време је за наш нови конкурс!

„Плава птица на зимском распусту" му је име,

јер, како смо лети, тако ћемо и ове зиме,

да вам дамо нешто да се занимате тиме!

А сада доста ове риме!

Од данас, па до 25. децембра шаљите нам своје цртеже као поруке на фејсбук страници „Плаве птице" или на наш мејл plava.ptica@rts.rs. Цртежи могу бити рађени било којом техником: бојицама, темперама, компјутерски... Уколико цртате на папиру, фотографишите свој цртеж и пошаљите нам фотографију истог. Свако може послати неограничени број цртежа, а цртежи би требало да буду водоравни (попречни).

Победник ће бити цртеж са највећим бројем лајкова, а награда ће бити постављање победничког цртежа на кавер фото нашег фејсбук профила. А припремили смо и још неке симболичне награде за најбоље радове!

Зато, на посао, пустите машти на вољу,

па да видимо ко ће направити слику бољу!

Лет, лет!

Ипак, после великог гласања, такозване лајкијаде, убедљиву победу, са преко 70 лајкова, однео је цртеж наше другарице Павле Петровић из Тивта, која има само 7 година.

Њен цртеж је био наш кавер фото извесно време током летњег распуста, а онда смо место уступили и другопласираном цртежу Ане Вукоманов, која има свега 6 година.

Како бисмо омогућили и осталим другарићима, чији су цртежи добили велики број лајкова, да се нађу на нашој кавер слици, одлучили смо да је мењамо сваке недеље и то све до почетка нове сезоне!

Хвала свим другарићима што су учествовали и што су наш летњи распуст учинили плавоптичастијим!

Лет, лет!

Претходних година, другарићи који су се упустили у ову авантуру, сазнали су разне ствари као што је прављење хербаријума, тајне о настанку речних острва, али и то које све биљке расту, које рибе пливају, и какве птице лете  недалеко од града.

Уколико вам оваква авантура звучи занимљиво, на време позовите Дечји културни центар и распитајте се како да постанете део овог једнодневног сафарија.

Дакле, конкурс је отворен до 22. јула, а тема је "Плава птица на летњем распусту". Цртеже нам шаљите као поруке на фејсбуку или на наш мејл plava.ptica@rts.rs. Свако може послати неограничени број цртежа, а цртежи би требало да буду водоравни. Може се цртати и на компјутеру и на папиру. Уколико цртате на папиру, фотографишите свој цртеж и пошаљите нам фотографију.

Победник ће бити цртеж са највећим бројем лајкова, а награда ће бити постављање победничког цртежа на кавер фото нашег фејсбук профила и он ће стајати до краја летњег распуста.

Уживајте и лет, лет до 22. јула, кад почиње велико гласање!

На наш конкурс стигло је преко стотину радова из целе Србије. И не само из Србије. Радове су нам слали и другарићи из Црне Горе и Босне и Херцеговине. Радује нас то да су наши другарићи посао схватили веома озбиљно. Тако смо у нашем сандучету наишли на најразличитије животињке - од туфнастих једнорога који воле сладолед од јагоде, преко Берфиша (медвед+риба) и Папорибија (папагај+риба), па све до Вампироса и разних Уништивача.

Зато је наш жири имао руке пуне посла. Али да прво кажемо ко је био у нашем жирију: Јелена Блечић, сликарка, Вања Фабјановић, наставница ликовног и Милан Станимировић, сликар и теоретичар уметности. Они се већали, већали и коначно извећали следеће:

Треће место и књигу "Зачарани замак" издавачке куће "Отворена књига" освојила је Сандра Миливојевић (9 година, Причевић) за свој рад "Жирико". Ево шта Жирико каже: "Здраво, ја се зовем Жирико. Живим у пећини у једној густој шуми. Храним се печуркама и травом. Волим и да се дружим са птицама. Када шетам ливадама друштво ми праве зечеви и јелени. Нисам опасна животиња, али када ме угледају, опасне животиње се уплаше јер мисле да ћу да их повредим. Висок сам 3м и то изазива страх код неких животиња. Напротив, ја сам веома мирна и умиљата животиња. Поздравља вас ваш Жирико!"

