У оквиру Малог летњег биоскопа гледаоци ће имати прилику да погледају најуспешније филмове из протеклих година ове сарадње и моћи ће да се упознају са другачијим културама и обичајима, другачијим дилемама и проблемима, другачијим ауторским приступима…

Овогодишњи Мали летњи бисокоп отварамо филмом "Птица певачица". То је прича о Јани, украјинској девојчици која покушава да се прилагоди избегличком животу у новој средини и својој новој школи у Ирској. Њени страхови и брига за оца који је остао да се бори држе је заробљену у њеном свету… Све док не упозна Клои – ирску девојчицу која види свет са ведрије стране.

Други филм, који ће се емитовати у оквиру првог дана Малог летњег биоскопа је "Натан, штитимо климу бројевима". Натан има 11 година и воли математику — али и нашу планету! Она је смислила како да бројевима покаже колико је клима у опасности и како свако од нас може да помогне. Прави посебне постере за изложбу, али јој треба помоћ другара. Где ће одржати изложбу? И хоће ли успети да инспирише младе да заштите планету? Сазнаћете у нашој причи о Натан!

Прва два филма Малог летњег биоскопа можете погледати у суботу 28. јуна од 12 ч на Првом програму Телевизије Србије. Репризе можете погледати у недељу 29. јуна и петак 4. јула на Другом програму РТС-а од 09 ч.

Уредник Малог летњег биоскопа је Бранко Вучић.

Уз ауторку емисије Бунт и пројекта Бунт рок фестивал РТС-а, Бранку Главоњић - водитељи програма фестивала су Зоран Стефанов Исказ и Александар Марковић Лама.

У првом полуфиналу, које ће бити одржано у четвртак, 26. јуна (РТС 2, 21.45), представиће се десет извођача, док ће се у другом полуфиналу, у петак, 27. јуна (РТС 2, 21.20), публици представити још десет бендова и аутора. У оквиру сваког полуфинала биће одржан и ревијални програм, у којем наступају афирмисани музички састави.

На основу одлуке Стручног жирија, по пет такмичара из сваког полуфинала пласираће се у велико финале, које ће бити одржано у суботу, 28. јуна (РТС 2, 20.30). Током завршне вечери, десет финалиста надметаће се за главне награде, док ће ревијални део програма употпунити наступи познатих афирмисаних извођача домаће сцене.

Такмичарски бендови Бунт рок фестивала 2025: Radiokaset, Promonael, Polsky, Грешни Рај, Irina Space Bend, Switch, Цват, Hood Terror, Скелет психо манијака, Midlseks, Сан Гвида са Хокаида, О.К.О.Т., Омама, Restore, Дионис, Vever, Није за њу, Пакс, Дно и Контрола Беса.

У ревијалном програму 9. БРФ наступиће: бендови Охајо, Аутопарк, Велики презир, The Bite, Газорпазорп, Михаило Татић и прошлогодишњи победници - Мали демон.

Жири

Стручни жири фестивала и ове године чине: Маја Цветковић (бенд "Е-play"), Иван Феце Фирчи (ЕКВ, Задужбина Милана Маденовића), Милена Милутиновић (бенд "Репетитор"), Милош Игњатовић ("Дорћол плац") и Милован Бошковић (бенд "Земља грува"). У финалу, придружиће им се још два реномирана члана: директр ПГП РТС-а и композитор Владимир Граић и уредница ТВ канала РТС Музика, Ана Милићевић

Награде

Најбољи учесници биће награђени традиционалним статуетама муње – златном, сребрном и бронзаном, као и новчаним наградама РТС-а и наградама партнера фестивала. Од претходног издања фестивала успостављена је и пракса да се победнички бенд може надати и награди ПГП РТС-а: објављивање студијског албума! Уз мултимедијску подршку РТС-а, изабрани бендови добиће прилику да наступе и на најзначајнијим музичким фестивалима у земљи и региону, кроз пројекат "Бунт рок турнеја".

