Није ово био најбољи дан за српску атлетичарку и њене високе стандарде. Вилагош је квалификације отворила доста слабо, бацивши копље на 50,73 метара, док је у другој серији намерно преступила када је видела да хитац није довољно добар.

Морала је Вилагош значајно да поправи утисак у последњој серији, што је донекле и успела. Њен хитац од 57,25 метара јесте далеко од најбољег резултата сезоне (63,83 метара), али је било довољно за 10. место и пласман међу 12 финалисткиња.

Она ће се у финалу такмичити у недељу 16. августа од 20.55 часова.

Вученовић на крају 19. у квалификацијама

Најбоља је у квалификацијама била Швајцаркиња Хигли, која је једина пребацила квалификациону норму, хицем од 62,33 метара.

Следиле су је Немица Улбрихт са 60,86 метара и Хрватица Кола са 60,82 метара, док је коту од 60 метара пребацила још само Туркиња Туркмен са 60,43 метара.

У финалу су још и Агилар из Шпаније, Ценко из Грчке, Тремел из Немачке, Францускиња Минар, Пољакиња Маслак-Глугла, Норвежанка Борге и Италијанка Падован.

Друга српска представница Марија Вученовић није успела да се пласира у финале, а квалификације је завршила на укупно 19. месту са хицем 54,90 метара.

Атлетичарка из Сремске Митровице је у првој серији бацила копље 54,90 метара, док је у наредна два покушаја преступила.

Вученовићева је у Бирмингем стигла са овосезонским најбољим резултатом од 60,31 метар, који би јој донео високу позицију у групи А.

Квалификациону норму од 61 метра пребацила је само Швајцаркиња Хугли, која је забележила резултат од 62,33 метра. Немица Улбрихт бацила је 60,86, а Хрватица Колак 60,82 метра.

Вилагошева је ове сезоне пет пута бацила копље преко квалификационе норме, док је Вученовићева у последњем наступу пред Европско првенство поставила лични рекорд сезоне од 60,31 метар.

Новинар Интернет портала РТС-а Милош Марковић верује да обе српске представнице могу до финала.

"Вученовићева је атлетичарка која на великим такмичењима уме да изненади најбољим резултатом сезоне, док Вилагошева готово увек без проблема пролази квалификације", истакао је Марковић.

Шпановићева осма у финалу

Српска атлетичарка Ивана Шпановић заузела је осмо место у финалу троскока. Најбољи резултат остварила у другој серији, када је скочила 14,06 метара. 

Почетак финала два пута је померан због саобраћајних незгода и гужве, услед којих су такмичарке остале заглављене у саобраћају.

Марковић је оценио да је таква ситуација могла да утиче на концентрацију и загревање свих финалисткиња, али је подсетио да су услови били исти за све.

Шпановићева је после финала изјавила да је скакала из продуженог залета, односно са више корака, и да се није најбоље снашла. Српска атлетичарка направила је два преступа.

Златну медаљу освојила је Италијанка Дарија Деркач, која је у четвртој серији скочила 14,60 метара и поставила лични рекорд, као и најбољи резултат у Европи ове године. При том скоку ветар у леђа износио је дозвољених 1,9 метара у секунди.

Сребро је припало Белгијанки Гис резултатом 14,46 метара, док је бронзану медаљу освојила Бугарка Начева скоком од 14,40 метара. Њихови резултати неће бити признати као лични рекорди јер су остварени уз недозвољено јак ветар.

Топићева у борби за трећу узастопну европску медаљу

У финалу женског скока увис, које је на програму у суботу од 21.07, наступиће 15 атлетичарки, пошто су све у квалификацијама прескочиле 191 центиметар.

Међу њима ће бити и Ангелина Топић, која ће са 21 годином имати прилику да освоји трећу узастопну медаљу на европским првенствима на отвореном.

Дарио Башић Палковић није успео да се пласира у полуфинале трке на 200 метара. Заузео је седмо место у првој квалификационој групи временом 21,17 секунди. За пласман у наредну фазу било је потребно да буде 15 стотинки бржи.

Сребрну медаљу на ЕП у Бирмингему освојио је Литванац Миколас Алекна (69,89 метара), док је бронза припала Немцу Хенрику Јансену (69,53 метра).

Швајцарска атлетичарка Анђелика Мозер освојила је златну медаљу у скоку с мотком. Мозер је одбранила титулу европског шампиона скоком од 4,80 метара.

Сребро је припало Финкињи Вилми Хелтели (4,75 м), а до бронзаног одличја је стигла Францускиња Мари-Жули Бонен (4,70 м).

Атлетичарка из Републике Ирске Рашидат Аделеке освојила је сребро са резултатом 22,28 секунди, док је до бронзаног одличја стигла још једна Британка, Дина Ашер-Смит (22,29 секунд).

