Фудбалска репрезентација Аргентине освојила је Светско првенство у Катару, пошто је у недељу у финалу после бољег извођења пенала савладала Француску.

Аргентинске власти прогласиле су уторак за државни празник у знак добродошлице новим шампионима света.

Репрезентативци Аргентине су се по доласку у земљу одморили у тренинг центру који се налази у близини аеродрома, где је хиљаде навијача дошло да их сачека.

Потом је уследило велико славље на улицама Буенос Ајреса, где се окупило више стотина хиљада људи, који поздрављају нове светске шампионе.

Фудбалери се возе кроз главни град Аргентине у отвореном аутобусу, који у победничкој паради пролази улицама и трговима, а свечана прослава биће одржана у самом центру Буенос Ајреса.

Весело је и емотивно, али у тренуцима еуфорије и непажње могло је бити и повређених.

"Вратићемо се", написао је Мбапе на Твитеру поред фотографије како тужан стоји на победничком постољу држећи награду за најбољег стрелца Мундијала.

Мбапе је постигао осам голова на СП у Катару и проглашен је за најбољег стрелца.

"Роналдо је био потпуна супротност Лионелу Месију. Све је урадио лоше. И за себе и за своју селекцију. Невероватан фудбалер, који без потребе руши све што је годинама стварао. Жао ми је,

јер није морало тако да буде", изјавио је Матеус.

Роналдо је одиграо пет утакмица на Мундијалу у Катару, а постигао је само један гол.

Каталонски "Спорт" има насловну страну "Бог постоји", али је на шпанском написао бог (диос) са Месијевом десетком - "Д10С". Мексички "Онсе" доноси наслов "Глориа а Д10С" - "Слава богу".

Аргентински "Диарио ћако" поставио је на насловној страни фотографију Месија и написао наслов "Свет је под твојим ногама".

Француски "Паризијен" доноси наслов "Поносни на наше плавце", а "Републик ди сентр" је уз фотографију Килијана Мбапеа ставио "Звезда је пала".

На насловној страни британског "Сана" се налази фотографија Месија уз три речи "У руци бога", али је у наднаслову написано "Најбоље финале Светског првенства... од 1966".

"Фудбал је наставио да прича своју причу, као и увек на узбудљив начин. Меси је освојио своје прво Светско првенство, а својом каријером је то и заслужио. Мој драги пријатељ Килијан Мбапе постигао је четири гола у финалу. Какав је поклон био гледати овај спектакл", написао је Пеле,.

Аргентина је синоћ освојила титулу светског првака, пошто је финалу после бољег извођења пенала победила Француску. Меч је у регуларном делу завршен без победника, 2:2, а после продужетака било је 3:3.

"Не могу да не честитам Мароку на невероватној партији на СП. Сјајно је видети Африку како блиста", додао је Пеле.

Мароко је освојио четврто место на Мундијалу, пошто је у суботу поражен од Хрватске 2:1.

Пеле се подсетио и легендарног аргентинског фудбалера Дијега Арманда Марадоне, који је преминуо пре две године.

"Честитам Аргентини! Дијего се тренутно сигурно осмехује", закључио је Пеле, који се тренутно налази у болници у Сао Паулу.

Највиша природна тачка Катара (Qurayn Abu al Bawl) износи 103 метара изнад нивоа мора, по свему судећи за омаленог "гаучоса" пут од Че Гевариног и његовог родног града до поменутог пешчаног брежуљка био је дуг пуних 36 година.

Штошта се Месију издешавало на путу до највишег светског фудбалског врха познатог као Мундијал. Свако индивидуално достигнуће постало је мање вредно у трену када је са капитенском траком Аргентине подигао Богињу.

Тада је био миран, а од тада па надаље нико од њега неће захтевати на терену нити један дриблинг, нити једно тачно додавање, а понајмање гол. Све ће добити додатну вредност, па чак ће и противницима причинити задовољство задивљујућим потезом, јер ће га начинити светски шампион Меси.

"Панта реи"

"Живот се не мења. Он пролази", записао је Милош Црњански у "Дневнику у Чарнојевићу". Са фудбалом чини се да је све супротно. Он пролази и мења се. Премда, још је поменути спорт најближи животу самом, што је најочитије приказано у претходним недељама, као и то да срж у оба појма остаје исти. Радост, љубав, челични нерви, славље и туговање зарад других, неретко и због сопствених заблуда и уверења.

Новембар је донео наглу промену, а безмало месец дана касније, у вечност је отишао још један Мундијал. На овогодишњем, јесењем такмичењу видели смо све оно што никада пре нисмо, и опет, ништа друго сем фудбала нисмо видели.

