<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?>














<rss version="2.0" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/">
    <channel>
        <title>РТС :: О емисији</title>
        <link>http://rts.rs/rts/rts-predstavlja/plava-ptica/o-emisiji/rss.html</link>
        <description></description>
        <language>sr</language>
        <image>
        
            
                
                <url>http://rts.rs/img/logo.png</url>
                
            
        <title>РТС :: О емисији</title>
        <link>http://rts.rs/rts/rts-predstavlja/plava-ptica/o-emisiji/rss.html</link>
        </image>

        
            <item>
                <title>Човек који је појео вука</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts-sat/6082975/covek-koji-je-pojeo-vuka.html</link>
                <description>
                    &#034;Човек који је појео вука&#034; je дело снимљено 1974. године у режији Ђорђа Кадијевића.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/15/26/813/6041452/thumbs/14394742/COVEK_KOJI_JE_POJEO_VUKA_1.jpg" 
                         align="left" alt="Човек који је појео вука" title="Човек који је појео вука" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Tо је прича о народном уметнику, пинтеру по професији (мајстор за бурад) који, откривши у дрвету облике непрактичне вредности, запоставља свој посао и подређује га потпуно другом, уметничком раду. <img title="''Човек који је појео вука''" src="/upload/storyBoxImageData/2020/08/10/28998611/COVEK%20KOJI%20JE%20POJEO%20VUKA%2003%20-%20300.jpg" alt="''Човек који је појео вука''" width="100%" /> ''Човек који је појео вука'' <a href="https://adrs.hit.gemius.pl/hitredir/id=ofKadrcMf_OsYVrBNpuJFuTkHZEdn28m65mj4FPAznH.J7/stparam=sderitsikk/fastid=nmkyuqhbzsoadhapbfrgboksfokq/sarg=NC/extra=;/url=https%3A%2F%2Fwww.rts.rs%2Fpage%2Fschool%2Fci.html" target="_blank" rel="nofollow noopener"><img src="https://rs.adocean.pl/files/x/qne/ihiljro/knclhlqozo/Moja600skola90gov.jpg" alt="" /></a></p>
<p>Уметник постаје опседнут прављењем људских фигура у дрвету, па тако и свој приватни живот у потпуности подређује својој опсесији...</p>
<p>Улоге тумаче: Александар Берчек, Миодраг Крстовић, Весна Милетић, Владан Живковић, Бобан Петровић, Мирко Бабић...</p>
<p>Режија: Ђорђе Кадијевић<br /> Сценарио: Миодраг Марјановић<br /> Директор фотографије: Божидар Николић<br /> Сценограф: Стеван Шкорић<br /> Костимограф: Мирјана Рогић<br /> Монтажер: Андрија Зафрановић </p>
<p><img title="''Човек који је појео вука''" src="/upload/storyBoxImageData/2020/08/10/28998631/COVEK%20KOJI%20JE%20POJEO%20VUKA%2002.jpg" alt="''Човек који је појео вука''" width="100%" /> ''Човек који је појео вука''</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 15:04:49 +0100</pubDate>
                <category>РТС Свет</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/tv/rts-sat/6082975/covek-koji-je-pojeo-vuka.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/15/26/813/6041452/thumbs/14394736/COVEK_KOJI_JE_POJEO_VUKA_1.jpg</url>
                    <title>Човек који је појео вука</title>
                    <link>http://rts.rs/tv/rts-sat/6082975/covek-koji-je-pojeo-vuka.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/15/26/813/6041452/thumbs/14394736/COVEK_KOJI_JE_POJEO_VUKA_1.jpg</url>
                <title>Човек који је појео вука</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts-sat/6082975/covek-koji-je-pojeo-vuka.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Нова дискографија – Клавирске композиције Арнолда Шенберга</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082873/nova-diskografija--klavirske-kompozicije-arnolda-senberga.html</link>
                <description>
                    Представићемо албум пијанисте Пјер-Лорана Емара објављен почетком октобра за издавачку кућу Alpha.




