Представљамо нови број часописа „Преглед права Рома“, који упозорава на озбиљно погоршање положаја Рома широм Европе, од насиља и дискриминације до принудних исељења и сегрегације.

Омбудсман позвао на расправу о мерама за ефикасније образовање ромске деце у Словенији.

Професор Ханс Мајер, некадашњи студент Хуга Нота и његов наследник у Тросингену од 2007, једном приликом је истакао да је његов професор био један од првих који је преиспитао хармонику, пошто је инструмент са својим стандардним басом – односно фиксним акордима – озбиљно ограничавао композиторе. Зато се фокусирао на савремене хармонике са мелодијским бас системом и користио могућности овог полифоног инструмента, при чему је и мех посматрао као креативни елемент. Према речима Мајера, Хуго Нот је значајно редефинисао и репертоар кроз дијалог између аранжмана ране музике, најчешће сопствених, и нових композиција. У свом педагошком раду Нот је размишљао холистички и укључивао друге уметности, попут књижевности, сликарства или архитектуре, отварајући студентима врата других светова и инспиришући их да теже ка вишем – речи су Ханса Мајера.

Хуго Нот је и сам компоновао бројна дела за хармонику, како за концертна извођења, тако и у образовне сврхе, али је пре свега инспирисао бројне ауторе да пишу соло и камерну музику за овај инструмент, саветовао их током процеса компоновања и извео преко 240 светских премијера.

У стручним круговима остао је запамћен као визионар и један од веома истакнутих уметника заслужних за афирмисање и развој уметничке хармонике, а његова естетика, жеља за експериментисањем и питања везана за музику отворила су нове хоризонте будућим генерацијама.

Уредница емисије Марија Вуковић

"Постигнут је прелиминарни договор са Лионелом Месијем о преузимању акција које тренутно поседује Групо ТХ Солусионес, чиме би он постао већински власник клуба. Трансакција тренутно зависи од окончања преосталих правних и уговорних процедура, укључујући поступак детаљне провере, као и од неопходног одобрења шпанског Националног савета за спорт (ЦСД)", навели су из Елденсеа.

Уколико посао буде закључен, Меси ће постати власник већинског удела у другом шпанском клубу. Претходно је у априлу уложио новац у Корнељу, каталонског представника који се такмичи у петом рангу шпанског фудбала.

Елденсе, са друге стране, пролази кроз веома тежак почетак сезоне. Тим је после четири утакмице освојио само два бода и тренутно заузима 20. место на табели Сегунде. Клуб је почетком ове недеље раскинуо сарадњу и са тренером Клаудијом Бараганом.

Корнеља је у априлу, приликом објаве Месијевог уласка у власничку структуру, саопштила да његово учешће "учвршћује његове блиске везе са Барселоном и његову посвећеност развоју спорта и локалних талената у Каталонији".

Меси је у Шпанију стигао као 13-годишњак, а за први тим Барселоне дебитовао је са 17 година, у октобру 2004. године. За каталонски клуб одиграо је 778 утакмица и постигао рекордна 672 гола, пре него што је 2021. прешао у Пари Сен Жермен.

После две године у француском клубу, Аргентинац је 2023. године наставио каријеру у Интер Мајамију, где и данас наступа.

Занимљиво, Меси би у Шпанији тако поново могао да постане "ривал" Кристијану Роналду, имајући у виду да Португалац, који наступа за Ал Наср у Саудијској Арабији, има 25 одсто удела у власничкој структури Алмерије, клуба који такође игра у шпанској Сегунди.

Након великих успеха у Европи, Тереза Карењо се 1897. вратила у Америку, где је наставила да концертира и остварује сарадње са водећим диригентима тог доба попут Густава Малера, Теодора Томана и Ханса фон Билова. Славни Хенри Вуд једном приликом је истакао: „Тешко је речима описати осећања која су оркестарски музичари имали према овој жени која је деловала као краљица у односу на друге пијанисте, а свирала као богиња. У моменту када би излазила на сцену, њен достојанствен став и харизма готово су имали хипнотишући ефекат на публику која је са великом пажњом пратила сваки њен покрет”.

