Боје екипе Со браниће новинарка и оснивач Miss YU компаније Весна Југовић, певачица, кантауторка и писац за децу, Ана Миленковић, Биљана Сечивановић, фолк певачица, спортски коментатор Немања Матић, певач и композитор Душан Куртић и винар Јанко тј. Драган Васић.

„Бока поморска“ је реализована у савременом кинематографском језику, у складу са најбољим упоредним примерима модерне светске телевизије. Богато архивско наслеђе, сведочења стручњака и снимања на аутентичним локацијама воде гледаоце на узбудљиво путовање кроз историју јединог фјорда на Медитерану.

Серија поставља културни идентитет Боке Которске у фокус – као живу баштину народа који су вековима градили свој однос с морем, слободом, знањем и одговорношћу. Открива се право лице Боке: не као туристичке дестинације, већ као цивилизацијског простора дубоке традиције и трајних вредности.

Аутор концепта, редитељ: Растко Шејић; сценариста, новинар: Синиша Луковић; извршни продуцент: Жељко Комненовић; кинематографи: Часлав Петровић, Александар Калезић, Марко Ристић; дизајнер: Зоран Мујбеговић.

Продукција: Матица Боке и Шта хоћеш.

Кроз седам недеља ове даме ће са радошћу подржавати једна другу у такмичењу за награду од 200.000 динара, коју осваја она домаћица која је по оценама својих сапутница и супарница спремила најбољи ручак и оставила најбољи утисак.

Од декадентног живота у Мексику педесетих година 20. века, неких шпијунских прича до култних филмова који су седамдесетих година били забрањени за приказивање. У овој епизоди "Велике илузије" представљамо: Филм "Queer" Луке Гвадањина и "Црну торбу" Стивена Содерберга.

О трећој сезони "Белог лотоса" из ракурса критичара Драгана Јовићевића.

У "Премотавању" - "Недостаје ми Соња Хен" - подсећање на култни класик настао за време београдског ФЕСТ-а 1972.

У "Контраплану" са грчким редитељем Василисом Кекатосом, који представља нови филм "Наши најлуђи дани" који је светску премијеру имао на 75. Берлиналу.

Аутор и уредник: Сандра Перовић
Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Марија Арсенијевић, Светлана Перовић

Документарни серијал прати хронологију бомбардовања, која јасно показује како је НАТО мењао стратегију, како и зашто су се напади интезивирали и како је акције која је првобитно, по речима америчких генарала, требало да траје "неколико ноћи" прерасла у рат, који је трајао 78 дана. На самом почетку рата, бомбе су биле веома прецизне, циљеви искључиво војни… А онда су кренули напади на градове, села, мостове, почеле су, како је НАТО говорио, "колатералне штете" и страдање цивила. Почела је тактика застрашивања...

Слађана Зарић: "Током 78 дана бомбардовања готово да нема места у Србији и на територији Косова и Метохије које није гађано, много је цивилних жртава, разрушених домова, војних објеката, фабрика и инфраструктуре... Своја сећања на те дане у филму износе сведоци и актери догађаја и чланови породица настрадалих. Серијал доноси бројне, до сада неиспричане приче али и врло занимљиве архивске изјаве тадашњих челника и портпарола НАТО- а. Прва епизода посвећена је првим данима тог рата. Доносимо причу о томе шта је НАТО тада гађао и како је оно, за шта смо сви мислили да је државна тајна - постало једна од првих мета НАТО авиона. Први пут телевизијске камере ушле су у склониште, тачније у Истурено командно место Треће армије у Куршумлији где је те вечери погинуло 11 припадника ВЈ. Шта се у том тренутку дешавало у објекту дубоко под земљом, описују војници и официр који су те вечери тамо били..."