Ауторка и уредница Бунт рок фестивала: Бранка Главоњић

Редитељ: Миодраг Коларић Аги

Бунт рок фестивал је једини телевизијски музички фестивал такмичарског карактера у Србији, са мисијом афирмације домаће поп и рок музике и стварања нове српске музичке сцене. Фестивал је настао као пројекат култне музичке емисије "Бунт", која се у континуитету емитује већ 22 године и представља најдуговечнији музички ТВ формат у историји РТС-а.

Од оснивања фестивала, кроз селекционе процесе прошло је више од 2.000 бендова и аутора, док је 180 њих имало прилику да наступи на сцени РТС-а и представи се најширем аудиторијуму.

Комплетан фестивалски програм 9. Бунт Рок Фестивала можете пратити 26, 27. и 28. јуна на програму РТС 2, уз богату пратећу мултимедијалну продукцију (платформа РТС Планета, ТВ канал РТС 3, Youtube канал Бунт рок фестивал, као и на званичним налозима РТС-а и емисије Бунт на друштвеним мрежама)  

Окривамо вам "Феничанску шему" Веса Андерса и прве кораке "Фантастичне четворке".

О домаћем омнибусу "Видеотека" из 2024. - из ракурса критичара Ђорђа Бајића.

У "Премотавању" – подсећање на дигитално рестауриран домаћи класик "Кошава" у коме је Тања Бошковић остварила прву главну улогу у филму.

У "Контраплану" са италијанском звездом иза које је холивудска каријера -  Валеријом Голино.

Аутор и уредник: Сандра Перовић
Реализација: Светлана Перовић, Тијана Тодоровић Јаворац

Александра мучи и лични бол над никад решеним убиством његовог оца Милета, такође полицијског инспектора а кад открије да су оба убиства можда повезана, за њега решавање убиства младе девојке постаје мисија. Неће знати коме да верује на том путу, да ли свом шефу и најбољем пријатељу покојног оца, начелнику полиције Марјановићу (Тихомир Станић), да ли колеги Мирку (Марко Јанкетић) или двема женама у свом животу, Марији, јавном тужиоцу са којом је у вези (Катарина Радивојевић), док му се у срце не увуче млада форензичарка Јелена (Нина Јанковић). Док све ризикује и очајнички трага за истином, неће знати колико она заправо може да буде болна...

Сценарио су написали Наташа Дракулић и Предраг Антонијевић, који је и редитељ серије.директор фотографије Милош Кодемо, сценограф Јелена Милиновић, костимограф Миомирка Баиловић, композитор Александра Ковач, сниматељ звука Михаило Стевановић, монтажер Филип Дедић, извршни продуценти Анђелка Влаисављевић и Угљеша Јокић.

У главним улогама појављују се Вук Костић, Тихомир Станић, Марко Јанкетић, Нина Јанковић и Катарина Радивојевић а бројну глумачку поделу чине још и Небојша Глоговац, Елизабета Ђоревска, Драган Мићановић, Наташа Нинковић, Пеђа Бјелац, Јелисавета Орашанин, Славко Штимац, Мирјана Карановић, Александар Ђурица, Уликс Фехмиу, Ненад Окановић, Гордан Кичић ... и многи други.

На први поглед све изгледа свечано и нормално… Породица ужива у божићном ручку до тренутка када почиње да звони смартфон, а онда свима постаје јасно да нису у питању 80-те године и није Божић.

Улоге тумаче: Горан Богдан, Предраг Мики Манојловић, Ивана Рошчић, Роко Сикавица, Каја Шишмановић.

Сценарио и режију потписују: Давид Капац и Андрија Мардешић. Директор фотографије је Милош Јаћимовић.

Филм је награђен бројним наградама, на фестивалима у Католонији, Тексасу, Луксембургу, Карловим Варима, као и на Пулском филмском фестивалу (Златна арена за најбољи сценарио).

"Јутро ће променити све", емотивна драма о групи пријатеља који се налазе на животним прекретницама.

"Група" – узбудљиви трилер који прати искусног инспектора Гагу и његов сложен случај.

"Војна академија" – снажна и динамична драма која прати живот младих кадета суочених са изазовима дисциплине, пријатељства и личних искушења.

"Чизмаши" – прича о правди, моћи и изборима који мењају животе.

