Пласирала се на Светско првенство 2006. у Немачкој предвођена српским тренером Ратомиром Дујковићем и стигла до осмине финала.

Голмани: Ибрахим Данлад (Асанте Котоко), Манаф Нурудуин (Еупен), Лоренс Ати-Зиџи (Сент Гален).

Одбрана: Данијел Амарти (Лестер), Мохамед Салису (Саутемптон), Александер Ђику (Стразбур), Алиду Сеиду (Клермон), Тарик Лампти (Брајтон), Абдул Рахман Баба (Рединг), Гидеон Менса (Оксер), Денис Одои (Клуб Бриж), Џозеф Ајду (Селта).

Везни ред: Салис Самед (Ленс), Томас Парти (Арсенал), Елиша Овусу (Гент), Данијел Барни (Хартс), Камал Сова (Клуб Бриж), Мохамед Кудус (Ајакс) Андре Ају (Ал Сад), Данијел-Кофи Кјер (Фрајбург).

Напад: Осман Букари (Црвена звезда), Џордан Ајув (Кристал Палас), Ињаки Вилијамс (Атлетик), Абдул Исахаку (Спортинг), Камалдин Сулемана (Рен,) Антоан Семењо (Бристол). 

24. новембар 2022. - Уругвај - Јужна Кореја

24. новембар 2022. - Португалија - Гана

28. новембар 2022. - Јужна Кореја - Гана

28. новембар 2022. - Португалија - Уругвај

02. децембар 2022. - Гана - Уругвај

02. децембар 2022. - Јужна Кореја - Португалија

Тим Јужне Кореје за собом има врло успешну 2022. годину у којој су одиграли 14 мечева. Претрпели су само три пораза, а само у два случаја није постигла ниједан гол.

У богатој историји репрезентација Јужне Кореје, која је тренутно 57. на фифиној листи, једини је азијски тим који је успео да стигне до полуфинала Светског првенства.

То им је успело 2002. када је била домаћин заједно са Јапаном и то је био њихов најбољи наступ на Мундијалима.

У серији до полуфинала надиграли су селекције Пољску, Шпанију и Италију. А у борби за финале их је надиграла репрезентација Немачке.

Тим Јужне Кореје нада се да би можда на овом првенству могли да понове тај историјски успех.

Први дуел у групи играће 24. новембра са селекцијом Уругваја, а онда следе утакмице са Ганом и Португалиом.

За селекцију Јужне Кореје под великим знаком питања је било учешће нападача Тотенхема Сон Хјонг Мина на овом првенству али се он успешно опоравио од повреде и нашао на коначном списку 26-орице играча.

Тим:

ГОЛМАНИ: Сунг Кју Ким (Ал Шабаб), Хјон Ву Чо (Улсан), Кјин Сон Бом (Чонбук)

ОДБРАНА: Мин Џе Ким (Наполи), Џин Су Ким (Чонбук), Чул Хонг (Даегу), Мун Хван Ким (Чонбук), Џон Ђу Јун (Сеул), Јанг Вон Ким (Улсан), Те Хван Ким (Улсан), Кјун Вон Квон (Гамба), Ју Мин Чо (Теџон).

ВЕЗНИ РЕД: Ву Јанг Чунг (Ал Сад), Санг Хо На (Сеул), Сјон Хо Паик (Чонбук), Џун Хо Сон (Шандонг), Мин Ћу Сон (Чонбук), Чанг Хун Квон (Кимчон), Џе Сунг Ли (Мајнц), Хи Чан Хванг (Вулверхемптон), Ин Беом Хванг (Олимпијакос), Ву Јанг Џеон (Фрајбург), Канг Ин Ли (Мајорка).

НАПАДАЧИ: Хјон Мин Сон (Тотенхем), Уи Џо Хванг (Олимпијакос), Ке Сунг Чо (Чонбук). 

Утакмице групе Х:

24. новембар 2022. - Уругвај - Јужна Кореја

24. новембар 2022. - Португалија - Гана

28. новембар 2022. - Јужна Кореја - Гана

28. новембар 2022. - Португалија - Уругвај

02. децембар 2022. - Гана - Уругвај

02. децембар 2022. - Јужна Кореја - Португалија

Освојили су и две златне медаље на Летњим Олимпијским играма, 1924. и 1928, пре стварања Светског првенства.

Уругвај је освојио више међународних титула (19) у 20. веку него било која друга земља у свету и још увек држи овај рекорд, иако га сад дели заједно са Аргентином.

Но то су била стара добра времена, а на овај Мундијал су се квалификовали као трећепласирани тим јужноамеричких квалификација иза Бразила и Аргентине, пошто су у последњим мечевима надиграли Перу са 1:0 и Чиле са 2:0.

Тим који предводе Единсон Кавани, Луис Суарез, Фернандо Муслера, Дијего Годин и Мартин Касерес први меч ће играти против Јужне Кореје 24. новембра, а онда следе дуели са Португалијом и Ганом.

Састав селекције Уругваја:

голмани: Серхио Рочет (Насионал), Фернандо Муслера (Галатасарај), Себастијан Соса (Индепендијенте),

0дбрана: Роналд Араухо (Барселона), Дијего Годин (Велез), Хосе Марија Хименез (Атлетико Мадрид), Матијас Виња (Рома), Матијас Оливера (Наполи), Себастијан Коатес (Спортинг Лисабон), Хосе Луис Родригез (Насионал), Мартин Касерес (Л.А. Галакси), Гиљермо Варела (Фламенго),

везни ред: Лукас Тореира (Галатасарај), Ђорђиан Де Араскета (Фламенго), Родриго Бентакур (Тотенхем), Федерико Валверде (Реал Мадрид), Матијас Већино (Лацио), Николас де ла Круз (Ривер Плејт), Агустин Канобио (Атлетико Паранаенсе), Факундо Пелистри (Манчестер Јунајтед), Мануел Угарте (Спортинг Лисабон), Факундо Торес (Орландо),

нападачи: Дарвин Нуњез (Ливерпул), Луис Суарез (Насионал), Единсон Кавани (Валенсија), Максимилијано Гомез (Трабзон). 

Утакмице групе Х:

24. новембар 2022. - Уругвај - Јужна Кореја

24. новембар 2022. - Португалија - Гана

28. новембар 2022. - Јужна Кореја - Гана

28. новембар 2022. - Португалија - Уругвај

02. децембар 2022. - Гана - Уругвај

02. децембар 2022. - Јужна Кореја - Португалија

У богатој историји, репрезентација која је основана 1921. године, први пут је у завршници неког такмичења учествовала на Светском првенству 1966, на којем је, предвођена Еузебиом освојила треће место.

Голмани: Диого Коста (Порто), Жозе Са (Вулверхемптон), Руи Патрисио (Рома).

Одбрана: Диого Далот (Манчцестер јунајтед), Жоао Кансело (Манчестер сити), Данило Переира (ПСЖ), Пепе (Порто), Рубен Дијаз (Манчестер сити), Антонио Силва (Бенфика), Нуно Мендес (ПСЖ), Рафаел Гереиро (Дортмунд).

Средина терена: Жоао Палиња (Фулам), Рубен Невес (Вулверхемптон), Бернардо Силва (Манчестер сити), Бруно Фернандеш (Манчестер јунајтед), Жоао Марио (Бенфика), Матеус Нуњес (Вулверхемптон), Отавио Монтеиро (Порто), Витиња (ПСЖ), Вилијам Карваљо (Бетис).

Напад: Андре Силва (Лајпциг), Кристијано Роналдо (Манчестер јунајтед), Гонкало Рамос (Бенфика), Жоао Феликс (Атлетико), Рафаел Леао (Милан), Рикардо Хорта (Брага).

Осми пут у својој историји Камерун ће играти на Светском првенству, а занимљиво је да су Африканци само једном успешно препродили групну фазу такмичења - у Италији 1990. године.

Управо тада је генерација предвођена Рожеом Милом остварила највећи успех - Камерун је стигао до четвртфинала такмичења, где је елиминисан од Енглеске у продужецима.

Од тада је прошло више од 30 година, а наредне генерације "лавова", без обзира на неке фантастичне играче, попут Самјуела Етоа или Алекса Сонга, нису успеле да оставе дубљи траг на Мундијалима.

Ни овога пута ситуација није много другачија - Камерун долази у Катар у улози аутсајдера, али и екипе која може да изненади боље тимове од себе, уколико им се пружи довољно простора.

Тим са клупе предводи легендарни Ригобер Сонг, који и даље држи рекорд своје селекције по броју наступа у националном дресу (137).

Најјачи део екипе је напад, који предводи Ерик Максим Чупо Мотан, фудбалер Бајерна, али и капитен Винсент Абубакар, некада голгетер Порта и Бешикташа.

На голу је одлични Андре Онана, чувар мреже Интера, али чини се да је одбрамбени бедем најслабији део тима и највећа шанса за противничке екипе.

Почетком ове године Камерун је био домаћин Купа афричких нација, али без обзира на улогу фаворита и подршку са трибина, доживљен је неуспех - пораз у полуфиналу од Египта после пенала.

У последње две пријатељске утакмице "лавови" су доживели поразе, од Кореје и Узбекистана, што јасно показује да се екипа не налази у доброј форми.

Камерун ће Светско првенство почети утакмицом са Швајцарском, после које ћемо видети да ли су изабраници Ригобера Сонга кадри да се умешају у борбу за врх Групе Г. Четири дана касније "лавови" ће играти против Пиксијевих "орлова", док их у последњој утакмици у групи очекује дуел са Бразилом.

Делује да екипа нема ни квалитет ни снагу да закомпликује ситуацију у Групи Г, а сваки освојен бод за Камерун биће велики као кућа.

Ипак, са афричким репрезентацијама треба бити опрезан. Екипа је на много вишем нивоу него неке претходне генерације, које су успевале да загорчају живот фаворитима, да ли ће то бити довољно да се понови успех из 1990. године - остаје да се види.

Распоред утакмица:

24. новембар Швајцарска - Камерун 11.00

28. новембар Камерун - Србија 11.00

2. децембар Бразил - Камерун 20.00

Састав Камеруна на Мундијалу у Катару:

Голмани: Фабрис Ондоа, Андре Онана, Девис Епаси, Симон Нгапандоетнбу;

Одбрана: Жан Шарл Кастелето, Енцо Ебосе, Колин Фај, Оливер Мбаизо, Николас Нкулу, Кристофер Ву;

Везни ред: Оливие Ншам, Мартин Хонгла, Пјер Кунде, Самјуел Гуе, Андре Замбо Ангиса;

Напад: Санти Нгом, Ерик Максим Чупо Мотан, Моуми Нгамалеу, Кристијан Басогог, Брајан Мбуемо, Жорж Кевин Нкуду, Жан Пјер Нсаме, Венсан Абубакар, Карл Токо Екамби, Мару Суаибу.

