Говоримо о наставку модне приче "Ђаво носи Праду" и о повратку метал бенда "Ирон Маиден" на филмско платно.

О историјском мјузиклу "Прича о Ен Ли" - из ракурса критичара Ђорђа Бајића. У "Премотавању", подсећање на опус Џона Траволте.

Рубрика "Контраплан" доноси интервју са редитељем Кирилом Серебрењиковим, поводом филма "Нестанак Јозефа Менгела".

Аутор и уредник: Сандра Перовић
Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић

Они зрело и одговорно помажу деди у управљању имањем, док су њихови родитељи на раду у Немачкој. Чини се да су се тамо у међувремену развели, а отац се не намерава вратити што је вест коју деда жели да прећути.

Улоге: Карл Малден, Павле Вуисић, Столе Аранђеловић, Милан Срдоч, Петар Божовић...

Филм је режирао Горан Паскаљевић који заједно са Филипом Давидом потписује и сценарио.

Улоге тумаче: Уна Лучић, Катарина Марковић, Анита Огњановић, Чубрило Чупић, Даница Ристовски, Андрија Кузмановић, Љубиша Милишић, Никола Пејаковић, Василије Милић, Зоран Цвијановић, Бранка Шелић, Мина Мићовић, Ана Рудакијевић, Мирко Влаховић, Немања Оливерић, Марија Бабић, Ана Франић, Наташа Марковић, Татјана Кецман, Бранко Јанковић, Иван Михаиловић, Нина Рукавина, Маја Шаренац, Милена Николић, Вучић Перовић, Младен Нелевић, Александар Ђурица, Јоана Кнежевић, Лазар Ђурасовић, Петра Радивојевић, Стефан Вукић, Радоје Чупић, Игор Дамњановић, Андријана Ђорђевић, Раде Перовић, Дејан Цицмиловић, Романа Царан, Дејан Тончић, Добрила Стојнић, Горица Регодић, Милена Ђорђевић, Драган Марјановић, Никола Крминац, Дина Вучај, Данило Бабовић, Chad Spence, Лука Шолаја… и други.

Уредник серије за РТС: Марко Новаковић

Сценариста: Милош Радовић

Редитељ: Дејан Зечевић

Директор фотографије: Душан Јоксимовић, САС

Сценограф: Зорана Петров

Костимограф: Велиборка Бранков

Монтажер: Ненад Пирнат, УФМС

Музика: Audio Networks Lights Limited

Дизајнер звука: Дане Влаисављевић

Маскер: Татјана Видановић и Тамара Милићевић

Продуцент: Лазар Ристовски

Извршна продукција: "Zillion film"

Продукција: "TS Media" (Телеком Србија), 2026. године

Представљамо "Пројекат очајнички покушај" и обједињену верзију култног Тарантиновог филма "Kill Bill".

Серију "Скарпета", анализирамо из угла критичара.

У "Премотавању" обележавамо сто година од рођења Џерија Луиса.

У "Контраплану" са Бенжамином Воазеном, глумцем најновије адапдтације Камијевог "Странца" коју потписује редитељ Франсоа Озон.

Аутор и уредник: Сандра Перовић
Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић

У драми са елементима хумора, према сценарију Горана Марковића и Милана Николића, главну улогу играо је Борис Комненић. Уз маестралног Комненића у филму глуме и: Неда Арнерић, Радко Полич, Гордана Гаџић, Богдан Диклић, Предраг Мики Манојловић, Петар Божовић, Бора Тодоровић, Семка Соколовић-Берток, Војислав Брајовић, Јосиф Татић.

Музику за филм потписују Милан Младеновић и Зоран Симјановић, а у филму се појављују и чланови састава Екатарина Велика.

Кевин Костнер није само глумац у серији, већ и један од продуцената. Његово богато искуство у филмској индустрији, укључујући режију и продукцију, помогло је да Јелоустоун буде веродостојан и аутентичан приказ живота на ранчу.