Друго место и књигу "Зачарани замак" издавачке куће "Отворена књига" освојио је Матеја Маљковић (8 година, Земун) за свој рад "Змајогриф".

Ево шта Матеја каже за Змајогрифа: "Мој љубимац се зове Џеки. Воли рибу и месо. Такође воли да га мазим и чешкам по леђима.Умиљат је и добар. Воли да се игра. Он је најбољи!!!"

А прво место, књигу "Зачарани замак" издавачке куће "Отворена књига", пакет за сликање и гостовање у нашој емисији, освојио је Давид Ђокић (6 година, Мионица) за свој рад "Ћук, ћук, ћук".

Поред ових награда, жири је доделио и једну специјалну награду за иновативност и то за рад "Марсовац Свемирковић", који је заједнички направило 26 другарића и васпитачица Биља из вртића "Ната Вељковић", из села Читлук.

Све пристигле радове можете видети на нашој фејсбук страници. Ми још једном честитамо свим награђеним другарићима, а честитамо и онима, који нису добили нагараде. Да, да, честитамо им што су пустили машти на вољу и учествовали на нашем конкурсу.

До следећег конкурса... лет, лет!

Е, кад смислиш ко би био тај пријатељ или пријатељица, ти лепо, по саветима нашег сликара Славка Крунића, изабери технику у којој ћеш радити - да ли ће то бити цртеж, или акварел, или можда пастел... темпера ... уљане боје... Или можда неки компјутерски програм - о томе можеш да одлучујеш само ти! Плава птица се у то не меша!

Онда лепо мало уживаш цртајући и бојећи. Па ако ниси задовољан, једноставно бациш папир у канту за смеће... Или се посаветујеш са другарима... И све тако - док не завршиш своју маштарију! Онда лепо ставиш свој рад у коверат и пошаљеш на адресу:

За емисију „Плава птица"
Таковска 10
11 000 Београд

А са друге стране коверте, као што смо од Бојана научили, напишеш своје има и презиме и адресу на којој станујеш.

Или можда нацрташ нешто и пошаљеш нам путем мејла: plava.ptica@rts.rs

Не би било лоше да нам уз рад доставиш и свој број телефона како бисмо могли брзо да те контактирамо уколико победиш. И оно што је јако важно - пазиш да твој рад стигне до нас до 20. децембра, јер ће већ 21. децембра заседати стручни жири у саставу: Осман, Борка, Бојан, Славко Крунић и Оки Палета и одлучити која су три рада најбоља. А онда у новогодишњој емисији следи додељивање награда!

Дакле, све је врло једноставно, ти нацрташ нешто на тему „Најбољи пријатељ или пријатељица Плаве птице", пошаљеш нам рад поштом или мејлом, жири донесе одлуку о радовима и можда баш ти добијеш неку занимљиву награду.

Оловке, боје, креде или компјутерског миша у руке и на посао! Једва чекамо да видимо како све могу да изгледају пријатељи Плаве птице!

Лет лет!

„Нека то буде веома испуњена сликовница. Желимо да има пуно боја које ће нас грејати. Желимо да буде препуна мелодија које ће нам миловати уши. И нека нам осликано лишће шуми успаванку сваке вечери" - наредила је трава Брезовићима. И они се одмах бацише на посао. Помогли су им Храстовићи, Жировићи, Ораховићи и Бадемовићи. Док су они сликали, трава се међу собом дошаптавала, судила и исказивала многобројне жеље. Господин Жировић је вредно командовао тимом:
„Мелодију виолине спојите са клавирском мелодијом, а затим је ставите поред Храста." - давао је савет музичарима.
Трава се јако дивила свом портрету. Господин Цветко је завршавао последњи детаљ сликовнице. Готово! Сликовница је завршена.
Ових дана, када прошетате парком, застаните и осврните се око себе. Сликовница је отворена. Раскрилила се пуна боја. Ослушните њену мелодију. останите још који тренутак и уживајте у предивном амбијенту.

