Поред породице Мајсторовић стални јунаци серије су и полицајац у пензији у звању управника зграде Стеван Лисичић и његова жена Марта, брачни пар Марић који чине неуропсихијатар Сава и докторка пластичне хирургије Викторија, сликар Леон, доброћудни мајстор Моца и његова строга жена Жана, посесивна мајка Цвета и њен увелико одрасли син Микица.

У мали универзум породице Мајсторовић и њихових комшија у Ранкеовој 12, повремено се укључују и ликови који уносе додатни немир у њихове ионако узбуркане односе. Тако у овој сезони нове ликове, између осталих, играју Небојша Илић, Ива Илинчић, Хана Бештић и Марија Пикић.

Током протеклих година серија “Радио Милева” постала је јединствен телевизијски феномен, обарала је рекорде гледаности, добијала награде и окупљала све генерације испред малих екрана. Од 15. септембра, време је да се поново смејемо заједно.

Главне улоге тумаче Олга Одановић, Марија Вицковић, Кристина Гаврић - Богуновић, Дара Џокић, Бранимир Брстина, Бојан Жировић, Марко Гверо, Анђелка Стевић Жугић, Немања Оливерић, Ненад Стојменовић, Анастасија Мандић, Мирјана Ђурђевић, Јована Гавриловић, Светозар Цветковић и Никола Којо, који се у новом циклусу појављује и као редитељ епизода ове серије.

Креатор серије и продуцент је Небојша Гарић.

Од 20 најгледанијих ТВ садржаја у августу, чак 19 је емитовао Први програм РТС-а.

Месец за нама обележили су спортски преноси. Најгледанија је била кошаркашка утакмица између Србије и Естоније, коју је пратило готово милион и по гледалаца, уз удео у гледаности од 34,6%. На листи најгледанијих су и остале утакмице са Европског првенства, као и специјална емисија "Један за сви". Милионски аудиторијум пратио је сваку утакмицу Црвене звезде у квалификацијама за Лигу шампиона.

Традиционално, централна информативна емисија "Дневник 2" најгледанији је информативни садржај у Србији, док су на листи и остале дневне информативне емисије РТС-а. Међу најгледанијим ТВ садржајима у Србији у августу је и квиз "Слагалица", али и остали садржаји забавног програма. Током августа, гледали сте и наше домаће серије, као и документарни програм РТС-а.

Останите уз РТС и у септембру, када вас очекује нова јесења програмска шема испуњена премијерним телевизијским садржајима.

Сазнаћемо зашто тоне престоница Индонезије - Џакарта и због чега Кајен жене у Тајланду носе металне прстенове око врата.

Истражићемо ког је укуса токсична риба у Јапану, зашто је пацов деликатес у Вијетнаму, и због чега у Гани плешу на сахранама.

Сазнаћемо да ли је Лох Нес заиста дом за чудовиште, да ли је коначно откривен идентитет Џека Трбосека и зашто се афрички Хереро људи венчавају са најближим сродницима?

Од 18. септембра сваког четвртка у 22 сата.

Дан може бити обичан или посебан, тежак или лак. У сваком дану може се пронаћи или десити и нешто ново - корисно, забавно или занимљиво. Зато је ту "Један дан" - емисија чији гости и теме могу допринети да остатак вашег дана буде испуњенији и инспиративнији...

Водитељску екипу емисије чине позната и омиљена ТВ лица Јавног медијског сервиса Србије: четири даме - Кристина Раденковић, Ивана Миленковић, Милица Гацин и Јелена Симић а уз њих и два џентлмена, два имењака - Стефан Поповић и Стефан Мрваљевић.

Они ће и током ове телевизијске сезоне сваодневно радним данима бити домаћини у РТС-овом Студију 3 и водити вас кроз најактуелније теме из области културе, уметности, спорта, здравља, музике, кинематографије, науке, друштвених феномена али и родитељства, нових технологија, савременог живота...

