Рођен у Сао Паулу, Сена је освојио три титуле светског првака Формуле 1 - 1988, 1990. и 1991. године, и остварио 41 победу у тркама за Велику награду.

Погинуо је 1. маја 1994. године, са 34 године, након тешке несреће током Велике награде Сан Марина у Италији.

Предлог за ово признање поднео је сенатор Маркос Понтес 2024. године, а иницијатива је добила подршку сенатора Јоргеа Кајуруа. Закон је усвојен у Сенату кроз одговарајућу процедуру без потребе за гласањем на пленарном заседању.

Књига хероја и хероина домовине, установљена 1992. године, садржи имена личности које су дале значајан допринос изградњи и одбрани Бразила.

Њихова имена уписују се у књигу од челика која је трајно изложена у Пантеону отаџбине на Тргу три власти у Бразилији.

Сенатор Кајуру је истакао да признање не обухвата само Сенине спортске успехе већ и његов друштвени утицај кроз Институт Аиртон Сена, основан након његове смрти, који ради на унапређењу образовања и пружању већих могућности деци и младима.

Институт Аиртон Сена саопштио је да је признање примио "са чашћу и дубоком захвалношћу", оцењујући да оно потврђује трајни значај наслеђа возача које превазилази границе спорта.

Аиртон Сена је 2023. године већ проглашен за заштитника бразилског спорта посебним савезним законом.

Други је био возач Гресинија Алекс Маркез, док је треће место заузео Фабио ди Ђанантонио из Пертамине.

Водећи у генералном пласману Хорхе Мартин је трку завршио на шестом месту, а бодове су још освојили Аи Огура, Раул Фернандез, Франческо Бањаја, Педро Акоста и Фабио Квартараро.

Главна трка Велике награде Немачке возиће се у недељу од 14 часова.

Мартин има 197 бодова, други је Марко Бецеки са 186, а трећи Ди Ђанантонио са 184 бода.

Други је био возач Гресинија Алекс Маркез, који је за братом Марком заостао 0,061 секунду.

Фабио ди Ђанантонио из Пертамине заузео је трећу позицију са 0,147 секунди разлике у односу на победника квалификација.

Спринт трка за ВН Немачке возиће се данас од 15 часова, док је главна трка сутра у 14 сати. Хорхе Мартин је водећи у генералном пласману са 193 бода, други је Марко Бецеки са 186, а трећи Ди Ђанантонио са 177 бодова.

У 49. од укупно 52 круга Макс Ферстапен је излетео са стазе, што је изазвало излазак безбедносног возила и практично решило трку пре времена.

Иако је постојала могућност да стаза буде очишћена на време за последњи круг, дирекција трке одлучила је да безбедносни возило остане на стази до самог краја, иако је у 51. кругу потврђена комуникација да се склони са стазе.

Тако је Леклер прошао кроз циљ испред Џорџа Расела и Луиса Хамилтона, прекинувши дуг период без победе (од 2024.) и доневши Ферарију један од најважнијих тријумфа у сезони.

Сам почетак трке донео је много узбуђења. Са пол-позиције стартовао је водећи у шампионату, возач Мерцедеса Андреа Кими Антонели, победник суботње спринт трке, али је двојац Ферарија имао бољи старт. Шарл Леклер и Луис Хамилтон већ у првим кривинама преузели су водеће позиције.

Ипак, Хамилтон је убрзо кажњен са пет секунди због преранoг старта, што је значајно утицало на његову трку. Током већег дела надметања Ферари је контролисао темпо.

Антонели је имао прилику у другом делу трке да можда и победи, али је на крају све изгубио због техничких проблема са болиду.

Драма је достигла врхунац у последњим круговима. После Ферстапеновог излетања, Леклер и Хамилтон су отишли у бокс по нове меке пнеуматике, припремајући се за завршни спринт до циља.

Са друге стране, Џорџ Расел је преузео ризик и остао на стази са истрошенијим гумама, чиме је преузео другу позицију и раздвојио два болида Ферарија.

Велики трагичар викенда био је Кими Антонели. После губитка водеће позиције на старту, Италијан је током трке пријављивао озбиљне проблеме са болиду.

Ипак одлучио је да остане на стази у нади да ће освојити бодове, али је потом добио и казну од пет секунди због прекорачења граница стазе и на крају завршио на 11. позицији.

Иза водеће тројице, актуелни шампион Ландо Норис био је четврти у болиду Мекларена, док је Исак Хађар у болиду Ред Була заузео пето место. Лијам Лосон је за Рејсинг Булс освојио шесто место, док је велики успех остварио британски дебитант Арвид Линдблад, који је на свом првом наступу пред домаћом публиком завршио као седми.

Бодове су још освојили Габријел Бортолето за Ауди на осмом месту, као и двојац Алпина - Франко Колапинто на деветој и Пјер Гасли на десетој позицији.

Следећа трка вози се у Белгији, а на програму је од 17. до 19. јула.

Други је био возач Ферарија Шарл Леклер, који је за Антонелијем заостао 0,175 секунди. Луис Хамилтон из Ферарија заузео је треће место са 0,347 секунди разлике у односу на победника квалификација. Возач Мерцедеса Џорџ Расел је био четвртопласирани у квалификацијама, а међу првих 10 завршили су Исак Хађар (Ред Бул), Ландо Норис (Мекларен), Макс Ферстапен (Ред Бул), Оскар Пјастри (Мекларен), Арвид Линдблад (Рејсинг Булс) и Лијам Лосон (Рејсинг Булс).

Главна трка за ВН Велике Британије возиће се сутра од 16 часова.

Антонели је водећи у генералном пласману са 179 бодова, други је Расел са 136, а трећи Хамилтон са 132 бода. Мерцедес је први у конкуренцији тимова са 315 бодова, другопласирани је Ферари са 215, а на трећем месту је Мекларен са 167.

Претходно је Антонели истог дана славио и у спринту.