"Крсташи" учествују 12. пут на светској смотри фудбала, а набоље резултате бележили су пре више од пола века - три пута су били четвртфиналисти 1934, 1938. и 1954. године.

Швајцарци држе један од занимљивијих рекорда на Мундијалима - једина су екипа у историји која је елиминисана са турнира, а да није примила ни погодак. На Светском првенству у Немачкој 2006. године поражени су од Украјине у осмини финала, после извођења пенала.

Швајцарска на Фифиној ранг-листи заузима високо 15. место, што није толико нереално узевши у обзир последње резултате екипе Мурата Јакина.

Захваљујући победама над Чешком, Шпанијом и Португалијом у најквалитетнијем рангу Лиге нација, Швајцарци у Катар одлазе у добром расположењу и пуни самопоуздања.

Једина лоша ствар за селектора Јакина је повреда голмана Јана Зомера, који се ипак нашао на списку путника за Катар.

Капитенску траку носи Гранит Џака, дугогодишњи фудбалер Арсенала, док искуснији део екипе чине и Џердан Шаћири, Харис Сеферовић, Рикардо Родригез и Фабијан Шер.

Млађе снаге предводе Брил Емболо, Денис Закарија и Ноа Окафор, па је јасно да тим Швајцарске комбинација младости и искуства, која доро укомпонована може да створи велике проблеме и најјачим селекцијама на свету.

А судбина је хтела да Швајцарска на Мундијалу у Катару има два ривала са којима је била у групи и на претходном Светском првенству у Русији - Србију и Бразил.

Швајцарска ће наступ у Катару почети дуелом са објективно најслабијом селекцијом из групе, селекцијом Камеруна, док потом следи борба за осмину финала са "кариокама" и "орловима".

Распоред утакмица:

24. новембар Швајцарска - Камерун 11.00

28. новембар Бразил - Швајцарска 17.00

2. децембар Србија - Швајцарска 20.00

Састав Швајцарске на Мундијалу у Катару:

Голмани: Јан Зомер, Јонас Омлан, Грегор Кобел, Филип Кен;

Одбрана: Силван Видмер, Фабијан Шер, Мануел Аканђи, Нико Елведи, Ерај Џомерт, Рикардо Родригез;

Везни ред: Гранит Џака, Ремо Фројлер, Денис Закарија, Ђибрил Соу, Ренато Стефен, Фабијан Фреј, Микел Ебишер, Џердан Шаћири, Ардон Јашари, Едмилсон Фернандез, Фабијан Ридер;

Напад: Харис Сеферовић, Брил Емболо, Рубен Варгас, Ноа Окафор, Кристијан Фаснахт.

Ни овога пута надања нису сувише различита, али су овог пута, чини се, на чврстим основама.

Добри резултати у претходном периоду донели су 21. место на Фифиној ранг-листи. Не само то, улили су играчима довољну дозу самопоуздања да на Катар оду скромно, али са вером да могу да направе бољи резултат него бројне претходне репрезентације, које су махом доносиле разочарање фудбалској јавности.

Селектор Стојковић вратио је веру у национални тим, екипи је дао крила да почне да испуњава свој нагомилани и недовољно искоришћени таленат, али и улио у "орлове" дух заједништва, који је некако увек важио за друге тимске спортове у Србији.

Група Г на Мундијалу није нимало наивна - Бразил је један од главних фаворита за освајање такмичења, Швајцарска је жељна доброг резултата после више од пола века чекања, док је Камерун једна од најбољих афричких селекција.

Богата историја пуна разочарања

Како год се фудбалска репрезентација кроз историју звала, остао је генерални утисак да смо могли и имали квалитет за много више од два четврта места на Мундијалима, вероватно је то само утисак.

И та два полуфинала изборена су пре више од пола века - на првом Мундијалу у Монтевидеу 1930. и на Светском првенству у Чилеу 1962. године.

У последњих пола века највећи успех остварен је у Италији 1990. године, где је селекција Југославије, предвођена садашњим селектором Драганом Стојковићем Пиксијем, освојила пето место, изгубивши у несрећном четвртфиналу од Аргентине, после пенал серије.

Од тада, национални тим је само једном успешно прошао такмичење по групама, 1998. године, док су у последња три наступа "орлови" остали међу најслабије пласираним селекцијама на турниру.

Мијатова пречка на стадиону у Тулузу још увек се тресе, а ми, после 24 године, и даље чекамо да се национални тим домогне нокаут фазе на неком светском шампионату.

"Орлови" под Пиксијем добили крила

Именовањем Драгана Стојковића Пиксија за селектора фудбалске репрезентације све се некако преокренуло. Сигурно не у свим аспектима, али српски фудбал, макар онај репрезентативни, доживљава ренесансу.

Наравно да највећу заслугу има селектор, који је од талентоване групе играча направио тим препун самопоуздања, спреман да "да руку" за саиграча или екипу, који ужива у сваком минуту проведеном на терену...

Пискијева скромна тренерска каријера (по један клуб у Јапану и Кини), која је изродила један освојен трофеј, није уливала поверење, али интегритет, искуство, легендарни статус и смиреност која одише оптимизмом свакако јесу.

Екипа је заиграла онако како је Пикси плесао са лоптом током своје каријере - лепршаво, атрактивно, помало спортски безобразно, али са пуним поштовањем фер-плеја, и према противнику и према навијачима.

Тим је растао из утакмице у утакмицу, приказивао допадљиву игру и бележио позитивне резултате, а нада гладне српске нације расла је да можемо до пласмана на Мундијал.

Нада умире последња, па је тако и судбина хтела да практично у последњем минуту последње утакмице у квалификацијама Александар Митровић постигне већ сада легендарни погодак и усред Лисабона букира карте Србији за Катар.

Селектор је заслуге пребацивао на играче и заиста, њима свака част. Али, сви добро знамо да је Пикси тај који је донео преокрет, пре свега у главама играча, који као да су одједном постали свесни колико су заправо добри и да за њих нема непобедивих противника.

Бољих има свакако, али ће против Србије то морати да покажу на терену, јер су "орлови" постали тим који може да се надиграва са најбољим селекцијама на свету, без бојазни да ће нас осрамотити.

А прилику да се надигравају са најбољима на свету имаће већ у првом колу Мундијала у Катару, када "орлови" за противника имају селекцију Бразила (24. новембар).

Екипа гладна победа, лепота игре битна колико и резултат

Српски фудбалери на Мундијал одлазе у позитивној атмосфери. Добри резултати од када је Пикси дошао на место селектора дају за право да се 26-орица одабраних уздају у себе и надају да могу да направе бољи резултат од претходних генерација.

Изјава капитена Душана Тадића после ремија у квалификацијама у Даблину и даље одзвања:

"Ако победимо последње три утакмице у квалификацијама, идемо на Мундијал!"

И победили су. А последња од те три била је немогућа мисија - тријумф против моћне Португалије у Лисабону. Гол Митровића и ноћ коју ће фудбалска Србија дуго памтити.

Уследили су и добри резултати у Лиги нација. Истина, орлови су поражени у Београду од Норвешке, али је уследио и реванш у Ослу када је било најважније.

У осталим мечевима Србија је доминирала, чак и у онима у којима није стигла до бодова - против Словеније и Ирске, а посебно се морају поменути две победе против нимало наивне селекције Шведске.

Остварен је пласман у А Лигу нација, где ће се "орлови" у наредном циклусу такмичити са најбољим репрезентацијама на Старом континенту.

Још један разлог више да верујемо да је Пиксијев тим кадар за велике резултате, па би од утакмице против Камеруна у другом колу Групе Г на Мундијалу (28. новембар) требало очекивати победу.

Катар награда за учињено, сада следи оно право

"Не морате ништа, а можете много, пробајте ово друго", поручио је селектор Стојковић играчима на окупљању националног тима у Старој Пазови.

И заиста, не морају ништа, довољно су већ показали. Али, такмичење на Мундијалу у Катару заиста је прилика да "орлови" награде себе за добре партије из претходног периода и прикажу се у блиставом светлу на највећој позорници светског фудбала.

Србија већ неко време на окупу има костур тима, а њега чине искусни играчи из најјачих европских лига.

Капитен Душан Тадић најбољи је асистент екипе и играч од којег полази већина акција Пискијевих "орлова". Његова сарадња са нападачима подигнута је на највиши ниво, што је, између осталог, учинило Александра Митровића најбољим стрелцем у историји националног тима са 50 погодака.

Управо је Митровић дао одлучујући гол у квалификацијама, а добру форму наставио је и у Лиги нација, као и на клупском нивоу у енглеском Фуламу. Повреда најбољег српског играча забринула је нацију, али Митро иде на Мундијал, "макар ишао и без ноге".

Повређен је и Душан Влаховић, али је одрадио лакше тренинге по окупљању репрезентације у Спортском центру у Старој Пазови. Нападач Јувентуса важи за једног од најбољих младих голгетера у Европи, а репрезентацији је већ дао добар допринос, постигавши 8 погодака у 16 одиграних утакмица.

Средином терена господари Сергеј Милинковић-Савић, годинама уназад један од најбољих играча италијанске Серије А. Фудбалер Лација подједнако је добар у дефанзивним и офанзивним задацима, а неретко је и претња по противничке голмане.

Саша Лукић је сазрео, игра озбиљну улогу у италијанском Торину, поуздан је на средини терена, док од Рачића, Максимовића и Грујића тек очекујемо да у дресу са националним грбом искажу свој пун потенцијал.

Немања Гудељ је већ прекаљени ас, док млади Иван Илић пружа запажене партије у дресу Вероне, али и селекције Србије, бар у утакмицама у којима је добијао минутажу.

За место првог чувара мреже боре се тројица голмана, аи чини се да у овом тренутку предност има Вања Милинковић-Савић, који је добрим одбранама у дресу Торина успео да се наметне селектору, испред Рајковића и Дмитровића.

Одбрану чине млади лавови, које предводи Никола Миленковић, стамени штопер Фјорентине. Стефан Митровић доноси искуство, Милош Вељковић стабилност, а Страхиња Павловић страст и пожртвованост.

Крилни играчи, Филип Костић, Дарко Лазовић, Немања Радоњић и Андрија Живковић, имају довољно искуства и агресивности да пробију и најтврђу одбрану ривала, док стижу да ревносно извршавају и одбрамбене задатке.

Страхиња Ераковић, Филип Младеновић, Срђан Бабић и Филип Ђуричић своју шансу чекају као запете пушке, док би Лука Јовић баш на овом Мундијалу могао да подсети зашто га је својевремено ангажовао моћни Реал.