Бомбе су тог 24. марта 1999. године пале и на касарне у Прокупљу, Сомбору, Даниловграду... Погођено је око 40 мета. НАТО је и у тим местима тачно знао шта гађа. Уништавани су центри за електронско извиђање, радари, системи против ваздушне одбране. Тада је, по сведочењима амричких пилота, на небу изнад Југославије било око 400 НАТО авиона. Најмодернијим авионима Алијансе супроставили су се Миг-ови 29. И у том једном дану, за само неколико сати, српско ваздухопловство остало је без пет авиона, скоро половина ловаца Миг 29 уништено је и оштећено на небу те вечери. У извршавању борбеног задатка првих дана бомбардовања погинули су пилоти потпуковник Живота Ђурић и мајор Зоран Радосављевић.

Први део серијала "Хронологија једног бомбардовања" бави се и обарањем "Невидљивог", открива ауторка Слађана Зарић и додаје: 

"Припадници трећег дивизиона 250. ракетне бригаде објашњавају нам како је дошло до тога да се једном застарелом технологијом обори најсавременије чудо авио технике. Како је Нева победила Ф 117? Питање које је 1999. године вредело више од милион долара. Био је то и разлог зашто су, само неколико дана после обарања америчког поноса авијације, у Југославију дошли - руски обавештајци."

Документарни ТВ серијал "Хронологија једног бомбардовања" састоји се од пет епизода. Прва ће бити емитована на 26-ту годишњицу НАТО бомбардовања, у понедељак, 24. марта 2025, на РТС1, у 21.50. Остале епизоде ће ускоро бити приказане на РТС-у.

Ауторка документарног ТВ серијала "Хронологија једног бомбардовања": Слађана Зарић.

Новинари: Весна Илић и Милена Милетић

Директори фотографије: Сима Димитрић и Никола Ђуровић

Монтажери: Марко Вујовић и Бранислав Поповић

Графички дизајнер: Небојша Тесла/ Постпродукција слике: Никола Станкић

Композитор: Владимир Тошић / Дизајнер звука: Бојан Манговић

Продуцент: Љиљана Раковић

Филм је урађен у продукцији Радио-телевизије Србије. 

Нови серијал Музичке редакције РТС-а нуди јединствен телевизијски доживљај - свака епизода "Џез клуба" открива скривене тајне и фасцинантне моменте света џез музике.

Прва епизода, која је на програму у недељу 23. марта (РТС 2, у 21.15) - води вас на путовање кроз историју џеза, почевши од његових најранијих дана па све до најважнијих тренутака који су обликовали овај музички правац. Врхунски музичари и уметници Биг бенда РТС-а ће својим извођењима дочарати све етапе развоја џез музике а специјални гости ове епизоде биће: Марко Ђорђевић – одговорни уредник Редакције за џез и забавну музику Музичке продукције РТС-а, Нада Павловић – џез певачица и Милош Радоњић – некадашњи члан Биг бенда РТС-а.

Пијаниста, диригент, композитор, перформер и ди-џеј- Филип Булатовић, овога пута биће на новом задатку - у улози водитеља/домаћина нашег "Џез клуба". Аутор серијала је Доброслав Предић.

Свака епизода "Џез клуба" доноси јединствену причу о овом узбудљивом музичком правцу кроз разговоре са врхунским уметницима, а све то прате изузетне музичке изведбе Биг бенда РТС-а. Откривамо како је џез, од "музике за забаву", постао препознатљив симбол уметности и елеганције. Серијал пружа свеж и иновативан приступ, омогућавајући и новим, млађим гледаоцима да открију џез, његову дубоку емоционалну снагу и непоновљиве звуке.

Добро дошли у "Џез клуб"! 

