Филмски и телевизијски критичари су ову криминалистичку серију где је главни лик масовни убица дочекали готово овацијама тако да је она добила највише могуће оцене од критичара америчких часописа Чикаго Сан-Тајмс, Њујорк дејли њуз, Сан Франциско хроникл, Пипл викли док су критичари најутицајних медија били мало пажљивији у изјашњавању, тако да су дали ниже оцене. Такође, серију су пратиле оштре критике Родитељског телевизијског савета (Parents Television Council) из ког су тврдили да гледаоци навијају за серијског убицу и да се надају да неће бити ухваћен. Својим критикама су изборили забрану праћења серије гледаоцима млађим од 14 година.

И драма и њен главни глумац, Мајкл Си Хол, били су номиновани за награду Златни глобус двапут, а Мајкл ју је добио у свом другом покушају 2010. године. Иако серија није успела да добије Златни глобус она је 2008. године освојила Scream Award за најбољу телевизијску серију.

Улоге: Мајкл Си Хол, Џенифер Карпетнер, Дејвид Зајас, Лаурен Велез, Џејмс Ремар, Џули Бенз, Ерик Кинг…

Аутор серије: Џејмс Манос Џуниор

Предстојеће издање фестивала, под називом EXIT Starseeds "Пробудимо наше супермоћи заједно" биће позив на буђење и ослобађање јединственог потенцијала свих појединаца, у ком ће свако од нас имати прилику да достигне своју јединствену сврху и пронађе, затим и ослободи своје супермоћи.

Музички критичари и медији сложни су у процени да је програм фестивала најјачи до сада. У Новом Саду ће се и овог јула 2024. године окупити легендарни уметници који и даље суверено владају светском сценом, али и најпопуларнији хероји нових генерација.

Током Нултог дана (Day 0) на EXIT-овој Главној бини наступиће шампион публике Baby Lasagna, један од највећих уметника нове генерације Iniko, популарни Burak Yeter који ће на свом наступу имати ексклузивног госта - једног од најцењенијих певача на свету Dimasha Qudaibergena. Њима ће се придружити и аустралијска продуценткиња Whyte Fang, као и победница Песме за Евровизију Teya Dora. Том приликом највећа бина на Петроварадинској тврђави добиће ново име – Tesla Universe, у част једног од највећих проналазача у историји човечанства Николе Тесле. Њему у част, почетак овогодишње EXIT Starseeds одисеје означиће и специјални мултимедијални перформанс Lords of Lightning у оквиру церемоније отварања.

У четвртак, 11. јула наступиће неки од најпознатијих извођача данашњице - родоначелник трап музике Gucci Mane, легендарни techno амбасадор Carl Cox, мрачна techno машина Klangkuensler, ексцентрични музички геније Oliver Tree, пионири drum n bass револуције Rudimental, techno ратница са Блиског Истока Сама Абдулхади, мелодични house мајстор Yotto, феноменални експериментални алхемичар звука Хенри Саиз, Villagers Of Ioannina City, Pepe Danza и Pretty Loud.

На највећој бини фестивала у петак, 12. јула наступиће Black Eyed Peas, поп-рап иконе које су продале феноменалних 80 милиона албума, најтраженији продуцентски и DJ dvojac Artbat, мултиинструменталиста и један од најсвестранијих уметника на данашњој музичкој сцени Azahriah, Argy back to back Vintage Culture World Premiere, као и феноменални Alok, Joker Out, Estella Boersma, Kobosil, Lanna, Марко Луис и Ника Турковић.

Најбоља журка је увек резервисана за суботу 13. јула, а ове године ће то бити уз иновативног визионара Maceo Plexa, харизматичног вокалног чаробњака Patricka Masona, британска уметница Kenya Grace, мрачни архитекта techo револуције I Hate Models, глобални плесни мађионичар Willy William, глобална поп и соул сензација, јединствени продуцент, певач, текстописац и DJ John Newman DJ Hybrid Live, легендарни The Exploited, виртуозна краљица house музике Sam Divine, затим Francis Mercier, Марчело и Бенд, Урбан, Ида Престер и Lollobrigida.