Некадашњи нападач Црвене звезде и Ајнтрахта, у Фјорентини покушава да рехабилитује своју каријеру, али оно што је у Јовићевој каријери константа - увек је у дрсу репрезентације пружао добре партије.

Оно што краси ову екипу, поред атрактивне и ефикасне игре, као и феноменалног тимског пожртвовања, јесте одређена доза спортке дрскости, назовите то инатом ако желите.

А управо би он морао да проради у последњој утакмици у Групи Г на Мундијалу, против Швајцарске (2. децембра), селекције која нам је велики дужник са претходног светског првенства.

"Орлови" су сада искуснији, зрелији, пуни самопоудања, па нам остаје само да верујемо селектору Стојковићу када каже:

"Бићемо ми добри. Немојте да сумњате у то."

Ако то не говори довољно о томе каква је Бразил фудбалска велесила, додаћемо пар података - једина су земља која је учествовала на свим одиграним Мундијалима, само два пута у историји "кариоке" нису стигле до четвртфинала, одиграли су 109 утакмица на најважнијем фудбалском такмичењу и забележили 73 победе.

Бразилци су фаворити кога год да пошаљу на Мундијал, а ове године екипу чини ретко виђен концентрат фудбалског талента, комбинација вреле младости и суровог искуства, али и жеђ за победама која стреми ка титули најбољег на планети.

Свима је још у устима горак укус неуспеха са Мундијала који је Бразил организовао и легендарног пораза од Немачке у полуфиналу - 7:1.

Ни у Русији се Бразилци нису прославили, зауставила их је Белгија у полуфиналу, али четири године касније домаћа јавност заиста има чему да се нада.

Невероватно је колико квалитетних индивидуалаца на располагању има селектор Тите, а неки тврде да је ово, по именима, можда и најбоља репрезентација Бразила у историји.

Прва звезда је свакако Нејмар Жуниор, који је у најбољим фудбалским годинама, а нација већ деценију уназад очекује од фудбалера ПСЖ-а да врати Бразил на светски трон, где "кариоке" нису биле од, за њих далеке, 2002. године.

Подршку му пружају експлозивни нападач Реала Винисијус Жуниор, Габријел Жезус из Арсенала, Рафиња из Барселоне и Антони из Манчестер јунајтеда - највећи проблем за Титеа биће кога да остави на клупи.

Везни ред предводе Фабињо и Каземиро, можда и два најбоља дефанзивна везна играча на свету, док је (пре)искусна одбрана додатни квалитет, који је недостајао Бразилу на неким ранијим турнирима.

Тијаго Силва и Дани Алвеш ближе се петој животној деценији, Данило и Алекс Сандро нису много млађи, док су Едер Милитао и Бремер играчи на којима ће се тек градити игра националног тима. 

Мало изненађење је што на списку путника за Катар нема Бобија Фирмина и Фелипе Кутиња, али поглед на екипу говори да играчи Ливерпула и Астон Виле неће недостајати Титеу.

Једини пораз у последње три године кариоке су доживеле од Аргентине, у финалу Копа Америке прошле године, али квалификациони циклус за одлазак у Катар одрађен је беспрекорно.

Бразил је без пораза завршио континенталне квалификације, остваривши 14 победа уз само три ремија и невероватном гол-разликом 40:5 - постигнути голови не изненађују превише, али одбрана је показала да може да прати учинак својих нападача.

Као и пре четири године, кариоке се на Мундијалу у групи такмиче са Србијом и Швајцарском док је једини новајлија селекција Камеруна.

Делује да је мало ко способан да заустави Бразилце у походу на шесту титулу шампиона света, а да ли су спремни да покоре свет видеће се већ у првом дуелу Групе Г са Србијом.

Распоред Бразила у Групи Г:

Бразил - Србија 24. новембар 20.00

Бразил - Швајцарска 28.новембар 17.00

Камерун - Бразил 2. децембар 20.00

Састав репрезентације Бразила у Катару:

Голмани: Алисон, Едерсон, Вевертон;

Одбрана: Тијаго Силва, Маркињос, Едер Милитао, Алекс Сандро, Данило, Алекс Тељеш, Бремер, Дани Алвес;

Везни ред: Лукас Пакета, Каземиро, Фред, Бруно Гимараес, Фабињо, Евертон Рибеиро;

Нападачи: Нејмар Жуниор, Винисијус Жуниор, Родриго, Рафиња, Ентони, Ришарлисон, Габријел Жезус, Педро, Габријел Мартинели.

Канаде је пласман у Катар оверила победом над Јамајком од 4:0 у утакмици претпоследњег кола квалификација Конкакаф зоне. Уз Канађане на првенсву учеству Америка и Мексико.

Наступ Канаде на Светском првенству у Катару 2022. означиће крај 36 година проведених у покушају да се квалификују.

Тим Канаде је у тешкој групи ду су вицешампион са предходног СП рватска и трећепласирана екипа Белгије. Сјано одрађене квалификације у Конкаф зони ипак доносе наду Канађанима да и у оваквој конкуренцији могу да направе изненађее и домогну е нокаут фазе.

Канађани су само једном Светском првенству, и то 1986. у Мексику. Тада ниу забележили нити једну победу. Редом су изгубили од Француске, Мађарске и СССР-а. Успе да се квалификују на то СП дуго је био највећи успек те селекције, све до сада.

Много се очекује, од главне звезде тима младог и талентованог Алфонса Дејвиса. Овај 22-годишњак је леви бек Бајерна из Минхена. Карактеристише га брзина, дриблиг, а уз то има и сјајан шут.

У селекцији Канаде често иде и даље у нападу и долази иза друге звезде тима Ђонатана Дејвида и помаже му да лакше диктира напад своје селекције.

Свакако најброљи играч екипе, па и сви земаља Конкаф зоне је Дејвис ће покушати да искористи прилику и покаже вој раскошан таленат на великој сцени.

Његова каријера је обележена низом трофеја, укључујући четири титуле у Бундеслиги, неколико домаћих купова, медаљу победника Уефа Лиге шампиона и тријумф на Фифином Светском првенству за клубове.

Ипак Канађанима се дају мале шансе да прођу групу. Ипак селектор Џон Херман је својим играчима рекао да пре свега уживају у игрању на Светком првенству. Пре свега да се надмећу са играчима попут рватске звезеде Луке Модрића, као и великог броја Белгијанаца који су на врхунском нивоу.

Селектор је напменуо да овај тим има прилику да подигне фудбал на виши ниво у Канади, где је хокеј на леду спорт број један, а да они имају прилику да како је рекао "створи успомене које ће трајати заувек" за 38 милиона људи у земљи.

Канађанима ће ово првентво много значити за наредно које играју на домаћем терену. Канада ће заједно са САД и Мексиком организовати Светско првенство 2026. године.

Канада наступа у саставу:

Голмани: Милан Борјан (Црвена звезда), Џејмс Пантемис (Монтреал), Дејн Сент Клер (Минесота јунајтед);

Одбрана: Самјуел Адекугбе (Хатај), Џоел Вотерман (Монтреал), Алистер Џонсон (Монтреал), Ричи Лареја (Торонто), Камал Милер (Монтреал), Стивен Виторија (Чавез), Дерек Корнелијус (Панетоликос);

Средњи ред: Лијам Фрејзер (Дајнце), Исмаел Коне (Монтреал), Марк-Ентони Каје (Торонто), Дејвид Вотерспун (Сент Џонстон), Џонатан Осорио (Торонто), Атиба Хачинсон (Бешикташ), Стефен Еустакиљо (Порто), Самјуел Пиет (Монтреал);

Напад: Лијам Милар (Базел), Лукас Кавалини (Ванкувер), Ике Угбо (Троа), Тајон Бухенен (Клуб Бриж), Џонатан Дејвид (Лил), Алфонсо Дејвис (Бајерн) и Жуниор Хоиле (Рединг).

Распоред утакмица Групе Ф:

23. 11. Мароко - Хрватска 11.00
23. 11. Белгија - Канада 20.00

27.11. Хрватска - Канада 17.00
27.11. Белгија - Мароко 14.00

01.12. Канада - Мароко 16.00
01.12. Хрватска - Белгија 16.00

Искусни лисац Лука Модрић и на овом првенству ће предводити екупу, а можда је ово његова последња светска смотра фудбала. Искуство екипи доносе и Анте Ребић и Иван Перишић.

Селекција је у квалификационој Групи Х заузела прво место са освојених 23 бода и тако обезбедила директан пласман у Катар. Највећу борбу Хвати су водили са селекцијом Русије, а у последњем колу управо су савладали Русе на Пољуду са 1:0 и тако и престигли на табели. Ривал је заузео другу позицију са 22 бода. Словенија и Словачка су имале по 14 бодова.

Доста играча селекције играју у водећим европским клубовима. Занимљиво у сваком пару осмине финала Лиге шампиона имају бар по једног играча. Они су окосница екипе која зна да игра велике мечеве.

Ливерпул - Реал Мадрид (Модрић)
Борусија Дортмунд - Челси (Ковачић)
Интер (Брозовић) - Порто
Лајпциг (Гвардиол) - Манчестер ситy
Милан (Ребић) - Тотенхем (Перишић)
Ајнтрахт (Јакић, Смолчић) - Наполи
Клуб Бриж - Бенфика (Муса)
ПСЖ - Бајерн (Станишић)

На предходном Светском првенству у Русији, Хрватска се домогла финала. До полуфинала је стигла после две пенал серије, у осмини и четвртфиналу. Ако је Енглезима у четвртфиналу Светског првенства 1986. године пресудила Марадонина "божја рука", Хрватску су у Нижњем Новгороду и Сочију, у осмини финала и четвртфиналу Светског првенства у Русији, спасиле "божје руке" Данијела Субашића. Тачку у пенал серијама ставио је једна од најискуснијих Иван Ракитић.

У полуфиналу надиграна је Енглеска са 2:1. Када се мислило да нико не може да заустави "коцкасте", поново се, као и 1998. испречила Француска, она је у финалу победила са 4:2 и освојила Мундијал.

Хрватска и даље памти и проживљава тренутке из 1998. године, када су предвођени Ћиром Блажевићем наше комшије стигле до полуфинала Мундијала. Да Лилијан Тирам није доживео "просветљење" на том мечу постигавши два поготка, вероватно би "коцкасти" могли да се подиче много јачим достигнућем од освајања трећег места.

"Коцкасти" имају јаку жељу да ова генерација понови успех и докаже да још није дала своју поседњу реч. Селектор Златко Далић предводи снажну екипу, али први циљ ће бити пребродити Групу Ф.