"Позив" – неизвесни трилер који вас не оставља равнодушним до последње сцене, а прва на реперотару биће прва сезона серије "Убице мога оца", криминалистичке драме у чијем је средишту је инспектор Александар Јаковљевић и његов на први поглед нерешив случај.

Уколико сте пропустили прилику да их гледате или желите да их поново доживите, летњи програм РТС-а је право место за то.

Од 10 најгледанијих ТВ садржаја у мају, 9 је приказано на нашем Првом програму.

Традиционално, у самом врху гледаности су квиз "Слагалица" и Дневник 2, наше дневне информативне емисије... као и специјалне информативне емисије. Ту су и квизови "Потера" и "Суперпотера", али и домаће серије "Срећни људи", "Отмица” и “Недеља”. У врху гледаности су и спортски преноси… емисије Забавног програма… и документарне емисије.

Месец мај обележили су и преноси три вечери Песме Евровизије. Најгледанији светски музички шоу ове године пратило је 166 милиона људи – за 3 милиона више него прошле године. У Србији, друго полуфинале остварило је највећи дневни аудиторијум у мају, са готово 1.300.000 гледалаца, док је прво полуфинале и финале у просеку гледало скоро 1.200.000 гледалаца.

РТС – Нит која нас повезује.

Улоге: Џош Хартнет, Бриџет Риган, Гејл Бин, Отри Хејдон-Вилсон, Данијела Дедвајлер, Ник Нолти….

Креатор серије: Родс Фишбурн

Награђени филмови потврдили су улогу фестивала као глобалне платформе за уметнички израз и дијалог о актуелним темама у свету.  Жири којем је председавала Жилијет Бинош, од 22 наслова која су била у конуренцији за Златну палму, наградио је филмове који бескопромисно третирају теме политичке репресије, социјалне неправде, породичних односа, идентитета, попут победничког филма, политичког трилера "Била је то само несрећа". Ирански дисидент који потписује ово дело Џафар Панахи постао је први редитељ у историји који је комплетирао победе на три највећа филмска фестивала на свету.

Кан зна како да ода почаст великанима - двоструки оскаровац Роберт Де Ниро отворио је 78. Кански фестивал примивши почасну Златну палму за животно дело. Одато је признање још једном холивудском великану – Дензелу Вошингтону.

Бивши холивудски пар који је обележио једну читаву филмску декаду, Том Круз и Никол Кидман, нашли су се под светлима Канске позорнице – али одвојено, свако на свој начин.

О награђеним филмовима у емисији посвећеној 78. Канском фестивалу ексклузивно говоре двоструки кански победници - овогодишњи лауареати награде за најбољи сценарио браћа Дарден, француски редитељ Оливер Лакс који је за роад мовие "Сират" освојио награду жирија као и најреспектабилнији редитлеји данашњице - Сергеј Лозница, Кирил Серебрењиков, Фатих Акин који су представили своја најновија филмска остварења.

Аутор и уредник: Сандра Перовић
Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић, Милица Солдатовић Микић

Арсеније Арса Јовановић (1932-2025) дипломирао је режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1956. године. У BBC-јевим студијима 1956. године борави неколико месецу и изучавајући радијска и телевизијска достигнућа. Током своје плодне стваралачке каријере, која је трајала близу седам деценија, режирао је на десетине телевизијских и радио драма, такође и позоришних представа, а као композитор оставио многа капитална самостална музичка дела и остварио сарадњу са неким од највећих филмских аутора данашњице.

Као први наслов у оквиру циклуса "In memoriam: Арсеније Јовановић“, у суботу 7. јуна емитујемо телевизијску драму "Случај Опенхајмер", снимљену 1970. године по сценарију Рајнара Кипхарда.

Амерички физичар Роберт Опенхајмер у току Другог светског рата био је на челу истраживачког рада за производњу атомске бомбе. Са тог положаја смењен је 1953. године због неслагања са Америчком атомском комисијом у погледу израде хидрогенске бомбе.

Истрага која се против њега водила у злогласно време антикомунистичке хистерије и "лова на вештице" у доба сенатора Мекартија, сведочанство је о великој моралној и психолошкој дилеми у којој су се налазили научници те епохе.