У недељу, 14. јула, на највећој бини имаћемо прилику да чујемо моћне рифове Toma Morella, једног од водећих светских гитариста! Том приликом ћемо са Tesla Universe Stage поново имати прилику да уживо чујемо неке од највећих хитова бенда Рage Against the Machine! Поред њега наступиће браћа Cavalera, неуморни метал визионари, Black Coffee, синоним за иновацију у house музици, еклектични мађиончичар звукa Bonobo DJ Set, електро поп звезда Sara Landry, савремени хитмејкери Ofenbach, пионир прогресивног house-а Сteve Angello, techno виртуоз OGUZ, као и Helena Hauf, Bad Copy, Грше, Kukus и Zhiva.

Будите део најбоље журке!

EXIT Фестивал 2024. само на РТС-у!

Од 10. до 14. јула: РТС 2 од 22.00 h до 02 h након поноћи  

Пет дана уживања у ексклузивном музичком програму који ће вас припремити за лансирање у још једно издање EXIT фестивала. Сјајни музички наступи, посебна енергија и креативност чине овај фестивал једним од најпрестижнијих музичких догађаја на свету.

"У сусрет EXIT-у" доноси вам најбоље тренутке и најспектакуларније концерте одржане током протеклих двадесет година, као савршену увертиру пред дуго ишчекивано отварање EXIT фестивала на Петроварадинској тврђави!

Подесите своје телевизоре на Други програм РТС-а и не пропустите ноћни програм "У сусрет EXIT-у" – ваш прозор у магични свет EXIT фестивала!

EXIT 2024

24. издање EXIT фестивала под темом EXIT Starseeds – "Пробудимо наше супермоћи заједно"

10. – 14. јула 2024, Други  програм РТС-а од 22.00 до 02.00

EXIT фестивал 2024. године доводи неке од најзначајнијих музичара, DJ-ева и продуцената из целог света, који ће се окупити на јединственој локацији – Петроварадинској тврђави, обележавајући 24. издање EXIT фестивала под темом EXIT Starseeds – "Пробудимо наше супермоћи заједно".

РТС и EXIT ове године славе ексклузивних 20 година заједничке сарадње.

Од 10. до 14. јула, уживо са историјске Петроварадинске тврђаве, преноси концерата са Главне бине и mts Dance Arene.

Поред преноса концерата, сваког дана у оквиру пет дана EXIT-а биће емитована хроника EXITOVANjE 24, као и ретроспектива свих догађаја на фестивалу.

РТС ће емитовати програме током свих пет дана фестивала екслузивно на Другом програму сваке вечери од 22h до 02h.

Од првих пет најгледанијих телевизијских садржаја у уторак, свих пет је емитовано на нашем Првом програму. Емисију "Сви играју, фудбал побеђује", најаву утакмице, анализу игре, изјаве нашег селектора и играча након утакмице пратило је 1.650.000 гледалаца.

Останите уз РТС и у наставку Европског првенства, на нашем сајту читајте најновије вести из света фудбала, пратите стручне анализе из специјализованог студија и уживајте уз ексклузивне преносе на Првом и Другом програму РТС-а.

Останите уз РТС, на нашем сајту читајте најновије вести из света фудбала, пратите стручне анализе из специјализованог студија и у наставку фудбалског првенства навијајте уз ексклузивне преносе на Првом програму РТС-а.

Наша прва станица је Сокобања, једна од најзеленијих оаза у Србији. У јуну ћемо посетитити и Ртањ, а у јулу нас очекујте у Великом Градишту, Врњачкој Бањи, Рашки и Чачку.

Популарна емисија забавног програма која је неизоставни гост у нашим домовима сваке суботе и недеље - било да је празник, лето или зима...

Шареница караван - викендом од 9 часова, у бојама Србије.

Уреднице емисије: Наташа Бата и Ана Емић

Водитељи: Ана Емић и Слободан Шаренац

Емисију "Сви играју, фудбал побеђује", анализу игре, изјаве нашег селектора и играча након утакмице пратило је више од 1.600.000 гледалаца. Од 10 најгледанијих садржаја у недељу, чак 8 је емитовано на Првом програму, а осим преноса утакмица и специјалне емисије, највише сте гледали Дневник 2, квиз Слагалица и емисију Сасвим природно.

Изузетну гледаност од почетка Европског првенства имају преноси свих утакмица из Немачке. Останите уз РТС, на нашем сајту читајте најновије вести из света фудбала, пратите стручне анализе из специјализованог студија и у наставку фудбалског првенства навијајте уз ексклузивне преносе на Првом програму РТС-а.