Тим који је спој младости и искуства сигурно не спада у главне фаворите за освајање "богиње", али имена у саставу репрезентације сигурно изазивају респект код сваког ривала. Међутим, праву снагу "ватрени" морају показати на самом терену.

За везни ред ове селекције многи тврде да је најбољи на свету и да да ће водити главну реч на овом шампионату. Како и не би, ко у екипи има Модрића, Ковачића, Брозовића, Пашалића има сигурност на средини терена, огроман број велики мечева и знање како да се угрозе највећи противници.

О њима не треба трошити речи колико су уиграни и шта могу да ураде на терени. ЈЕдина је непознаница колико је Брозовић спреман. Наиме, он у Катар путује практично после једног одиграног меча након паузе због повреде. Сигурно је пресудило његово искуство и Далић га је повео у Катар иако је недовољно спреман.

Напад уз Крамарића и Перишића не мора да брине ко ће да постиже голове. Иако Крамарић није клацсичан центарфор сигурно ће бити прва опција у нападу ове репрезентације. Искуство играња у Бундеслиги препоручује га за ту позицију.

На Мундијалу у Катару Хрватску ће представљати:

Голмани: Доминик Ливаковић, Ивица Ивушић, Иво Грбић

Одбрана: Домагој Вида, Дејан Ловрен, Борна Баришић, Јосип Јурановић, Јошко Гвардиол, Борна Соса, Јосип Станишић, Мартин Ерлић, Јосип Шутало

Средина терена: Лука Модрић, Матео Ковачић, Марцело Брозовић, Марио Пашалић, Никола Влашић, Ловро Мајер, Кристијан Јакић, Лука Сучић

Напад: Иван Перишић, Андреј Крамарић, Бруно Петковић, Мислав Оршић, Анте Будимир, Марко Ливаја

Распоред утакмица Групе Ф:
23. 11. Мароко - Хрватска 11.00
23. 11. Белгија - Канада 20.00

27.11. Хрватска - Канада 17.00
27.11. Белгија - Мароко 14.00

01.12. Канада - Мароко 16.00
01.12. Хрватска - Белгија 16.00

Русију не памте по добру, јер су као браниоци испали од домаћина у осмини финала после једанаестераца. Учешће на Еуру су завршили у осмини финала поразом од финалисте Енглеске. Многе репрезентације би биле задовољне самим тим што пролазе у другу рунду, али се то у случају Немаца сматра кризом резултата.

Ханзи Флик је дошао на клупу Немачке 2021, након што је "испекао занат" у Бајерну и на позицији асистенција Јоакима Лева. Није кренуло обећавајуће у Лиги нација. У текоћој сезони Лиги нација су завршили као трећи у групи са једном победом, четири ремија и поразом. Квалификације су одигране готово перфектно. Квари утисак једино пораз од Северне Македоније 2:1 у Дизелдорфу.

Као по обичају, основу тима чине Бајернове узданице у свим линијама. На голу Мануел Нојер, у средини Леон Горецка и Џошуа Кимих и у нападу Томас Милер, Лирој Сане, Серж Гнабри и Џамал Мусијала.

Ваља истаћи повратак Марија Гецеа, који уз Милера и Нојера једини доноси искуство и знање пута до фудбалске "богиње". Нападач Лајпцига Тимо Вернер би сигурно био у саставу, али је доживео повреду лигамената зглоба на мечу Лиге шампиона са Шахтјором. Већина играча су из Бундеслиге, што говори о њеној дубини и квалитету.

Од интернационалаца су из Енглеске долетели Тило Керхер (Вест хем), Илкај Гиндоан (Манчестер сити) и Каи Хаверц (Челси), док из шпанске Примере долазе голман Марк-Андре Тер Штеген (Барселона) и дефанзивац Антонио Ридигер (Реал Мадрид).

Већ при самом извлачењу је било очигледно да ће се у европском класику са Шпанијом одредити број један Групе Е. Дерби европског фудбала на распореду је у другом колу, пре тога је дуел са Јапаном, а на крају са Костариком.

Немачка несумњиво има квалитет за пролаз групе. Остаје питање како ће Флик водити екипу и колико дубоко у наредној фази.

Састав Немачке: 

Голмани: Мануел Нојер (Бајерн), Марк-Андре Тер Штеген (Барселона), Кевин Трап (Ајнтрахт)

Одбрана: Армел Бела Кочап (Саутемптон), Матијас Гинтер (Фрајбург), Кристијан Гинтер (Фрајбург), Тило Кехрер (Вест хем), Лукас Клостерман (Лајпциг), Давид Раум (Лајпциг), Антонио Ридигер (Реал Мадрид), Нико Шлотербек (Борусија Дортмунд), Никлас Зиле (Борусија Дортмунд)

Средина: Леон Горецка (Бајерн), Џошуа Кимих (Бајерн), Илкај Гиндоан (Манчестер сити), Јулиан Брандт (Борусија Дортмунд), Јонас Хофман (Борусија Мехенгладбах), Марио Геце (Ајнтрахт)

Напад: Каи Хаверц (Челси), Јусуфа Мукоко, Карим Адејеми (Борусија Дортмунд), Томас Милер (Бајерн), Лирој Сане (Бајерн), Серж Гнабри (Бајерн), Џамал Мусијала (Бајерн), Никлас Филкруг (Вердер Бремен)

Распоред свих утакмица Групе Е:

Прво коло 

Немачка - Јапан 14:00

Шпанија - Костарика 17:00

Друго коло 

Јапан - Костарика 11:00

Шпанија - Немачка 20:00

Треће коло 

Јапан - Шпанија 20:00

Костарика - Немачка 20:00

Борба за долазак у Катар била је грчевита. Завршили су као четвртопласирани у КОНКАКАФ зони, иако су имали исти скор 7-4-3 као и САД. Успели су чак и да савладају Американце, гол разлика је пресудила и одвела их у бараж.

Одлучујући меч на стадиону Ал Рајан против Новог Зеланда завршио се тријумфално, јунак нације постао је Џоел Кембел, једини стрелац на том мечу.

У антологијском саставу који је остварио највећи репрезентативни успех био је и голман Кејлор Навас, коме су одличне партије у Рију обезбедиле ангажман у Реал Мадриду. Далеко најзвучније име те земље.

Од интернационалаца у Европи још играју Џевисон Бенет (Сандерленд), Франсиско Калво (Коња) и Брендон Агилера (Нотингем форест). Основу чине играчи најбољих домаћих тимова Алахуаненсеа и Ередиана, а намерници за ангажманом ван границе Костарике гравитирају ка МЛС лиги.

Костарика има убитачан распоред. Играће прво са Шпанијом, па Немачком и тек на крају са Јапаном.

Састав Костарике:

Голмани: Кејлор Навас (ПСЖ), Естебан Алварадо (Ередиано), Патрик Секеира (Депортиво Луго)
Одбрана: Франсиско Калво (Коња), Хуан Пабло Варгас (Миљонариос), Кендал Вотсон (Саприса), Оскар Дуарте (Ал вехда), Данијел Чакон (Колорадо рапидс), Кејшер Фулер (Ередиано), Карлос Мартинез (Сан Карлос), Брајан Овиедо (Реал солт лејк), Роналд Матарита (Синсинати)

Средњи ред: Јељцин Техеда (Ередиано), Селсо Борхес (Алахуеленсе), Јустин Салас (Саприса), Роан Вилсон (Гресија), Герсон Торес (Ередиано), Даглас Лопез (Ередиано), Џевисон Бенет (Сандерленд), Алваро Замора (Саприса), Ентони Ернандез (Пунтаренас), Брендон Агилера (Нотингем форест), Брајан Руиз (Алахуеленсе)

Напад: Џоел Кембел (Леон), Ентони Контрерас (Ередиано), Џон Венегас (Алахуеленсе).

Распоред свих утакмица Групе Е:

Прво коло 

Немачка - Јапан 14:00

Шпанија - Костарика 17:00

Друго коло 

Јапан - Костарика 11:00

Шпанија - Немачка 20:00

Треће коло 

Јапан - Шпанија 20:00

Костарика - Немачка 20:00

Највећи ривал у групи свакако је Хрватска, жреб је у исту групу свртао другопласирану и трећепласирану екипу са предтходне светске смотре фудбала.  

Кевин де Брујне и екипа су као младе звезде уз велика очекивања, водиле Белгију у ново доба међународне игре. У четвртфиналу Светског првенства 2014. изгубили су од Аргентине са 1:0.

На последњем Светском првенству у Русији отишли су корак даље и освојили треће место, што је убедљиво најбољи резултат ове нације на Светском првенству.

Ако се од некога може очекивати неочекивано то је свакако репрезентација Белгије. Куртоа, Компани, Азар, Лукаку... Вероватно најбоља репрезентација Белгије у последњих неколико деценија.

Сада се нација узда у "златну генерацију", која се појављује "једном у сто година", да се коначно домогне финала, а ако то успе што да не и да се пригли "богиња".

Овај тим је дубок и опасан у нападу, али има низ слабости које тимови могу да искористе. Ипак, Мартинез је врхунски тренер који зна како да извуче максимум из својих играча стављајући их у најбољу позицију за успех.

Када се погледа њихов тим, заиста се може рећи да се Белгијанци не надају узалуд. На голу је сјајни Тибо Куртоа, у одбрани је неколико искусних играчам Вертонген из Андерлехра, Маније из Дортмунда и Касагне из Лестера сигурно су главни стуб испред голмана.

Везни ред чине сјајни играчи, који могу да се надигравају са свима - Де Брујне, Азар, Онана, Тилеманс, Караско ... Напад ће предводити, заисно колико буде спреман, Ромелу Лукаку. Без њега ту су Ориги и Мертенс, Батшуи ...

Треба видети колико ће бити спреман нападач Ромелу Лукакуом, који се тек вратио у потпуни тренажни процес са Интером из Милана, поново је доживео повреду мишића и није играо до паузе за Светско првенство. Његова кондиција трка са временом.

Поред њега, бек Тома Меније је претрпео слом јагодичне кости 16. октобра, али и он је на списку селектора.

На списку су:

Голмани: Тибо Куртоа (Реал Мадрид), Симон Мињоле (Клуб Бриж), Коен Кастелс (Волфзбург);

Одбрана: Јан Вертонген (Андерлехт), Тоби Алдервајрелд (Антверпен), Леандер Дендонкер (Астон Вила), Зено Дебаст (Андерлехт), Артур Теате (Рен), Воут Фаес (Лестер).

Везни ред: Ханс Ванакен (Клуб Бриж), Аксел Витсел (Атлетико Мадрид), Јури Тилеманс (Лестер), Амаду Онана (Евертон), Кевин Де Брујне (Манчестер Сити), Јаник Караско (Атлетико Мадрид), Торган Азар (Борусија Дортмунд), Тимоти Кастањ (Лестер), Тома Меније (Борусија Дортмунд).