Улоге тумаче: Бранко Плеша, Светолик Никачевић, Предраг Тасовац, Јанез Врховец, Петар Банићевић, Ђорђе Јелишић, Владимир Поповић, Стојан Дечермић, Јован Милићевић, Марко Тодоровић, Милош Жутић, Бранислав Борозан, Раде Марковић, Душан Булајић

уредник циклуса: Марко Новаковић

режија: Арсеније Јовановић

сценарио: Рајнар Кипхард

директор фотографије: Светозар Стошић

сценограф: Небојша Деља

костимограф: Биљана Драговић

Уколико постоје јапански редитељи са којима је западни свет добро упознат, вероватно је мртва трка између Куросаве и Мијазакија. Али ако говоримо о анимацији, такмаца нема. Мијазаки је био тих, скроман човек највећим делом своје каријере, а тек је последњих пар деценија међу својим обожаваоцима (нарочито оним који не говоре јапански) постао јасан однос Мијазакија са Гиблијем. Великим делом то је заслуга студента Каку Аракаве, који је добио дозволу да дође у Студио Гибли и сними део атмосфере током рада на Мијазакијевом филму. Аракава и даље не зна због чега је Мијазаки дозволио да од кратког документарног филма настане овакав, сасвим ексклузиван серијал.

Кроз четири епизоде од педесет минута пратимо како се из маште једног чудесног ума стварају култни ликови и заплети. Ту су и сећања на мајку, детињство, Мијазакијев однос са сином, а потом и разорни земљотрес који је потресао Јапан, праћен нукеарном катастрофом у Фукушими. Серијал завршава још једним Мијазакијевим тријумфом, али и темама старења и смисла стварања анимираних филмова у овим турбулентним временима.

Све четири епизоде гледаћете на Другом програму РТС-а, 5, 9,10. и 12. јуна од 20.05 часова.

Одабрала Селина Ловрен Аксентић

Превод и адаптација Катарина Богдановић

Лектура Наташа Радошевић Миленковић

Обрада Редакција за културу РТС-а

Серија је заснована на историјским документима, ТВ и фоно записима, сведочењима непосредних учесника догађаја, као и анализама и оценама домаћих и страних историчара и других релевантних саговорника.

Политичка лавирања Тита између Совјетског Савеза и Запада чине основни ток серије. Откако је Тито започео своје политичко формирање у Совјетском Савезу, па до значајних догађаја као што су прекид односа са СССР-ом 1948. године и приближавање Западу, серија истражује како је он успевао да изгради своје међународне односе у хладноратовском контексту.

Југославија је до 1948. године била потпуно окренута Совјетском Савезу, да би се ти односи крајем те године знатно нарушили. Тито очекује агресију земаља социјалистичког лагера на Југославију и врши припреме за одбрану. Прекинута је економска сарадња са источноевропским земљама и због сушне 1950. године, Југославији прети глад.

Титов долазак у Британију 1953. године, његови сусрети са Черчилом и Брежњевом, као и напори да задржи независност Југославије у оквиру несврстаних, чине важан део серије, која се бави и његовим утицајем на глобалну политику, али и на живот у Југославији.

"Тито између истока и запада" није само историјски преглед важних догађаја, већ и дубока људска прича о лидерству, дипломатији, одлукама које су обликовале једну нацију, али и о личној патњи и радости Јосипа Броза Тита. Документарни сегменти комбинују се са играним сценама, у којима главну улогу игра Небојша Дугалић као Тито, уз подршку изванредних глумаца: Предрага Бјелца (Брежњев), Ралета Миленковића (Черчил), Радомира Николића (Александар Ранковић) и Владана Дујовића (Едвард Кардељ).

У серији играју и Драгољуб Мићко Љубичић, Ненад Хаџи Маричић, Златан Видовић, Милица Томашевић, Миона Марковић, Марија Пикић, Бојан Димитријевић, Владимир Алексић, Борис Пинговић, Ђорђе Марковић, Дубравко Јовановић, Бојан Жировић, Иван Ђорђевић Џуди и многи други.