Пратите нови ТВ серијал, од 23. марта, само на РТС-у: Прва емисија је на програму у недељу 23. марта у 21.15 (РТС 2)

Режија: Немања Војиновић

У овој епизоди “Велике илузије” представљамо, по мишљењу жирија којем је председавао амерички независни редитељ Тод Хејнс, најбоље филмове 75. Берлинала - од победничког који је освојио Златног медведа - “Снови” норвешког сценаристе и редитеља Дага Јохана Хаугеруда, до филма са најбољим сценаријем “Континентал” румунског аутора Радуа Жудеа. Говоримо и о најновијем филму, првом снимљеном на енглеском језику након "Паразита" -  “Мики 17” јужнокорејског редитеља Бонг Џун Хоа на кога се дуго чекало. Екслузивно вам откривамо шта је прослављеног немачког редитеља Тома Тиквера, инспирисало да сними “Светло”- филм којим је свечано отворен 75. Међународни филмски фестивал у Берлину.

Аутор и уредник: Сандра Перовић

Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић

Три године након завршетка претходне сезоне животи наших јунака су се битно променили. Вељко Радисављевић је као никада раније у потпуности посвећен породици; Јадранка, Милена и Александра су у сталној борби око нових послова у архитектонском бироу; Вида је све више оптерећена тинејџерским проблемима; Ћуфта је у међувремену постао страховито познат јер је снимио пуно серија које су имале огромну гледаност али је суштински незадовољан, Мики је сазнао да треба да постане деда... Током ове сезоне сви они ће се наћи на великој животној прекретници и током десет епизода ће морати да стигну до оне тачке у којој ће се суочити са собом, својим жељама, циљевима, али и слабостима и дилемама.

Главне улоге играју Гордан Кичић, Нина Јанковић-Дичић, Небојша Илић Циле, Војин Ћетковић, Теодора Милин, Богдан Филиповић, Милица Михајловић, Јована Гавриловић, Катарина Кића Гојковић, Алексеј Бјелогрлић, Александар Ђурица и Милутин Милошевић.

Креатор серије "Мама и тата се играју рата 3" је Гордан Кичић, који је уз Гвоздена Ђурића и њен редитељ. Као косценаристи потписани су Марко Манојловић, Гвозден Ђурић и Гордан Кичић. Музику за ову серију, као и у претходним сезонама, заједнички су направили Краљ Чачка и Марко Марић.

Продуцент је Радио-телевизија Србије, а серија је реализована у извршној продукцији Филмкомбајна, уз подршку This and That Productions.

Поред "Слагалице", високо на листи гледаности су и остале емисије Забавног програма: "Потера", "Нови почетак", "Кухиња мога краја", "На вечери код", "Стигни ме ако знаш", "Ја волим Србију" и "Моја дедовина" и "Шареница".

Најгледаније серије у Србији су "Радио Милева", "Камионџије д.о.о." и "Бранилац", а документарне емисије "Сасвим природно" и "Квадратура круга".

Милионски аудиторијум пратио је и квалификације репрезентације Србије за Европско првенство у кошарци и финале КУП-а Радивоја Кораћа између Партизана и Црвене звезде.

Фестивал "Песма за Евровизију", на којем је изабран нови представник Србије на Песми Евровизије у Базелу, обележио је крај фебруара. Милионски аудиторијум пратио је све три фестивалске вечери, а највише финалну, уз коју је било готово 1.300.000 гледалаца. На YouTube каналу РТС Песма Евровизије кроз три вечери ПЗЕ је пратило готово 400.000 гледалаца. Друштвене мреже РТС-а забележиле су рекордне резултате у броју прегледа – РТС-ов званични TikTok налог бележи више од 12 милиона прегледа, а Инстаграм налог за Песму Евровизије забалежио је више од 9 милиона прегледа. Укупан број простиглих СМС порука ове године је 161.384, а РТС ће свој део прихода остварених вашим СМС-овима дати у хуманитарне сврхе, као и увек - најмлађима.

РТС – Нит која нас повезује.

Овогодишње номинације за Оскара обележио је филм "Емилија Перез", који се нашао у чак 13 категорија, што представља велики успех за један мјузикл, упркос контроверзама у вези са приказивањем одређених ликова и културних тема.