Бодове су још освојили возач Мерцедеса Џорџ Расел, Шарл Леклер из Ферарија, Макс Ферстапен у Ред Булу, Оскар Пјастри из Мекларена и Лијам Лосон из Рејсинг булса.

Антонели је водећи у генералном пласману возача са 179 бодова, други је Расел са 136, док је Хамилтон на трећем месту са 132. 

Квалификације за Велику награду Велике Британије на програму су данас од 17 часова, док је главна трка сутра од 16 сати.

Други је био возач Мерцедеса Кими Антонели, који је за Хамилтоном заостао 0,011 секунди.

Возач Ред Була Макс Ферстапен заузео је треће место са 0,321 секундом разлике у односу на победника квалификација.

Шарл Леклер из Ферарија је био четвртопласирани у квалификацијама, возач Мерцедеса Џорж Расел био је пети, док су на шестом и седмом месту завршили возачи Мекларена Ландо Норис и Оскар Пјастри.

Спринт трка за ВН Велике Британије возиће се у субоу од 13 часова, док је главна трка у недељу од 16 часова.

Антонели је водећи у генералном пласману са 171 бодом, други је Расел са 131, а трећи Хамилтон са 125 бодова.

Мерцедес је први у конкуренцији тимова са 302 бода, другопласирани је Ферари са 204, а на трећем месту је Мекларен са 159.

Квартараро (27) се прикључио Јамахи 2019. године, а са овим тимом забележио је 11 победа у "краљевској класи" и освојио је шампионску титулу 2021. године. Он се тренутно налази на 14. месту у генералном пласману возача са 45 бодова.

"Током времена у Јамахи, Квартараро је израстао у миљеника публике захваљујући својој веселој личности. Диве му се навијачи због аутентичности, одлучности и посвећености на стази и ван ње", наведено је у саопштењу Јамахе.

Ринс (30) је члан Јамахе од 2024. године, а тренутно је на 19. позицији у генералном пласману возача са 19 бодова.

Наредна трка у Мото ГП шампионату биће одржана 12. јула за Велику награду Немачке.

Антонели је остао на челу генералног пласмана са 171 бодом, 40 више од Расела, док је Луис Хамилтон трећи са 125.

Наредна трка Формуле 1 вози се већ следећег викенда за Велику награду Британије на  стази "Силверстону".

Трећи је био возач Априлије Шпанац Хорхе Мартин, који је за Огуром заостао 3,512 секунди.

Возач Априлије Италијан Марко Бецеки, који је био водећи у генералном пласману возача до трке у Холандији, излетео је са стазе у Асену у другом кругу.

Прво место у генералном пласману возача преузео је Мартин са 193 бода, док је Бецеки други са 186.

Наредна трка у Мото ГП шампионату биће одржана 12. јула за ВН Немачке на стази Сахсенринг.

Непредвидљиво време на Алпима и немилосрдна деградација гума коју изазивају високе летње температуре држе тимове у стању сталне приправности током целе седмице у којој се одржава Велика награда Аустрије.  

Од брзог и опасног Österreichring-a, преко модернизоване Стазе А1, до узбудљивог Ред бул ринга, Шпилберг остаје место на коме су исписане бројне странице историје Формуле 1 и где се сваке године рађају нове тркачке приче.

Историјат стазе Ред бул ринг

Аустрија је једна од земаља где се ауто-мото спорт изузетно воли, а традиција тркања је дуга и богата. Средином 20. века потреба за трасом где би се одржавале трке преобратила је аеродромску писту Целтвег, код Граца, у стазу на којој су одржана прва издања Велике награде Аустрије.

Међутим, након трке 1964. године, стаза је процењена као опасна јер је била превише уска, неравна и незгодна за публику.

Само пет година касније наследница Целтвега, Аустријска стаза (Österreichring), отворена је у аустријском месташцу Шпилберг. Изграђена је у живописном брдовитом пределу покрајине Штајерске и врло брзо је стекла репутацију једне од најбржих и најзахтевнијих стаза у свету ауто-мото спорта.

Прву верзију стазе карактерисала је дужина од скоро шест километара, велики број брзих кривина и промене у висинској разлици. Током седамдесетих и осамдесетих, стаза је била домаћин многих незаборавних трка Формуле 1 и постала је омиљена међу возачима и навијачима.

Возачи су је обожавали због могућности да покажу храброст и вештину, док су организатори често истицали да је њена конфигурација представљала прави тест способности, како возача тако и инжењера, што је публика обожавала.

Међутим, упркос бројним модификацијама, због све већих безбедносних проблема и природе стазе, Österreichring је на крају проглашен неприкладним за модерне стандарде овог спорта. Последња трка Формуле 1 на оригиналној стази одржана је 1987. године.

Након тога стаза је изгубила место у шампионату, а почетком деведесетих започети су планови за њено потпуно преуређење. Уследила је темељна реконструкција како би стаза поново обезбедила место у календару Формуле 1.

Нову верзију стазе пројектовао је познати немачки архитекта Херман Тилке, конструктор стаза за мото-трке и трке Формуле 1. Велики део оригиналне стазе је уклоњен, а нова, краћа и безбеднија стаза отворена је 1996. године под именом А1 ринг (A1-Ring).

Дужина трасе је смањена на нешто више од четири километра, док су брзе кривине замењене комбинацијом зона оштрог кочења и деоница погодних за претицање.

Формула 1 се на А1 ринг вратила 1997. године, а стаза је остала у календару до 2003. године. У том периоду виђене су бројне узбудљиве трке, укључујући и контроверзне тимске наредбе које су изазвале бурне реакције љубитеља спорта широм света.

Компанија „Ред бул“, у власништву Дитриха Матешица, купила је и ревитализовала стазу, дајући јој нови живот. Након опсежних реновирања и модификација, стаза је преименована у Ред бул ринг и поново отворена 2011. године. Формула 1 вратила се у Штајерску 2014. године, и од тада је стаза обавезни део календара Ф1.