Златна медаља у дисциплини 800 метара у мушкој конкуренцији припала је Ирцу Марку Инглишу (1:45.26).

Сребро је освојио Марино Блоудек из Хрватске (1:45.62), док је бронзано одличје освојио Мохамед Атауи из Шпаније (1:45.71).

Претходно је била без рушења на три висине, што је одлична најава за велико финале и потврда сјајних резултата.

Српска такмичарка је без потешкоћа прескочила висину од 1,80, а из прве је била успешна и када је летвица постављена на 1,84 метра. Грешке није било ни на 1,88 метара.

Финале је на програму у суботу од 21.07, уз директан пренос на каналима РТС-а.

Топићева је на Европском првенству у Риму пре две године освојила сребро, док је у Минхену 2022. године изборила бронзу.

Сезону на отвореном Топићева је започела на митингу Дијамантске лиге у Рабату, и тада прескочила 1,94 метра уз освојено треће место.

Српски такмичар је остао први испод црте, с обзиром на то да је шестопласирани Турчин Дениз Кан Картал обезбедио пласман у полуфинале.

Картал је био бржи за само 15 стотинки, те је Башић Палковић остао без великог резултата у Енглеској.

Најбржи у првој групи био је Немац Џошуа Хартман са 20.61, што је за стотинку слабије од Италијана Филипа Деце, који је остварио најбољи резултат.

Полуфинала су заказана за 20.05, док ће финале бити одржано у петак у 21.25, после чега ће бити познат нови првак Европе.

"Одрадиле смо снажне припреме, у завршници нам је фокус био на брзини и експлозивности, као и на још неким стварима које се односе на корекцију технике", изјавила је за Портал РТС-а Адриана Вилагош. 

После серије запажених резултата, узданица српске краљице спортова с великим очекивањима дочекује шампионат Старог континента, као прилику да успешну сезону крунише на најбољи могући начин.

"Највећи циљ ове сезоне је да на Европском првенству бацам добро, али видећемо. Немам конкретан резултат који бих волела да остварим, али желела бих да то буде најбољи резултат ове сезоне до сада. Радиле смо и градиле на тренинзима. Урадиле смо све што је било потребно да у Бирмингем дођем у најбољој форми, а све остало је у Божјим рукама", истакла је Вилагош.

Европско првенство донеће изузетно јаку конкуренцију, али Српкиња зна да ће најважније бити да се усредсреди искључиво на свој наступ. 

"Наравно да обраћамо пажњу на остале такмичарке које долазе, гледамо које резултате су ове сезоне бележиле, какве титуле имају од раније, у каквој су форми и како наступају на највећим такмичењима. Осим првакиње из Рима, која због трудноће неће учествовати, све остале ће бити присутне. Од појединих може да се очекује да баце баш далеко, али увек ми је фокус на ономе на шта могу да утичем, а то сам ја", јасна је била Вилагош. 

"Задовољна сам резултатима ове сезоне"

Сезону је започела другим местом на Европском купу у Никозији, потом је тријумфовала на митингу у Сплиту. На митингу Дијамантске лиге у Сјамену и Ослу освојила је трећа места, док је на Златном митингу у Острави славила. У Паризу на митингу Дијамантске лиге заузела је друго место, исту позицију заузела је и на митингу у Монаку, док је по четврти пут славила на Првенству Србије у Краљеву крајем августа. 

"Почетак сезоне био је нешто тежи него што смо мислиле да ће бити. Имале смо проблема са појединим стварима, па смо касније кренуле да се припремамо. Без обзира на то, веома сам задовољна резултатима које сам постигла на Дијамантским лигама. Био је прилично густ распоред, али успеле смо да остваримо добре резултате", нагласила је Вилагош. 

Девојка из Малог Иђоша размишља попут великих шампиона – сваки дуел са најбољима за њу је нова прилика да напредује и помери сопствене границе.

"Свакако да ми добри наступи и подијуми на Дијамантским лигама значе пуно и дају ми самопоуздање, будући да имам прилику да се такмичим са најбољима на свету. Могу да стекнем рутину, иако су доста различите у односу на европска и светска првенства, где имају квалификације и финале. Читав систем је посебан и другачији, па такмичења нису баш за упоређивање јер се разликују", објаснила је Вилагош.

Млада 22-годишњакиња до сада је имала прилику много пута да брани боје своје државе, али како каже, сваки наступ носи посебну тежину и емоцију.

"Увек је посебан осећај представљати Србију на великим такмичењима, иако можда тада имам већи притисак, али је изузетна част и мотивација је већа", закључила је Вилагош.