Наиме, некада су на територији Европе постојале четири фудбалске школе: енглеско, чешко, аустријско и мађарско учење. Како обично бива, мисионарење фудбалских апостола учинило је ширење знања, а јеванђелисти оличени у тренерима и фудбалерима сведочили су истину о деведесетоминутној игри у којој је данас скоро све промењено, а једино је темељ остао исти; гол, напад и чврста одбрана.

Дунавска школа фудбала у најкраћем је модификација формације 2-3-5 у којој се центарфор налази у истуренијој позицији на терену од остатка фудбалера. Играчи су онда правили кратке пасове, а игра је била базирана на индивидуалним вештинама, односно дриблинзима појединаца.

Стратегија и игра напредовале су под великим утицајем Џимија Хогана и Хуга Мејзла, пре свих држава у Аустрији, Чехословачкој и Мађарској, а репрезентације поменутих земаља су уз мање промене револуционарни фудбалски концепт доводиле до савршенства.

У Чехословачкој најплодоносније игре биле су изражене у другој деценији 20. века, Аустријанци су га довели до врхунца 1930-их, док су Мађари то учинили са Кочишом, Шандором и Пушкашом у тиму.

На фудбалске центре у бившој Југославији највећи утицај оствариле су школе фудбала где Дунав (не) протиче. Беч, Будимпешта и Праг. Поетски речено, Дунав се задржао понајвише тамо где нема свој ток – у Хрватској.

Репрезентација Хрватске направила је још један подвиг вредан блиставе фудбалске историје. Након вицешампионског тријумфа 2018, четири године касније стигли су до завршнице и нашли су се међу четири најбоље селекције света, заузевши треће место.

За разлику од Србије или пак других држава из ширег окружења које нису биле на смотри најбољих репрезентација света у Катару, Хрватска је учинила да се учење Луке Калитерне, Илеша Шпица и других фудбалских зналаца из далеке прошлости не заборави и да самим тим Дунавска школа и есенција фудбала из централне Европе не нестане.

Сем тога, нови подвизи, почевши од 1998. године па до данас, у фудбалском смислу стварају нови мит, јер у наредним деценијама љубитељи спорта у суседној нам Хрватској неће морати да упоређују резултате из примерице 1974. или 1990. године.

Чуда су могућа

Један од разлога зашто велики број људи прати спортска надметања су изненађења која се неретко виђају на великим такмичењима. Jедно од највећих "чуда" у дугој историји Мундијала направила је селекција Марока, поставши прва афричка репрезентација која је дошла до завршнице такмичења и заузела четврто место на овогодишњем Мундијалу.

Надале су се присталице и љубитељи селекције Србије месту Марока, а већина њих касније здушно је навијала и бодрила афричке аутсајдере с мишљу да је могла и Пиксијевим "орловима" да западне та позиција.

Навијачи репрезентације Србије надали су се отелотворењу некаквих мистичних моћи Драгана Стојковића Пиксија, ако не оно мистериозно, макар су прижељкивали реалистичне дриблинге на селекторској позицији.

До краја поштено, Пикси је српском фудбалу донео компас. И овај (не)успех може бити један од главних праваца за даљи пут "орлова" ка историјској невиђености на неком наредном такмичењу. Можда 2024. године на Европском првенству у Немачкој. До тада појединци ће вероватно схватити да један Пикси не чини тим, већ 11 и више њих, а не морају сви бити Пикси.

Абубакар светски првак Камеруна

Меси је освојио све што је пожелео, баш као и Винсент Абубакар. Меси се дочепао трофеја Копа Америке, а Абубакар титуле Афричког купа нација. Индивидуално и један и други били су најбољи стрелци поменутих континенталних такмичења.

Меси је 2022. године освојио Светско првенство у фудбалу, Абубакар такође. Обојица су дотакла врх, подразумева се не исти.

Винсент Абубакар је савладао Бразил, најтрофејнију репрезентацију на Мундијалу. У утакмици трећег кола Групе Г између Камеруна и Бразила, једини стрелац на мечу био је више пута поменути нападач "неукотивих лавова".

Постигао је гол у 92. минуту, стргао дрес у трку приликом прославе поготка упркос претходно зарађеном жутом картону у 81. минуту, вратио се након славља, поздравио се са судијом Исмаилом Елфатом, који му је показао други жути, односно црвени картон.

Абубакаров спори корак током изласка са терена био је пут којим се крећу светски прваци.

Видимо се у Америци, Мексику и Канади 

Мундијал у Катару 2022. године био је предмет расправе откако је арапска држава надмашила 2010. године Сједињене Америчке Државе у понуди за домаћинство првенства света.