Спој историје, модерних објеката и природних лепота чини да Ред бул ринг остаје једна од најзначајнијих и најомиљенијих стаза у шампионату.

Стаза у Шпилбергу прошла је од свог оснивања кроз неколико промена назива и конфигурације, а свака од њих била је у складу са диктатом ере и потреба ауто-мото спорта у то време.

Због паузе дуге 10 година између трка на Österreichring-у и А1 рингу, као и огромне трансформације стазе, историјат Ред бул ринга у шампионату Формуле 1 најчешће се раздваја на еру која обухвата такмичења од 1970. до 1987. године и период након 1997. године.   

Од доласка Формуле 1 у Шпилберг, стаза је била домаћин Формули 1 укупно 39 пута. Током пандемије корона вируса, 2020. године, Велика награда Аустрије отворила је сезону 5. јула, а затим, само недељу дана касније, одржана је и Велика награда Штајерске, како би се попунио календар и обезбедио већи број бодова у шампионату. И 2021. године одржане су две узастопне трке на Ред бул рингу, из истих разлога.

Ове године такмичење у Аустрији чини осму рунду шампионата, а главна трка на програму је данас у 15 часова по нашем времену. Велика награда Аустрије као део све популарнијег шампионата Формуле 1 возиће се 38. пут, а Ред бул ринг је домаћин Формуле 1 40. пут. 

Особине стазе  

Ако би се за неку Ф1 стазу, у пренесеном значењу, могло рећи да је тродимензионална, то би био Ред бул ринг. Траса има 10 кривина и висинску разлику од 63,5 метара, што је чини једном од најбрдовитијих у шампионату. Са просечном брзином од нешто више од 180 километара на час, једна је од најбржих, а са 4,3 километра дужине једна од најкраћих стаза у календару Формуле 1.

Карактеришу је три дуга правца, a испрекидана је зонама са наглим кочењем и брзим променама смера.

Већ после стартно-циљног правца следи прва кривина која носи име Никија Лауде. Брза је, води болид удесно и узбрдо, што захтева прецизно подешавање болида. Након кратког успона стиже се до треће кривине, најспорије тачке на стази. То је оштра кривина, скоро укосница, која завија удесно и низбрдо. Једно је од најбољих места за претицање на целој стази.

Одмах затим следи дугачак правац који води низбрдо до кривине 4, још једне зоне снажног кочења и честих дуела „точак уз точак“.

Средишњи део круга потпуно се разликује од прве половине. После брзог спуста следи низ повезаних кривина које изазивају аеродинамичку стабилност и равнотежу болида.

Кривине шест и седам пролазе се великом брзином, док кривине девет и 10 представљају последњи технички изазов пре повратка на стартно-циљни правац. Посебно је важан добар излазак из последње кривине, јер директно утиче на максималну брзину на најдужем правцу и могућност напада већ на почетку следећег круга.

Иако има само десет кривина, Ред бул ринг није лагана стаза. Велике промене надморске висине, агресивна кочења и кратак круг захтевају од возача максималну концентрацију, док је правилно подешавање болида кључно за проналажење компромиса између брзине на правцима и стабилности у брзим кривинама. Због тога се ова стаза сматра једном од оних на којима су квалификације изузетно неизвесне, а трке често доносе велики број претицања.

Стратегије за Велику награду Аустрије

Ред бул ринг је познат по екстремним летњим условима и иначе, а уз топлотни талас од којег Европа ври ових дана, стратегије тимова Формуле 1 на 40. трци на стази у Штајерској биће усмерене углавном на гуме.

Иако стара и абразивна, сама траса није баш „убица пнеуматика“, али уз температуре на стази, које ће ићи и изнад врелих 52 степена Целзијуса, може се очекивати брутална деградација, нарочито задњих гума.

Комбинација зона јаког кочења и дужих деоница под пуним гасом убрзава трошење гума. Хлађење кочница је још један критичан фактор, јер кратко време за обилазак круга оставља мало могућности да се кочнице опораве између интензивних употреба. Због тога тимови морају да пронађу пажљиву равнотежу између максималног хлађења и одржавања аеродинамичке ефикасности на правцима.

Штајерске планине умеју да изненаде изненадним пљуском са грмљавином, што тимове држи у стању приправности.

Иако је стратегија са два заустављања постала норма по сувом времену у Шпилбергу, екстремни услови током овогодишње борбе за Велику награду Аустрије лако би могли да то промене.

Уписано у историју Формуле 1

Током више од пет и по деценија (са две дуже паузе) присуства у шампионату Формуле 1, стаза у Шпилбергу била је  поприште драматичних борби, великих преокрета и тренутака који су оставили дубок траг у историји овог спорта.

Од првог победника Велике награде Аустрије у оквиру Ф1 шампионата, Белгијанца Џекија Икса, било је јасно да се у Штајерску не долази по лаку победу. 

Оближњи Алпи сведочили су 1975. првој и јединој победи у каријери Виторија Брамбиле, након трке са драматичном завршницом. Италијански возач, у последњем кругу, услед јаке кише и клизаве подлоге, изгубио је контролу над болидом и ударио у заштитну ограду. Ипак, пошто је већ имао довољну предност, трофеј је био његов.

Први тријумф у каријери италијански возач Елио де Анђелис славио је 1982. године управо на Аустријској стази. Победа му је била још слађа јер је од будућег светског шампиона, Финца Кекеа Росберга био бржи 0,05 секунди.

Легенда ауто-мото спорта, Ники Лауда је 1984. коначно победио код куће и тако употпунио колекцију тркачких признања. Упркос слабијим резултатима у последњих неколико кругова трке, Лауда је кроз циљ прошао испред Нелсона Пикеа и уписао се у историју као први Аустријанац који је освојио Велику награду Аустрије.