На репертоару Терезе Карењо била су дела Шопена, Листа, Чајковског, Грига, Шумана, Бетовена, Менделсона и Карла Марије Вебера, као и њене композиције. У периоду од 1905. до 1908. године забележила је и преко четрдесет вредних снимака, а њен опус, поред клавирских, обухвата и дела за гудачки квартет, оркестарска и хорска остварења.

Преминула је у Њујорку 12. јуна 1917. године.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Искусни француски центар Мустафа Фал, једно од летњих појачања екипе Жељка Обрадовића, доживео је истегнуће задње ложе током тренинга.

Како је потврђено из клуба, Фал је одмах започео неопходне терапије, а његово стање биће поново детаљно процењено у наредним данима. Тек након додатних прегледа биће познато колики период опоравка предстоји француском кошаркашу.

Фалова повреда додатно је продубила кадровске проблеме за "зелене", који већ не могу да рачунају на тројицу битних играча.

Кендрик Нан се опоравља од операције колена коју је имао током лета у Сједињеним Америчким Државама, крилни центар Најџел Хејс-Дејвис је ван строја због прелома леве шаке, а Никос Рогавопулос мучи исту муку као и Фал - истегнуће задње ложе леве ноге.

Долазак Фала у Панатинаикос био је један од најзвучнијих и најконтроверзнијих трансфера овог лета. Искусни центар је током претходних пет сезона био члан Олимпијакоса, што његовом преласку из Пиреја у Атину даје посебну тежину.

Француски центар је током финала грчке лиге у јуну 2025. задобио тешку повреду колена која га је држала ван терена скоро целу наредну сезону.

Каталонски тим је одлично отворио меч и већ у трећем минуту стигао до предности. Рафиња је добио одличну лопту у казненом простору, изашао сам испред голмана Тјарка Ернста и прецизним ударцем по земљи погодио леви угао за 1:0.

Барселона је и након вођства наставила да диктира темпо, а домаћи су брзим и кратким пасовима стварали проблеме одбрани Фејенорда. Дани Олмо је у деветом минуту имао добру прилику, али је Ернст одлично интервенисао, док су покушаји Жила Кундеа и Рафиње такође били блокирани.

Гости су покушавали да одговоре, а Анс Хаџ Муса је у 16. минуту шутирао у казненом простору, али је његов ударац зауставила одбрана Барселоне. Четири минута касније исти играч је пао после дуела у шеснаестерцу, али је судија Свен Јаблонски проценио да није било прекршаја за најстрожу казну.

Барселона је у 22. минуту удвостручила предност. Жоао Кансело је асистирао, а Карим Адејеми је са ивице шеснаестерца упутио прецизан ударац и погодио десне рашље за 2:0.

Фејенорд је у 24. минуту могао да смањи заостатак, али је Ђивај Зехил шутирао мало поред леве стативе. На другој страни, Кансело је у 26. минуту покушао атрактивним ударцем, али је лопта прошла поред гола. Чарлс Ванхуте је минут касније добио жути картон.

Барселона је до одласка на одмор наставила да контролише игру. Ламин Јамал је у 33. минуту шутирао са ивице шеснаестерца, али је лопта прошла поред стативе. У 37. минуту Жоао Кансело је био у одличној прилици, али је погодио стативу. Само неколико секунди касније Фејенорд је имао опасан напад преко Хаџ Мусе, који је после продора поред двојице играча шутирао по средини гола, али је голман Барселоне Жоан Гарсија био на месту.

До краја првог полувремена Дани Олмо је још једном покушао ударцем по средини гола, али је Ернст добро одбранио. На одмор се отишло са предношћу Барселоне од 2:0.

Барса силна и у другом делу

Барселона је наставила да диктира ритам и на почетку другог дела. Карим Адејеми је у 49. минуту био веома близу новог поготка, али је његов ударац са ивице шеснаестерца прошао тик поред десне стативе.

У 54. минуту Дани Олмо је добио жути картон, а два минута касније Фејенорд је постигао погодак који је одмах поништен због офсајда. Ипак, већ у 57. минуту Барселона је стигла до трећег гола. Педри је упутио лопту у шеснаестерац, Рафиња је примио и прецизним ударцем у доњи десни угао по други пут на мечу савладао Ернста.