У новој ТВ сезони, емисија "Један дан" доноси: ексклузивне госте, атрактивно продуциране репортаже, динамична уживо укључења новинара са терена, брзе, атрактивне, здраве и приступачне кулинарске рецепте али и животне приче које инспиришу, едукују и информишу. Садржај је додатно обогаћен новим тематским рубрикама, које прате савремене токове и одговарају на потребе и интересовања ширег аудиторијума.

Са новим студијским декором и освеженим визуелним идентитетом, емисија "Један дан", остаје препознатљива као јединствен пројекат редакције Забавног програма РТС-а: информативна, актуелна и забавна, са посебним акцентом на квалитетну телевизијску продукцију.

Тим емисије и ове сезоне предано ради на испуњењу очекивања својих гледалаца, нудећи релевантне и занимљиве садржаје, са жељом да "Један дан" и даље буде - део сваког вашег дана...

Не пропустите "Један дан" - радним данима, од 13.30 часова, на Првом програму РТС-а.

„Мислим да је била сјајна екипа и глумачка и техничка и да смо изгурали причу на најбољи могући начин. То је једна предивна прича, и љубавна и животна, и имао сам задовољство да играм Обрена“, рекао је глумац Милутин Мима Караџић након што је пала последња клапа серије.

Колеге са класе, млади глумци Ђорђе Кадијевић и Теодора Драгићевић, играју будући брачни пар Драгана и Уну. У улогама његових родитеља су Мима Караџић и Нела Михаиловић, а њених Александар Ђурица и Слобода Мићаловић.

„Гледамо тај мали судар светова, градске и сеоске приче и гледамо двоје младих људи који су у другим околностима одрасли. Спајају се, навијамо за њихову љубав и видећемо шта ће ту да се деси“, загонетно каже Ђорђе Кадијевић.

„Биће им занимљиво да прате и ствари које се дешавају око наше љубави. Ствари које су прљавије од те љубави, које су везане за новац, за неке фрустрације који старији осећају. Биће то занимљива прича“, наглашава глумица Теодора Драгићевић.

Десет епизода серије Извор биће приказано на РТС-у током следеће године.

Радним данима у 20 часова, од 15. септембра, пратимо нове авантуре добро познате екипе из Ранкеове 12, у новој сезони серије "Радио Милева". Доживљаји неодољиве Милеве Мајсторовић, коју маестрално тумачи Олга Одановић, њене породице и комшија - и ове јесени насмејаће нас до суза.

Од 20. септембра, гледаћемо нову викенд серију "Руски конзул". Након успеха истоименог филма, стиже и серија од пет епизода, у којој пратимо дешавања која су дефинисала суживот Срба и Албанаца на Косову.

Серија и филм рађени су према истоименом роману Вука Драшковића. У центру збивања је српски доктор Илија Југовић, који 1973. године по казни добија премештај у болницу у Призрену. Ту упознаје професора историје, Љуба Божовића, самопрозваног руског конзула, наизглед психијатријског пацијента. Божовић тврди да ће ускоро "Русија опет постати Русија, а Косово ће опет бити српско" и зато се против њега окрећу локални албански моћници. Међутим, у Божовићеву заштиту стаје доктор Југовић, једина спона између правих Срба и правих Албанаца.

Улоге тумаче Небојша Дугалић, Жарко Лаушевић, Паулина Манов, Светозар Цветковић, Даница Радуловић, Висар Вишка, Енвер Петровци, Нада Мацанковић, Мето Јовановски, Менсур Сафхиу, Игор Ђорђевић и многи други. Редитељ серије је Мирослав Лекић, који потписује и сценарио. Сарадници на сценарију су Владимир Табашевић и Игор Бојовић.

Након "Руског конзула", гледамо "Михољско лето" - драмедију чија је радња смештена у дом за старе "Феникс". Кроз дванаест епизода, серија се бави догодовштинама станара дома, медицинског особља, као и посетилаца дома. Упркос својим годинама, домци пролазе кроз ситуације као што су борба за власт, романтични љубавни троуглови, криминал, развој нових изума и бизниса.