Европско првенство ће отворити сутра, 14. августа, од 11.40 кад ће се такмичити у квалификацијама, где ће покушати да избори што бољи резултат за пласман у финале. 

Затим Дарио Башић-Палковић учествује у квалификацијама у спринту на 200 метара. Његова трка почиње од 12.05, а ове године је забележио лични рекорд од 20,75 секунди.

Главни догађај дана је финале у троскоку у ком учествује Ивана Шпановић. Најтрофејнија српска атлетичарка креће са борбом за медаљу од 20.40, уз директан пренос на РТС 2.

Архивску изјаву 11-годишње Ангелине Топић и очекивања Башића-Палковића погледајте у видеу на почетку текста.

Златну медаљу освојио је Грк Милтиадис Тентоглу резултатом 8,44 метра. Тиме је стигао до четвртог узастопног злата на европским првенствима на отвореном.

Од 2018. године и шампионата у Берлину, Тентоглу је непоражен на првенствима Европе.

Сребро је припало Швајцарцу Симону Ехамеру, светском рекордеру у седмобоју, који је скочио 8,29 метара, док је бронзу освојио Бугарин Божидар Сарабојуков са резултатом 8,19 метара.

Бошковића је од медаље делило 11 центиметара, па пето место у оваквој конкуренцији добија додатну тежину.

Пешић и Катанић без борбе за медаљу

У преподневном делу данашњег програма Александра Пешић у квалификацијама на 400 метара није успела да се пласира у полуфинале иако је истрчала нови лични рекорд (52,55 секунди).

"Јако сам срећна што сам се нашла међу 36 најбољих девојака у Европи. Позивам вас да навијате, не само за мене, већ и за остале атлетичаре", поручила је Пешићева.

Нешто мање од сат времена касније, на стази се нашао и Михајло Катанић, који се такмичио у полуфиналу трке на 400 метара са препонама.

Ипак, ни он није имао превише успеха пошто је остао без пласмана у финале, упркос томе што је трку завршио за 49,61 секунд, што је његов нови лични рекорд.

Узбудљива завршница другог дана

Други такмичарски дан донео је неколико драматичних финала. У трци на 100 метара са препонама о победници је одлучила свега једна хиљадитинка.

Холанђанка Надин Визер и Пољакиња Пијас Крижижовска кроз циљ су прошле у времену од 12,67 секунди, али је Визерова стигла до првог злата на европским првенствима на отвореном.

Крижижовска је освајањем сребра комплетирала колекцију медаља са европских првенстава.

Велико изненађење виђено је и у финалу мушког спринта. Италијан Маршал Џејкобс, који је био убедљив у полуфиналу и циљао треће узастопно европско злато на 100 метара, није завршио финалну трку. Џејкобс је током трке осетио проблем са задњом ложом и морао да одустане.

Злато је припало домаћину. Британац Ромел Глејв победио је резултатом 10,09 секунди, док је његов сународник Џереми Азу освојио сребро са 10,16. Бронза је припала Немцу Овену Ансаху, који је кроз циљ прошао за 10,19 секунди.

У бацању кладива бриљирао је Мађар Бенце Халас, који је остварио резултат од 84,25 метара. То је најдужи хитац неког европског бацача још од 2008. године, а уједно и водећи резултат на свету.

Италијанка Батоклети одбранила је титулу на 5.000 метара.

Ипак, ни такав резултат није био довољан за пласман међу осам најбржих, који ће се у финалу борити за медаље.

Српски представник је у својој полуфиналној групи заузео шесто место, док је у генералном пласману, рачунајући све три полуфиналне групе, остао на 17. позицији.

Најбржи је био Оскар Едлунд (47,81), који је поставио нови државни рекорд Шведске.

Катанић је 20. јуна ове године у Волосу први пут у каријери пробио границу од 50 секунди. У квалификацијама у Бирмингему поновио је идентичан резултат (49,66), да би га данас и надмашио.

Ни Александра Пешић није успела да се пласира у полуфиналну трку на 400 метара, иако је и она поставила нови лични рекорд - 52,55 секунди.

Српска представница је у својој квалификационој групи пета стигла на циљ, док је у генералном пласману, рачунајући све три квалификационе групе, заузела 16. место.

У полуфинале је прошло 13 најбржих такмичарки. Најбољи резултат забележила је Јосефин Томине Ериксен Акс из Норвешке - 50,83, што је њен нови лични рекорд.

Од 13.55 у Бирмингему ће наступити још један представник Србије - Михајло Катанић у полуфиналној трци на 400 метара са препонама.

Катанић је у уторак у првој квалификационој трци заузео пето место. До циља је стигао за 49,66 секунди, изједначивши лични рекорд. У генералном пласману, рачунајући све три квалификационе групе, заузео је осмо место.