Продуцент серије је Данка Милошевић ( "ГФЦ Продукција") , сценарио потписује Светко Ковач, а редитељ је Иван Стефановић.

Директор фотографије је Душан Ивановић, сценограф Дејан Анђелковић, костимограф Невена Миловановић, а маскер Драгана Ињац.

Улоге: Абигејл Спенсер, Медисон Давенпорт, Рис Вејкфилд, Крејг Тејт, Бетани Ен Линд, Скарлет Блум, Мена Масуд, Дејвид Дастмалчијан...

Креатор серије: Џош Корбин

Фински назив серије је Sorjonen, али међународно име серије је Bordertown. Bordertown је продат у Немачкој, Француској, Белгији и САД-у.

Радња прати инспектора Кари Сорјонена, који је један је од најцењенијих детектива у Националном истраживачком бироу у Финској. Сорјонен има аспергеров синдором, са чим је управо на необичан начин повезана његова генијалност при решавању случајева. И та способност одгонетавања мистерија, закључивања и проналажења криминалаца чини га јединственим детективом, који примећује оно што другима промиче па је увек корак испред.

Улоге: Виле Виртанен, Матлена Кусниеми, Ану Синисало, Кристина Халту, Илка Вили…

Креатор серије: Мико Оиконен

Преостали радници, девастирани губитком својих најмилијих и последичном коруптивном продајом фабрике, покрећу протесте, али чини се да су њихови напори узалудни и не дају конкретне резултате. Осећајући се напуштеним од власти, па чак и цркве, они траже утеху и одговоре у натприродном.

Харизматична Светлана, бивши робијаш Мија и други радници удружују се да би истражили мистичне путеве наде и правде. Док неспретно зарањају у тајанствено царство, пролазе кроз социјално и емоционално ослобађење и неочекивано откривају унутрашњу моћ за коју нису знали да је поседују.

Светску премијеру филм је имао у званичном програму Филмског фестивала у Торонту у септембру 2023. године.

Домаћу премијеру имао је на 52. ФЕСТ-у, где је освојио: награду ФЕДЕОРА за најбољи евро-медитерански филм у главном такмичарском програму; награду Небојша Ђукелић за најбољи филм из региона у главном такмичарском програму и награду Београдски победник за најбољу режију.

Улоге: Тамара Крцуновић, Леон Лучев, Момо Пићурић, Мирсад Тука, Иван Ђорђевић, Тома Трифуновић, Лидија Кордић...

Сценарио и режија: Младен Ђорђевић

Овај први југословенски “ситком” режирао је Дејан Ћорковић, по сценарију Новака Новака. Првих 28 епизода премијерно је емитовано током 1972. и 1973. године, а због велике популарности серија је добила још четири сезоне Ђуза Стојиљковић, Станислава Пешић, Олга Ивановић, Љиљана Лашић, Радмила Савићевић, Горан Трифуновић, Драгутин Добричанин чинили су само део легендарне глумачке екипе. У серији су се, као гости, појављивале многе тада познате телевизијске личности попут Миће Орловића, Каменка Катића, Миљана Миљанића, Драгана Никитовића, Дубравке Нешовић, Предрага Цунета Гојковића…

Свака авантура Петровића са београдске Карабурме почињала је веселом уводном песмом у извођењу “Седморице младих”, а завршавала се сетном баладом “Још један прође дан…” коју је певао главни глумац Ђуза Стојиљковић.

НАТО бомбардовање одвијало се у неколико фаза. Прва фаза трајала је само три дана и у њој су гађани само војни објекти. НАТО је очекивао да ће после интензивног бомбардовања војска да капитулира и да ће доћи до унутрашњих немира у земљи. Генерал Весли Кларк, командант НАТО операције "Савезничка сила", говорио је да ће Србију за три дана бацити на колена. Како до тога није дошло, почиње фаза број два у којој почињу да гађају путеве, мостове, железничке пруге… Друга фаза доноси и прве цивилне жртве бомбардовања којих ће у наредним фазама рата бити све више. Како се бомбардовање продужавало тако је и стратегија НАТО-а постајала све агресивнија када су цивили у питању. Погођен је воз у Грделичкој клисури, аутобус који је прелазио мост у Лужанима, албанске колоне избеглица, касетним бомбама гађан је центар Ниша… Листа мета је стално проширивана, тактика застрашивања становништва била је све присутнија. Графитним бомбама гађана су и електро постројења у Србији. НАТО је, како су са поносом истицали на прес конференцијама у Бриселу и Вашингтону, контролисао прекидач светла у Југославији. Бомбардовали су и нафтна постројења у Панчеву и Новом Саду, бацали уранијумске бомбе на Косову и Метохији, Србији и Црној Гори. Цивилно становништво је, противно свим конвенцијама ратовања, било изложено страдању и патњи.