У Азији ћемо упознати футуристични Сингапур, пренасељени Хонг Конг и такмичарску Јужну Кореју.

На Блиском истоку Фантастична планета пловила је кроз Ирак реком Тигар и била на посебном окупљању једног од најтајанственијих народа на свету - Јазида. Током рата у Израелу забележили су страхоте које подносе оба народа чекајући мир.

У Африци, Владимир Банић је испратио једну од највећих миграција на свету - велико путовање животиња из Кеније у Танзанију и најзидржљивије тркаче планете - Каленџин људе.

У Северној Америци Фантастична планета је упознала вуду религију и људе који верују да духови постоје и да се са њима може разговарати. У ураганској Флориди сазнају о томе колико планета може да буде екстремна као и колико смо близу томе да обичан човек путује у космос.

Фантастична планета у овој сезони отпутовала је и у далеку Аустралију где је Владимир Банић проверио како се живи у граду који је саграђен под земљом, где је место Абориџина данас и колико модерни човек утиче на остали живи свет овог најненасљенијег континента.

У Европи Фантастична планета је обишла Исланд током ерупције и снимила историјски Калчо Сторико, најбруталнији постојећи спорт, али и једну од најопаснијих трка на овом континенту - ону са биковима у Памплони.

После више од 200 дана снимања и неколико кругова око глобуса аутор Владимир Банић каже да и даље постоје места која се опиру да постану део униформне планете која се храни у fast food-у, живи на друштвеним мрежама и облачи, радује и жали као да чита сценарио, а не да живи свој живот.

Данас је изазов наћи такве људе - оне који живе за себе, а не за друге. То су посебни припадници наше врсте и сваки пут се осетим пребогато када упознам нечију искрену страст, жељу па и страхове. 

О томе колико је захтеван био овај документарни пројекат Банић каже да километри све говоре. 

У првој сезони смо имали преко осамдесет летова у једној години. У овој је број летова нешто мањи, али је то надокнадио број километара које смо екипа и ја превезли аутомобилом, а реч је о десетинама хиљада. 

Организам реагује на све промене, климатске, временске, промене у исхрани. Снимали смо на преко 4000 метара у Перуу. Висинска болест је озбиљна претња и чак и без ње човек се много брже умара и изазов је био радити по 12 сати у таквом амбијенту. Примили смо вакцине за болести које преносе комарци и били на антималаричним лековима дуже време. 

Владимир Банић је пре рада на документарном серијалу Фантастична планета био РТС-ов репортер који је извештавао са бројних места која су била ризична, због чега је и добитник награде за новинарску храброст Милан Пантић. Био је у  ратној Сирији, Авганистану, Гази, Нагорно Карабаху, као и црвеним зонама Италије и свуда где се ширила корона на почетку пандемије укључујући Јапан и Француску. Колико се рад на Планети разликује од његове претходне специјалности и шта им је заједничко? Он каже то што се у оба случаја дан заврши без слободног атома енергије. Ипак, наглашава да у томе није сам.

Захвалан сам екипи која је разумела да радимо на нечем посебном. И што је схватила да са нашим српским буџетом можемо да се такмичимо са великим продукцијама само ако од једног радног дана направимо два, од два четири и на крају од двеста - четиристо. Наши гледаоци имају кабловску телевизију и очи су им навикле на један квалитет програма који ми покушавамо да стигемо и можда мало пребацимо. Сниматељи и монтажери су радили у једном дану дупле смене и ја сам им због тога захвалан.

Фантатстична планета је пројекат у којем су укључени међународни професионалци, колико је то допринело да овогодишњи серијал опет буде на нивоу светских продукција?

Много. Од почетка је у организацији снимања и истраживању саговорника укључена Линда Гиветаш (Linda Givetash) која је Канађанка, са јужноафричким и иранским пореклом. Њено знање и искуство коју као некадашњи новинар NBC News, а данас AFP носи нам је значајно помогло у овој сезони.