Напад: Ромелу Лукаку (Интер), Мишу Батшуаји (Фенербахче), Шарл Де Кетеларе (Милан), Еден Азар (Реал Мадрид), Жереми Доку (Рен), Дрис Мертенс (Галатасарај), Леандро Тросар (Брајтон), Лоис Опенда (Ланс).

Распоред утакмица Групе Ф:

23. 11. Мароко - Хрватска 11.00
23. 11. Белгија - Канада 20.00

27.11. Хрватска - Канада 17.00
27.11. Белгија - Мароко 14.00

01.12. Канада - Мароко 16.00
01.12. Хрватска - Белгија 16.00

Групну фазу Светског првенства прошли су само једном, 1986. У осмини финала поражени су од Западне Немачка се 1:0. Ипак у Катару ће покушати да направе чудо и изборе се за наставак такмичења поред Белгије, Хрватске и Канаде.

Мароко је био беспрекоран у квалификацијама за Катар, победио је у свих шест утакмица у групи. Такође, нису изгубили ни једну утакмицу у 90 минута између октобра 2019. и пријатељске утакмице у јуну ове године, а једини пораз у том периоду био је пораз из пенала на Арапском купу и још један од Египта у продужецима на Афричком купу нације у јануару.

Главна звезда тима је најбољи десни бек на свету Хакими из Пари Сен Жермена. Он је окосница тима из Париза заједно са Месијем и Неимаром. Други на листи је и повратник у тим Хаким Зијех из Челсија.

Зијех се враћа у тим након што га је предходни селектор Вахид Халилхоџић одстранио из тима због недисциплине. Иначе, Мароко је заменио тренера Халилхоџића који их је одвео на Светско првенство са Валидом Рагагуијем.

Зиjeх није уживао у Челсију, али 29-годишњак је и даље таленат и Мароко ће бити претња свакој одбрани са којом се суоче на турниру.

Треба напоменути и играча Севиље Јусуфа Ел Несија који је фудбалску каријеру градио управо у Шпанији.

Распоред утакмица Групе Ф:
23. 11. Мароко - Хрватска 11.00
23. 11. Белгија - Канада 20.00

27.11. Хрватска - Канада 17.00
27.11. Белгија - Мароко 14.00

01.12. Канада - Мароко 16.00
01.12. Хрватска - Белгија 16.00

На претходном Мундијалу су после пенала испали од домаћина Русије у осмини финала. На Еуру 2020. су приказали систем, допадљиву игру и догурали до полуфинала и испали од првака Италијана, такође после једанаестераца.

Пласман у Катар обезбедили су првим местом и скором 6-1-1, једини пораз дошао је на гостовању Шведској 2:1. Импресивно играју у Лиги нација, догуравши до финала прошле сезоне. Лепо "гурају" и у овој сезони.

Селектор Луис Енрике подмађује састав уз пар прекаљених имена. Костур чине играчи Барселоне, почевши од Бускетса и Ђордија Албе. Каталонски погон младих ослонаца чине најбољи млади играч Еура 2020. Педри, као и Ансу Фати, Гави и Феран Торес.

И сам Луис Енрике је играо и за Реал и за Барселону тако да нема речи о пристрасности и гравитирању ка источном или западном полу шпанског фудбала. Веран је искључиво интересу Шпаније, што значи подмлађивање.

Нема Серхија Рамоса и Давида де Хее. Рамос јесте један од најтрофејнијих играча своје генерације и икона Реал Мадрида, али од преласка у ПСЖ крећу проблеми са повредама. Давид де Хеа није на врхунцу и није поуздан као пре неколико година. Такође, од искуснијих нема Марка Асенсија и Тијана Алкантаре.

Такмичење у Групи Е кренуће са Костариком. У другом колу их чека велики дерби са Немачком, прави фудбалски класик и борба за прво место. Јапан је ривал у трећем колу.

Шпанци имају огроман потенцијал, али ту количину талента треба преточити у победе. Проћи ће групу готово извесно, остаје питање докле ће догурати у другој фази.

Састав Шпаније:

Голмани: Роберт Санчез (Брајтон), Давид Раја (Брентфорд), Унаи Симон (Атлетик Билбао).

Одбрана: Дани Карвахал (Реал Мадрид), Сезар Аспиликуета (Челси), Пау Торес (Виљареал), Ерик Гарсија (Барселона), Уго Гиљамон (Валенсија), Ајмерик Лапорт (Манчестер Сити), Ђорди Алба (Барселона), Хосе Гаја (Валенсија).

Везни ред: Серхио Бускетс (Барселона), Коке (Атлетико), Гави (Барселона), Родри (Манчестер Сити), Карлос Солер (ПСЖ), Педри (Барселона), Маркос Љоренте (Атлетико Мадрид).

Напад: Пабло Сарабија (ПСЖ), Алваро Мората (Атлетико Мадрид), Ансу Фати (Барселона), Феран Торес (Барселона). Марко Асенсио (Реал Мадрид), Дани Олмо (Лајпциг), Јереми Пино (Виљареал), Нико Вилијамс (Атлетик Билбао).

Распоред свих мечева Групе Е 

Прво коло 23.11.

Немачка - Јапан 14:00

Шпанија - Костарика 17:00

Друго коло 27.11.

Јапан - Костарика 11:00

Шпанија - Немачка 20:00

Треће коло 1.12.

Јапан - Шпанија 20:00

Костарика - Немачка 20:00

На пpетходном Мундијалу у Русији су се једва провукли у врло изједначеној групи. Победили су изненађење првенства Колумбију у првом колу, ремизирали са Сенегалом и изгубили од Пољске. "Кроз иглене уши" су се нашли на другом месту изнад Сенегала, иако су имали исти скор.

Старт квалификација за Катар кренуо је од друге рунде где су имали заиста много слабу конкуренцију. Уписали су осам победа у исто колико утакмица са гол разликом 46-2. Следећа рунда је била много тврђа и неизвеснија. Навијачи су сигурно итрошили много живаца пратећи мечеве својих љубимаца. Јапан је увек био на ивици да киксне или да избегне пораз. Нити су икога "одували" , нити су били декласирани. Одбрана је одрадила добар део посла, примивши тек четири гола, најмање у тој групи.

Није кренуло обећавајуће. Минималан пораз од Омана на свом терену, потом иста таква победа кад Кином, па пораз 1:0 oд Саудијске Арабије. Уследио је низ одличних резултата, укључујући освету Саудијцима 2:0 и два врло важна тријумфа над Аустралијом. Нису искористили шансу да се поставе на прво месту, јер су у последњем колу ремизирали 1:1 са Вијетнамом. Остали су други у Групи Б са скором 7-1-2.

Љубитељима фудбала остали су у лепом сећању састави Јапана са почетка 2000-их са играчима који су букнули на светској сцени и добили европске ангажмане. Утрли су пут данашњој генерацији. Од 26 играча, чак 20 је у Европи.

Најзвучније име је ас Монака Такуми Манамино, кога смо могли да гледамо у дуелима са Црвеном звездом у Лиги Европе. Највијачи Партизана ће посебно обратити пажњу на свог бившег играча, сада члана Бохума, Такуму Асана. Током квалификација су се истакли и значајно допринели головима Брајтонов Каору Митома и Џуња Ито из Ремса.

Распоред је врло незгодан. Отварају против Немаца, следи дуел са Костариком, а завршава се са Шпанцима.

Због два европска гиганта у групи су мале вероватноће да ће проћи даље, али могу да грабе лош дан јачих ривала и направе изненађење. 

Састав Јапана:

Голмани: Шуићи Гонда (Шимизу), Данијел Шмит (Сент Тројден), Еиђи Кавашима (Стразбур).

Одбрана: Мики Јамане (Кавасаки), Хироки Сакаи (Урава), Маја Јошида (Шалке), Такехиро Томијасу (Арсенал), Шого Танигучи (Кавасаки), Ко Итакура (Менхенгладбах), Хироки Ито (Штутгарт), Јуто Нагатомо (ФК Токио), Јута Накајама (Хадерсфилд).

Везни ред: Ватару Ендо (Штутгарт), Хидемаса Морита (Спортинг), Ао Танака (Фортуна Дизелдорф), Гаку Шибасаки (Леганес), Каору Митома (Брајтон), Даичи Камада (Ајнтрахт), Ритсу Доан (Фрајбург), Џуња Ито (Ремс), Такуми Минамино (Монако), Такефуса Кубо (Реал Сосиједад), Јуки Сома (Нагоја).

Напад: Даизен Маеда (Селтик), Такума Асано (Бохум), Ајасе Уеда (Серкл Бриж).

Распоред свих мечева Групе Е 

Прво коло 23.11.

Немачка - Јапан 14:00

Шпанија - Костарика 17:00

Друго коло 27.11.

Јапан - Костарика 11:00

Шпанија - Немачка 20:00

Треће коло 1.12.

Јапан - Шпанија 20:00

Костарика - Немачка 20:00

Тунижани су се први пут на Мундијалу појавили 1978. године у Аргентини, када су победом над Мексиком постали прва афричка репрезентација у историји која је прославила победу на Светском првенству. Играли су нерешено са Западном Немачком, али и изгубили од Пољске.

Чекали су фудбалери Туниса на наредно појављивање 20 година, а онда од 1998. до 2006. године играли на сва три Светска првенства и три пута такмичење завршили у групи са ремијем и по два пораза.

Прескочили су Јужну Африку 2010. и Бразил 2014, а онда се квалификовали на претходни Мундијал у Русији, где су завршили као трећи у групи, са три освојена бода након пораза од Енглеске (2:1) и Белгије (5:2) и победом над Панамом (2:1) - укупно другој у историји Мундијала, а првој још од 1978.

Једна од најконкурентнијих афричких репрезентација 20 пута је учествовала на Афричком купу нација. Рекордери су по броју узастопних учешћа, са 15 везаних у периоду од 1994. до 2021.

Три пута су играли финале континенталног шампионата, а титулу шампиона славили су 2004, када су били и домаћини.

Квалификациони пут за Катар 2022. водио је Тунис кроз групу у којој је, у конкуренцији Мауританије, Замбије и Екваторијалне Гвинеје, завршио као првопласиран са четири победе, ремијем и поразом.

У двомечу за пласман на Мундијал један гол им је био довољан да избаце Мали. Муса Сисако је направио велику услугу Тунижанима пошто је у првој утакмици, у року од пет минута, постигао аутогол и добио црвени картон.

Промена селектора након неуспеха на Купу афричких нација

Селектор Туниса на Светском првенству у Катару биће Џалел Кадри (50), Тунижанин који је у каријери водио преко 20 клубова широм Туниса, Саудијске Арабије, Емирата и Либије.