Многи међународни спортски догађаји изазивали су разне моралне, политичке и друштвене расправе о кршењу људских права у земљама домаћинима, међутим, ако је судити на основу медијских извештаја ниједан организатор није био тако брутално нападнут као Катар.

Главна критика била је усредсређена на поступање државе са страним радницима, превасходно онима који су ангажовани на изградњи објеката за Светско првенство, а који су у Катар дошли као мигранти из држава окружења.

Упућени новинари и остали делатници јавне речи говорили су да страни радници у грађевинарству и угоститељству у Катару трпе лоше услове живота и рада, прековремене сатнице и ниске плате.

Оно што смо имали прилике да видимо путем телевизијских пријемника, организационо, архитектонски, али и фудбалски деловало је беспрекорно, иако су у тим погледима постајале сумње.

На 64 утакмице постигнута су 172 гола и нема сумње да је ово Светско првенство фудбалски било једно од најквалитетнијих до сада.

Наредни светски шампионат у фудбалу одиграће се 2026. године, земље домаћини биће Сједињене Америчке Државе, Мексико и Канада.

На основу виђених игара на Мундијалу 2022. године, не може се прецизно говорити о фудбалским филозофијама и стиловима игре репрезентација које су биле присутне на највећој смотри.

Може се једино говорити о томе колико фудбалера наступа у најјачим клубовима Европе и ко од њих је спреман да себе подреди екипи, жртвујући индивидуална достигнућа зарад тимског успеха. Јер, видели смо, фудбал је све сем једног поготка и једне одбране, једног клизећег старта, офсајда или дуплог паса, фудбал је једно чудо што се живот зове.

"Бронза је велики успех, жао ми је што вам нисмо донели злато, није Аргентина ништа боља од нас", рекао је Далић.

Капитен Модрић захвалио се навијачима на подршци најавио је да ће остати да игра за репрезентацију.

"Сребро, па бронза. Желели смо злато, уверен сам да ћемо у будућности донети злато", рекао је Модрић.

"Немам праве речи да опишем какав је осећај, све је ово невероватно. Знао сам да ће ми Бог дати пехар, био сам сигуран, ово је велика радост за нас", рекао је капитен фудбалске репрезентације Аргентине Лионел Меси након освојене титуле првака света.

Иако је најавио другачије, Меси каже да се неће повући из националног тима.

"Одавно сам имао овај велики сан, желео сам да репрезентативну каријеру завршим на Светском првенству. Не могу да тражим више од овога. Ипак, нећу се пензионисати из националног тима. Желим да наставим да играм као шампион", рекао је Меси.

Био је направљен у комбинацији злата, сребра и полудрагог камења. Био је висок 35 центиметара и тежио је око 4 килограма, од чега је приближно 1,8 килограма било злато.

Представљао је грчку богињу победе, Нику, због чега је и назван Богиња.

Наредних 40 година, све до 1970, Богиња је мењала власнике, а због Другог светског рата је у витринама репрезентације Италије провела пуних 16 година.

Богиња је 1946. преименована у трофеј Жила Римеа, у част Француза без којег не би постојало Светско првенство.

Двадесет година касније шампионат је одржан у Енглеској, а трофеј је, уочи његовог почетка, био изложен у Лондону.

Упркос обезбеђењу, 30. марта је украден. Била је то велика срамота за колевку фудбала. Ипак, лопови су ухваћени, а трофеј враћен.

У трајно власништво Бразила прелази 1970. године, пошто су по трећи пут освојили титулу првака света. Од тада је стајао изложен у седишту Фудбалског савеза Бразила у Рио де Жанеиру.

Ипак, 13 година касније је украден и до данас није пронађен.

Силвио Кацанига је 1974. године израдио је нови трофеј намењен најбољој репрезентацији света.

Висок је 36,5 центиметара и у њему има 5 килограма 18-каратног злата. Све скупа тежи нешто више од 6 килограма и по дизајну приказује две људске фигуре које држе Земљу.

Немачка је освајањем Мундијала 2014. године постала прва држава која је три пута подигла нови пехар намењен светском прваку.

Али, по новим прописима Фифе, трофеј више не може да пређе у трајно власништво. Због тофа победници турнира добијају позлаћене бронзане реплике.

"Уложили смо много енергије и срчаности да бисмо се вратили у ову утакмицу, а кад смо се вратили са ивице амбиса, опет нам је побегла победа. Зато нам је још теже да све прихватимо, али морамо", изјавио је селектор Француске Дидије Дешан после пораза у финалу Мундијала од Аргентине.

Рафаел Варан каже да су његови саиграчи разочарани, али да турнир завршавају уздигнутих глава.