Последња трка Формуле 1 на стази Österreichring 1987. године обележена је великим бројем инцидената, а борба за пехар почела је тек након трећег старта. Услед више судара и прекида, такмичење је трајало знатно дуже од предвиђеног, што је додатно убрзало одлуку да се легендарна, али све опаснија стаза пошаље на ремонт. Пре десетогодишње паузе, трофеј из Штајерске је однео Најџел Менсел.

Најконтроверзнији тренутак на стази одиграо се 2002. године када је после сјајне трке Рубенс Барикело, по налогу тима Ферари, непосредно пред циљ пропустио Михаела Шумахера да први прође кроз циљ. Аустријска публика није крила незадовољство, а Немац је потом гурнуо Барикела на највишу степеницу подијума и предао му победнички трофеј Велике награде Аустрије.

Одлука Ферарија због које је Барикело морао да пропусти Шумахера, изазвала је оштре критике јавности, а последице тог догађаја утицале су на касније промене које су се односиле на тимска правила.

После једанаестогодишњег одсуства, Формула 1 се 2014. године вратила у Шпилберг, Повратничку трку обележила је доминација Мерцедеса и победа Ника Розберга, чиме је означен нови почетак једне од најзначајнијих европских дестинација у шампионату.

Нова ера стазе донела је и нова велика ривалства. Макс Ферстапен је 2018. године остварио победу пред хиљадама навијача Ред була. Годину дана касније после жестоког дуела у завршници трке претекао је Шарла Леклера и стигао до још једног тријумфа. Максова агресивна вожња и претицање које је резултирало контактом и краткотрајним избацивањем Леклера са стазе, поделили су љубитеље Формуле 1.

Стаза у Штајерској прирасла је за срце и Ланду Норису јер се на њој 2020. попео на први подијум у Формули 1. Са само 0,2 секунде предности освојио је треће место борећи се у последњих неколико кругова како би смањио разлику, након што је Хамилтон добио казну од пет секунди.

Ни трка 2024. није прошла без драматичног обрта. Ландо Норис и Макс Ферстапен сударили су се док су се борили за вођство, што им је донело пробушене гуме, а Џорџу Раселу другу победу у каријери.

Стаза у Шпилбергу, нажалост, није успела да избегне трагедије. Током загревања за трку 1975. године Марк Донохју изгубио је контролу над својим аутомобилом након што му је пукла гума. Болид је ударио у заштитну ограду у првој кривини, а комадићи возила су полетели и усмртили редара. Иако је у првом тренутку деловало као да амерички возач није тешко повређен, дан касније пао је у кому из које се никада није пробудио. Претпоставља се да је фатално крварење у мозгу било последица ударца у стуб ограде или рекламни пано.

Организатори Велике награда Аустрије до следећег издања такмичења изменили су део стазе код прве кривине, што је био само почетак бројних радова на повећању безбедности трасе.

Посебно место у историји стазе заузима сезона 2020, када је због пандемије корона вируса Ред бул ринг постао домаћин прве две трке шампионата. На тај начин аустријска стаза ушла је у историју као место са којег је започета једна од најнеобичнијих сезона у историји Формуле 1.

Победе на Великој награди Аустрије и Великој награди Штајерске

Први победнички пехар са Аустријске стазе однела је белгијска аутомобилска легенда Џеки Икс 1970. године.

Са пет победа на омиљеном терену – четири на Великој награди Аустрије и једној на Великој награди Штајерске, Макс Ферстапен је најтрофејнији возач у свим фазама аустријске стазе. Са пол позиције у Шпилбергу започињао је трку исто пет путa, али се на подијум пео чак осам пута.

Алан Прост је три пута кварио планове конкуренцији док је траса носила стари назив – 1983, 1985. и 1986. године.

По два пута су се уписали као најбољи Михаел Шумахер, Нико Розберг, Мика Хакинен, Алан Џоунс и Рони Петерсон.

Од возача који се 2026. године враћају на Ред бул ринг, по две победе имају Валтери Ботас (2017. и 2020) и Луис Хамилтон (2016. ВН Аустрије и 2020. ВН Штајерске), док на други пехар на овој стази јуришају Шарл Леклер, Џорџ Расел и прошлогодишњи победник Ландо Норис.

Мекларен и Мерцедес су тимови чији возачи су освојили највише трка на стази у Штајерској – по седам. Ферари и Ред бул прате их са по пет тријумфа.

Ред бул ринг данас

Ред бул ринг већ годинама важи за једну од најомиљенијих стаза у шампионату Формуле 1. Посебан печат даје јој сценографија планинског амбијента Штајерске који је заслужан за велику висинску разлику стазе – од почетка стазе до друге кривине као да сте се попели на Криви торањ у Пизи.

Истовремено, природна конфигурација терена омогућава публици одличан преглед великог дела стазе, па навијачи могу да испрате већи део трке са једног места. Капацитет гледалишта износи око 105.000 посетилаца.

Будућност Велике награде Аустрије је такође обезбеђена. Према важећем уговору са Формулом 1, Ред бул ринг остаће домаћин шампионата најмање до краја сезоне 2041.

Аустријска стаза није само центар ауто-мото спорта. Захваљујући модерној инфраструктури и фантастичној природној сценографији, комплекс је био домаћин и великим музичким звездама. Овде су свирали светски познати рок састави „Ролингстонси два пута, као и „Бон Џови“, док је AC/DC одржао један концерт.

Ред бул ринг можда јесте компактна и кратка стаза, али сведок је трка које носе много већи значај него што дужина круга на којима су се одиграле сугерише. 

Водећи у генералном пласману Марко Бецеки је трку завршио на четвртом месту, а бодове су још освојили Хорхе Мартин, Франческо Бањаја, Марк Маркез, Енеа Бастијанини и Педро Акоста.

Главна трка Велике награде Холандије возиће се у недељу од 14 часова.

 Бецеки има 186 бодова, други је Мартин са 177, а трећи Ди Ђанантонио са 164 бода.