"Бруталиста" редитеља Брејди Корбета, у ком Едријен Броди и Фелисити Џонс глуме мађарске избеглице након Другог светског рата, такође предњачи са 10 номинација, колико има и "Злоћа", блокбастер мјузикл, који је стекао велику популарност међу публиком.

За најбољу режију номиновани су Џејмс Манголд за филм о Боб Дилану "Потпуно непознато", Шон Бејкер за филм ''Анора'', Брејд Корбет за филм ''The Brutalist'', Жак Одијар ''Емилија Перез'' и Корали Фаржа за ''Супстанца''.

За најбољу главну глумицу номиноване су Деми Мур (којој је ово прва номинација за Оскара зу каријери дугој 45 година), Синтија Ериво, Карла Софија Гаскон, Мајки Медисон, и Фернанда Торес, а за најбољег главног глумца номиновани су Едријан Броди, Тимоти Шаламе, Колман Доминго, Рејф Фајнс и Себастиан Стен.

За најбољу споредну глумицу номиновани су Изабела Роселини, Моника Барбаро, Аријана Гранде, Фелисити Џонс, Зои Салдања, док су за споредне глумце номиновани Едвард Нортон, Киран Калкин, Јура Борисов, Гај Пирс и Џереми Стронг.

За најбољи оригинални сценарио номиновани су филмови Бруталиста, Анора, Истинска бол, 5. септембар и Супстанца.

У категорији кратког играног филма номинован је и један филм са ових простора - Човек који није мога шутети, Небојше Слијепчевића.

Почасни Оскари ове године биће додељени Квинсију Џонсу и Џулијет Тејлор, Награда Џин Хершолт Ричарду Кертису, а Меморијална награда Ирвинг Г. Талберг Барбари Броколи и Мајклу Г. Вилсону.

Пратећи живот ове породице у трећем циклусу серијала видећемо на који начин је могуће превазићи следеће проблеме:

- Бег из града

- Рођак у стану

- Породично насиље

- Криза средњих година

- Зависност од игрица

- Толеранција

- Осамостаљивање

- Запошљавање

- Кредити и мајстори

- Одлазак у старачки дом и деменција

У серији играју: Миња Филиповић, Ирфан Менсур, Бранислав Зеремски, Јадранка Селец, Стојан Ђорђевић, Милица Сужњевић, Никола Радивојевић.

Уредник серије: Невена Младеновић Благојевић

Продуцент: Драгана Богдановић

Сценарио: Мирјана Миња Филиповић

Стручни консултант: Ивана Табори Обрадовић

Продуцент: Драгана Богдановић

Редитељ: Милан Јовановић

Прича прати Имана, истражног судију чије унапређење се поклапа с протестима у Техерану. Када његов пиштољ нестане, почиње да сумња у своју супругу и ћерке, намећући строге мере које затежу породичне односе.

Ирански редитељ Мохамед Расулоф није могао да присуствује светској премијери свог филма на Канском фестивалу, зато што су га, управо због тог филма, власти његове земље осудиле на осам година затвора, бичевање, новчану казну и одузимање имовине.

Расулоф је оптужен за снимање филма без добијања дозволе од надлежних власти, уз оптужбе да глумице нису правилно носиле хиџаб и да су снимане без хиџаба. Суд је његове јавне изјаве, као и његово даље ангажовање у снимању филмова и документараца описао као "примере саучесништва са намером да се почини злочин против безбедности земље". Такође, свим кључним учесницима у филму забрањено је да напусте земљу, јер су предмет истраге од стране владиних безбедносних снага.

Поред невероватне Деми Мур (за коју многи кажу да је одиграла улогу каријере – што потврђује и Златни глобус који је освојила али и прва номинација за Оскара у каријери дугој 45 година), улоге тумаче и млада звезда Маргарет Кволи и холивудски ветеран - Денис Квејд.