Серија је добила силне награде, а међу њима и Златни глобус за најбољу телевизијску серију (драма) 2021. године, док је Кевин Костнер је освојио награду за Најбољег глумца у драмској телевизијској серији, исте године. Неколико пута је била номинована за награду Еми.

Главне улоге: Кевин Костнер, Лук Грајмс, Кели Рајли, Вес Бентли, Кол Хаузер….

"Дневник 2" традиционално је најгледанији информативни садржај свакога дана, док су у врху гледаности и остале дневне и специјалне емисије информативног програма – Јутарњи дневник, Дневник 1, ОКО, ОКО Магазин, Четвртком у 9, Таковска 10 и Београдска хроника. Милионски аудиторијум пратио је емисију "Напад на Иран – Блискоисточни понор" и пренос Дана сећања на жртве НАТО агресије 1999. године. Наш Јутарњи програм, који обележава 40 година емитовања, и даље је најгледанији јутарњи садржај.

Најгледаније домаће серије у Србији су "Извор" и "Село гори а баба се чешља". Спортске преносе гледаоци највише прате на РТС-у. Слагалица, Потера и Суперпотера и даље су најгледанији квизови у Србији, а на листи најгледанијих су и други садржаји забавног програма, као и наше документарне емисије.

Останите уз РТС. Хвала на поверењу.

Марта Келер је за улогу Стевана добила награду Европске филмске Академије Феликс за најбољу споредну улогу. Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Вирџина".

Улоге: Марта Келер, Миодраг Кривокапић, Андријана Виденовић, Ина Гогалова, Слободан Миловановић, Слађана Бебић, Игор Бјелан

Режија: Срђан Карановић

Глумци из претходних сезона настављају да тумаче и друге ликове.

„То су све тешке приче, то су све истините приче, имам понекад осећај да је њих лакше играти јер су толико присутне на тај истинити начин. Да онда човек с том неком емпатијом узме то неголи неку литературу”, рекао је глумац Срђан Граховац.

„Нама је суштински најважније ликове које тумачимо, шта се дешава, значи да се увек донесе неки нови тон, нека нова инспирација да се пробуди”, додаје глумица Милена Предић.

Новац, љубомора, повређен понос, само су неки од мотива злочина.

Серија се фокусира на судске случајеве и људске суднине, истражујучи теме права, правде и људских слабости.

„Наравно ту су наши адвокати који су сваке године – од Вељка Губерине, Филоте Филе, Бранислава Тапушковића, имамо и новог адвоката Велимира Цветића, тако да заиста су онако интересантни случајеви, и интересатне су самим тим што су се приближили некако, хајде да кажем, деведесетим годинама”, рекла је креаторка серије Јелена Светличић.

Пета сезона наставља да прати ванвременске приче о људским судбинама, али и о професији која се темељи на заклетви да брани не дело које је почињено, већ човека кога је врло често унапред осудила јавност.

Хенријева супруга Марта, бивша новинарка у поодмаклој трудноћи, огорчена је јер он има мало времена за породицу. Зато разматра понуду Пола Бледена да уређује новине налик "Њујорк тајмсу", што би значило више новца, краће радно време и већи углед... Aли би можда било досадно за његов укус. Међутим, ускоро га једна ударна прича суочава са тешким одлукама...

Улоге: Мајкл Китон, Глен Клоуз, Роберт Дувал

Режија: Рон Хауард

"Драго ми је да сте се, као телевизија сетили такве једне опције, да се извуку неки људи који су још увек део нас, као што је то Марина Туцаковић. Ми смо били пријатељи свих тих година, откад смо почели радити. Она никад није радила целовити пројекат "Магазина", али мени је било практично сарађивати са њом, једноставно зато што је "Магазин" у то доба, од 85. па до распада Југославије, заправо константно био на турнеји и ми смо живели заправо више у Београду него у Сплиту", прича Тончи Хуљић, кантаутор и некадашњи члан групе "Магазин".