Опет је са нама био сниматељ Бразилац Карлос Леандро Рамос (Carlos Leandro Ramos) који је прошле године са Фантастичном планетом прошао Фавеле Рио де Жанеира, а ове целу Јужну Америку, са изузетком Аргентине у којој је снимала Камила Познер (Camila Pozner). У Северној Америци придружио нам се веома талентовани Метју Боуви (Matthew Bowie), а у Африци је опет био са нама Лоренс Кимани (Lawrence Kimani).

Главни сниматељи на серијалу су Борислав Ристовић, Марко Бајжељ и Михајло Тодоровић. Монтажери су Давор Босанкић и Драган Красић.

У оквиру Малог летњег биоскопа гледаоци ће имати управо прилику да погледају најуспешније филмове из протеклих година – како произведених код нас, тако и у Европи и Азији. Гледаоци ће моћи да се упознају са другачијим културама, обичајима, другачијим дилемама и проблемима, другачијим ауторским приступима, али ће неминовно на крају закључити да је дете свуда дете, без обзира на националну, верску или расну припадност.

Уредник Малог летњег биоскопа је Бранко Вучић.

Уредници и водитељи емисије "Сви играју, фудбал побеђује" су Тијана Јевтић и Стефан Бендић, уз комплетну новинарску екипу Спортске редакције. У специјализованом студију РТС-а су и добро познати гости – Раде Богдановић, Мирослав Вјетровић и Саша Јанковић. За студијске анализе задужени су Дејан Недић и Милан Јеремић, а видео анализа утакмица и тактике тимова задатак је Немање Милинчића. Коментатори утакмица током првенства су Александар Стојановић, Милош Кривокапић и Немања Матић.

Коментатори утакмица биће Александар Стојановић, који ће са лица места пратити утакмице наше репрезентације, а остале утакмице коментарисаће Милош Кривокапић и Немања Матић. Уз нашу репрезентацију биће два репортера, Предраг Страјнић и Душан Албијанић. Они ће се јављати из кампа Србије у Аугзбургу, као и градова где Србија игра своје дуеле Гелзенкирхена и Минхена. Гледаоцима РТС-а преносиће и атмосферу са улица немачких градова, као и такозваних фан зона у којима ће бити навијачи из целе Европе.

Из београдских студија РТС-а емитоваће се емисија "Сви играју, фудбал побеђује". Уредници и водитељи биће Тијана Јевтић и Стефан Бендић уз комплетну новинарску екипу Спортске редакције.

Наравно биће ту и добро познати гости: Раде Богдановић, Мирослав Вјетровић и Саша Јанковић. За студијске анализе биће задужен Дејан Недић и Милан Јеремић, видео анализа утакмица и тактике, поготово Србије, биће задатак Немање Милинчића.

Све о Европском првенству у фудбалу на сајту РТС-а

Овог лета ставите фудбал у џеп. Пратите Европско првенство у фудбалу на РТС интернет порталу и мобилној апликацији. Резултати, коментари и анализе током утакмица, вести и информације које нисте ни знали да вас занимају. Све о фудбалу на РТС.РС.

Предстоји нам 30 дана фудбалског уживања, које ће, надајмо се, бити допуњено успехом репрезентације Србије.

Прича о бомбардеру америчког ратног ваздухопловства у Другом светском рату који је бесан јер га хиљаде људи које никада није срео покушавају убити. Али његов стварни проблем није непријатељ, него његова властита војска која стално повећава број мисија које мушкарци морају прелетети да би завршили службу. Ипак, ако Јосаријан покуша избећи своје војне задатке, прекршиће Кваку 22, урнебесно злокобно бирократско правило које одређује да је брига за властиту сигурност пред стварним и непосредним опасностима процес рационалног ума; човек се сматра лудим ако и даље својевољно лети на опасне борбене мисије, док је захтев да се уклони с дужности доказ здравог разума те се због тога не може ослободити дужности.

Улоге: Кристофер Абот, Кајл Чендлер, Елен Курас, Грант Хеслов, Џорџ Клуни, Теса Ферер...

Режија: Џорџ Клуни

Музичари Народног ансамбла РТС-а, под управом Синише Вићентијевића пратиће звезде народне музике: Снежану Ђуришић, Радишу Урошевић, Радета Јоровића, Јелену Броћић, Драгану Радосављевић Цакану, Николу Зекића и Даницу Крстић.