У документарном серијалу говоре саговорници који су директни сведоци одређених догађаја, било да су били припадници војске или полиције, новинари или пак жртве бомбардовања.

Аутор серијала је Слађана Зарић. Новинари су Весна Илић и Милена Милетић. Директори фотографије Сима Димитрић и Никола Ђуровић. Монтажери Марко Вујовић и Бранислав Поповић. Графички дизајнер Небојша Тесла. Композитор оригиналне музике је Владимир Тошић.

Цео серијал "Хронологија једног бомбардовања" ће после емитовања на Првом програму РТС-а бити доступан на званичном РТС you tube каналу "Мерила времена" где се иначе и налазе филмови чији је аутор Слађана Зарић.

Трећи део серијала биће емитован у уторак у 22 часа на РТС 1, четврти ће на програму бити у среду у 21 час док ће пети и последњи део серијала гледаоци моћи да погледају у четвртак у 22 часа на Првом.

Филм је део престижног међународног серијала “Masters of Excellence”, који слави најбоље италијанске занатлије и аристократске породице. Приказан је у Венецији и Фиренци, а премијеру је имао и у Београду. У “Крупном плану” Велике илузије је аутор филма Александар Ђорђевић. 

Блокбастери су постали доминантна форма у биоскопима широм света, али право питање је – да ли  још увек постоје оригинални блокбастери или се све свело на рециклажу?

У емисији говоримо о блокбастерима "Немогућа мисија: коначна одмазда" и "Громовници". О хит ситкому "Mid century modern" из угла критичара Ђорђа Бајића. 

У "Премотавању" подсећање на филмски опус Оливере Марковић поводом стогодишњице рођења славне глумице.

У "Контраплану" са француском глумицом и редитељком Ноеми Мерлан која потписује филм "Девојке са балкона". 

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реалиазација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић

Посебан нагласак у серији стављен је на велику и сталну Пупинову борбу за слободу и напредак српског народа, као и на његову огромну организациону и финансијску помоћ Краљевини Србији током Првог светског рата, као и касније, када је основана Краљевина СХС. Серија се и завршава највећим тријумфом и животним делом Михајла Пупина – ослобођењем Србије, свих простора на којима је живео наш народ и припајањем Баната и делова Војводине Србији.

У серији су представљене бројне знамените личности XIX и XX века, од српских великана попут Светозара Милетића, Уроша Предића, Николе Пашића и владике Николаја Велимировића, преко научника као што су Никола Тесла, Гиљермо Маркони и Бењамин Томпсон, до утицајних фигура попут Џона Рокфелера и америчког председника Вудроа Вилсона (који је био лични пријатељ Михајла Пупина).

Драган Мићановић тумачи лик Михајла Пупина. Поред њега, у филму играју и Андрија Милошевић, Раша Буквић, Јован Јовановић, Теодора Драгичевић, Славиша Чуровић, Миша Самолов…

Редитељ је Данило Бећковић, директор фотографије Бојана Андрић, а сценарио су по причи Данила Бећковића заједно с њим писали и Душан Булић, Иван Јовановић, Филип Вујошевић, Гргур Струјић и Ђорђе Милосављевић.

РТС Наука је на позицији 315 на Ес-Бе-Бе платформи. Радио-телевизија Србије од оснивања до данас нуди најквалитетнији образовно-научни програм у региону. Пред савременим генерацијама младих и свих оних генерација које су стасавале уз образовно-научне програме РТС-а канал РТС Наука има додатну одговорност да и даље пружа врхунске садржаје на тему науке. У емисијама стране и домаће производње представљамо иновације и нове технологије – попут генетског инжењеринга и прецизне медицине, или вештачке интелигенције која већ може да преобликује нашу стварност.