 Док, дакле, чека своју унуку, он седи на клупици, у сенци липе, и радознало гледа око себе. Гледа децу која весело протрче крај њега, посматра њихова срећна, невина лица и назире њихову безбрижност. И, као да и он постаје дете, смеје се раздрагано, од чега му се урезују боре око усана, или ћути, вероватно се присећа својих дана детињства, са сузом у оку. Када је у холу, посматра задивљене ђаке који тако брзо трче низ степенице, прескачу их... Он сигурно пожели да бар још једном скочи низ степенице и дохвати руком плафон. Баш тада, на пример, излази из свлачионице група дечака у шорцевима и кратким мајицама, и док излазе у двориште, безимени старчић их журно прати. Стане крај фудбалског терена и посматра... Посматра како дечаци трче за лоптом, скачу, смеју се, док им ветар мрси косу, а сунце удара у очи. Они добијају крила, па прелете пола терена, у лаком заносу и жару
игре. ,,Кад би ми само бацили лопту... Да, можда пре четрдесет година, али сад... ах, кад би само..." Његове очи сијају од одушевљења, сете, усхићења, туге, и онда - гол, екстаза, поен за цео тим, за
игру, за младост, за живот. Безимени старчић се смеши.

Звоно се огласисло, надвикујући победничке урлике дечака и грају деце из учионица. Из школског хола је изашла и његова унука, сва румена у лицу. Деда узима њен ранац, помало свечано, с поштовањем и ставља га себи на леђа. Узима је за руку док напуштају школско двориште.

Иза њих остаје шкрипа љуљашки, дечја граја, а касније - тишина.

Прошло је пуних седам година од мог сна. Као што Бранко Ћопић у својој приповетци „Поход на Месец", каже забране ничу и стежу ме. На жалост ја нисам имала комшију Петрака, као Бранко нити његове развезане дане. Сада се мислим:" Ех Бранко у том случају мени би горе него теби." Ја увек кажем кад год је град загорео у „Сунчевом пожару" долазио је месец са звездама. Искрено звезде су увек за мене биле посебне Божије поруке које дају чаробну моћ и просветљавају ноћ. И данас је тако. А Сунце је придобило у мом гордом и влажном оку наклоност. До данас такорећи било је чудна појава мало мања од Бога, али сада... Када људи кажу да је сунце звезда којој ће доћи крај гледам на њега више реално. Но мој и данас жељени и неостварени сан је да будем сирена свих океана и мора. Замишљала сам себе дуго, дуго... И данас се замишљам као сирена која са својим сестрама чува океане и мора. Ја, са плавим очима у којима Сунце пева своју песму док бисери капљу на камен који је сув, а моји бисери су као киша која пада на суву земљу. Моје усне су певале све време песму, коју је моја душа осећала у том тренутку. И тиме сам свету говорила:" Нек' се наше жеље роде у подршци слободе. У дуги се јака љубав рађа, а на њој плови наша лађа. Увек ће бити тешких дана ал' наша увек свиће зора рана. Ми заједноп можемо и верујемо да скупа све то даје магију, да када дођу таласи затвори се отворено море и упловимо у мирну луку и у њој излаз нађемо кад тамна је ноћ." Мој реп пљуска бисере, а све се живље диже. Розе шкољке везују ми смарагдно плаву косу а звезде ми је преплићу и локнају. Сија ми бисер розее, шљашти чудесан не у потпуности истражен океан. Наруквице се дрмају у ритму. Минђуше одбијају дугин ефекат. Пробудим се и схватим да је то само сан и спраћен шушњем сувог лишћа и маминим осмехом.
Извире ми у оку сјај и данас желим само то. Својој деци ћу га испричати. Када ја умрем а то ће се једном десити моја деца ће живети. Само једно желим:- тада нека машта и снови овога света остану да живе у њима као аманет и у другима.
 

Они ће добити поклоне изненађења, открићемо о чему се ради у Новогодишњој емисији и угостићемо их у некој од емисија следећег циклуса.

СПЕЦИЈАЛНУ НАГРАДУ зато што је послао највише (укупно 21) причу добиће МИХАИЛО РАДОСАВЉЕВИЋ, 10 година из Београда. И то ћемо открити у слeдећеој емисији.