Радио је у млађим селекцијама националног тима, 2013. је први пут био помоћник Набилу Малулу у А селекцији, да би на исту позицију по други пут дошао у јуну 2021, овај пут као сарадник Мохадера Кебаиера.

Као главнокомандујући на клупи репрезентације Туниса неочекивано је дебитовао у осмини финала Афричког купа нација против Нигерије јер се испоставило да је селектор заражен коронавирусом.

Тунис је претходно једва прошао групу, као тек трећепласирана екипа, а онда са Кадријем на челу победио Нигерију 1:0 и пласирао се у четвртину финала, где су неочекивано елиминисани од Буркине Фасо.

Само дан након пораза Кебаиер је смењен због лоших игара и само две победе у пет утакмица на континенталном шампионату, а Кадри је унапређен у селектора.

Прекаљени Мсакни и Казри, талентовани тинејџер Мејбри...

Прва виолина репрезентације Туниса на терену биће капитен Јусеф Мсакни, фудбалер који ће се лагодно осећати у Катару пошто тренутно наступа за Ал-Арабију из Дохе. Искусни крилни нападач је за Тунис одиграо преко 80 мечева и постигао 17 голова.

Има међу Тунижанима и имена познатих пре свега љубитељима енглеског и француског фудбала, као што је Вахби Хазри, некада крило Сандерленда, сада фудбалер Монпељеа.

Хазри је други најбољи стрелац у историји афричке земље са 24 гола на преко 70 одиграних утакмица.

Ту су и Мохамед Драгер, којег је Нотингем Форест проследио на позајмицу Луцерну, Монтасар Талби из Лорјана и играч италијанске Салернитане Дилан Брон.

Фудбалер који би могао да бљесне у Катару свакако је деветнаестогодишњи Ханибал Мејбри, тренутно везни фудблаер Бирмингема, на којег право полаже Манчестер јунајтед.

Иако талентованом тинејџеру још увек није пружена права прилика у Манчестеру, задобио је поверење селектора Туниса и уписао већ 18 наступа у дресу националног тима.

Селектор амбициозан, шансе танке

Након што су се квалификовали за Светско првенство, Тунижани су одиграли шест утакмица - играли су нерешено са Боцваном и победили Екваторијалну Гвинеју у новом циклусу квалификација за Куп афричких нација, освојили су Кирин куп у јакој конкуренцији Гане, Чилеа и Јапана и у две пријатељске утакмице изгубили од Бразила 5:1 и славили против Савеза Комора.

Тунис на папиру изгледа као најслабији од пет афричких репрезентација у Катару. Делује да су Камерун, Гана, Мароко и Сенегал озбиљније екипе које пре него Тунис могу пријатно да изненаде.

Иако је селектор Кадри признао да му је амбиција да Тунис прође групу у Катару и испуни свој сан, Тунижани стижу на своје шесто Светско првенство са скромним очекивањима јавности.

Само се Саудијској Арабији и Костарики дају мање шансе да славе у Катару, али се у Тунису надају да статус аутсајдера у групи Д може бити добра полазна тачка да се, без много притиска, направи добар резултат.

И само једна победа, укупно трећа на Мундијалу у историји ове афричке земље, била би подвиг, а највеће шансе да се славље у Тунису и догоди биће свакако против Аустралије.

Против Француске, чија је Тунис била колонија, а и Данске мало је вероватно да могу нечему да се надају.

Тим Туниса:

Голмани: Ајмен Дахмен (Сфаксиен), Муез Хасен (Африкаин), Бешир Бен Саид (Монастир), Ајмен Балбули (Етоил Сахел)

Одбрана: Билел Ифа (Кувајт), Монтасар Талби (Лориен), Али Абди (Кан), Надер Гандри (Африкаин), Дилан Брон (Салернитана), Али Малул (Ал Ахли), Мохамед Драгер (Луцерн), Вајди Кехрида (Атромитос), Јасмин Мерија (Есперанс)

Везни ред: Мохамед Али Бен Ромдан (Есперанс), Ферјани Саси (Ал-Духаи), Ханибал Мејбри (Бирмингем), Елијес Скири (Келн), Гаилен Шалали (Есперанс), Аиса Лаидуни (Ференцварош)

Напад: Јусеф Мсакни (Ал-Араби), Вахби Хазри (Монпеље), Сеифедин Јазири (Замалек), Наим Слити (Ал-Етигаф), Исам Џебали (Оденсе), Анис Бен Слимане (Брендби)

Распоред:

22.11. 14.00 Данска - Тунис
26.11. 11.00 Тунис - Аустралија
30.11. 16.00 Тунис - Француска

Аустралија је на Мундијалу дебитовала 1974. у Западној Немачкој. Нису тада после три утакмице групне фазе уписали бод, ни постигли гол, а да поправе утисак морали су да чекају чак 32 године.

Пошло им је за ногом, пошто су у Немачкој 2006, на свом другом учешћу, забележили до сада најбољи пласман - победили су Јапан, играли нерешено са Хрватском и изгубили од Бразила, а четири бода била су довољна да први и једини пут до сада прођу у нокаут фазу такмичења.

Уз репрезентацију Бразила, оставили су иза себе у групи селекције Јапана и Хрватске, али су у осмини финала поражени 1:0 од будућег шампиона Италије, голом Тотија из пенала у 95. минуту.

Четири године касније, у Јужној Африци, осим што су победили Србију и покварили јој планове, нису прошли групу. Поново су имали четири бода, колико и Гана, али је афричка репрезентација због боље гол разлике наставила такмичење. Тријумф од 2:1 против Србије и даље је последња победа Аустралије на Мундијалу.

У Бразилу 2014. остали су "сокероси" без освојеног бода у претешкој групи са Холандијом, Шпанијом и Чилеом.

Нешто успешнија, али без много разлога за славље, била је Аустралија у Русију, где поново није изашли из групе након пораза од Француске и Перуа, али је почасни бод освојен ремијем са Данском.

Као и репрезентацију Србије, "сокеросе" је жреб за турнир у Катару сместио у готово пресликану групу из Русије. Поново ће снаге одмерити са Француском и Данскон, а једина разлика је Тунис уместо Перуа.

Трновит пут до Катара и џокер Редмејн

Пут Аустралијанаца ка Катару био је буран и неизвестан до последњег корака.

У првој фази азијских квалификација доминантно су протитњали кроз групу са осам победа у исто толико мечева, уз 28 постигнутих и само два примљена гола.

Ситуација се закомпликовала већ у наредној рунди пошто је Аустралија у новоформираној групи, много конкурентнијој од претходне, завршила као трећепласирана, иза Саудијске Арабије и Јапана, а са само бодом више од Омана.

Треће место водило је до Катара само кроз бараж. Аустралија је у Дохи победила Емирате 2:1, а као последња препрека, у финалу интерконтиненталног баража, чекао је Перу, стари познаник из Русије. После 120 минута фудбала без голова морали су да одлуче пенали.

Селектор Аустралије Грејам Арнолд повукао је смео и одважан потез и уместо Метјуа Рајана, капитена и прве звезде тима, увео пред извођење једанаестерац у игру Ендрјуа Редмејна, голмана који никада није бранио ван Аустралије, али који у домовини јесте познат као специјалиста за пенале, са карактеристичним "плесом" по гол-линији и сличним методама деконцентрације извођача.

Редмејн је оправдао улогу џокера. При резултату 5:4 одбранио је ударац Валере и резервисао својој репрезентацију улазницу за Катар.

Ако прођу групну фазу такмичења, што би био велики подвиг, Аустралијанци се сигурно неће плашити пенала у мечевима који не могу да се заврше без победника.

Треба напоменути и да је "сокеросима" пут до Светског првенства у Катару додатно био закомпликован строгим епидемијским правилима и законима због којих дуже од две године Аустралија није била домаћин међународне утакмице, па су 16 од укупно 20 квалификационих утакмица играли ван своје државе.

Искуство на клупи и прање флека из Емирата

Први пут Аустралију ће на Светском првенству као селектор предводити Грејам Арнолд (59), бивши репрезентативац који је за национални тим дебитовао 1985. године, одиграо 54 утакмице и постигао 19 голова. Осим у домовини, играо је и у Белгији, Холандији у Јапану.

Занимљиво је да селектор Аустралије највише утакмица у каријери одиграо, а и тренерску каријеру, још као активан играч, започео у Сиднеј јунајтеду 58, клубу који су у Аустралији основали Хрвати избегли након Другога светског рата.

Некада "Сиднеј Кроација" морао је 1992. да промени име када је Фудбалски савез Аустралије одлучио да сви клубови из својих назива морају да избаце националне одреднице.

Управо је некадашњи клуб селектора Аустралије био велика сензација, а затим и епицентар скандала у октобру ове године.

Јунајтед је постао први друголигаш у историји који је стигао до финала Купа Аустралије. Изгубили су 2:0 од Макартура у мечу за трофеј, али су финале обележили бројни навијачи екипе из Сиднеја, који су на трибинама на Вестерн Сиднеј стадиона уздигнутих десних руку узвикивали су "За дом спремни".

Арнолд је данас један од најуспешнијих и најцењенијих аустралијских тренера, са богатим искуством рада у неким од најбољих локалних клубова.

Један је од менаџера са највише утакмица и највећим процентом успешности у аустралијској А лиги и само један од тројице који има више од једне титуле шампиона Аустралије - до трофеја је водио Сиднеј и Централ Коуст маринерсе.

Иако ће први пут као селектор водити Аустралију на Светском првенству, Арнолд има дугачак стаж у националној селекцији. Радио је у млађим и олимпијској селекцији, од 2000. до 2006. године био је на позицији помоћног тренера, а као члан стручног штаба учествовао је на Мундијалима у Немачкој и Јужној Африци.

У јулу 2006. постављен је на кормило националног тима као привремено решење. Квалификовао се на Азијски куп, где су "сокероси", после победе, пораза и ремија у групи, испали у четвртфиналу од Јапана, на пенале.

Друга шанса, коју још увек користи, да буде селектор, Арнолду је указана 2018. године. Заменио је Берта ван Марвајка, Холанђанина који је водио своју земљу до финала у Јужној Африци, али се са Аустралијом у Русији није прославио.

Први велики турнир у Арнолдовом другом мандату био је Куп Азије 2019. у Емиратима. Аустралија је, као бранилац своје једине титуле, испала у четвртфиналу од домаћина, након што је и у групи доживела неочекиван пораз од Јордана.

Арнолд је претрпео критике јавности због лоше игре и неубедљивог наступа репрезентације на континенталном такмичењу, али је пласманом у Катар оправдао поверење и одлуку надређених да не буде смењен.