"Када сам стигао у Мото ГП шампионат у Дукати, мислио сам да сам већ остварио нешто неописиво, али си ме натерао да верујем још више. Осам година, 31 победа, 63 подијума, 28 пол позиција, две вицешампионске титуле, две титуле светског шампиона, то је прича коју смо исписали и само је наша. Одрасли смо заједно, прошли смо кроз сваку ситуацију без одустајаја, гурали смо једни друге да дамо све од себе. Осећам потребу да започнем нови изазов, али никада нећу заборавити ко смо били. Ви сте део мене и увек ћете бити", написао је, између осталог, Бањаја на Инстаграму.

Италијански медији наводе да ће Бањаја од 2027. године да вози за Априлију. Он се тренутно налази на седмом месту у генералном пласману возача са 127 бодова.

Наредна трка у Мото ГП шампионату биће одржана 28. јуна за ВН Холандије у Асену.

"Заиста сам срец́ан због новог уговора са Дукатијем и што ц́у наставити да будем део ове породице. Када сам одлучио да се придружим Дукатију, био сам уверен да је то најконкурентнији пројекат. Веровали су у мене и изградили смо однос заснован на поверењу и напорном раду. Овим продужењем уговора, још једном су потврдили ову посвец́еност, поштујуц́и моја времена и пружајуц́и ми душевни мир који ми је био потребан да донесем праву одлуку", рекао је Маркез. 

Његов претходни уговор са Дукатијем био је до краја ове сезоне.

"У нашој првој заједничкој години, борили смо се за титулу и освојили је. Настављам да се такмичим, јер волим овај спорт и желим да постигнем још амбициозније циљеве. Уверен сам да је ово право место за то. Док год сам овде, дац́у све од себе да будуц́ност офарбам у црвено", додао је шпански возач.

Маркез се тренутно налази на четвртом месту у генералном пласману возача са 140 бодова.

Наредна трка у Мото ГП шампионату биће одржана 28. јуна за ВН Холандије у Асену.

Друго место на ВН Чешке освојио је возач екипе Трекхаус Јапанац Аи Огура, који је за победником каснио 0,421 секунду. Трећи је био возач Дукатија Италијан Франческо Бањаја, који је за Маркезом заостао 2,255 секунде.

Прво место у генералном пласману држи возач Априлије Италијан Марко Бецеки са 180 бодова, док је други Шпанац Хорхе Мартин такође из Априлије са 172.

Бецеки није возио на ВН Чешке, пошто је у суботу дисквалификован са главне трке. Он је после излетања са стазе током спринта на стази у Брну одгурнуо и ударио редара који је покушавао да дође до његовог мотоцикла.

Наредна трка у Мото ГП шампионату биће одржана 28. јуна за ВН Холандије у Асену.

Други је био возач Трекхауса Аи Огура, који је заостао 0,241 секунд.

Актуелни шампион Марк Маркез из Дукатија заузео је треће место са 0,794 секунде заостатка у односу на победника спринта.

Фабио ди Ђанантонио је трку завршио на четвртом месту, а бодове су још освојили Хорхе Мартин, Раул Фернандез, Енеа Бастијанини, Фермин Алдегер и Бред Биндер.

Главна трка Велике награде Чешке биће вожена у недељу од 14.00 часова у Брну.

Марко Бецеки је водећи у генералном пласману са 180 бодова, други је Хорхе Мартин са 165, а трећи Ди Ђанантонио са 144 бода.

Возач Дукатија Франческо Бањаја заузео је треће место са 0,244 секунде разлике у односу на победника квалификација.

Водећи у генералном пласману Марко Бецеки био је четвртопласирани, док је на петом месту завршио актуелни шампион Мото ГП Марк Маркез.

Спринт трка за ВН Чешке возиће се данас од 15 часова, док је главна трка сутра у 14 сати.

Бецеки има 180 бодова у генералном пласману, други је Хорхе Мартин са 160, а трећи Ди Ђанантонио са 138 бодова.

Британац је постао најстарији победник једне трке Формуле 1 још од Џека Брабама пре више од пола века.

Име Луиса Хамилтона налази се у самом врху, раме уз раме са великанима које је овај спорт икада имао.

Као седмоструки светски шампион, изједначен је на врху вечне листе са легендарним Михаелом Шумахером. Оборио је готово све релевантне рекорде у најбржем циркусу на свету, а још једном је показао због чега га милиони навијача сматрају једним од најбољих возача свих времена.

Његова прва победа у црвеном болиду након преласка из Мерцедеса догодила се годину и по дана од потписивања уговора са италијанском екипом.

Као први и за сада једини тамнопути возач у такмичењу, пробио је бројне баријере.

Британски возач је апсолутни рекордер по броју победа (106), пол позиција (104) и пласмана на победничко постоље (206), а током каријере је сакупио и највише поена у историји такмичења.

Три тима – 106. победа

Највећа вредност Луиса Хамилтона никада није била само у брзини. Брзих возача је Формула 1 имала много. Шампиона, такође. Али, мало је оних који су успели да преживе толико различитих ера, промена правила, успона и падова, а да притом остану толико брзи да побеђују.

Од дебитантске сезоне 2007. у Мекларену, Хамилтон је прошао кроз неколико потпуно различитих генерација болида.

Возио је атмосферске моторе (мотор са унутрашњих сагоревањем који зависи од усисавања спољног ваздуха), доминирао у хибридној ери (комбинација мотора са СУС и електричног мотора), а затим дочекао и нову револуцију правила која је многе шампионе бацила у други план.

После драматичног губитка титуле 2021. године у Абу Дабију, многи су веровали да се никада неће опоравити. Био је надомак рекордне осме титуле, а онда је у једном кругу остао без ње. Уследиле су две сезоне без победе, нешто што је до тада деловало незамисливо за човека који је годинама рушио рекорде.

Хамилтон није одустао. Није тражио изговоре. Није напустио спорт када је постало теже. Прелазак у Ферари многи су сматрали романтичним потезом на крају каријере, али је Британац још једном показао да није дошао у Маранело да би уживао у статусу легенде, већ да би поново побеђивао.