У полуфинале је прошло 13 најбржих такмичара, а српски представник је у генералном пласману, рачунајући све три квалификационе групе, заузео осмо место.

Катанић је 20. јуна ове године у Волосу први пут у каријери пробио границу од 50 секунди, а данас је забележио идентичан резултат - 49,66.

Британац Џошуа Фолдс био је најбржи у квалификацијама са 48,90 секунди.

Полуфинале је на програму у среду од 13.55.

Од српских представника, данас ће у Бирмингему наступити још само Лука Бошковић, и то у финалу дисциплине скок удаљ, од 21.16.

Српски атлетичар је у понедељак у последњој серији забележио други најбољи резултат квалификација (8,33 метра), што га сврстава у први ред фаворита за освајање медаље. Нажалост, није му уписан нови лични рекорд јер је ветар у леђа био јачи од недозвољена 2,4 метра у секунди.

Ивана Шпановић успешно је започела наступ у троскоку. Већ у квалификацијама скочила је 14,21 метар и директно изборила пласман у финале Европског првенства. Српска рекордерка остварила је седми резултат квалификација и наставиће борбу међу 12 најбољих троскокашица Европе.

У истој дисциплини одличан наступ забележила је и Александрија Митровић, која је на највећој европској сцени померила сопствену границу.

Скоком од 13,93 метра поставила је нови лични рекорд и заузела 15. место у укупном пласману квалификација. За финале је било потребно 14,03.

Милица Емини наступила је на 100 метара са препонама. Трку је завршила резултатом 13,86, заузела осмо место у својој групи и 22. место у укупном пласману. Овога пута резултат није био довољан за пролазак у полуфинале.

Вече је закључио Армин Синанчевић у финалу бацања кугле. После одличних квалификација, у којима је са 20,20 метара остварио пети резултат и изборио финале, Синанчевић је у борби за европска одличја остварио најбољи хитац од 20,02 и Европско првенство завршио на осмом месту.

Армин је тако још једном завршио велико сениорско такмичење међу најбољим бацачима кугле Европе. Златну медаљу освојио је Италијан Леонардо Фабри резултатом 22,31, испред сународника Занеа Веира са 21.12 и Швеђанина Виктора Петерсона са 20,97 метара.

Првог дана шампионата Србија је тако добила нове финалисте и наставила наступе на највећој европској атлетској сцени.

Вечерас се Бошковић бори за медаљу

Другог дана Европског првенства у Бирмингему наступиће двоје српских атлетичара.

Од 13.40 Михајло Катанић ће трчати квалификациону трку на 400 метара са препонама.

Догађај дана биће финале скока удаљ у мушкој конкуренцији, у којем ће се за медаљу борити Лука Бошковић (21.16).

Српски представник је у понедељак у последњој серији забележио други најбољи резултат квалификација (8,33 метра), што га сврстава у први ред фаворита за освајање медаље. Нажалост, није му уписан нови лични рекорд јер је ветар у леђа био јачи од недозвољена +2,4 метра у секунди.

Бољи скок од српског атлетичара имао је само Италијан Франческо Еторе Инзоли, који је скочио свега један центиметар више, док је треће место у квалификацијама заузео Грк Милтијадис Тентоглу са 8,26 метара.

Норвежанину је наступ у Бирмингему био први још од Светског првенства у Токију у септембру 2025. године, а почетком ове године оперисао је Ахилову тетиву.

Ингебригтсен је освојио седму златну медаљу на европским првенствима на отвореном. Поред четири титуле на 5.000 метара, три пута је био европски шампион и у трци на 1.500 метара.

Сребрну медаљу у Бирмингему освојио је Немац Флоријан Брем, који је трку завршио за 13:15,60, док је бронза припала Французу Етијену Дагињоу са резултатом 13:16,09.

Сребрна медаља је припала још једној холандској атлетичарки Јоринди ван Клинкен, која је куглу бацила 19,64 метра. Бронзу је освојила Немица Јемиси Мабри са 19,50 метара.

Јединим исправним хицем у трећој серији успео је да се пласира у ново финале на Европском првенству. 

Армин Синанчевић је у првој серији бацио куглу 19,25 метра, што га је у том тренутку поставило на седмо место. Накнадном провером, међутим, утврђено је да је српски атлетичар направио преступ, па је резултат поништен.

Ни други покушај није био успешан, пошто је Синанчевић поново преступио и нашао се у незавидној ситуацији пред последњим хицем у квалификацијама.

Кад је било најпотребније, српски репрезентативац је одговорио сјајним трећим покушајем. Куглу је бацио 20,20 метара, што му је донело пети резултат квалификација.