Фејенорд је, међутим, успео да одговори. У 59. минуту Начо је одлично реаговао у казненом простору и смањио на 3:1. Гости су минут касније поново затресли мрежу и почели да славе, али је судија након ВАР провере поништио погодак због офсајда. Барселона је тако сачувала два гола предности и наставила да контролише сусрет.

Уследиле су бројне измене на обе стране, али се однос снага није битније променио. Фермин је у 74. минуту имао добру прилику са ивице шеснаестерца, али је Ернст сјајном одбраном спречио погодак.

Само три минута касније уследио је један од најлепших момената утакмице. Барселона је добила слободан ударац на ивици шеснаестерца, а Ламин Јамал је мајсторским ударцем пребацио живи зид и послао лопту уз десну стативу за 4:0.

Фејенорд је у 82. минуту поново успео да постигне гол. Сем Стејн је био најспретнији у казненом простору и из непосредне близине затресао мрежу за 4:1.

Барселона је, међутим, врло брзо одговорила и у 85. минуту поставила коначан резултат. Ламин Јамал је упутио прецизан центаршут у шеснаестерац, а Габријел Жезус је надскочио одбрану Фејенорда и главом погодио доњи леви угао за 5:1.

До краја сусрета Барселона је могла и до шестог гола. Јамал је у 88. минуту имао добру прилику, али је његов ударац био слаб и завршио је право у рукама голмана Фејенорда.

Судија је одредио три минута надокнаде, али промене резултата није било. Барселона је тако уписала убедљиву победу.

Прво коло Лиге шампиона:

Уторак:
АЕК - ЛАСК 1:0
Клуб Бриж - Астон Вила 2:3
Борусија Дортмунд - Виљареал 3:2
Порто - Манчестер сити 0:2
Лил - Бетис 2:3
Реал Мадрид - Интер 2:1

Среда:
Барселона - Фејенорд 5:1
Штутгарт - Викинг 3:1
Ливерпул - Атлетико Мадрид 21.00
ПСЖ - Слован Братислава 21.00
Спортинг - Галатасарај 21.00
Наполи - Арсенал 21.00

Четвртак:
Фенербахче - Рома 18.45
ПСВ - Шахтјор 18.45
Комо - Лајпциг 21.00
Бајерн Минхен - Боде Глимт 21.00
Манчестер јунајтед - Сабах 21.00
Славија Праг - Ланс 21.00

Између 2010. и 2023. године емисије метана из Сибира расле су по стопи од пет одсто годишње. У западном Сибиру метан се углавном ослобађа услед активности микроорганизама у земљишту које се одмрзава, док се у источном Сибиру овај снажан гас са ефектом стаклене баште ослобађа пре свега сагоревањем биомасе, показали су резултати истраживања.

„С обзиром на уочено повећање одмрзавања пермафроста, активности у мочварама и учесталости шумских пожара, повећање емисија метана било је очекивано“, рекао је коаутор студије Пол Палмер, професор на Школи за геонауке Универзитета у Единбургу, у изјави за Лајв сајенс.

„Оно што изненађује јесте колико је то повећање велико и колико се дуго одржава“, додао је Палмер.

Годишње емисије метана повећале су се за око 13,2 милиона тона током периода обухваћеног истраживањем, што је готово једнако стопи раста емисија метана из мочвара широм света. Иако Сибир тренутно учествује са свега око пет одсто у укупним глобалним емисијама метана, овај регион постаје један од природних извора метана који се најбрже повећавају на планети, рекао је Палмер.

У истраживању су Палмер и његове колеге комбиновали сателитска посматрања са мерењима у близини површине Земље како би током времена мапирали емисије метана из Сибира. Уместо да сабирају појединачне изворе метана на терену, истраживачи су користили метод моделирања познат као систем инверзије флукса метана, што им је омогућило да неизвесност својих процена ограниче на приближно 10 одсто.