Управо због те менталне снаге аргумент да је Луис Хамилтон највећи возач свих времена има све већу тежину.

Тешко је поновити то да двадесет година останете гладни успеха, да након највећих разочарања поново устанете и победите. Нисмо у његовим ципелама, ни у седишту, али заиста делује да је тешко.

Зашто је његова каријера импресивна

Хамилтонова каријера представља синоним за врхунску класу, константност и способност прилагођавања. Због чега баш овакав опис?

Седам освојених титула светског првака, рекордан број победа, пол-позиција и подијума забележио је са три различите екипе - Мекларен, Мерцедес (највећи успех) и Ферари.

Међутим, издваја га чињеница да је две деценије у самом врху, без обзира на промене правила, генерације ривала и технолошке револуције кроз које је Формула 1 пролазила.

Направимо малу дигресију код "две деценије у самом врху", како би боље резумели суштину Луисове каријере - четвороструки шампион Макс Ферстапен већ у другој узастопној сезони без трофеја размишља о повлачењу, услед промене правила (као што је и сам рекао), приватних разлога, мањка мотивације, итд.

Једноставно, то само говори колико је Хамилтон дуготрајан.

Зато победа у Барселони није била само још један тријумф у низу. Била је то потврда да шампионски инстинкт никада није нестао, иако су многи већ то одавно помислили (као и сам аутор овог текста).

Хамилтон је током читавог викенда демонстрирао врхунску брзину, а у трци је, заједно са Фераријем, одрадио готово савршен посао.

Многи су сумњали да ће након одласка из Мерцедеса успети да поново побеђује, јер ни у последњим годинама у немачком тиму није се превише радовао.

У ери у којој се Формула 1 убрзано мења, Луис Хамилтон је остао мерило величине.

А, ова сезона још није готова. Ако стигне до магичне "осмице", дилеме неће бити.

Да ли је највећи икада? Одговор ће увек зависити од укуса, генерација и навијачких симпатија. После свега што је прошао и после још једног повратка на врх у 42. години, све је мање аргумената против такве тврдње.

Подијум је припао тројици Британаца ,јер је треће место заузео Ландо Норис из Мекларена

Хамилтон је током већег дела трке био близу свог сународника, да би га у завршници, захваљујући другачијој стратегији и свежијим пнеуматицима, претекао и забележио историјску победу за тим из Маранела.

Трка на стази у Барселони, познатој по томе што не прашта грешке и захтева савршен баланс болида, протекла је у знаку тактичког надмудривања Ферарија и Мерцедеса.

Расел је одлично стартовао са пол позиције и држао вођство током првог дела трке. Хамилтон га је пратио у стопу, али је на стази где су претицања изузетно тешка било јасно да ће стратегија одлазака у бокс бити пресудна.

Док се Мерцедес држао плана са једним заустављањем, Ферари се одлучио на, како се испоставило, победнички ризик.

Кључни тренутак догодио се двадесетак кругова пре краја, када је Хамилтон други пут отишао у бокс. Вратио се на стазу са значајним заостатком, али на знатно бржим гумама. Из круга у круг смањивао је предност Расела, који је на истрошеним пнеуматицима постајао "лака мета".

Британац је потом дошао до првог места и рутински привео трку крају, на одушевљење бројних навијача италијанског тима.

Посебан печат Хамилтоновој победи дало је присуство Новака Ђоковића. Освајач 24 гренд слем титуле, познат као велики љубитељ ауто-мото спорта, виђен је на стази пре почетка трке, а фотографије његовог присуства брзо су се прошириле друштвеним мрежама.

Занимљиво, медији су пренели да је Ђоковић при доласку имао мањи проблем са уласком, јер је на тренутак заборавио пропусницу.

Српски тенисер је махап заставом, односно означио крај трке. 

Победа у Шпанији, шеста за Хамилтона на овој стази чиме се изједначио са Михаелом Шумахером, представља огроман подстрек за Ферари у наставку сезоне. 

Шампионат Формуле 1 наставља се за две недеље трком за Велику награду Аустрије на стази "Ред Бул Ринг".

Листа са трке у Барселони:

1. Луис Хамилтон (Ферари) – 1:32:28.105
2. Џорџ Расел (Мерцедес) – 1:32:47.666 (+19.561)
3. Ландо Норис (Мекларен) – 1:32:51.824 (+23.719)
4. Макс Ферстапен (Ред Бул) – 1:33:08.602 (+40.497)
5. Оскар Пјастри (Мекларен) – 1:33:26.766 (+58.661)
6. Исак Хаџар (Ред Бул) – +1 круг
7. Пјер Гасли (Алпина) – +1 круг
8. Франко Колапинто (Алпина) – +1 круг
9. Лијам Лосон (Рејсинг булс) – +1 круг
10. Арвид Линдблад (Рејсинг булс) – +1 круг
11. Габријел Бортолето (Ауди) – +2 круга
12. Карлос Саинц (Вилијамс) – +2 круга
13. Естебан Окон (Хас) – +2 круга
14. Серхио Перез (Кадилак) – +3 круга
15. Шарл Леклер (Ферари) – није завршио трку (62 круга)
16. Кими Антонели (Мерцедес) – није завршио трку (61 круг)
17. Оливер Берман (Хас) – није завршио трку (60 кругова)
18. Александер Албон (Вилијамс) – +11 кругова (некласификован)
19. Фернандо Алонсо (Астон Мартин) – није завршио трку (37 кругова)
20. Нико Хилкенберг (Ауди) – није завршио трку (29 кругова)
21. Валтери Ботас (Кадилак) – није завршио трку (15 кругова)
22. Ленс Строл (Астон Мартин) – није завршио трку (5 кругова)

Њој се и Макс Ферстапен радује јер је види као „праву стазу“ и као место где, како истиче, Формула 1 постаје жива.  