Сваке среде емисију РТС Лаб припрема и реализује најмлађа редакција РТС-а. Студио знања пружа практичне вештине за сналажење у свакодневном животу – од саморазвоја и финансијског образовања до промоције и неговања традиционалних вредности.

Редакције еколошког, општеобразовног и научног програма чине богатство тематског канала РТС Наука захваљујући већ познатим емисијама: Све боје живота, Добро је… добро је знати, Еко-перспективе, Еду глобал, Хемија за све, Научни портал, Породични кругови, Преваспитани...

РТС Полетарац, на позицији 316 у Ес-Бе-Бе пакету, специјализовани је тематски програм не само за децу и омладину, већ за све генерације. Нове емисије и серијали дечјег, школског, образовног и научног програма РТС-а чине окосницу програма овог канала. Програм ТВ Београд имао је важну улогу у одрастању много генерација. Поновним емитовањем антологијских емисија Телевизије Београд, старији имају прилику да се присете младости, одрастања и образовања, а нове генерације да упознају богатство сачуваног архивског наслеђа.

Канал РТС Трезор је на позицији 317 у Ес-Бе-Бе пакету, и јединствен је по разноврсним и занимљивим садржајима из богате архиве Телевизије Београд, стваране у периоду од 1958. до 1991. године. У програму преовлађују документарне емисије, које прате и сведоци прошлих времена и млађи гледаоци радознали да више сазнају о прошлости и начину живота претходних генерација. Серијали Досије нашег времена, Ти дани те године, Одисеја мира и стари Дневници садрже аутентичне снимке и мноштво података о догађајима из деценија које су иза нас. Оно што је важно поменути – многе емисије су ремастеризоване са побољшаном сликом и тоном. Канал РТС Трезор је више од архиве. Пружа едукацију, информисаност и забаву свим генерацијама.

РТС Живот је на позицији 318 Ес-Бе-Бе платформе. У духу јединствене улоге РТС-а, који публици нуди најквалитетније садржаје, и овај програм је конципиран као избор најбољих ауторских емисија стваралаца наше куће, који за свој рад годинама добијају престижна признања у земљи и иностранству. Програмска шема канала садржи емисије серијала Око магазин, На вечери код, Квадратура круга Бранка Станковића, Сасвим природно Јована Мемедовића. Гледамо како живи наша дијаспора, сазнајемо приче о људима и догађајима, упознајемо друге народе, налазимо сличности и разлике кроз бројне путописе али и гледајући серијал Фантастична планета.

РТС Музика, на позицији 815 у Ес-Бе-Бе пакету, једини је домаћи музички канал који значајну програмску пажњу посвећује поп и рок музици, али и џезу, експерименталној, алтернативној, crossover и world музици, с једне стране рефлектујући укус домаће публике и пратећи дискографску индустрију, а с друге, још значајније стране, непрестано едукујући врхунском музичком понудом. Програмску шему канала РТС Музика чине актуелне и архивске емисије Музичке редакције РТС-а: Бунт, Три боје звука, Студио 6, Рокенролер, Хит месеца, Максиметар, Поп експрес, Око моје главе, Роковник, бројни спотови извођача савремених музичких жанрова, наступи ансамбала наше Музичке продукције (Биг бенда и Симфонијског оркестра) и јединствена колекција легендарних концерата у продукцији РТС-а, а ту су и и представници нове музике, међу којима су: Артан Лили, Буч Кесиди, Љубичице, Eyot, Naked, Репетитор, Констракта, Краљ Чачка, Straight Mickey, Ива Лоренс, Oxajo...

РТС Коло, на позицији 830 у Ес-Бе-Бе пакету, једини је телевизијски канал базиран на уметничкој народној музици. Овај програм Радио-телевизије Србије има посебан значај за очување традиционалних вредности у музици, а посебно место у програмској шеми заузима фолклорно стваралаштво које је веома значајно за очување идентитета нашег народа.