Сибир је огроман, удаљен, слабо покривен мерним инструментима и тренутно недоступан многим научницима због рата између Русије и Украјине, због чега је тешко доследно пратити емисије метана било којим другим средствима осим сателитима. Иако сателити зависе од сунчеве светлости, које у Сибиру током зиме има веома мало, сматра се да се већина емисија метана дешава током пролећа и лета, када овај регион добија више сунчеве светлости, објаснио је Палмер.

Резултати студије показују да загревање Арктика подстиче емисије метана различитим путевима у западном и источном Сибиру, јер су ови региони под утицајем различитих климатских образаца.

Истраживачи су таксама користили климатске моделе како би предвидели будуће емисије метана из Сибира и утврдили да би додатно загревање могло да ослободи милионе тона гасова са ефектом стаклене баште ускладиштених у шумама и пермафросту, што би додатно убрзало тренд загревања.

„У западном Сибиру метан се углавном ослобађа из пермафроста, односно тла које је остало замрзнуто најмање две узастопне године. У Сибиру се налази 46 одсто пермафроста северне хемисфере, а у тим залеђеним седиментима заробљене су огромне количине угљеника које су се накупљале хиљадама година“, рекао је Палмер.

На западни Сибир утиче скандинавски образац атмосферске циркулације, климатска појава коју чине главни центар циркулације изнад Скандинавије и супротстављени, слабији центри изнад западне Европе и источне Русије.

Глобално загревање доводи до тога да овај скандинавски образац преноси више топлоте и влаге са северног Атлантика ка западном Сибиру. Заједно са наглим растом температура у самом западном Сибиру, то подстиче широко распрострањено одмрзавање пермафроста и ослобађа угљеник који микроорганизми могу да претворе у метан.

Рођена 1968. у Истанбулу, Еђе Демирђи је клавир почела да учи са осам година код познате педагошкиње Ране Ерксан, потом једно време код Гулсин Онај, да би студије наставила на Истанбулском конзерваторијуму где је дипломирала у класи Метина Оџуа. Пратећи уобичајену праксу талентованих турских студената музике, Демирђи захваљујући немачкој DAAD стипендији, школовање наставља са Бернхардом Ебертом, на Високој школи за музику у Хановеру, да би звање концертног пијанисте стекла у Есену, у класи канадске пијанисткиње и педагога Кетрин Викерс. Њену биографију тих година допуњује податак да је 1986, захваљујући Liones стипендији која је изузетним младим талентима омогућавала усавршавање код истакнутих педагога, похађала и курсеве Петера Ланга и легендарне Татјане Николајеве на Моцартеуму. Наиме, управо су ова усавршавања, односно опредељење за рад на властитом уметничком сазревању, за Еђе Демирђи била значајнија од доказивања на пијанистичким такмичењима, мада треба поменути да је уметница 1988. године освојила високо треће место на Националном пијанистичком такмичењу одржаном у Истанбулу. У контексту њеног професионалног профилисања, значајно је поменути да је још за време студија, Еђе Демирђи похађала и курсеве Џемала Решита Реја током његове последње године професуре, што је имало кључног утицаја на развијање њеног афинитета за турску клавирску музику коју ће током каријере свесрдно промовисати на концертом подијуму и унутар студија. Повратак са студија означио је почетак њене афирмације, те је поред педагошког позива на Истанбулском конзерваторијуму, уметничку каријеру кренула да гради као солисткиња и камерни музичар, наступајући такође са водећим турским оркестрима. Тих година, критика у похвалном тону нарочито акцентује спој њене извођачке дисциплине, виртуозности, те способност звучног и изражајног прилагођавања литератури изворно писаној за различите варијанте клавијатурних инструмената прошлости. Међу таквим делима је и Соната у ха-молу Јозефа Хајдна коју је Еђе Демирђи снимила за турску издавачку кућу Триолила 2006. године, а који репродукујемо у емисији.