Последњих година, трке на каталонској стази биле су кључне у календару шампионата, како због својих техничких изазова, тако и због доприноса развоју болида и других аспеката савременог аутомобилизма.

Па ипак, после 36 година у Формули 1 без прекида, тркање на стази Барселона-Каталонија постаје „бијенале“ и место у шампионату убудуће ће делити са још једном европском стазом.

Историјат стазе Барселона-Каталонија

Велика награда Шпаније једна је од најстаријих трка у ауто-мото спорту, чији корени сежу до почетка 20. века. Барселона и њена стаза Педралбес биле су део другог шампионата Формуле 1 1951. године. Током седамдесетих, трке су пребачене у Херез.

Средином осамдесетих, каталонске власти почеле су да раде на томе да Барселону врате на мапу Формуле 1. Обезбеђено је земљиште северно од Барселоне, у месту Монмело, а камен темељац положен је у фебруару 1989. године.

Стаза Каталонија или стаза Каталоније завршена је 1991. године. Првобитно планирана за промоцију ауто-мото спорта и локалне аутомобилске индустрије, стаза је била резултат сарадње каталонске владе, Краљевског аутомобилског клуба Каталоније и Градског већа Монмела.

Први болиди Формуле 1 загрмели су стазом у септембру 1991. године, убрзо након њеног званичног отварања. После првог издања Велике награде Шпаније на новој стази и филмског надгорњавања Ајртона Сене и Најџела Менсела, било је јасно да је у питању занимљива траса на којој неће мањкати узбуђења.

Своју примену нашла је и на Олимпијским играма у Барселони 1992. године када је стаза коришћена за бициклистичке трке.

Од септембра 2013. године, када се Град Барселона укључио више у организацију трке, стаза Каталонија добила је назив стаза Барселона-Каталонија, што јој одмах доноси већу препознатљивост код међународне публике.

Током година, постала је синоним за тестирања у Формули 1, а као ретко која стаза, Барселона-Каталонија дочекивала је болиде у континуитету од отварања 1991. године све до 2025. године када је на њој организована последња Велика награда Шпаније, која се ове године преселила у Мадрид.

Током три и по деценије постојања, најнеизвесније је било 2020. године када је због пандемије корона вируса трка померена са 10. маја на 16. август. Према најавама Међународне аутомобилске федерације (FIA), Велика награда Барселоне-Каталоније и Велика награда Белгије смењиваће се у календару наредних година, тако да ће болиди на каталонској стази бити парних година, а Спа-Франкоршамп ће од 2027. бити домаћин Формули 1 непарним годинама.

Ове године такмичење на стази Барселона-Каталонија чини седму рунду шампионата, а главни догађај ће се одржати данас у 15 часова по нашем времену. Велика награда Барселоне-Каталоније има своје премијерно издање, а трка Формуле 1 на траси у Монмелу возиће се 36. пут.

Особине стазе  

Динамична стаза дуга 4.657 метара, већ деценијама, тестира равнотежу аутомобила, хабање гума и самопоуздање возача кроз 14 кривина и 66 кругова.

На њој нема опуштања, јер прва одлична прилика за претицање је већ у првој кривини коју од стратне линије дели 613 метара. То је један од најдужих почетних сегмената у Формули 1 који пружа огроман простор за убрзавање али захтева опрез јер сваког момента треба бити спреман на кочење. Слична шанса за обилазак колега наилази тек на почетку трећег сектора, то јест у кривини број 10, уској Ла Каиши.

Друга и трећа кривина су широки, дуги завоји који стижу уз благи успон, али ипак омогућавају убрзавање до просечних 285 километара на сат.

Али већ ту се треба припремити за најспорију кривину стазе. Укосница је пета кривина, уска и на благој низбрдици па не дозвољава развијање брзине преко 95 километара на сат. 

Кампса је најбржа кривина стазе, носи број 9, а возачи јој прилазе „наслепо“. Она возача води узбрдо и допушта кретање брзином до 250 километара на час.

Каталонска стаза има две деонице предвиђене за додатно убрзање – стартно-циљни правац дуг 1.047 метара који пружа могућност развијања брзине од 340 километара на час, и правац пред кривину 10.

Највиша тачка на стази је код кривине 12, након чега надморска висина опада 29,6 метара до најниже тачке у кривини 1.

Под пуним гасом може се возити на 57 одсто стазе у Каталонији, што је чини средње брзом. 
Траса Барселона-Каталонија, дакле, комбинује брзе и споре кривине, кривине дугог и кратког (укоснице) радијуса и вишеструке промене надморске висине и нагиба. Због свега тога одавно важи за идеално место за тестирање разних функционалности и способности у Формули 1.

Стратегије за Велику награду Барселоне-Каталоније

Позната по комбинацији дугих праваца и разноврсних кривина, стаза Барселона-Каталонија непрекидно испитује лимите аутомобила Формуле 1.

Последица асиметричног дизајна трасе, са шест левих и осам десних кривина, је неравномерна деградација гума, што је проблем који постаје још израженији уз високе температуре.  

Уопште није лак задатак суочавати се при великим брзинама са врелом стазом површине загрејане и на више од 48 степени Целзијуса. То приморава тимове да мењају стратегије из темеља. Проналажење праве равнотеже између брзине, дужег трајања гума и поузданости система пресудно је у Каталонији.

Тимови су често у дилеми да ли да одаберу два одласка у гаражу да би возачима омогућили веће брзине, односно боље време, или приступ са једним заустављањем како се не би реметила позиција на стази упркос ризику од већег хабања гума.

Будући да сваки одлазак у пит-стоп возача „кошта“ 22 секунде, колико укупно одсуствује са стазе, тимови који су ниже на табели неретко се опредељују за једно заустављање уз похабане гуме током већег дела трке.

Хлађење болида, а посебно мотора и мењача на врелом шпанском сунцу, још једна је мозгалица за инжењере. Модерни системи примењују расхладне течности које помажу у успостављању равнотеже између задржавања аеродинамичке ефикасности и одвођења топлоте.