Упознајемо вас са победничким филмом, комедијом са јаким социјалним контекстом "Анора“ америчког независног редитеља Шона Бејкера, добитником награде за режију "Велико путовање“ Мигела Гомеса, који је критика уз победника фестивала највише истицала. Доносимо ексклузивно причу оскаровца Герија Олдмана и Паола Сорентина о љубавном писму Напуљу насловљеном "Партенопе“.

Посебну пажњу указујемо филму на који је легендарни Копола чекао пола века дистопијском епу "Мегалополис“ са Адамом Драјвером у главној улози као и посвети легендарном Марчелу Мастројанију, отелотвореној кроз филм “Мој Марчело”.

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализацијад: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић

Покушаји преласка Медитерана су готово свакодневни. Организација "Лекари без граница" је у протеклим годинама од сигурне смрти спасла више од 90 000 миграната. Мигранти покушавају да доплове до италијанског острва Лампедуза које је од либијске обале удаљено око 300 километара. Без навигације и познавања мора, на несигурним и често неисправним чамцима мигранти данима лутају по мору, многи од њих страдају у олуји, многи дехидрирају.

Брод "Џио Барентс" на коме је била и екипа РТС кренуо је средином новембра прошле године из луке Чивитавекија у Италији и после неколико дана пловидбе на тридесетак километара од либијске границе, у међународним водама изведена је акција спасавања 57 миграната који су на малом чамцу кренули из Либије. Како су нам мигранти испричали на мору су провели 18 сати а на овај, малтене самоубилачки пут кренули су из различитих разлога. Избеглице из Судана беже од, како су рекли, расистичких прогона у Дарфуру, они који су дошли из Пакистана и Бангладеша надају се бољем економском животу, из Етиопије беже због сукоба различитих етничких група. Потресно је сведочење египатских миграната који говоре о језивом третману кроз који су на свом мигрантском путу пролазили са либијским трговцима људима. И сви се они надају бољем животу у Европи.

А Европа је свој став према мигрантима променила. Од подршке мигрантима и заједничке акције спасавања које је са невладиним организацијама на Медитерану спроводила 2014. и 2015. године, Европа је сада заузела већински антимигранстки став. Из фондова Европске уније финансирају се бродови Либијске обалске страже која патролира либијским водама и хапси мигранте који покушавају да пређу Медитеран. Одводе их у прихватне центре или затворе, како их мигранти називају, у којима их, по њиховим речима, малтретирају, туку, силују и из затвора излазе уз огромну своту новца коју је породица избеглих принуђена да прикупи и тако плати њихову слободу. Кршење људских права у либијским мигрантским центрима забележено је и од стране Уједињених нација.

Прилив миграната у Европу, европске земље покушавају да спрече и бројним и законима који отежавају рад невладиних организација које спасавају људе на мору: условљавају их да се враћају у Италију након једне изведене акције спасавања иако у близини на мору и даље има ургентних позива за помоћ, додељују им као сигурне луке за искрцавање удаљене градове на северу Италије чиме отежавају и смањују њихове друге акције спасавања. Тренутно има око 15 организација које бродовима и авионима недгледају Медитеранско море и покушавају да спасу људе које је крајњи очај натерао на овакав избор.

Међународне конвенције налажу да се човеку који је у опасности на мору помогне, да се он одведе у најближу и сигурну луку. Иако се већина спасавања изводи у међународним водама у либијској и малтешкој спасилачкој зони, мигранте углавном одводе у италијанске луке. Зашто? Пошто је Либија земља из који мигранти беже, немогуће их је вратити у Либију као прву сигурну луку, друга најближа земља је Малта али Малта, по изјавама хуманитарних радника "Лекара без граница", не одговара на спасилачке позиве који су им упућени. Трећа сигурна лука је Италија. Тако је у Италију протеклих година, само од стране "Лекара без граница" доведено и од сигурне смрти спасено око 90 000 избеглица које претежно долазе из супсахарске Африке, Сирије, Пакистана…

Оне који преживе пустоловину на Медитерану, када дођу на тло Европе, тек чека даља неизвесност. Добијање азила некада траје годинама. Неки од њих, за које италијанске имиграционе власти утврде да нису животно угрожени у земљи из које долазе, биће депортовани назад. Неки ће чекајући да добију азил побећи из избегличког кампа и свој живот у Европи наставити у илегали, нажалост често и у криминалу. Неки ће покушати да се споје са фамилијом која је у некој другој европској земљи и из Италије ће отићи рецимо у Белгију, али ће их белгијске власти на основу усвојеног Даблинског споразума поново вратити у Италију као прву земљу Европске уније у коју су они дошли. Често, за ове људе, неизвесност доласком у Европу тек почиње. Мада, какао многи од њих у разговору за РТС кажу – они су већ мртви после свега што су у својим земљама или на мигрантском путу прошли, тако да ни опасност Средоземног мора ни бирократија Европске уније за њих није никакав проблем. За њих је то спас.