Разноврсних репертоарских оријентација, Еђе Демирђи са једнаком сугестивношћу пружа тумачења литературе западног канона – у првом реду класицизма и романтизма – колико и турских аутора. У овом другом погледу, нарочит значај имао је њен пројекат насловљен Осамдесет пет година пратећи дирке, реализован у виду двоструког компакт-диска као својеврсне антологије турске клавирске музике настале у периоду од 1929. до 2014. године. У питању је, наиме, својеврстан историјски преглед осмишљен са циљем да прикаже како се турска музика за клавир развијала под утицајем западних форми, али и традиционалних турских мотива, почевши од пионирских корака легендарне групе композитора „Турска петорица” активне у првим годинама републике, па све до модерних стваралаца. Међу ауторима заступљеним на издању нашао се тако избор дела из опуса Нећила Казима Аксаса, Улвија Џемала Еркина, Ахмета Аднана Сајгуна, Илхана Барана, Хасана Учарсуа (да поменемо неке), али и Џемала Решита Реја.

У питању је његов циклус Десет народних песама из 1967. године, заснован на мелодијама из Анадолије које је Решит Реј подвргао модерним хармонским обрадама задржавајући изворни ритмички пулс и модалну мелодијску основу засновану на турским макамима. Реч је о музици стилски блиској својим ранијим узорима из опуса Беле Бартока и Игора Стравинског, која сложеним фактурним решењима пред пијанисту поставља високе извођачке изазове. Њима Еђе Демирђи прилази сувереном техником и што је за ову пијанисткињу типично – ненаметљивим виртуозитетом који у прави план истиче карактеризацију музичког материјала сваке од ових међусобно разноврсних клавирских минијатура.

Говорећи о пијанистичком стилу Еђе Демирђи, у првом реду могло би се констатовати да је он у кључној мери обликован унутар гравитационог поља немачке пијанистичке школе, управо на високим школама у Хановеру и Есену. Њен стил је у том смислу базиран пре на формалној чврстини мотивике и фраза које пијанисткиња доноси без већих агогичких гибања, па самим тим и у одмаку од трагања за колористичким третманом клавирског тона. Економична педализација, чак и у романтичарској литератури у том смислу резултира ’сувљим тоном’, који међутим, на месту уобичајено емоционално хипертрофираног набоја, у интерпретацијама Еђе Демирђи већи акценат даје прегледности фактурног ткања које је композитор остварио у делима. Овакав приступ Еђе Демирђи посебно је занимљив у њеним извођењима музике Фредерика Шопена, те као могуће примере у емисији репродукујемо Шопенову Баладе број 4 у еф-молу опус 52 и потом Andante Spianato и Велику бриљантну полонезу опус 22, са албума који је пијанисткиња реализовала за Лиламузик 2006. године.

Аутор емисије: Стефан Цветковић

Московљанка која се такмичи под заставом Казахстана никада није отишла даље од четвртог кола на Ју-Ес опену, али је ове године успела да то надмаши за најмање две степенице и стога је обезбедила себи довољан број поена да престигне Белорускињу Арину Сабаленку.

Сабаленка брани трофеј у Њујорку и не може да освоји нове поене, па ће у најгорем случају Рибакина имати предност од 106 ВТА поена.

Упркос томе што је у кључном тренутку претрпела брејк у завршници сета и дозволила Џенг, олимпијској шампионки, да стигне до првог сета, у наставку је Елена остала смирена.

Иако је Џенг била у сјајном налету, дошавши до главног жреба кроз квалификације, а успут победивши и Игу Свјонтек, Рибакина је показала због чега је од сада на самом тениском врху.

Наставила је да одлично сервира, а уз два брејка у другом сету, брзо је стигла до изједначења. У трећем сету је она успела ривалки да одузме сервис у пресудном тренутку и потон рутински одсервира у завршном гему, за пласман у полуфинале.

Рибакина је ове сезоне стигла до трофеја на Аустралијан опену, и статистички сада је ово постала њена најбоља сезона на гренд слемовима.

Да покуша да стигне до новог финала ове сезоне, Рибакина ће у петак играти против боље из меча Рускиње Мире Андрејеве и Американке Коко Гоф. У другом полуфиналу ће играти Сабаленка и Џесика Пегула.

Са њима почиње и „космополитски сјај београдског белог балета" и прича Амре Латифић у вечерашњој емисији „Код два бела голуба", о историјским, друштвеним, културним и уметничким приликама у Београду између два светска рата, о почецима и развоју белог балета, о првим примабалеринама, кореографима и педагозима који ће изнедрити највећа имена нашег балета. О космополитизму Београда који ће након Другог светског рата, светом проносити наши велики балетски уметници попут Душанке Сифниос и Милорада Мишковића.