Глумачку поделу чине: Светозар Цветковић, Аница Добра, Гордана Гаџић, Цвијета Месић, Славко Штимац, Тихомир Станић, Младен Нелевић, Немања Оливерић, Милица Трифуновић, Јован Белобрковић, Јелена Ступљанин, Маја Манџука, Милош Самолов, Бојан Димитријевић, Борис Пинговић.

Креатор и главни писац серије је Иван М. Лалић, а на сценарију су радиле и Јелена Илић и Јелена Вуксановић. Редитељ је Иван Стефановић, други редитељ и извршни продуцент је Дејан Караклајић.

Следи серија "Тврђава" која прати животе младог пара и њихових рођака и пријатеља током турбулентних деведесетих година у којима се Југославија гасила. Фокусира се на породицу и све оно што она носи и значи: моралне дилеме, сукоб и помирења и, изнад свега - љубав. Иако су дешавања серије смештена у историјски контекст краја Југославије, бављење свима блиским емоцијама чине је универзалном, а борба за добро, за своје парче светлости у тамном времену наше јунаке учи да је најчвршћа тврђава породица пуна љубави

Креатор серије је Мирко Стојковић, сценаристи Мирко Стојковић и Горан Старчевић, редитељ Саша Хајдуковић. Главне улоге тумаче Дарија Вучко и Огњен Мићовић, а уз њих играју Љубомир Бандовић, Никола Пејаковић, Јово Максић, Николина Фригановић, Славиша Ћуровић, Слађана Зрнић... 

Будите уз РТС-ов серијски програм и ове јесени.

Тако су се појавили аутори који испуњавају услове - Никита Миливојевић, позоришни редитељ пореклом Далматинац, затим Загрепчанин, писац Ђорђе Матић, телевизијски аутор Борис Миљковић, родом из Загреба а пореклом из Славоније, писац Владимир Табашевић, родом из Мостара а духом из Дубровника и сценаристкиња Наташа Дракулић, Личанка, драматург и уредник ове телевизије.

Њихове су приче, редом, реализоване током једне календарске године. И заиста, донеле су слике, осећања и сведочења најразличитијих људи, њихових мишљења и радова, обичаја и деловања. Кроз прву продукцију епизода ове серије, прошли су носталгични српски исељеници из Аустралије, песме Арсена Дедића, епископ далматински Никодим, у свом невероватном Шибенику и манастиру Крка, јавио се Драган Великић из Пуле, а редитељи ових телевизијских личних есеја причали су и своје породичне приче из којих, испоставиће се, произилази и део њихове поетике.

Чуо се глас Радета Шербеџије, обилазили смо са приповедачем и песником Ђорђем Матићем занимљиве и значајне адресе Срба у Загребу и открили колико је позоришни живот Загреба повезан са онима којих више нема а који су, са осталима, обликовали културу тог средњеевропског града. Причао нам је о томе и писац и бивши уредник ХРТ-а, Драго Кекановић, писац романа о загребачкој принцези, Кантакузени из Смедерева, давнашњој становници Загреба и посредној лауреткињи првог издања награде Београдски победник, а Јован Ћулибрк, велики познавалац рок музике, од Лајбаха до Идола, владика Славонски, данашњи становник Пакраца, пријатељ Лори Андерсон, доктор Јерусалимског универзитета, представио нам библиотеку владичанског двора у Пакрацу, достојну великих библиотека Европе свог времена, видели смо тамо и колекцију слика српског барока, али и планове за музички студио, концерте нових рок група и културне планове које само такав виспрени и жив дух може замислити. У Славонији смо посетили родну кућу Милутина Миланковића, након тога и библиотеку Мађарске академије наука у Будимпешти у којој је постављена спомен плоча овом великом српском научнику, са жељом да нагласимо да је српска култура неодвојиви и формативни део европске културе.

Млади писац Владимир Табашевић провео нас је, кроз Драгојевићеву поезију, по Дубровнику историје, зидина, прича и сећања, окупао се у мору Затона и оставивши за собом зрно личне поетике.

По Дубровнику нас је водила и глумица Јелена Рајић, а Мирослав Бошковић, јереј Епрахије захумско-херцеговачке и приморске и Иван Виђен, историчар уметности откривали су нам тајне и чудеса српског Дубровника.