Кроз године заједничког рада њихова сарадња изнедрила је неке од највећих песама у региону.

Хуљић истиче да се тешко сетити свих сарадњи са Марином: "Три сам ти зиме шаптала име, Чекала је једна жена, Сузе кријем оне падају... Написала је можда између 10 и 15 текстова, али радила је и за друге извођаче“.

"Са сваким се морало радити, али са њом најмање јер она би, чим би попричали о чему се ту ради она би то гађала и 'кухала' и избацивала текстове. Тако смо радили некако, али си морао бити ту једноставно присутан, да си сигуран да ће она радити то а не за неког другог. Дакле, било је битно доћи први“, сећа се Тончи Хуљић.

Од првих тактова, до емоција које остају дуго након последњег тона. Звездана прашина донеће нови доживљај безвременских хитова.

Премијера овог музичког пројекта који спаја генерације, гласове и успомене, очекује нас од септембра месеца.

Представљамо биографски филм који изазива и узбуђење и контроверзе "Мајкл" посвећен Мајклу Џексону као и "Драму" нови филм глумачких звезда Роберта Патинсона и Зендаје.

О новом домаћем филму "Биће нових лета", из ракурса критичара.

У "Премотавању" говоримо о класику "И бог створи кафанску певачицу", који је добио ново дигитално рухо.

У "Контраплану" са немачком редитељком Евом Тробиш која је на 76. Берлиналу премијерно представила "Кућне приче" приповедајући о односу Источне и Западне Немачке.

Аутор и уредник: Сандра Перовић
Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић

Улоге: Роберт де Ниро, Шерон Стоун, Џо Пеши, Џејмс Вудс

Режија: Мартин Скорсезе

Идемо даље прати причу о младом учитељу, партизану, који долази у тек ослобођени градић у Србији. Његова ратна, партизанска "педагогија" судара се са старим методама рада у школи. Деца су, наравно, увек уз свог учитеља, искреног друга. Прича је, у ствари, дечије сећање и памћење једног времена које је оставило дубоке трагове у рањивим младим душама читавих покољења...

Дигитална рестаурација ових филмовима враћа изворни визуелни и звучни квалитет, омогућавајући публици да их доживи онако како су замишљени у тренутку настанка, док млађе генерације добијају прилику да се упознају са делима која чине важно наслеђе домаће кинематографије.

Не пропустите - уторком од 22 часа на РТС 1 – циклус дигитално рестаурираних филмова који враћа класике на мале екране у новом, обновљеном сјају.

Узбудљиви сусрети, напете одлуке и права интелектуална борба чекају гледаоце сваке суботе од 21 час на Првом програму – спремите се да заједно са такмичарима и трагачима упловите у свет загонетки, логике и адреналина!

Свака прича почиње питањем: Зашто се нешто догодило? Па тако и ова наша. Шта је био разлог за бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999. године? Зашто је 19 НАТО земаља, предвођених Сједињеним Америчким Државама, бомбардовало Југославију?

Ако одговор потражимо у 1999. години наћи ћемо у архивске изјаве челника западних земаља и причу о хуманитарној катастрофи као основном поводу за бомбардовање. Југославију је требало бомбардовати како би се зауставила и спречила хуманитарна катастрофа коју над албанским народом на Косову, како су говорили, спроводе Срби, односно, српске војне и полицијске снаге. Сви су тада тако говорили. Бил Клинтон, тадашњи председник САД, убеђивао је јавност да Југославија мора да буде бомбардована и да ће Милошевић оклевање запада схватити као „дозволу за убијање”. Премијер Велике Британије Тони Блер тврдио је да је сила једини језик који Милошевић разуме и да хуманитарна катастрофа на Косову само бомбардовањем може да буде заустављена.