Рачун додатно компликује потрошња горива и енергије које треба прилагодити условима захтевне трке каква је, без сумње, свака на стази Барселона-Каталонија.

Уписано у историју Формуле 1

Током протеклих деценија, стаза Барселона-Каталонија била је поприште кључних тренутака у историји ауто-мото спорта.

Већ премијерно издање Формуле 1 на каталонској стази донело је трку по влажној подлози током које се редослед болида константно мењао. Најџел Менсел и Ајртон Сена кренули су са дуге, односно треће позиције, али су се за водеће позиције надметали и Герхард Бергер, Михаел Шумахер, Алан Прост.

И поред спектакуларног Сениног окретања, његов дуел са Менселом на водећем правцу, при брзини већој од 300 километара на час, оставио је дубљи траг у Каталонији јер се и дан-данас наводи као култни тренутак у историји Формуле 1.

Михаел Шумахер је, 1996. године, овде остварио прву победу за тим Ферарија на асфалту натопљеном кишом и под невероватним условима.

Мика Хакинен већ добијену трку изгубио је када му је болид отказао послушност у последњем кругу. Шумахер је победнички пехар у Каталонији 2001. добио практично на поклон, а овај тренутак остао је синоним за окрутност са којом спортиста мора да се носи у аутомобилизму.

Две победе Фернанда Алонса на овој стази одушевиле су шпанске навијаче можда и више него било који други успех који је постигао током каријере. Алонсов трофеј из 2006. године био је део узлазне путање којом се кретао већ месецима.

С друге стране, 2013. године Алонсо је управо на овом месту остварио оно што је, за сада, његов последњи тријумф у Формули 1. Фернандови навијачи су славили као да је освојио титулу.

После грешака фаворита, кажњеног Луиса Хамилтона, лоше стратегије Ферарија и огромног притиска којем је Алонсо био изложен на домаћем терену, возач Вилијамса Пастор Малдонадо тријумфовао је на стази Барселона-Каталонија 2012. године. Шокантна победа била је Малдонадова прва и једина у каријери, а у историју је уписана и као прва победа представника Венецуеле на шампионату.

Историјски моменат имао је 2016. године и тада 18-годишњи Макс Ферстапен, дебитант у тиму Ред була. Победом у Шпанији Макс је постигао рекорд као најмлађи победник трке у Формули 1.

Победе на Великој награди Шпаније

Први победнички пехар на стази Каталонија, 1991. године, подигао је Најџел Менсел након легендарног надметања са Сеном. И следеће године након трке био је на истом месту.

Тешко је рећи ко је апсолутни краљ ове стазе јер по шест тријумфа имају Михаел Шумахер и Луис Хамилтон, али немачка легенда аутомобилизма има „само“ четири узастопне победе (од 2001. до 2004. године), док Хамилтон, који је немилосрдно остављао конкуренцију иза себе од 2017. до 2021. године, има једну више.  

Шумахер је на Великој награди Шпаније воженој у Каталонији неприкосновен када је реч о заузимању пол позиција и са најбољег места на гриду започео је чак седам трка.

Ако му Џорџ Расел који је освојио пол позицију или млади Кими Антонели не помрсе планове, Хамилтон на првом издању Велике награде Барселоне-Каталоније, има прилику да изједначи број пол позиција са Шумахеровим рекордом, али и да га престигне у броју победа на овој стази.

И Макс Ферстапен могао би да поправи своју статистику у Каталонији и кући оде са петим пехаром.

Од када је, пре тачно 20 година победио на овој стази, за шпанске обожаваоце Формуле 1 нема важнијег возача од Фернанда Алонса. Ове године такмичи се 23. у каријери на стази надомак Барселоне и очекује да то опет буде магично. Уколико први буде прошао поред кариране заставе имаће три пехара са стазе Барселона-Каталонија.

Међу конструкторима Ферари држи рекорд са осам победа на стази у Каталонији, што би Мерцедес врло лако могао да стигне ове године.

Са по шест тријумфа, Вилијамс и Ред бул их прате у стопу и прижељкују да тај број повећају на седам. Сличне планове кује и прошлогодишњи победник Оскар Пјастри са Меклареном, тимом који је из Барселоне однео пет пехара. 

Стаза Барселона-Каталонија данас

Због захтевног распореда и конфигурације, стаза Барселона-Каталонија дуго се користи као главно место за пролећно тестирање тимова Формуле 1. Њена комбинација брзих, глатких кривина, техничких деоница и дугих праваца пружа идеалан показатељ перформанси и равнотеже аутомобила. То је један од разлога зашто се стаза често назива „правим тестом“ могућности аутомобила.

Поред саме стазе, у понуди је богат садржај за љубитеље тркања, укључујући више трибина, ВИП апартмане и музеј који слави богато наслеђе ауто-мото спорта читавог региона.

Барселона је близу, а Каталонци у пријатељској атмосфери дочекују обожаваоце Формуле 1, што су додатни разлози да стаза буде омиљена.

С друге стране, управо најјаче особине које јој доносе одличну репутацију међу Ф1 стазама, све више се наводе као мане трасе Барселона-Каталонија. Будући да се на овој стази изводи много тестирања, возачи и механичари Формуле 1 познају сваки њен милиметар. Неки то виде као проблем јер се превише добрим познавањем стазе, наводно, смањује количина активности на њој, а тиме и узбуђења током трка.

Барселона-Каталонија из године у годину доказује да и те како уме да изненади и упркос критикама и променама, мешавином техничке сложености, историјског значаја и страствене публике, осваја симпатије како возача, тако и публике, и остаје једна од најцењенијих и најкомплетнијих стаза на свету.

Нема сумње да ће догодине недостајати љубитељима тркања, као и сваке године када не буде у календару Формуле 1 због алтернације са белгијском стазом Спа-Франкоршамп.