Документарни филм ће бити приказан на РТС 1 у емисији Око магазин у уторак 11. јуна у 18 часова и 25 минута.

Сценарио и режију документарног филма "Mare Salutis – море спаса" потписује Слађана Зарић. Сниматељ је Никола Ђуровић. Монтажер Марко Вујовић, дизајнер звука Бојан Манговић, композитор Владимир Тошић.

"Ја сам много срећан што почињемо четврту сезону Камионџија. То да смо на четвртој, значи да нас је публика прихватила и заволела. Кад смо почињали било је ризично јер ликови Павла Вуисића и Миодрага Петровића Чкаље су обавезивали нас који смо прихватили да ову неку врсту наставка радимо, али очигледно да смо успели и мени је ово један од најдражих пројеката“, навео је глумац Тихомир Станић.

Убска општина је главно одредиште камионџија и у четвртом серијалу, у који се ушло амбициозније, са гостујућим глумцима, озбиљнијим објектима и новим локацијама у Нишу и на Дивчибарама.

"Мислим да смо расли из сезоне у сезону и да је свака следећа била динамичнија, духовитија и боља на неки начин. Мислим да ова четврта сезона има потенцијала да буде најбоља“, истакао је редитељ серије, Филип Чоловић.

У фокусу приче Камионџија је обичан човек, који пролази кроз актуелне друштвене односе. Серија осваја гледаоце и афирмацијом традиционалних вредности и људских врлина.

"Мислим да се наставља једна лепа сага. Једно путовање, једна лепа  породична забава и ја сам срећан што могу са мојим драгим пријатељима да учествујем у свему томе“, навео је глумац Слободан Бода Нинковић.

Последња клапа, четвртог серијала Камионџија планирана је за половину септембра, а емитовање нових епизода на РТС-у наредне године.

Вешто избегавајући општа места и идеализацију сеоског живота, али и подсмевање, ова серија са топлином води две паралелне приче: једна је прича породице Малешевић, а друга њиховог рођака, младог обавештајца Вранића који се разочаран изненада враћа у завичај.

Ова два тока додирују се танком рођачком нити, игром случаја и разних непредвиђених околности на које су ови људи после свега навикли, тако да никада ниједном ситуацијом нису ни затечени ни изненађени, већ упорни и жилави, са пуно снаге, духа и хумора, доприносе животу који се пробија и одвија јачи од свих идеологија, ратова, несрећа и искушења.

Публика је због тога заволела, а у трећој нас очекује нови заплет, иста екипа глумаца и другачија свакодневица омиљених јунака. "Јер је наша одлука, моја одлука била, када сам правио и филм, и касније серију, да се бавимо свакодневним проблемима те мало специфичне породице, тако да у том смислу, када се људи смеју ликовима, јунацима и када се саосећају са њима они се препознају“, истакао је глумац и редитељ Гордан Кичић.

Лена Лазовић, која тумачи лик ћерке Виде у првој сезони имала је четири и по године, у другој седам, а у трећој сезони гледаћемо је као девојчицу од 11 година.

Заплети приче прате њено одрастање и године.

"Јадранка је реалан лик, мислим да свака жена може да се идентификује са њом, то ће се наравно десити и у трећој сезони. Не смем тачно да откривам све њене проблеме и дилеме, али биће једна јако узбудљива и занимљива сезона“, рекла је глумица Нина Јанковић Дичић.

Јесу ли Јадранка и Вељко задовољни својим животима и хоће ли превазићи кризу средњих година, остаје да видимо у новим епизодама.

О Нетфликсовој осмоделној серији “Рипли” -  из ракурса Ђорђа Бајића.

Режија: Кеони Ваксман