Ауторка: Тамара Крстић

Радили сте на музици за бројне култне телевизијске серије попут Чиста хемија, Окружен мртвима. На који музички избор сте посебно поносни?

– Један од пројеката који највише волим не зна много људи, зове се Халт анд Цатцх фире, то је серија телевизијске мреже АМЦ, радња је пратила причу неколико предузетниика из света технологије који нису били суперзвезде. Нису били победници. Били су они други, људи који су покушавали, али нису успели да буду на самом врху. Могао сам да креирам музичку атмосферу и карактер сваког лика на јасно дефинисан начин. Као платно на којем можете да сликате.

Да ли млади филмски ствараоци истински схватају значај музике у фиилмским и телевизијским пројектима?

– Музика не мора да буде у центру пажње. Аутори попут Квентина Тарантина, користе музику на промишљен и упечатљив начин. Мислим да је то допринело томе да људи више обраћају пажњу на неку музику. Ја волим да будем мало суптилнији, на неки начин надам се да музика неће бити превише примећена. Она само треба да промени искуство публиике.

Како препознајете тренутак када је нека песма идеалан избор за одређену сцену?

– Део тога је практичне природе. Рецимо, имамо сцену у којој ви и ја разговарамо, размишљао бих - да ли желимо музику у позадини? Да ли ће одвлачити пажњу или помоћи сцени? Да ли постоји неки подтекст у нашем односу који могу да изразим кроз музику? Да ли желим да све буде веома реалистично? Да ли желим да музика буде ненаметљива? Постоји много фактора. Зато увек размишљам о свакој сцени из свих углова - Из угла сваког лика, редитеља и публике.

"Предложио сам министру да ћу му ја гарантовати стварање језгра галерије модерне уметности. Значи, биће бесплатно за државу, они треба само да обезбеде лепу зграду. Одавно сам бацио око на изванредан турски конак из 18. века...Одмах сам почео с акцијом и  писао великом броју људи."

Модерна галерија је отворена 1929. године у Конаку кнегиње Љубице и ту је остала све до 1935. године. Када се краљевска породица преселила у завршени Бели двор на Дедињу, краљ Александар је претворио стари двор у музеј. Кнез Павле је постављен за шефа свих музеја у Краљевини.

Ауторка: Ребека Леви

Бројеве су извлачили директор такмичења Милан Тасић и Ана Радовић из сектора маркетинга КСС-а, уз директан пренос на Јутјуб каналу. Жребању су присуствовали и потпредседник КСС-а за финансије и маркетинг Филип Сунтурлић и генерални секретар Предраг Каначки.

Вољом жреба и уз помоћ такозваних Бергерових таблица одлучено је да ће у првом колу Војводина гостовати у Чајетини, БКК Раднички у Ваљеву, Чачак 94 у Краљеву и тако даље, али прилично је неизвесно да ли ће се ови тимови заиста састати на терену или ће списак парова остати мртво слово на папиру.

Зашто? Зато што ће се имена истих тимова, учесника истог такмичења, већ сутра наћи у новим куглицама на новом жребу, само што на њима неће писати КСС него КЛС.

Наиме, Кошаркашка лига Србије тврди да је данашњи жреб у организацији КСС-а нелегитиман и противан одлукама које су јуче усвојене од стране већине у Скупштини Удружења клубова Кошаркашке лиге Србије (УК КЛС).

Зато ће у четвртак, са почетком у 17.00 часова и уз директан пренос на телевизији Арена спорт, организовати свој жреб - за исто такмичење.

У уторак је на редовној седнци Скупштине УК КЛС наводно усвојен и календар, Пропозиције такмичења, Дисциплински правилник и Финансијски план, односно све што је неопходно за почетак јубиларне 20. сезоне Кошаркашке лиге Србије. Како је најављено, шампионат ће почети првог викенда октобра. Да ли ће?