Шта данас, 27 година касније, кажу њихови тадашњи сарадници? Одговор на то питање у новом документарцу Радио-телевизије Србије доносе: потпредседник Скупштине ОЕБС-а Вили Вимер, директор за европска питања у Савету за националну безбедност САД Чарлс Капчан, италијански генерал и тадашњи војни аташе Италије у СР Југославији Бјађо ди Грација, медијски саветник Косовске верификационе мисије новинарка Тицијана Боари…

– Занимљиво је да после 27 година нико више не говори о хуманитарној катастрофи као разлогу за бомбардовање Југославије – каже ауторка филма Слађана Зарић. Професор Капчан, који је уједно био и саветник америчког председника, наводи да хуманитарна катастрофа није била разлог бомбардовања, јер су се у то време много веће хуманитарне катастрофе дешавале у Африци и југоисточној Азији и нико тамо није реаговао. Сличног мишљења су и остали моји саговорници. Новинар немачког јавног сервиса АРД Џо Ангерер, аутор документарног филма „Све је почело једном лажи”, каже да је прва и основна лаж која је произвела остале лажи, била лаж да је на Косову пре почетка бомбардовања била хуманитарна катастрофа.

Немачки политичар и потпредседник ОЕБС-а Вили Вимер тврди да је немачко министарство одбране почетком 1999. године имало извештај који је био коректан и који је ситуацију на Косову и Метохији описивао као сукоб ниског интензитета. У том извештају је, како наводи Вимер, српска страна представљена као страна која се придржава споразума о поштовању прекида сукоба. УЧК је представљен као неко ко те сукобе почетком 1999. године изазива. Међутим, по речима Вимера, немачком парламенту није предочен извештај Министарства одбране, немачки посланици разматрали су извештај Министарства спољних послова које је имало сасвим другачију слику ситуације на терену – слику у којој су Срби криви за све. Италијанска новинарка и медијска саветница у КВМ, која је крајем 1998. и почетком 1999. била на Косову и Метохији, каже у документарном филму „Тачка прелома”, да је хуманитарна катастрофа почела након бомбардовања.

Ако хуманитарна катастрофа није разлог за почетак бомбардовања, зашто је онда 19 земаља НАТО-а бомбардовало Југославију 1999. године? Саговорници у филму разлоге траже у различитим интересима.

Потпредседник скупштине ОЕБС-а Вили Вимер каже да су му тих година људи из Стејт департмента говорили да разлоге треба тражити у ономе што амерички председник после Другог светског рата није урадио – није обезбедио војно присуство САД на Балкану – преноси Слађана Зарић и каже да је по сазнању Вимера формирање војне базе „Бондстил”, која се налази близу Урошевца, један од кључних разлога бомбардовања. Разлози су, истиче Вимер, геополитички.

Професор историје на Оксфорду Џејмс Петифер сматра да разлоге треба тражити на више страна: са једне стране Америка је желела да заврши са Милошевићем, са друге плашила се ширења сукоба на околне земље и нових избегличких криза, са треће стране доминантан је био и војни и геополитички интерес Америке који је настао после Хладног рата: требало је контролисати Јадран и војне поморске базе у Албанији које су током Хладног рата биле под утицајем Русије. Без прозападног Косова и Метохије у позадини, та америчка доминација морем била је немогућа. А контрола мора је један од кључних стубова америчке војне стратегије – објашњава професор Петифер у новом РТС документарцу.

Саговорник у филму је и Јан Оберг, мировни активиста који је током деведесетих година био саветник Ибрахима Ругове, албанског политичара са Косова и Метохије који се залагао за независност Косова мирним путем. Оберг се тих година састајао и са српском и са албанском страном у покушају да пронађе мирно решење кризе. Сједињене америчке државе су Ругову виделе као губитника, који мирним путем ништа не може да постигне и зато су подршку дали милитантном УЧК. Оберг сматра да је УЧК успео само зато што је имао америчку подршку. У ком тренутку је Стејт департмент променио мишљење и како је могуће да од терористичке организације, УЧК за Сједињене Америчке Државе постане релевантан партнер?