Кроз историју Срба у Лици, Банији, Кордуну, провела нас је Наташа Дракулић са својим саговорницима чији су живот и рад уткани у културни живот Срба на овим просторима. Између осталих о томе су сведочили књижевници Милош Кордић, Миле Боснић, Мирко Демић, историчар Чедомир Вишњић и историчари уметности Марко Миљановић и Сњежана Орловић.

О богатству културног наслеђа Срба Источне Славоније, Барање и Западног Срема, o традицији, значају цркава и манастира у Даљу, Вуковару, Осијеку, Белом Манастиру, Кућанцима, Кнежеву, у разговору са црквеним старешинама Наташа Дракулић кроз три епизоде слика културни пејзаж српске заједнице. Слику заокружују саговорници писац Ђорђе Нешић, историчар Боривој Чалић, професор Милош Катанић, новинар и писац Славко Бубало.

Уторком у 22 на РТС 1.

– Да, принцип помаже да се на најједноставнији начин дође до истине. И мислим да је он сада можда најпотребнији људима, јер до сада, током историје, била су наметнута неке теорије од стране религија и од стране идеологија и од стране владара, које су имале за циљ да се наметну као истина. Али су биле малобројне. Биле су чврсто утемељене, али малобројне.

А сада, у овом времену, од постојања друштвених мрежа, а поготово од ових пост-идеолошких ауторитарних режима, са друге стране, ми смо свакодневно бомбардовани теоријама којима није циљ да се саме по себи наметну као истина, него им је просто циљ да истину обесмисле и обезвреде.

И у том смислу, мислим да нама је сваког дана за наше ментално здравље потребна, рекао бих, чак Окамова косилица, како бисмо знали да рашчистимо ту шуму, тај коров дезинформације и полуистина и да одржимо своје ментално здравље.

Реч је о психолошком трилеру који се бави насиљем над женама, заправо о жртвама насиља. Па ево, ви и ваша ко-сценаристкиња, Ива Митровић, на који начин сте и шта сте хтели да испричате?

– Главна јунакиња серије, адвокатица која углавном заступа жене жртве насиља, а у нашој серији по први пут она стаје на другу страну, односно заступа мушкарца који је оптужен за убиство своје девојке.

И ми често слушамо те приче, поготово познате личности, када су оптужене за сексуално и друго насиље, да им је то намештено, да им је то нека теорија завере која стоји за свега тога. И наравно, и наша главна јунакиња то никад није веровала, али у овом конкретном случају по први пут она даје себи могућност да поверује да је заиста неко наместио. Ако би могло да се намести, нека тајна служба, у овом случају руска, тако да је то разлог што она улази у ту причу и што заступа жртве, односно насилника.

Серија је и политички и шпијунски трилер, па неке ћемо личности и догађаје можда и препознати.

– Можда, имамо руску и америчку службу коју смо сада мало пременили. Американце смо представили мало стереотипније, рекао бих, а руска служба је онако баш колоритна и занимљива и надам се да ће то оставити јак утисак на гледаоце.

Ово је мини серија од шест епизода. Режира је Марко Ђилас. Када ћемо моћи да је видимо на малим екранима и коју поруку сте хтели да пошаљете гледаоцима?

– Поруку желимо да пошаљемо, управо што сам рекао на почетку, мислим да свако треба да набави једну себи Окамову оштрицу како би се бранио од гомиле будалаштина на којима смо свакодневно изложени.

А серија ће се емитовати, не знамо још увек тачно, биће током следеће године. Значи, биће сад на зиму или на јесен следеће године, видећемо, али ускоро ће бити.

Друга сезона прати причу о Жоау Хавеланжу и томе како је претворио ФИФА-у из обичне спортске организације у међународну силу. Преузео је власт од Европљана и задржао је скоро три деценије.

Улоге: Андрес Пара, Албано Џеронимо, Мариа Фернанда Кандидо, Едуардо Московис Леандро Фирмино...