КСС ништа од овога не признаје, све оспорава и у свом саопштењу упозорава да свако друго жребање за такмичење у Првој мушкој лиги Србије, као и усвајање Пропозиција и календара такмичења, а без потписаног Уговора о поверавању надлежности за организацију и вођење такмичења, представља кршење Закона о спорту и нормативних аката КСС-а.

Овакав апсурд последица је институционалног и медијског "рата" који током читавог лета саопштењима, тужбама и контратужбама воде Кошаркашки савез Србије и Удружења клубова Кошаркашке лиге Србије.

Повод је дуго најављивана одлука КСС-а да преузме контролу над првим рангом домаћег такмичења, док УК КЛС није вољно да препусти организацију лиге која већ дуго није под патронатом Савеза.

Како смо довде дошли?

Да нико није спреман да попусти, да је такозвана борба за интересе српске кошарке, на коју се сви радо позивају, одавно прерасла у личне размирице и да ће се компромис тешко пронаћи најбоље сведоче бројна и опширна саопштења која се могу "прелистати" на званичним сајтовима две сукобљене организације, али и појединих клубова који су очигледно отказали послушност Удружењу.

За почетак, Председништво УК КЛС, које је требало да буде одржано 28. јула, није одржано јер приликом усвајања дневног реда није било потребне двотрећинске већине. Од 11 присутних чланова Председништва, против усвајања дневног реда били су ФМП, Спартак и Златибор, док је уздржан био Херцеговац.

Потом је 11. августа председник Скупштине УК КЛС Срећко Отовић отказао и седницу Скупштине Удружења, заказану за 13. август, јер су четири клуба – ФМП, Динамик, Спартак и Златибор – пред ненадлежним судом издејствовала решење о привременој мери којом суд Удружењу забрањује да одлучује о питањима која су кључна за почетак нове сезоне.

Отовић је тада написао да су поменути клубови "на криминоген начин" издејствовала "незаконито решење" које онемогућава рад Скупштине и доношење одлука неопходних за благовремену организацију и почетак такмичења у сезони 2026/27.

"Овај терор мањине над већином уз помоћ Првог основног суда у Београду мора да се заустави. Недопустиво је да четири клуба, (читај један) користећи хаос у Првом основном суду заустави рад нашег најтрофејнијег спорта, а све зарад одржања статуса кво који одговара искључиво једном клубу и појединцу из тог клуба", навео је тада Отовић.

Истог дана су се четири прозвана клуба огласила заједничким саопштењем у којем оптужују Отовића да је изнео низ произвољних, нетачних и увредљивих тврдњи и квалификација на рачун клубова који су, како кажу, искористили своје Уставом и законом гарантовано право на судску заштиту и пред надлежним судом добили тражену заштиту.

Већ сутрадан су иста четири клуба јавно објавила "Писмо председнику КСС-а" у којем истичу да сматрају неопходним да КСС, као матични и надлежни национални грански спортски савез, без одлагања предузме мере ради обезбеђивања услова за организовање Кошаркашке лиге Србије у сезони 2026/2027.

"Досадашњи ток догађаја недвосмислено указује да УК КЛС у овом тренуткуније у фактичкој и организационој могућности да обезбеди редовно функционисање такмичења. У више наврата није било могуће одржати седнице Председништва и Скупштине УК КЛС на начин који би омогућио доношење неопходних одлука, будући да није постојала потребна већина ни за усвајање дневног реда, а самим тим ни за мериторно одлучивање о најважнијим питањима везаним за предстојећу сезону. Управо због такве блокаде није било могуће да органи УК КЛС на редован и статутом прописан начин одлуче о календару такмичења, пропозицијама, дисциплинском правилнику и финансијском плану", наведено је у саопштењу.

Клубови су истакли и да је покушај да се таква институционална блокада превазиђе Одлуком директора такмичења (бр. 38/26 од 4. 8. 2026. године) правно заустављен привременом мером Првог основног суда у Београду, због чега директор више не може ни да Скупштини поднесе предлог календара такмичења на усвајање, нити да сам, позивајући се на механизме предвиђене Статутом УК КЛС, донесе одлуку о календару.