                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/13/9/745/6041098/thumbs/14393794/Arnold_Schoenberg.jpg" 
                         align="left" alt="Нова дискографија – Клавирске композиције Арнолда Шенберга" title="Нова дискографија – Клавирске композиције Арнолда Шенберга" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Овим издањем Емар први пут на једном месту заокружује комплетан Шенбергов објављени опус за соло клавир, пратећи његову стилску еволуцију у распону од двадесет две године, од раног експресионизма и слободне атоналности до успостављања и сазревања додекафонске технике. На албуму се налазе Три клавирска комада опус 11, Шест малих комада опус 19, Пет клавирских комада опус 23, Свита за клавир опус 25 и Два комада из опуса 33 а и б.</p>
<p><!--<box box-left 51975487 media>-->Овај албум је наишао на неподељене похвале критике, која истиче да је у питању једно од најзначајнијих пијанистичких издања у овој године, јер је пред нама нови референтни снимак овог репертоара. Емар, као један од најбољих познавалаца авангардне музике XX века, приступа Шенберговом опусу без академске крутости, наглашавајући контрапунктску јасноћу, артикулацију и звучну боју, те истичући директну везу између Шенберга и аутора који су му претходили, попут Брамса и Бетовена. Он успева да пронађе „праву меру” између јасноће и техничке прецизности која је красила снимак ових дела Мауриција Полинија, али без ексцентричности записа Глена Гулда, на пример. Уместо тога, француски пијаниста у овим делима проналази топлину и спонтаност, те критичар „Гардијана” тако наглашава да „у Емаровом читању дванаесттонска техника уопште не звучи као ограничење или сувопарна теорија, већ као потпуно природан, органски и изразито експресиван говор”.</p>
<p>Уредница емисије: Ивана Неимаревић</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 13:58:50 +0100</pubDate>
                <category>Радио Београд 3</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082873/nova-diskografija--klavirske-kompozicije-arnolda-senberga.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/13/9/745/6041098/thumbs/14393764/Arnold_Schoenberg.jpg</url>
                    <title>Нова дискографија – Клавирске композиције Арнолда Шенберга</title>
                    <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082873/nova-diskografija--klavirske-kompozicije-arnolda-senberga.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/13/9/745/6041098/thumbs/14393764/Arnold_Schoenberg.jpg</url>
                <title>Нова дискографија – Клавирске композиције Арнолда Шенберга</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082873/nova-diskografija--klavirske-kompozicije-arnolda-senberga.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Век хармонике – Фроде Халтли</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082756/vek-harmonike--frode-haltli.html</link>
                <description>
                    Емисија је посвећена истакнутом норвешком хармоникашу и композитору Фродеу Халтлију, познатом по уметничком деловању у областима савремене класичне музике и џез импровизација.


                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/13/41/578/6040618/thumbs/14393178/Frode_Haltli.jpg" 
                         align="left" alt="Век хармонике – Фроде Халтли" title="Век хармонике – Фроде Халтли" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 51975193 media>-->Рођен 1975. године у Левангеру, Халтли је студирао на Норвешкој државној музичкој академији у класи Јона Фаукстада, као и на Краљевском данском музичком конзерваторијуму у Копенхагену, где су му ментори били Гејр Драугсвол и Џејмс Краб. Будући да је своју каријеру након студија усмерио ка истраживању нове музике, повезао се са европским музичарима и композиторима сличног сензибилитета, што је довело до развоја смелих музичких форми последњих година. Само неки од аутора са којима је Халтли сарађивао су Бент Серенсен, Ролф Валин, Ханс Абрахамсен, Џо Кондо и Сем Хејден, а посебно се истиче сарадња са норвешком ауторком Мајом Раткје, која је писала специјално за овог хармоникаша, и са којом је заједно стварао музику за позоришне представе.</p>
<p>Као композитор, афирмисао се пишући пре свега за сопствене ансамбле, али и за позориште и радио-драме. У периоду од 2011. до 2017. године предавао је хармонику на Музичкој академији у Ослу, да би се потом профилисао као фриленс музичар и аутор.</p>
<p>У вечерашњој емисији слушећете Гагаку варијације Маје Раткје и Халтлијеве композиције инспирисане традиционалном музиком Норвешке: Псалм, Планинарење и Писмо.</p>
<p>Уредница емисије Марија Вуковић</p>
<p> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 13:23:49 +0100</pubDate>
                <category>Радио Београд 3</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082756/vek-harmonike--frode-haltli.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/13/41/578/6040618/thumbs/14393166/Frode_Haltli.jpg</url>
                    <title>Век хармонике – Фроде Халтли</title>
                    <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082756/vek-harmonike--frode-haltli.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/13/41/578/6040618/thumbs/14393166/Frode_Haltli.jpg</url>
                <title>Век хармонике – Фроде Халтли</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082756/vek-harmonike--frode-haltli.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Disco 3000</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082990/disco-3000.html</link>
                <description>
                    Разноврсност афричке музике