У недостатку Кејхила ту је Метју Рајан

Што се играчког персонала тиче, репрезентација Аустралије ће пут Катара без дугогодишњег лидера и најбољег играча Тима Кејхила, који је предводио сокеросе на претходна четири Мундијала.

У одсуству некадашњег фудбалера Милвола и Евертона, најбољег стрелца у историји репрезентације (50 голова) и другог по броју наступа за национални тим (108 наступа), нови лидер, капитен и прва звезда Аустралије је голман Метју Рајан, бивши играч Брајтона и Арсенала, који сада чува мрежу Реал Сосиједада.

Уз Рајан, који је већ наступао на претходна два Светска првенства, међу искуснијим и бољим фудбалерима из Аустралије је и офанзивни везни Ајдин Хрустић, освајач Лиге Европе са Ајнтрахтом из Франкфурта прошле сезоне, сада играч италијанске Вероне.

Опције у одбрани су фудбалер Сандерленда Бејли Рајт, али и бивши члан Црвене звезде Милош Дегенек.

Важан шраф и мозак репрезентације Аустралије је Арон Муј, бивши везни играч Хадерсфилда и Брајтона, који сада брани боје Селтика. Помагаће му сигурно и Џексон Ирвин из Сент Паулија.

У Катар ће и нешто млађе и мање искусне снаге, које тек треба да се докажу на највећој фудбалској сцени, као што су крило Кадиза Авер Мабил или десни бек Хартса Натанијел Аткинсон, који је тек у марту дебитовао за репрезентацију, али је већ заслужио место у првих 11.

Као и увек, међу репрезентативцима Аусралије је доста фудбалера који наступају у домаћем првенству, као што су играчи Мелбурн ситија - свестрани нападач Метју Леки и Џејми Мекларен, најбољи стрелац А лиге.

Отворена критика домаћина

После успешног завршетка драматичних квалификација "сокероси" су одиграли две припремне утакмице и два пута били бољи од Новог Зеланда.

Ипак, у Катару их чекају много озбиљније репрезентације од комшија и сваки освојен бод биће вредан славља, а евентуални излазак из групе раван чуду.

Не иде Аустралијанцима на руку ни распоред, пошто их већ у првом колу чека Француска. Наредна утакмица са Тунисом биће кључна, а победа неопходна да би се у последњем колу против Данске тражила шанса за пласман у осмину финала.

Аустралијанци су пред пут у Катар направили несвакидашњу увертиру - јавно су прозвали домаћина Светског првенства.

На званичним налозима "сокероса" на друштвеним мрежама објављен је видео-снимак на којем репрезентативци Аустралије критикују Катар због кршења људских права.

У троминутном снимку, чланови аустралијског тима прочитали су саопштење у којем, између осталог, позивају на декриминализацију истополних заједница у Катару, као и на побољшање положаја радника и миграната.

Тим Аустралије:

Голмани: Метју Рајан (Копенхаген), Дени Вуковић (Маринерс), Ендрју Редмејн (Сиднеј)

Одбрана: Хари Сутер (Стоук), Милош Дегенек (Колумбус), Бејли Рајт (Сандерленд), Томас Денг (Нигата), Фран Карачић (Бреша), Натанијел Еткинсон (Хартс), Азиз Бехић (Данди јунајтед), Кај Ролс (Хартс), Џоел Кинг (Одензе)

Везни ред: Арон Муј (Селтик), Џексон Ирвин (Сент Паули), Ајдин Хрустић (Верона), Камерон Девлин (Хартс), Рајли Мекгри (Мидлсбро), Кини Бакус (Сент Мирен)

Напад: Џејми Мекларен (Мелбурн), Мичел Ђук (Окајама), Џејсон Камингс (Маринерс), Гаранг Куол (Маринерс), Авер Мабил (Кадиз), Метју Леки (Мелбурн), Креиг Гудвин (Аделајд), Мартин Бојл (Хибернијан)

Распоред:

22.11. 20.00 Аустралија - Француска
26.11. 11.00 Тунис - Аустралија
30.11 16.00 Аустралија - Данска

На премијери у Мексику, потом у Јапану и Јужној Кореји 2002, као и на претходном Светском првенству у Русији дошли су до осмине финала.

Најбољи резултат фудбалери Данске забележили су у Француској 1998, када су направили корак више и дошли до четвртфинала, где су добро намучили будућег финалисту Бразил (2:3).

У Европским оквирима, Данци су још успешнији - учествовали су на девет Европских првенстава, три пута су заустављени у полуфиналу, последњи пут 2020. године, а 1992. постали су у Шведској шампиони Европе, након што су на такмичењу заменили дисквалификовану Југославију.

Као и репрезентацију Србије, Данце је жреб за турнир у Катару сместио у готово пресликану групу из Русије. Поново ће играти против Француске и Аустралије, а једина разлика је Тунис уместо Перуа.

Пре четири године играли су нерешено са Француском (0:0) и Аустралијом (1:1), а победили Перу, чиме су заслужили да као другопласирани прођу у осмину финала, где их је, тек након извођења пенала, избацила Хрватска, која је касније догурала све до финала.

Данци су кроз квалификације за Светско првенство у Катару прошли доминантније и безболније од било које друге репрезентације.

Одиграли су 10 утакмица, девет пута победили и једном изгубили од Шкотске (0:2). Ако се занемари само та утакмица, Данци су од осталих ривала у групи Ф примили само један гол. Са гол разликом 30:3 завршили су на првом месту, испред Шкотске, Израела, Аустрије, Фарских Острва и Молдавије, те изборили директан пласман у Катар.

Селектор Хјулманд - неславни наследник Томаса Тухела

Селектор Данске је Каспер Хјулманд (50), који је у јуну 2019. на клупи заменио Агеа Хареидеа. Предводио је Данце до полуфинаал Европског првенства и доминантно са својим изабраницима прошао кроз квалификације за Катар.

Након скромне играчке каријере по данским клубовима, почео је као тренер у млађим категоријама, а потом и првом тиму Лингбија, екипе из истоименог града.

После 10 година сакупљања искуства и знања, стигао је у Нордшеланд, где је три године био помоћник, пре него што је устоличен за првог тренера. У сезони 2011/12. донео је тиму из града Фарума прву и за сада једину титулу шампиона Данске и пласман у Лигу шампиона, где су претрпели неколико тешких пораза, али и отели бод Јувентусу (1:1).

Провео је Хјулманд у Фаруму још неколико мање успешних сезона, да би 2014. био именован за наследника Томаса Тухела у немачком Мајнцу.

Дебитовао је у двомечу трећег кола квалификација за Лигу Европе против грчког Астераса. У првој утакмици Мајнц је победио 1:0, али је у другој изгубио 3:1, што је био неславан крај европског пута.

Затим је Мајнц поразом од нижелигаша испао и у првом колу Купа Немачке, али је у првих осам утакмица Бундеслиге остао непоражен. Доспели су у једном тренутку до трећег места на табели, али је онда уследио велики пад и само један тријумф у наредних 13 мечева, због чега је садашњи селектор Данске заслужио отказ.

Већ наредне године, у јануару 2016. вратио се на клупу Нордшеланда. После веома лошег деветог, у наредне две сезоне водио је свој тим до шестог и трећег места у данској лиги, чиме су у сезони 2018/19 изборили пласман у квалификације за Лигу Европе, где их је у трећој рунди избацио Партизан.

По истеку уговора, у лето 2019, Хјулманд је напустио Нордшеланд и започео (за сада) успешну епизоду са данским националним тимом.

Ништа без Кјера, Ериксен поново у пуној снази

Захваљујући комбинацији лидерских и фудбалских вештина лидер и капитен данског тима је Симон Кјер, дефанзивац Милана који је ове сезоне имао проблема са повредом, али вратио се на терен и биће спреман да заигра у Катару.

Неизоставан у штоперском пару са Кјером, испред голмана Каспера Шмајхела - млађег члана династије Шмајхел и тренутно чувара мреже француске Нице, је Андреас Кристенсен, од ове године штопер Барселоне.

Kao прва опција на левом беку наметнуо се Јоаким Меле, стандардни првотимац Аталанте.

Поред ветерана Кјера, највећа звезда Данске је свакако Кристијан Ериксен. Везни играч Манчестер јунајтеда поново игра врхунски фудбал. Веома успешно и неочекивано брзо вратио се професионалном спорту, након што су му каријера, али и живот били угрожени када је колабирао током меча Финске и Данске на Европском првенству.

Кјер и Ериксен заједно имају више од 230 наступа за репрезентацију своје земље, а ускоро би могли да престигну Дениса Ромедала и Петера Шмајхела, дуо који се још увек може похвалити са највише мечева у црвеном дресу Данске.

Од најискусније репрезентативне гарде Хјулманд рачуна и на Томаса Дилејнија из Севиље, нападача Еспањола Мартина Брајтвајта и Пјер Емила Хојбјерга из Тотенхема, играче са више од 50 наступа за националну селекцију.

Озбиљну снагу и будућност Данске представља неколицина млађих, али доказаних момака, попут Микела Дамсгора, фудбалера Брентфорда, али и ове сезоне одличних Андреаса Сков Олсена из Брижа и Јеспера Линдстрема из Ајнтрахта.

Нека се пази Француска

После брзо и успешно завршених квалификација за Светско првенство, репрезентација Данске је у две пријатељске утакмице победила Србију 3:0 и изгубила од Холандије 4:2.

У групи 1 А Лиге нација завршили су као другопласирани, па им је само за бод измакао пласман на финални турнир.

Занимљиво је да су два пута ове године у Лиги нација победили Француску (2:0 и 2:1), са којом ће се поново надметати у Катару. Били су у обе утакмице успешнији и од Аустрије, али их је Хрватска два пута поразила.

У групи Д, са Француском, Аустралијом и Тунисом, Данци су готово па сигуран кандидат за пролазак у нокаут фазу, а уз мало среће могли би да догурају и до саме завршнице такмичења у Катару.

На папиру су значајно квалитетнији, а на терену уигранији и искуснији од Аустралије и Туниса, а очигледно да знају како и са Французима, пошто од 2015. године нису изгубили од "триколора", па би очекивана борба за прво место у групи могла бити веома занимљива.

Ипак, неће им бити лако у дуелу са сигурно мотивисаним и рањеним „галским петловима" који ће по сваку цену вребати освету за два пораза, тамо где највише боли.

Репрезентативци Данске биће препознатљиви у Катару и по необичним дресовима који су потпуно једнобојни, односно, како је објаснила компанија "Хумел" - "невидљиви", а све у знак протеста против турнира у Катару који, како кажу, коштао живота хиљаде "невидљивих" људи.