Зато су "замолили" КСС да "преко својих надлежних органа,хитно предузме све неопходне правне, организационе и фактичке мере ради непосредног организовања Кошаркашке лиге Србије за сезону 2026/2027, односно да обезбеди да такмичење започне и одвија се у складу са Законом о спорту, спортским правилима и интересима клубова".

Потом је и УК КЛС пронашло свог "правног савезника" у институцији Сталне спортске арбитраже Олимпијског комитета Србије (ОКС), која је изрекла КСС-у привремену меру, а по тужби Удружења клубова кошаркашке лиге Србије, Кошаркашког савеза Војводине, Регионалног кошаркашког савеза Централна Србија, Регионалног кошаркашког савеза Источна Србија и Регионалног кошаркашког савеза Јужна Србија.

Тада се саопштењем огласио и сам КСС, истичући да Стална спортска арбитража ОКС-а није надлежна и да је без овлашћења у овом случају јер тужиоци нису чланови КСС-а.

"Но, како тужиоци кошарку и Кошаркашки савез Србије сматрају својим пленом, на овај начин само желе да изврше притисак како би им било омогућено слободно и несметано распарчавање Савеза и кошарке. Јер јак и стабилан Кошаркашки савез Србије не одговара субјектима који желе да остваре лични интерес. Онога тренутка када сви то увиде, неће више бити ни спорова ни привремених мера, као ни покушаја отимања и личног присвајања користи појединаца који то упорно покушавају", пише у саопштењу КСС-а објављеном 21. августа.

Удружење клубова је дан касније објавило ново саопштење у којем констатује да се КСС оглушио о привремену меру Сталног арбитражног суда ОКС-а и, упркос забрани, донео одлуку о преузимању јурисдикције над првим рангом домаћег такмичења.

"Кошаркашка лига Србије не признаје одлуку Управног одбора КСС и нећемо дозволити да се УК КЛС отима клубовима којима припада, нити да се воља једног центра моћи постави изнад одлука надлежних институција и највиших органа српског спорта и кошарке", пише у том саопштењу.

И тако у недоглед, и једни и други терају по свом, све док српска кошарка, за чије се интересе сви боре, није дошла у трагикомичну ситуацију да у два дана има два жреба - за исто такмичење.

Председник Савеза слепих Србије Милан Стошић каже да се то директно одражава на стандард појединаца.

"Не само у смислу додатка за његову помоћ који се већ годинама не усклађује, већ и када је приступачност у питању, када је у питању комуникација, када је у питању друга права", наводи Стошић.

Један од кључних захтева јесте да се увећани додатак за туђу негу и помоћ, који сада износи нешто више од 41.000  динара, усклади са минималном зарадом. Помоћ је потребна и организацијама које слепим и слабовидим особама помажу да своја права остваре. Пројектно финансирање, каже Ружица Антић, локалним организацијама отежало је рад.

"Раније смо имали два запослена радника, све су то локалне самоуправе финансирале. Међутим, како је кренуло пројектно финансирање, свело се на једног, што није проблем, довољан нам је један радник, један секретар. Међутим, сада више не можемо да издржимо, да плаћамо ни тог једног секретара. Онда су они сами кренули да дају себи практичне отказе, али им је жао да оду. Онда раде за 30.000, раде за 38.000", наводи Ружица Антић из Савез аслепих Србије-Панчево.

Неопходна помагала која им припадају су застарела, а и до таквих, тврде, тешко долазе.

Јелена Стојановић, секретар Савеза слепих Србије каже да би требало променити правилник и осавременити листу тифлотехничких помагала.

"Сада, у ери модерних савремених технологија, када се развија и вештачка интелигенција, да чекамо да добијемо неко помагало пет година или десет година, апсурд је заиста", истиче Стојановићева.

У Савезу траже доношење Закона о Брајевом писму и да се коначно реши проблем потписивања слепих и слабовидих особа. Иако је факсимил уведен још 2016. године, због неусаглашених прописа проблем и даље постоји у банкама, код јавних бележника и других институција.

Прича о овој кафани је казивање о протоку времена, људима и догађајима, коју нам је 2003. године испричао Миодраг Стефановић. 
Ми ћемо ту причу поново чути.

Аутори: Миља Милосављевић и Бранислав Тодоровић Клинић