Филм је освојио престижну награду за најбољи сценарио на Канском филмском фестивалу, Златни глобус за најбољу женску улогу, а уз то је номинован и за пет Оскара: за најбољу женску улогу, најбољи филм, најбољу режију (Корали Фаржа), оригинални сценарио и шминку.

Овај трилер и мјузикл предводе глумице Зои Салдана, Карла Софија Гаскон, Селена Гомез и Адриана Паз које су на овогодишњем Канском фестивалу равноправно поделиле награду за најбољу глумицу. А поред тога што је оборио рекорд за највише номинација за Оскара за филм који није на енглеском језику, добио је и четири Златна глобуса (Најбољи играни филм (мјузикл или комедија; Најбоља споредна глумица у играном филму; Најбољи филм на страном језику и Најбоља песма) и две БАФТА награде (Најбоља споредна глумица – Зое Салдана и Најбољи филм ван енглеског говорног подручја).

Психолошка хорор-драма, делом заснована на истинитој причи, дешава се у Копенхагену 1919. године, где је млада радница незапослена и трудна. Она упознаје Дагмар, жену која води подземну агенцију за усвајање. Снажна веза расте, али њен свет се распадне када сазна шокантну истину иза свог рада.

Улоге: Вик Кармен Соне, Трине Дирхолм, Бесир Зечири, Јоаким Фјелструп, Теса Ходер, Ава Нокс Мартин

Режија: Магнус фон Хорн

Европски зелени договор (Green Deal) представља амбициозну иницијативу Европске уније за постизање климатске неутралности до 2050. године а саобраћај се истиче као један од најважнијих и најкомплекснијих области које је потребно трансформисати.

Образовање и информисање грађана о одрживој мобилности ће бити од суштинског значаја за смањење зависности од аутомобила на фосилна горива.

200 година након поласка првог путничког воза на свету, промовишући одрживи транспорт и путујући возом, у новој сезони серијала "Зелена Европа", екипа Редакције еколошког програма посетила је Луксембург, Лувен, Есен, Најмеген, Хамбург, Копенхаген и Малме, градове који својим иновативним решењима представљају позитивне примере за бољу и одрживију будућност.

Мала кнежевина Луксембург смештена између Немачке, Француске и Белгије, често остаје неприметна у односу на велике суседе. Још 2020. Године Луксембург је постао прва земља на свету која је увела бесплатан јавни превоз, чиме је подстакнуто коришћење возова, аутобуса и трамваја.

Река Петрус и њена долина представљају стратески елемент историјске тврђаве у центру града. Еколошка обнова Петруса која је у току, скоро 100 год. након што је овај водени пут претворен у канализацију, представља један од стратешких пројеката града.

Како би сте се осећали да вас питају: да ли желите да ваша улица буде једносмерна, да имате бициклистичку стазу, клупу за дружење или пуно зеленила? Можда то нама звучи чудно али становницима Лувена у Белгији је потпуно нормално. Лувен је познат по пројектима озелењавања града и његовом прилагођавању климатским променама.

Немачки град Есен је од најзагађенијег града Европе постао још једна Зелена престоница. Рударски комплекс Цолферајн је данас културно добро и део UNESCO културне баштине. Фантастичном трансформацијом Цолферајн је претворен у импресиван музејски комплекс који данас привлачи милион ипо туриста годишње. У оквиру истог простора се налази Рурски рударски музеј и музеј посвећен дизајну. Један од највећих подухвата оживљавања воденог екосистема Европе је река Емшер која је данас понос Есена.

Најмеген, најстарији и један од најлепших градова у Холандији је познат као један од еколошки најосвешћенијих градова Европе. Динамичан и напредан Универзитетски град о којем се мало зна, називају и "стари град са вибрацијама младих" јер је више пута проглашаван за најбољи Европски град за студенте и младе људе. Због реке Вал живот у Најмегену иде руку под руку са ризиком од поплава. Пројекат урбане регенерације и померање корита реке сматра се највећим пројектом прилагођавања клими у Европи.

