је у Монци славио био је Лудовико Скарфиоти 1966. године, за Ферари.

Антонели је постао тек четврти Италијан са победом у Монци, после Ђузепеа Фарине, Алберта Аскарија и Скарфиотија.

И све то после старта са 19. места.

Постао је и најмлађи победник Велике награде Италије у историји – са 20 година и 12 дана.

На подијуму више није могао да задржи сузе.

Можда ни сам још није у потпуности схватио шта је урадио.

Кими ван стазе

Ипак, иза свих рекорда и победа и даље стоји исти онај дечак из Болоње.

Везан за породицу. За оца Марка, мајку Веронику и сестру Меги. За пријатеље. За своју земљу.

И за једноставне ствари које су му биле важне и пре него што је постао звезда Формуле 1.

Његово омиљено јело су таљателе. После победе у Кини 2026. године, мајка му их је припремила.

Његов отац је открио и да је Кими чак и уочи Велике награде Италије јео таљателе.

На стази је професионалац који живи по строгим правилима исхране, тренинга и припреме. Код куће је, ипак, и даље тинејџер.

За деби у Формули 1 мајка Вероника му је поклонила огрлицу у облику репа кита.

Носи је као амајлију.

Мали предмети, породичне успомене и омиљено јело можда најбоље показују ко је Кими Антонели када се угасе мотори.

Јер испод кациге, испод Мерцедесовог комбинезона и иза свих рекорда, и даље је Андреа. Или Енди.

Дечак из Болоње који је са годину дана први пут држао волан.

Дечак који није желео да изађе из картинга.

Дечак којем је отац показао свет трка, а мајка помогла да у њему остане дете.

Данас је Кими Антонели један од најмлађих возача Формуле 1 и има прилику да уђе у друштво оних који су били шампиони у том спорту, међу 35 одабраних.

Са само 20 година већ је лидер шампионата, победник Монце и човек који је Италији вратио домаћу победу после шест деценија.

А његова прича, како и сам каже, тек је почела.

Од дечака који је са годину дана први пут сео у картинг до победника Монце. Од Андрее и Ендија до Кимија. Од породичне стазе до историје Формуле 1.

Италијанска екипа подсетила је на Михаела Шумахера и његову прву сезону у црвеном болиду. Немац је 1996. године први пут победио у Монци као возач Ферарија, док је титулу светског шампиона те сезоне освојио Дејмон Хил.

"Знам, невероватно је колико време брзо пролази. Заиста ми је невероватно како се то догодило, али ево ме, и даље сам ту, 30 година касније, што је добро", рекао је Хил.

Британац је до титуле стигао са Вилијамсом, након две сезоне током којих се борио за светски врх. Ипак, одмах после највећег успеха у каријери, Вилијамс је одлучио да га више не ангажује, па је каријеру наставио у другим екипама.

"Возачи морају стално да доказују колико вреде, без обзира на то који аутомобил возе. Драго ми је што сам добио прилику да будем конкурентан и са другим екипама. Нисам, међутим, остао толико дуго као Луис Хамилтон, који сада има 41 годину. Ја сам престао да се тркам са 39, што је, из данашње перспективе, релативно рано", истакао је Хил.

Сећање на Сену и ривалство са Шумахером

Хил је у Формулу 1 ушао са 32 године, а у Вилијамсу се нашао у посебно тешком тренутку – после трагедије у Имоли 1994. године, када је погинуо Ајртон Сена.

"Сви смо били дубоко погођени оним што се догодило у Имоли и губитком двојице возача током једног викенда. Ајртон је био легенда. Осећам се привилеговано што сам макар имао прилику да се тркам са њим. Тркали смо се овде у Монци, и ја сам се закуцао у њега, али он је био легенда и остао је легенда", навео је некадашњи шампион света.

Неколико година касније Хил је водио велике борбе за титулу са Шумахером, а њихове дуеле обележило је и неколико инцидената.

"Закуцао сам се и у Михаела, тако да смо имали неколико таквих ситуација. Али веома је тужно оно што му се догодило и желимо му све најбоље", рекао је Хил.

Шумахер је за Ферари пет пута победио у Монци, први пут 1996. године, када је започела његова велика ера у Скудерији.

Трка је остала иста

Тридесет година касније, пажњу Дејмона Хила привукао је Антонели. Британца код младог Италијана импресионирају таленат и зрелост, због чега верује да би возач Мерцедеса једног дана могао да постане светски шампион.

Осврћући се на промене које је Формула 1 доживела у претходне три деценије, Хил је истакао да је суштина такмичења остала непромењена.

"Мислим да је то еволуција. Све се мења и развија, и то је део историје овог спорта. Монца је стара стаза, али се аутомобили стално развијају. Али сама чињеница да се тркате остала је иста: возите најбрже што можете и тркате се против свих осталих. То се заправо није променило", закључио је Хил.

Бивши светски шампион и даље је присутан у свету аутомобилизма као амбасадор Вилијамса, екипе са којом је 1996. освојио титулу.

Три деценије после Хиловог највећег успеха и почетка Шумахерове ере у Ферарију, Антонели је у Монци исписао нову страницу италијанске историје – на стази која повезује три генерације и три различите приче Формуле 1.