                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/15/56/20/6041476/thumbs/14394886/Gaoussou_Sobra_Kouyate_Django_Blues_Cover_photo_Al_Fousseni_Konate.jpg" 
                         align="left" alt="Disco 3000" title="Disco 3000" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 51975716 media>-->Иако се Африка често доживљава као најмузикалнији континент, такву тврдњу било би тешко поткрепити научним истраживањима. Ипак, неспорно је да се у готово сваком њеном кутку може открити изузетно богатство музичких традиција, разноврсних звукова, песама, инструмената и ритуала. Зато ћемо вечерас кренути на музичко путовање кроз различите делове Африке. Представићемо Гасуа Кујатеа, гитаристу из Малија, танзанијски секстет Msindaba Jazz Band, као и легендарни састав, или можда прецизније – музички пројекат Baka Beyond, који је објавио ново издање.</p>
<p>Аутор емисије Бојан Ђорђевић</p>
<p> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 15:14:13 +0100</pubDate>
                <category>Радио Београд 3</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082990/disco-3000.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/15/56/20/6041476/thumbs/14394880/Gaoussou_Sobra_Kouyate_Django_Blues_Cover_photo_Al_Fousseni_Konate.jpg</url>
                    <title>Disco 3000</title>
                    <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082990/disco-3000.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/15/56/20/6041476/thumbs/14394880/Gaoussou_Sobra_Kouyate_Django_Blues_Cover_photo_Al_Fousseni_Konate.jpg</url>
                <title>Disco 3000</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082990/disco-3000.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Донатела ди Чeзаре: Технофашизам (1)</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082602/donatela-di-cezare-tehnofasizam-1.html</link>
                <description>
                    У емисији Имагинарна едиција, од понедељка 16. до петка 20. новембра, можете слушати делове књиге Донателе ди Чeзаре „Технофашизам”.




                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/11/28/108/6039754/thumbs/14390860/Donatella_Di_Cesare_By_Christian_Mantuano.jpg" 
                         align="left" alt="Донатела ди Чeзаре: Технофашизам (1)" title="Донатела ди Чeзаре: Технофашизам (1)" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 51974800 media>-->„Ова књига је покушај да се закорачи на непознату територију новог тоталитаризма”, пише у првој реченици своје књиге „Технофашизам” италијанска филозофкиња Донатела ди Чезаре, једно од најпродорнијих имена савремене италијанске филозофске сцене. Основна идеја њене књиге која, како каже, не говори о прошлости, него о садашњости и будућности, јесте да је фашизам променио и лице и одело, али да је, у својој суштини, остао то што јесте: темељна опасност упорна као (отровна) гљивица. Основна теза је, пак, да се криза демократије – Ди Чезаре каже „техничка суспензија демократије” – повезује са етничким управљањем народом. Другим речима, неототалитарни свет организује се око два стожера: техника и крв. Ова књига се, утолико, креће између анализе савремене декаденције и кошмара „краја света”, од претње несигурношћу до самоуништења, од депресије до мита о неограниченој слободи, од ресантимана до суверене мржње.</p>
<p><!--<box box-left 51974797 media>-->„Савремени режими ратовања су призор у којем нова десница своди демократију на етнократију и тежи моноетничком саставу народа”, пише Ди Чезаре, „док се капитализам упушта у екстремни подухват катарзичне девастације. Тамо где доминирају затворене заједнице вођене супрематизмом нема места за мигранте, за оне непожељне који се могу депортовати, оне сувишне којих се легитимно можемо решити”. Али ако се одбије дељење истог животног простора с другима, то доводи не само до прогона, већ и до етничког чишћења. „Од страха да будемо уништени до уништења другог – кратак је корак. Избор некрополитике рата тада постаје једини пут којим се може ићи”, наставља Ди Чезаре. Има ли бољег примера за оно што италијанска филозофкиња говори од израелског поступања у Гази. Или од поступања Русије у Украјини?</p>
<p>Као што је увек и радила Ди Чезаре гура прст у око моћи, бесрамности и глупости. Оно што је, одувек, био основни задатак филозофије.</p>
<p>Књигу Донателе ди Чeзaре објавиће „Академска књига” из Новог Сада у преводу Сенке Јевтић.</p>
<p>Читао је Александар Божовић<br /> Уредник Иван Миленковић</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 14:24:52 +0100</pubDate>
                <category>Радио Београд 3</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082602/donatela-di-cezare-tehnofasizam-1.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/11/28/108/6039754/thumbs/14390848/Donatella_Di_Cesare_By_Christian_Mantuano.jpg</url>
                    <title>Донатела ди Чeзаре: Технофашизам (1)</title>
                    <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082602/donatela-di-cezare-tehnofasizam-1.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/11/28/108/6039754/thumbs/14390848/Donatella_Di_Cesare_By_Christian_Mantuano.jpg</url>
                <title>Донатела ди Чeзаре: Технофашизам (1)</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082602/donatela-di-cezare-tehnofasizam-1.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>We care about disco!!!</title>
                <link>http://rts.rs/radio/beograd-202/6083044/we-care-about-disco.html</link>
                <description>
                    Заступљени су сви стилски утицаји других музичких праваца - фанк, соул, РнБ, итало-диско, денс, поп.