Професор Чарлс Капчан, директор за европска питања у Савету за националну безбедност САД каже да односе Сједињених Америчких Држава и УЧК треба посматрати кроз чињеницу да су Америци за бомбардовање биле потребне копнене трупе и партнер на терену. Америка ни тада, као ни сада, није желела да има војне губитке и зато се определила за рат из ваздуха. На терену, партнер јој је био УЧК. Ругова, по Капчану, није могао да постигне ништа.

Документарни филм „Тачка прелома – рат који је променио правила” доноси сасвим нову перцепцију бомбардовања Југославије, каже Слађана Зарић и објашњава да саговорници овај рат сагледавају у светлу будућих светских дешавања. Рат на Косову је мајка будућих ратова; то је рат који је променио правила; сав хаос почео је тада; рат на Косову је значајније утицао на међународно право, него пад Берлинског зида; тада је отворена Пандорина кутија, то су све оцене саговорника у мом документарцу – наводи ауторка филма.

После рата на Косову, више нису биле важне Уједињене нације, више није био важан члан 5 НАТО савеза који налаже да НАТО реагује само у случају када је нека чланица савеза нападнута, међународно право више није било обавезујуће. Успостављена су нова правила која су се касније примењивала на Ираку, Либији, Авганистану – сматрају саговорници у документарном филму који можете премијерно погледати на Првом програму РТС-а на годишњицу обележавања почетка бомбардовања Југославије.

Ова узбудљива серија са Рајаном Филипом у главној улози, прати причу Боба Лија Свагера, високо одликованог ветерана који се поново враћа у акцију како би спречио планирано убиство председника.

Када Свагеров бивши командант Исак Џонсон затражи његову стручност у тајној операцији, Свагер открива да је у питању нека намештаљка и мора учинити све што је у његовој моћи да заштити своју породицу, али и свој образ.

Улоге: Рајан Филип, Шантел ВанСантен, Синтија Адај-Робинсон, Еди Маклинток, Омар Епс...

Креатор серије: Џон Хлавин

Пред сам крај мандата долази велико искушење пред њега, добија нацрт новог закона о еутаназији, и два помиловања за двоје убица - жену која је убила мужа и мужа који је убио своју жену. Обоје су извршили тешка кривична дела, а као разлог наводе – љубав. Маријано се налази пред изазовом - мораће да донесе тешке одлуке које потенцијално могу да му укаљају углед који је годинама градио, те и да истовремено преиспита и свој морални компас...

Тони Сервиљо је бриљирао у улози Маријана, а као и у сваком Сорентиновом филму, ту су и феноменални споредни ликови које тумаче глумци: Ана Ферцети, Милвија Мариљано, Масимо Вентуријело, Александра Готшлих…

Тема документарно-играног серијала Свето краљевство јесте свеобухватни увид у живот средњовековне српске државе у периоду владавине династије Немањић.

Како би нарација била смештена у одговарајући контекст, посебна пажња посвећена је стварању српских земаља у преднемањићком периоду, током владавине династија Властимировића и Војислављевића.

Сам наслов серије указује на својеврсни куриозитет међу европским владарским породицама, а реч је о чињеници да су готово сви владари ове династије проглашени за свеце.

Серија Свето краљевство настала је у производњи РТС-а, а извршни продуцент је Блекбук д.о.о. Сценариста и редитељ је Марко Савић.

Инспирисан мостом Сират, који у исламској традицији раздваја пакао од раја, где се душа суочава са својом правом природом, истоимени наслов гради мост између две целине филмске приче, једну обојену енергијом забаве, другу озбиљнијим тоном.

Главна улога поверена је ветерану шпанског глумишта Сержу Лопезу, и он је једини професионални глумац у филму. Остатак чине аматери, улични перформери и посетиоци рејв фестивала.

Режију потписује Оливер Лаксе.