Плава Птица специјално похваљује још 10 прича и свим малим писцима биће послате наше похвалнице. Важно је учествовати, а збирка коју смо овом приликом добили заслужује своје објављивање. Хвала свима другари! Лет, лет!

ПОХВАЛЕ:

ВРАБАЦ ЖИВКО Анђела Павловић, Земун
ДОБРИ ЏИН Страхиња Никић, Црвенка
ЧУДЕСНИ СВЕТ БАЈКЕ Теодора Милосављевић
БЕЗ НАСЛОВА Александар Вукичевић, Топола
ИСТИНИТА ПРИЧА Дајана Санчанин, Прњавор
ДЕЧАК ЛОНС И НЕВИДЉИВИ САТ Ема Унијат, Београд
ГОСПОЂИЦА КНЕДЛИЦА И КУКУРУЗОМЕН Милица Петровић, Алекса Дамњановић и васпитач
ПРИЧА ЈЕДНОГ ЈЕДНОРОГА Вела Калуђеровић
ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ДОБА Милош Ранђеловић
УКЛЕТА ТРЕШЊА Лука Крањц, Панчево

На четири места у граду одвијаће се многе изложбе, експерименти, шоу-програми, интервјуи, предавања... Посебно занимљиви биће Експертинејџери, млади таленти из разних научних области. Средњошколци из Ниша, Пожеге, Словеније, Београда, ујединиће своја знања и вештине!

Овај простор сувише је мали да ти дочарамо шта ће се све дешавати на Фестивалу, зато погледај добро распоред и... сигурно нећеш моћи да се одлучиш.

Уживај у науци и пиши нам шта ти се највише свидело!

А, ако живиш у Панчеву, не пропусти Трку Деда Мразева и "Насмејану улицу"!
Знаш већ где су улице Мите Топаловића и др Светислава Касапиновића. Тамо ће се 27. децембра, у веселој, раздраганој атмосфери, срести многи учесници, који ће - уз песму, игру, заједничко кићење јелке, прославити новогодишње празнике и сетити се неких старих дана, легенди и обичаја. А, замисли тек Трку Деда Мразева! Она ће се одржати 30. децембра, а сакупљени прилози биће уручени надареним ђацима. И, сви који присуствују - добиће поклон!

Ту су и "Празничне ђаконије" у Вршцу, где можеш да видиш и пробаш стара јела, спремљена онако како су то радиле још наше баке и прабаке, затим изложба Божићних колача и концерт у Сомбору, Зимски вашар у Бечеју, и још много тога!

Њихов национални спорт је чарерија, врста родеа... У Мексику постоје пирамиде... На територији ове земље живи 707 познатих врста рептила... Златни орао је национални симбол Мексика... За Мексиканце, тортиља оно што је за нас хлеб (храна се служи на њој, тако да не мораш да опереш тањир, само га поједеш!)...

Е, сада, ако те привлачи ова лепа земља, или зелиш да сазнаш нешто више о њој, у Дечјем културном центру Београда, до 29. новембра, трају "Дани Мексика".Ако желиш да пробаш наћосе, гвакамоли или бурито, да видиш како учесници ликовног и литерарног конкурса виде Мексико, да уживаш у плесу, ношњама, филмовима - ово је права прилика за тебе.

Уколико те је све ово заинтересовало, а имаш између седам и једанаест година, у суботу, 26. новембра, одржаце се креативна радионица шпанског језика и мексичке културе. Ту можеш да научиш да се представиш на шпанском језику - јер, највећи број Мексиканаца говори шпански - и да поздравиш саговорника. Можеш да сазнаш како су Шпанци горко-љуту чоколаду учинили слатком (јер чоколада потиче из кухиње Астека), како су почели да производе кухињски прибор од мексичког злата и сребра, и јоч много тога!

Не пропусти прилику да сазнаш много занимљивих ствари о овој невероватној земљи!

Ликовима су позајмили гласове Антонио Бандерас, Селма Хајек и други познати глумци, а на српски језик филм су синхронизовали Драган Вујић Вујке, Марко Живић, Александра Томић, Ненад Ненадовић, Феђа Стојановић.