"Разочарани смо, али дали смо све од себе. Морали смо да се суочимо са многим препрекама, али никада нисмо одустали. Сат времена нисмо били у утакмици. На крају смо и ми могли да победимо. Врло сам поносан на ову екипу и на то што сам Француз. Наше су главе уздигнуте. Вратили смо се кад се то чинило немогућим", рекао је Рафаел Варан.

"Поносан сам на све, на апсолутно сваког играча, на све наше навијаче. Уз све ударце које смо примили кроз финале остали смо на ногама, а то ову победу додатно чини још емотивнијом. Желим да поручим нашим навијачима да уживају и славе. Ово је историјски тренутак за Аргентину", рекао је Скалони.

Један од јунака тријумфа голман Емилијано Мартинез истакао је да је екипа остварила сан, али да је очигледно судбина Аргентинаца да морају много да "пате".

"Сада живимо тренутке о којима смо сањали, немам праве речи да опишем ову срећу. Одбрана у продужецима? Сва срећа да сам то зауставио ногом, сва срећа", рекао је Мартинез, најбољи голман на Мундијалу, који је у пенал серији одбранио ударац Кингслија Комана, а у 120. минуту на чудесан начин зауставио шут Коло Муанија.

"Честитам, пријатељи", написао је Вучић на фотографији.

Аргентина је у финалу Светског првенства у Катару савладала Француску након бољег извођења пенала.

Испоставиће се, био је то једини погодак Француске за 120 минута, а последњи у Зидановој каријери. Уследио је добро познати инцидент са Матерацијем који је бацио сенку на бриљантност рођеног Алжирца и постао најпрепознатљивији моменат са те утакмице. Италијани су после једанаестераца дошли до четвртог светског трофеја у историји. Јунак Француске из 1998. је остао друге светске титуле са неславним крајем каријере окончане горким поразом.

Килијан Мбапе је тад имао тек седам година. Дванаест година касније је као највећа млада фудбалска сензација пленио у Русији, показавши да је прави "ђаво" на терену. Са 19 година је именован за најбољег играча првенства. 

Четири године касније иста мета, исто одстојање – други ривал. Месијева Аргентина. Победом над човеком који циља место поред Марадоне стављаш Француску у друштво са Пелеовим Бразилом.

Чинило се да је Француска у нокдауну после 70 минута финала. Аргентина је водила 2:0 још на полувремену, екипа Дидијеа Дешана није знала како и шта да чини. Тад Килијан прети јаким шутем у Мартинеза. Осам минута касније Отаменди руши Коло Муанија и судија свира пенал. Мбапе смањује на 2:1. Затим, већ минут касније Мбапе одиграва дупли пас са Маркусом Тирамом и шаље лопту у мрежу. Изједначење! Французи се враћају "из мртвих".

Други погодак Месија за 3:2 у продужетку био би савршен крај спортске бајке. Писање те последње странице се одужило захваљујући Монтијалу, који је играо руком после шута, гле кога – Мбапеа. Нови једанаестерац, зна се ко узима лопту и ко постиже гол. Хет-трик у финалу Светског првенства. Ко још може да каже да је то учинио?

Крећу пенали. Прва серија, први извођач – Килијан. Не маши. Три пенала – три пута у мрежу. Укупно четири.

Нажалост, колико ти урадиш своје, у тимском спорту зависиш и од других. Кингсли Коман и Орелијен Чуамени су били непрецизни, Аргентинци су били непогрешиви. 

Суперзвезде су ту да праве разлику и да буду кад је екипи најпотребније, што је Килијан Мбапе и учинио. Да није ништа учинио у каријери, да је имао само ову партију, остао би упамћен, а он је показао додатне херојске способности са тек 24 године пред више од милијарду гледалаца широм света. И није било довољно. Сео је исцрпљен на клупу, изгубљеног погледа и помешаних мисли од којих ниједна није лепа.

Историју пишу победници. Било би неправедно да "учитељица живота" са табле избрише Мбапеово име исписано кредом када на ред дође час "Катар 2022" и на њему остави само Месијево име. Да се не понови Зиданова судбина.

Меси је у седам утакмица постигао седам голова и уписао три асистенције, чиме је предводио свој национални тим до треће титуле шампиона света у историји.

Занимљиво је да је Меси ову титулу понео и 2014. године на Мундијалу у Бразилу, али је његова Аргентина тада поражена у финалу од Немачке.

Меси је тако постао први играч у историји који је на два шампионата проглашен за најбољег играча.

Емилијано Мартинез имао је значајан допринос у титули "гаучоса" и с правом је изабран за најбољег голмана турнира у Катару.