Креатор серије: Армандо Бо

У вечерњим сатима, уз Први програм РТС-а било је више од милион и 300 хиљада гладалаца, што је за преко 400.000 гледалаца више од друге по гледаности телевизије у том термину.

Од првих десет на ранг листи најгледанијих ТВ садржаја у јулу, чак девет су садржаји нашег Првог програма. Традиционално, најгледанији садржаји били су квиз Слагалица и централна информативна емисија Дневник 2.

На листи најгледанијих емисија су и наше серије, специјалне и редовне емисије, наш информативни програм…

Као и сваког лета, највише сте пратили спортске догађаје - мечеве на Вимблдону, квалификације за Лигу Европе, преносе са светског првенства у ватерполу...

Лето и даље траје а пред нама је још много спортских узбуђења. Од 27. августа до 14. септембра гледаоци РТС-а уживаће у директним преносима са 42. Европског првенства у кошарци.

РТС - Нит која нас повезује.

У раскораку између ране младости која им измиче, и одраслог доба, наши ликови пoкушавају да редефинишу своје пријатељске и емотивне односе и схвате “куда даље”...

Кроз борбу са животним изазовима једне генерације, серија покушава и да дочара дух Београда данас: говори о онима који живе у њему, онима који из њега одлазе, али и онима који му се поново враћају.

Током 40 епизода серија прати живот четворо тридесетогодишњака кроз период од годину дана. Када се Филип, “дечко који обећава”, стипендиста престижног америчког универзитета, врати у Београд, испоставиће се да његова наизглед кратка посета, траје много дуже него што је планирано … Филипов повратак окупиће његове дугогодишње пријатеље, Љубу, Анђелу и Александру.

Већи део музичке подлоге чини ауторска музика домаћих бендова чиме сe евоцира атмосфера и дух времена. За снимање серије ангажовано је више од 200 глумаца, и коришћено око 300 локација на територији Београда.

Креатори серије: Горан Станковић и Владимир Тагић

Редитељисерије: Горан Станковић, Владимир Тагић и Милица Томовић

Сценаристи: Маја Пелевић, Димитрије Коканов, Милан Марковић Матис, Борис Гргуровић, Филип Вујошевић

Играју: Никола Ракочевић, Јована Стојиљковић, Андрија Кузмановић, Исидора Симијоновић, Анита Манчић, Небојша Дугалић, Милан Марић, Миона Марковић, Миодраг Драгичевић, Милица Стефановић, Марко Јанкетић, Хана Бештић, Миодраг Крстовић и многи други...

Сценографи: Ирена Марјанов и Марија Митрић

Костимограф: Милица Коларић

Композитор: Јања Лончар

Директори фотографије: Игор Маровић и Александар Караулић

Монтажери: Урош Максимовић, Владимир Радовановић и Јелена Максимовић

Продукција: РТС

Извршна продукција: "This and That Production"

У првој епизоди упознајемо Нину, Наталију, Александру, Катарину и Соњу. Проћи ће неко време док не схвате да не могу једна без друге, док се не појачају и ојачају и док не смисле начин како да победе. Ниједан мушкарац који ће им се придружити није обичан, јер на страну слабијег, у свету на који су оне кренуле, мало ко стаје.

Ову женску банду брижних мајки и сестара, оданих ћерки и супруга играју глумице Јелена Ђокић (Нину), Христина Поповић (Наталију -Тили), Марија Каран (Александру), Гала Виденовић (Катарину) и Милена Радуловић (Соњу).

Са друге стране ''Лигу изузетних џентлмена'' представљаће, Јован Лоле Савић, Небојша Дугалић, Бојан Димитријевић, Никола Ђуричко, Жарко Лаушевић, Виктор Савић, Миодраг Драгичевић, Никола Којо, Марко Гиздавић и Вук Ђукелић.

Играју још Светозар Цветковић, Марко Николић, Радован Вујовић, Игор Бенчина, Небојша Глоговац, Горица Поповић, Цвијета Месић, Рада Ђуричин, Ивана Поповић, Никола Ристановски, Славко Лабовић, Борис Пинговић, Небојша Кундачина, Драгана Варагић, Слободан Ћустић, Маја Шуша, Ненад Стојменовић, Нина Јанковић...