Наша препорука: удобно се смести у седиште, стави оне наочари и уплови у чудесни свет филма, где ће се око тебе, поред главног јунака, „врзмати" многи познати ликови из бајки.

Монодраме су кратке, трају најдузе 15 минута, а такмичиће се прави глумци. Већ по називима монодрама, види се да ће бити занимљиво: „Све што има о ушима", „Код фризера", „Извините што касним"...Фестивал ће се одржати на малој сцени Позоришта младих у Новом Саду. Најбољи ће освојити „Сигридруга" - да, да, тако се зове награда!

Лет, лет - на Змајдане, и пиши нам шта ти се највише свидело!

Понедељком се емитује емисија која се зове „3 пута 3" (ко не зна колико је три пута три?). Та емисија је забавник, радозналци могу да сазнају нешто ново што их занима, али да чује и нове информације о књигама, филмовима, уметности, спорту итд.Уторком иде емисија „Из другог угла". У тој емисији може свашта ново да се сазна, али и да се прича о проблемима, путовањима, интересовањима... Некад се у емисији појаве и старији, али у малим количинама.

Средом можете да чујете емисију „Породични магазин". Емисија завирује у понеку породицу. Увек позовемо неког психолога, који скрећу пажњу на „те мале неваљале становнике наше психе, који нас терају да се свађамо и који нам често загорчавају живот". Емисија се завршва увек причом за најмлађе, која се зове „Азбука звука".

Четвртком је емисија „Корак ка науци", у њој можеш да сазнаш ко су најбољи математичари, физичари, млади научници... Нека ми нико не каже да има оних који не воле кућне огледе и занимљиве природне појаве!

Петак је дан за музику! Слуша се добра музика, слушају се занимљиве приче о музици... Ако вас неко пита, музика 80-их година је опет у моди. Али у моди је и нова музика, коју ће вам препоручити аутор емисије. И на крају сваке емисије може да се чује што шта о српској митологији и чудним бићима.

Обавезно нађите радио станицу Радио Београда 1, посебно ако нисте никада до сада!

У Позоришту „Бошко Буха" је једна дама, која се зове Милена Деполо, погледала филм који се зове „Школа рока" и много јој се допао. И решила је да осмислу драму за представу. И онда је написала драму, која говори о неразумевању између старијих и млађих, о посебности сваког човека и тако даље и тако ближе. У представи бројни глумци играју бројне рокере (ко не зна ко су рокери, хитно да пита родитеље и трк на представу!). Моћи ћете да видети фронтмена бенда Бориса Миливојевића и остале чланове бенда, као што су Борка Томовић, Катарина Марковић, Горан Јевтић, Ненад Ненадовић и други. Е, а постоји један човек у позоришту који се зове редитељ. Он је задужен да каже глумцима шта да раде, да каже како да се глумци обуку, какву музику да направи композитор... За све што можеш да видиш у представи - све је то под диригентском палицом редитеља. Редитељ представе „Школа рокенрола" се зове Бојан Скерлић.

Премијера (то вам је прво извођење представе пред публиком) се десила 05. новембра. Представа се игра сваког месеца, а на сајту Позоришта „Бошко Буха" можете видети и када.

Није ни чудо што су многи уметници писали о возовима, цртали возове, фотографисали их или смишљали песме о возовима... Како би ти насликао неки воз или неку железничку станицу... или можда неког путника... или воз из маште? Један, два, три... размисли мало, јер... је расписан 28. ликовни конкурс чија је тема „Железница у очима деце". Потруди се добро, јер је на пример прошле године на овај конкурс стигло преко 5000 радова! Није то мала ствар!

Е, сад, шта је важно? Важно је да имаш мање од 14 година и да имаш наставника или наставницу ликовног. А то сви имају. И онда нацртај нешто на ову тему на папиру величине блока број 5 и можда се баш твој рад нађе на изложби у галерији Железничког музеја, у каталогу, на плакатима, позивницама... Наравно, није наодмет ни одговарајућа награда коју можеш да освојиш...

Подсети свог наставника или наставницу да рад треба да стигне најкасније до 15. новембра 2011, и то на адресу:

Железнички музеј
(за Конкурс)
Немањина 6
11000 Београд

Много среће!