Фудбалски савез Данске желео је и да играчи националног тима тренирају у Катару у дресовима на којима би писало "Људска права за све", али је Фифа забранила такав потез.

Тим Данске:

Голмани: Каспер Шмајхел (Ница), Оливер Кристенсен (Херта)

Одбрана: Андреас Кристенсен (Барселона), Јоаким Андерсен (Кристал палас), Јоаким Меле (Аталанта), Јенс Стригер Ларсен (Трабзон), Виктор Нелсон (Галатасарај), Расмус Кристенсен (Лидс), Симон Кјер (Милан)

Везни ред: Данијел Вас (Брендби), Јеспер Линдстрем (Ајнтрахт Франкфурт), Матијас Јенсен (Брентфорд), Томас Дилејни (Севиља), Кристијан Ериксен (Манчестер јунајтед), Пјер Емил Хојбјерг (Тотенхем)

Напад: Јонас Винд (Волфзбург), Мартин Брајтвајт (Еспањол), Каспер Долберг (Севиља), Андреас Корнелијус (Копенхаген), Андреас Сков Олсен (Клуб Бриж), Микел Дамсгор (Брентфорд)

Распоред:

22.11. 14.00 Данска - Тунис
26.11. 17.00 Француска - Данска
30.11. 16.00 Аустралија - Данска

Француска је један од најредовнијих учесника Мундијала. До сада су пропустили само шест првенстава света, а наступ у Катару биће им 16. учешће - седмо заредом, пошто су последњи пут изостали у Сједињеним Америчким Државама 1994, као и четири године пре тога.

Већ на следећем првенству, чији су четири године касније били и домаћин, Французи су освојили своју прву титулу првака света. Победили су у финалу Бразил резултатом 3:0.

До друге и за сада последње "богиње" дошли су на претходном Мундијалу, 2018. у Русији, где су у финалу били бољи од Хрватске 4:2.

Пре него што су на путу до трона избацили Аргентину (4:3), Уругвај (2:0) и Белгију (1:0), фудбалери Француске су у групи победили Аустралију и Перу, а са Данцима одиграли без голова.

Поред трофеја из 1998. и 2018, Французи имају два трећа места (Шведска 1958. и Мексико 1986) и сребро из Немачке 2006, где су Италијани славили у финалу тек након извођења пенала, а Зинедин Зидан показао да се главом не удара само лопта.

У нескладу са бројним успесима и репутацијом коју имају у светском фудбалу је чињеница да се Французима није тако ретко дешавало да потпуно подбаце на Светском првенству - чак шест пута су након групне фазе морали кући, полседњи пут у Јужној Африци 2010. године.

Осим два освојена Светска првенства, Француска има и две титуле шампиона Европе, а 2021. су освојили и друго издање Лиге нација.

Као и репрезентацију Србије, "триколоре" је жреб за турнир у Катару сместио у готово пресликану групу из Русије. Поново ће снаге одмерити са Данскон и Аустралијом, а једина разлика је Тунис уместо Перуа.

Фудбалери Француске су визу за Катар извадили без много компликација - у квалификационој групи са Украјином, Финском, Босном и Херцеговином и Казахстаном завршили су као првопласирани, са пет победа, три ремија и без пораза.

Селектор Дидије Дешан - човек звани трофеј

Селектор Француске већ десет година је Дидије Дешан (54) и тако ће бити и у Катару.

Некадашњи фудбалер Нанта, Марсеја, Бордоа, Јувентуса, Челсија и Валенсије одиграо је током играчке каријере 103 утакмице у дресу Француске и постигао четири гола.

Освојио је две Лиге шампиона, једну са Марсејом и једну са Јувентусом, док је са репрезентацијом своје земље подигао пехар и најбољег у Европи (2000. године) и најбољег на свету (1998. године), што ће касније урадити и као селектор, па је само један од тројице људи у историји који је Светско првенство освојио и као играч и као селектор.

Мундијал у Катару биће трећи на којем Дешан са клупе предводи Француску. Четири године пре освојеног пехара у Русији, са својим изабраницима је догурао до четвртфинала у Бразилу, где су поражени од будућег шампиона Немачке 1:0.

Био је Дешан уз кормило француске репрезентације и на два Европска првенства - 2016. је пред домаћом публиком изгубио у финалу од Португалије, а прошле године је неславно завршио већ у осмини финала, након што су Швајцарци боље шутирали са беле тачке.

Кредит који је зарадио у Русији био је превелик да би му једно мање успешно такмичење угрозило радно место, а искупио се већ пар месеци касније освајањем Лиге нација.

Пре него што је 2012. на клупи националне селекције заменио Лорана Блана, Дешан је био тренер Монака, Јувентуса и чак 13 година Марсеја.

Већ 2003, две године након почетка тренерске каријере, освојио је са Монаком Лига куп Француске, а годину дана касније, изван свих очекивања, водио тим из Кнежевине све до финала Лиге шампиона, где су поражени од Морињовог Порта.

Након серије лоших резултата, напустио је Монако 2005. године, отишао у Италију и са Јувентусом освојио Серију Б и вратио га у највиши ранг после скандала са намештањем утакмица због којег је великан из Торина кажњен избацивањем у другу лигу. Због неслагања са управом "старе даме" само једну сезону се задржао у Торину, па му је ускраћено задовољство да води Јувентус у Серији А.

Следећи ангажман Дешан је пронашао у Марсеју 2009. године. Већ у првој сезони донео је на "Велодром" титулу првака Француске након 18 година чекања.

Освојио је у Марсеју и три везана Лига купа и један Суперкуп. Први пут још од 1993. увео је клуб из француске луке у четвртфинале Лиге шампиона 2012. године.

Довољно импресивно и без Погбе и Кантеа

Некадашњи тренер Монака, Јувентуса и Марсеја није искористио право да у Катар поведе 26 играча, већ у одбрану трона креће са 25 фудбалера.

У односу на тим који је из Москве донео пехар у Париз, на списку Француске нема 11 од 23 фудбалера. Нголо Канте, Пол Погба и Корентан Толисо су повређени, док Тома Лемар, Блез Матуиди, Бенжамен Менди, Стивен Нзонзи, Адил Рами, Ђибрил Сидибе, Самјуел Умтити и Флоријан Тован нису позвани у Катар.

И поред проблема са повредама, француски тим на папиру делује итекако моћно, са много квалитетних фудбалера на свим позицијама, али сваки будући противник "триколора" најпре ће се запитати какве су му шансе када погледа нападачки арсенал Француза.

Да су ту само овогодишњи освајач "Златне лопте" Франс футбола Карим Бензема и прва звезда ПСЖ-а Килијан Мбапе, било би довољно застрашујуће, али Дешан у навали може да рачуна и на Антоана Гризмана и Оливијеа Жируа, од којих је само Тијери Анри постигао више голова у плавом француском дресу, као и на Комана, Дембелеа и Муанија.

У везном реду недостају две најважније карике - Канте и Погба, па ће прилику да заблистају у Катару имати Адријен Рабио, двојица младића из мадридског Реала - Чуамени и Камавинга, као и трио из француске лиге - фудбалер Монака Јусуф Фофана, те Жордан Верету и Матео Гендузи, који бране боје Марсеја.

Што се одбране тиче, велики број француских репрезентативаца до последњег тренутка пред објављивање списка био је под знаком питања, али је Дешан ипак успео да окупи очекиване и проверене снаге.

Само се Преснел Кимпембе није у довољној мери опоравио да буде спреман за пут у Катар, па је уместо њега селектор Француске накнадно, у последњи час, позвао одбрамбеног играча Монака Аксела Дисасија.

На списку дефанзиваца су још Рафаел Варан, Жил Кунде, Лукас Ернандез, Дајо Упамекано, Ибрахим Конате, Вилијам Салиба, Бенжамен Павар и Тео Ернандез.

За разлику од неколико француских штопера, голман Милана Мајк Мењан није успео да се опорави на време од повреде, па је уместо њега у авион за Катар ускочио Стив Манданда, голман Рена који пуне две године није одиграо утакмицу за национални тим.

Тешко да ће је одиграти на Светском првенству поред капитена Уга Лориса и Алфонса Ареоле.

Једни од првих фаворита, чека се освета Данцима

После успешно завршених квалификација за Светско првенство, Француска је у два пријатељска сусрета у марту надиграла Јужноафричку Републику 5:0 и Обалу Слоноваче 2:1.

Иако су освојили претходно издање Лиге нација, ове године, уочи Светског првенства, нису показали много тога доброг - У групи 1 А Лиге нација заузели су тек треће место, иза Хрватске и Данске.

Управо су Данци, са којима ће поново водити битку у Катару, два пута славили против "триколора" (2:0 и 2:1), па када се дода и реми из Русије, Французи нису победили Данску још од 2015. године.

Претрпели су репрезентативци Француске пораз и од Хрватске (1:0), два пута су одиграли 1:1, једном са Хрватима, други пут са Аустријанцима и једину победу од 2:0 забележили су против Аустрије на свом терену.

Иако увертира пред Катар није била баш за пожелети, уз повреде које су помало сузиле маневарски простор селектора Дешана, Француска је поново један од фаворита за освајање Светског првенства.

Пласман у нокаут фазу такмичења практично се не доводи у питање, мада су знали Французи кроз историју неочекивано да запну у групи.

Неупоредиво су квалитетнији и талентованији од Аустралије и Туниса, а имаће прилику да се, вероватно у директној борби за прву позицију у групи Д, реванширају Данцима за два пораза у Лиги нација и реми у Русији.

Тим Француске:

Голмани: Уго Лорис (Тотенхем), Алфонс Ареола (Вест Хем), Стив Манданда (Рен)

Одбрана: Дајо Упамекано (Бајерн), Рафаел Варан (Манчестер јунајтед), Аксел Дисаси (Монако), Ибрахима Конате (Ливерпул), Вилијам Салиба (Арсенал), Бенжамен Павар (Бајерн), Жил Кунде (Барселона), Лукас Ернандез (Бајерн), Тео Ернандез (Милан)

Везни ред: Јусуф Фофана (Монако), Матео Гендузи (Марсеј), Адријен Рабио (Јувентус), Орељен Чуамени (Реал Мадрид), Едуардо Камавинга (Реал Мадрид), Жордан Верету (Марсеј)

Напад: Карим Бензема (Реал Мадрид), Кингсли Коман (Бајерн), Усман Дембеле (Барселона), Оливије Жиру (Милан), Антоан Гризман (Атлетико Мадрид), Килијан Мбапе (ПСЖ), Рандал Коло Муани (Ајнтрахт)

Распоред:

22.11. 20.00 Француска - Аустралија
26.11. 17.00 Француска - Данска
30.11. 16.00 Тунис - Француска