Сценаристи: Страхиња Радетић и Балша Ђого

Редитељ: Балша Ђого

Директор фотографије: Владимир Илић

Костимографкиње:  Драгица Лаушевић, Јана Захаријевић и Јелена Стефановић

Сценографкиње: Зорана Петров и Невена Мијушковић

Тонска обрада и избор музике: Александар Протић

Монтажер: Стеван Марић

Данијел је на тајном задатку: треба да утврди идентитет чувеног шпијуна који се крије под именом Томас Шо. У сарадњи са измореним ветераном Хектором Дежаном (Рис Ифанс), Данијел учи да се носи са пометњом која влада у животу агента на терену – обманом, опасностима и моралним компромисима.

Док залази дубље у свет илузије немачке престонице и открива нити завере која води до Вашингтона, Данијел се пита да ли ико може остати нормалан после мисије у Берлину.

Улоге: Ричард Армитиџ, Рис Ифанс, Леланд Орсер, Мишел Форбс, Ричард Џенкинс, Кеке Палмер, Ешли Џад, Џон Доман, Исмаел Круз Кордова…

Сценарио: Олен Стејнхауер

Улоге тумаче: Биљана Чекић и Мирјана Карановић (Дара Илић 1942. и 1991. године), Лука, Јаков и Симон Шарановић и Марко Гверо (брат Будо 1942. и 1991. године), Ања Станић Илић (Дарина мајка Нада), Златан Видовић (Дарин отац Миле), Марко Пипић (Дарин старији брат Јово), Татјана Пјевац (Зденка, Будина жена), Милош Лучић (Иван, Будин и Зденкин син), Сандра Љубојевић (комшиница Вера), Никола Радуљ (Верин старији син Богдан), Рајко Лукач (Верин млађи син Раде), Николина Фригановић (Милева), Анђела и Милица Јањић (Милевине ћерке), Татјана Кецман (часна сестра у логору), Ана Лечић (Божица, заповедница логора), Наташа Нинковић (Радојка, заповедница логорашица), Игор Ђорђевић (Анте Врбан), Марко Јанкетић (Вјекослав Макс Лубурић), Вук Костић (Фра Мајсторовић), Богдан Богдановић (Љубо Милош), Бојан Жировић (Јаша), Јелена Моор (Бланкица), Јово Максић (Младен).

Директори фотографије: Милош Кодемо и Алекса Радуновић

Костимограф: Иванка Крстовић

Сценографи: Горан Јоксимовић и Мина Лазаревић

Музика: Александра Ковач и Роман Горшек

Монтажер: Филип Дедић

Сценарио: Наташа Дракулић

Редитељ: Предраг Антонијевић

Продуценти: Макса Ћатовић и Предраг Антонијевић

Уредник серије за РТС: Марко Новаковић

Серија "Група" тежи да прошири и продуби слику о условима живота и карактерима главних ликова, што доприноси бољем разумевању тема, ликова, заплета, али доноси и хумор, узбуђење, везивање и проживљавање за гледаоце. Породица, школа и шири друштвени оквири могу да начине криминалца, али исто тако да створе и хероја.

Аутори серије су Драган Ђурковић и Урош Томић. Серија настала у продукцији РТС-а и продукције Vision team.

Сценаристи серије: Катарина Митровић, Сташа Бајац, Ђорђе Милосављевић, Страхиња Маџаревић, Гвозден Ђурић, Владимир Ђурђевић, Дуња Матић И Мирјана Новаковић.

Редитељи серије: Урош Томић, Иван Стефановић, Слободанка Радун, Јелена Гавриловић, Немања Ћеранић, Милош Радуновић и Гвозден Ђурић.

Улоге тумаче: Игор Бенчина, Денис Мурић, Филип Ђурић, Војин Ћетковић, Дејан Луткић, Јасна Ђуричић, Милица Трифуновић, Бранка Катић, Нела Михаиловић, Бојан Жировић, Ирфан Менсур, Матеа Милосављевић, Борис Исаковић, Ивана Зечевић, Мили, Павле Менсур.