Најбољи млади играч шампионата је Енцо Фернандез, везиста Аргентине.

Килијан Мбапе постигао је хет-трик у финалу, постигао и четврти погодак у пенал серији, али је на крају морао да се задовољи утешном наградом – Француз је са осам погодака најбољи стрелац Мундијала у Катару.

Сви су знали колико је добар и пре зимског Мундијала, али после финала против Француске и освојеног јединог трофеја који му је у каријери недостајао – постао је заиста фудбалски бесмртан.

Без обзира на све голове и асистенције које је бележио, без обзира на све трофеје које је освајао, без обзира на све рекорде које је обарао – увек је постојала сенка сумње: да ли је најбољи у историји, да ли може да достигне и надмаши легендарног Марадону, да ли може Аргентину да доведе до треће "Богиње" у историји фудбала…

А својим играма на Мундијалу у Катару потврдно је одговорио свим неверним Томама.

Када је прошле године Аргентини донео титулу шампиона Јужне Америке, прву после 28 година, постало је јасно да је омалени "гаучос" из Росарија спреман за улазак у вечност, док још Земљом хода.

Остала је била само једна степеница до будућег предворја фудбалске валхале, а Меси је предводио La albiceleste до титуле светског шампиона. Тако лако, тако лепршаво, како само он зна и уме.

Није Аргентина одушевила током већег дела турнира, али је најбоље сачувала за крај. Цела екипа је живела и играла за титулу, цела екипа фокусирала се да пружи максимум како би Месију омогућила да на својим плећима однесе јужноамеричку селекцију до "Богиње".

Остаће у сенци сјајне игре будуће велике звезде светског фудбала Хулијана Алвареза, фантастичне одбране Емилијана Мартинеза, као и маестрална партија Анхела Ди Марије у великом финалу – Меси је засенио све.

Неки ће можда памтити хет-трик Килијана Мбапеа у финалу на "Лусаилу", којим је освојио титулу најбољег стрелца на Мундијалу, али учинак Лионела Месија, његова смиреност и грациозност ипак су са друге планете.

Рекао је Меси да му је ово последњи Мундијал у каријери. За четири године биће надомак четрдесетих и нереално је очекивати да ће имати физичке и менталне снаге да буде на нивоу на којем се од њега очекује.

Волела би армија навијача да је Дијего Армандо Марадона жив да види како Меси са капитенском траком на руци подиже трофеј Жила Римеа намењен најбољој фудбалској селекцији на свету.

Али, Ел Пибе од горе види све. Смеши се са томпусом међу зубима и шаље пољубац свом наследнику, који га је титулом у Катару достигао и превазишао.

Слично као што је пре 36 година уз помоћ "Божје руке" покорио великог непријатеља (не само на терену), селекцију Енглеске, и одвео Аргентину до финала, а онда и магичном асистенцијом омогућио Буручаги да савлада Тонија Шумахера на препуном стадиону "Ацтека" у Мексико Ситију.

Месију у Катару није била потребна "Божја рука" да би засјао светлије од свих рефлектора на најважнијој фудбалској позорници на свету и стекне статус божанства.

Неко ће помислити да је претерано поредити једног Месија са Свевишњим, ипак је он само фудбалер. Али, он је нешто најближе божанском што је ходало Земљом од њеног настанка.

Уосталом, питајте Аргентинце шта мисле о томе...

У Аргентини сам рођен, земљи Дијега и Лионела...
У земљи Малвина, које никада нећу заборавити.
Не умем да ти објасним, јер нећеш разумети.
За финала која смо изгубили, колико година смо жалили.
Али, сада је све готово...
Јер на Маракани, против Бразила, тата је још једном победио.
Сада поново сањамо, желимо титулу трећи пут,
Желимо титулу светског шампиона.
И за Дијега, видимо га на Небу...
Са дон Дијегом и Ла Тотом, навијамо за Лионела!

Центар Партизана истиче да је селекција Француске најбољи тим на свету и уз повреде које их муче, преноси Јурохупс.

"Стварно верујем да смо ми најбољи тим на свету, овај тим нема слабости. Имамо можда осам повређених играча, освајач Златне лопте је повређен, то показује колико смо ми добар тим. Зато верујем у победу. Меси, извини, али ми освајамо", закључио је Лесор.

Почело је симболично са балонима на којима су заставе држава учесника, последњи су остали балони финалиста Француске и Аргентине. 

Потом су бројни извођачи наступали, певајући химну Мундијала.

Церемонија је завршена ватрометом.

Следи финале Француска-Аргентина, а трибине се увелико пуне и загрева се атмосфера.