Хамбург, још један град проглашен градом младих и метропола позната по културној сцени и динамичном животу. Град није само највећа морска лука у Немачкој, већ и највећа европска железничка лука. Hafen City је део града развијен са јасним циљевима одрживог развоја и највећи Европски развојни пројекат на реци.

Копенхаген није само политичко и културно средиште Данске већ и узор еколошке одрживости. Покушавајући да постане први град са нултом емисијом штетних гасова град инвестира у нове бициклистичке стазе, зелене технологије и акценат ставља на одрживост. Лука у Копенхагену је једна од најважнијих и најлепших лука у Европи. Купалишта на отвореном постала су један од симбола Данске престонице.

Малме активно укључује своје становнике у процесе доношења одлука када су у питању еколошке иницијативе. У исто време бесплатним саветима помаже приватним и пословним лицима да побољшају своју енергетску ефикасност и смање трошкове живота.

Серијал "Возом по зеленој Европи" можете гледати сваке суботе од 14.00 на РТС 2.

Аутор серијала Драгана Живојновић

У грандиозном студију, пред публиком која седи само зато што мора, нова, али и стара и вољена такмичарска лица бориће се за седмоцифрене новчане износе против два, три или чак четири Трагача. А они су: Милица Јокановић - Принцеза од знања, Жарко Стевановић – Светски шампион знања, Милан Буквић – Дечко који обећава и неко чији идентитет продукција за сада љубоморно чува!

У Суперпотери сваки такмичар најпре осигурава потенцијални новчани износ кроз прву игру у којој одговара на питања са више понуђених одговора. Уколико током ове игре успе да обезбеди одређени новчани износ, такмичење се наставља и такмичар добија понуде којима се дефинише број Трагача против којих ће играти, новчани износ који ће освојити као и временска предност коју ће имати током друге игре. У адреналинској трци такмичар и Трагачи ће покушати да дају што више тачних одговора на брза питања која им водитељ наизменично поставља, а победник је она страна чије време за игру не истекне прво.

Трагачи су спремни, такмичари чекају да чују њихове понуде, Јован Мемедовић да неуморно поставља питања и бодри такмичаре, а ви? Да ли сте спремни за Суперпотеру?

Звезде популарне домаће музике - Ана Бекута, Снежана Ђуришић, Јелена Томашевић, Саша Матић, Ацо Пејовић, Недељко Билкић, Славко Бањац, Борис Режак… на свој начин изводиће највеће хитове легендарних певача, у пратњи оркестра Александра Софронијевића.

Уз аранжманску интервенцију на начин који ће одговарати времену у коме живимо, а опет бринући о квалитету свих композиција, Софронијевић је припремио овај серијал од 12 епизода желећи да бисере наше народне музике сачува од заборава.

Осим што ће старе хитове представити у новом руху, емисија "Мајстори за душу" упознаће нас и са занимљивостима везаним за те песме –  анегдотама, причама о томе како су песме настале и по чему ће бити памћени њихови аутори и извођачи. Наратор ових сентименталних приповести биће радијски водитељ Горан Милошевић, који је током своје каријере имао прилику да упозна већину актера тих занимљивих причица….

Аутор емисије и вођа оркестра, Александар Софронијевић, током своје дугогодишње каријере освојио је бројна признања и награде. Оркестар, који чини 13 музички образованих уметника, под Софронијевићевим вођством постао је носилац концерата највећих музичких звезда у земљи и региону.

Од 6. марта, четвртком у 22 h, РТС 1

Кроз седам недеља ове даме ће са радошћу подржавати једна другу у такмичењу за награду од 200.000 динара, коју осваја она домаћица која је по оценама својих сапутница и супарница спремила најбољи ручак и оставила најбољи утисак.