Гледаоци РТС-а имаће прилику да од 12. јула уживају и у директним преносима Светског првенства у воденим спортовима. Као и до сада, учесници ће се такмичити у шест дисциплина - пливање, пливање на отвореним водама, синхроно пливање, скокови у воду, слободни скокови у воду и ватерполо. Ватерполисти Србије ће, као олимпијски шампиони, покушати да и освоје прву медаљу на светским шампионатима још од 2017, када су се у Будимпешти окитили бронзом.

Од прве трке на којој је 6. јула остварио одличан пласман, на РТС-у ћемо и даље пратити успехе нашег најбољег возача Душана Борковића на ФИА ТЦР светском првенству, где учествује као возач тима GoTracing уз подршку Expo 2027 Београд.

Почињу и Европске квалификације у фудбалу. На Радио-телевизији Србије овог лета гледаћемо квалификационе утакмице Звезде за Лигу шампиона, Партизана за Лигу Европе, као и Радничког из Крагујевца и Новог Пазара за Лигу конференције.

Посебна посластица за љубитеље спорта свакако ће бити Европско првенство у кошарци, које ћемо на програмима РТС гледати од 27. августа до 14. септембра. Као и претходна три издања, 42. Европско првенство за кошаркаше биће одржано у четири земље. Овога пута у Летонији, Финској, Пољској и на Кипру. По завршетку групне фазе, пласман у осмину финала избориће четири најбоље репрезентације из сваке групе, а онда следе нокаут мечеви све док Европа 14. септембра у Риги не добије новог шампиона. Титулу ће бранити Шпанци, док ће Србија још једном покушати да се домогне првог злата откако је самостална држава. 

Од 50 најгледанијих ТВ садржаја у првој половини ове године, чак 44 емитовао је наш Први програм. Традиционално, најгледанији садржаји били су квиз Слагалица и централна информативна емисија Дневник 2. На листи најгледанијих емисија су и наше друге специјалне и редовне информативне емисије - од Јутарњег програма, преко дневних информативних емисија, до вечерњих информативних ТВ садржаја. Међу најгледанијим ТВ садржајима у Србији током првих шест месеци 2025. године налазе се и наше домаће серије... спортски преноси... садржаји забавног програма... и серијали документарног програма.

РТС - Нит која нас повезује.

Тако девојка Зимче (Тијана Печенчић), четврта ћерка у породици, бива испраћена уз гласну музику и пуцање, док Рис (Радован Вујовић) одлази у "нови живот" без праве подршке, рањен неверством дугогодишње девојке...

Ту су и Клисура Мирко (Иван Михаиловић), из ромске породице, омиљен и изузетан младић, чији родитељи су усхићени да им син постане пилот, јер у свом задатом животу се "труде" - у градској чистоћи и са секундарним сировинама; затим Стошић (Бојан Перић), богати син разведених родитеља који се тешко да "увојничити"; такође и Џаковић (Бранко Јанковић), Шашвари (Драгана Дабовић), итд.

Сви они долазе, овако или онако испраћени и јављају се на портирницу Војне академије. Улазе кроз врата, дирљиво и духовито представљени, да унутра започну свој непознати нови живот...

Већ се прва епизода одликује изузетним хумором и снажним емоцијама, који ће се развијати у даљем току богате радње.

Поред ликова младих кадета, представљени су као занимљиви и јединствени људи и њихове старешине које играју наши познати глумци: Љубомир Бандовић, Бранислав Лечић (који глуми начелника Војне академије), Небојша Миловановић, Милош Тимотијевић и др.

У шароликим улогама родитеља кадета појављују се: Олга Одаловић, Воја Брајовић, Ивана Михић, Дара Џокић, Младен Нелевић, Феђа Стојановић и др.

Ауторски тим: Директор фотографије Зоран Петровић и Небојша Башић, сценограф Зорана Петров, монтажер Марко Глушац, костимограф Лана Павловић, уредник Мирјана Лазић Ромчевић.