                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2023/5/24/14/8/996/1553202/thumbs/14395062/Discoteca.jpg" 
                         align="left" alt="We care about disco!!!" title="We care about disco!!!" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Сваке среде се представља најновија, актуелна, Топ 40 листа уз непосредан контакт са слушаоцима и пуно позитивне енергије.</p>
<p>Водитељ: Александар Рајковић Алек</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 15:34:36 +0100</pubDate>
                <category>Београд 202</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/radio/beograd-202/6083044/we-care-about-disco.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2023/5/24/14/8/996/1553202/thumbs/14395056/Discoteca.jpg</url>
                    <title>We care about disco!!!</title>
                    <link>http://rts.rs/radio/beograd-202/6083044/we-care-about-disco.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2023/5/24/14/8/996/1553202/thumbs/14395056/Discoteca.jpg</url>
                <title>We care about disco!!!</title>
                <link>http://rts.rs/radio/beograd-202/6083044/we-care-about-disco.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Бранилац</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts1/6082890/branilac.html</link>
                <description>
                    Четврта епизода носи поднаслов “Убица је неко други”.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/30/521/6041236/thumbs/14393968/BRANILAC_5__4.jpg" 
                         align="left" alt="Бранилац" title="Бранилац" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;"><!--<box box-left 51975514 media>-->У Горњој Сабанти убијена је мештанка Аница Поповић. За злочин је оптужен њен комшија Марко Савић, човек који је живео мирним животом.</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Његов случај преузима адвокат Вељко Губерина.</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;"><!--<box box-left 51975521 media>-->Током поступка Губерина открива да је заједница села испреплетана тајнама.</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Испоставља се да Аница није била онаква каквом су је представљали и да су многи мештани имали мотив да је убију.</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;"><!--<box box-left 51975527 media>-->Улоге тумаче: Ненад Јездић, Ненад Хераковић, Николина Фригановић… и други.</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Уредник серије: Марко Новаковић</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;"><!--<box box-left 51975532 media>-->Креатор серије: Јелена Светличић<br /> Режија: Гојко Деспотовић<br /> Сценарио: Сања Савић Милосављевић, Младен Милосављевић<br /> Директор фотографије: Гојко Деспотовић <br /> Монтажери: Владимир Радовановић, Давор Босанкић<br /> Костимограф: Милица Милутиновић<br /> Композитори: Мирко и Снежана Вукомановић<br /> Маскери: Нина Башић, Александар Расинац Кемпес<br /> Извршна продукција: UP & UP</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;"><!--<box box-left 51975534 media>-->Продуцент: Радио-телевизија Србије<br /> Година производње: 2026.</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;"> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 14:03:08 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/tv/rts1/6082890/branilac.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/30/521/6041236/thumbs/14393974/BRANILAC_5__4.jpg</url>
                    <title>Бранилац</title>
                    <link>http://rts.rs/tv/rts1/6082890/branilac.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/30/521/6041236/thumbs/14393974/BRANILAC_5__4.jpg</url>
                <title>Бранилац</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts1/6082890/branilac.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Жене у музици – Имоџен Купер и Ан Кефелек</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082708/zene-u-muzici--imodzen-kuper-i-an-kefelek.html</link>
                <description>
                    Емисију посвећујемо уметничкој сарадњи две истакнуте пијанисткиње, британске уметнице Имоџен Купер и француске пијанисткиње Ан Кефелек. Њихове интерпретације дела Франца Шуберта за клавир четвороручно представљамо са реиздања које је дискографска кућа Erato објавила у октобру 2026. године. Реч је о снимцима насталим 1978. у Паризу, који су првобитно били објављени на грамофонским плочама.




                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2023/7/4/10/55/240/1679124/thumbs/14392684/zene-piano-l.jpg" 
                         align="left" alt="Жене у музици – Имоџен Купер и Ан Кефелек" title="Жене у музици – Имоџен Купер и Ан Кефелек" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Повод за ово реиздање представља и значајан тренутак у каријери Имоџен Купер, једне од најистакнутијих британских пијанисткиња своје генерације. На свечаној додели награда часописа <em>Грамофон</em>, одржаној 7. октобра 2026. године у Лондону, уручено јој је признање за животно дело, којим је одато признање њеној вишедеценијској уметничкој каријери и изузетном доприносу интерпретацији класичног и романтичарског репертоара.</p>
<p><!--<box box-left 51975070 media>-->Рођена 1949. године у Лондону, Куперова је одрасла у уметничкој породици. Музичко образовање стекла је у родном граду, а потом је наставила усавршавање на париском Конзерваторијуму, код Жака Февријеа и Ивон Лефебр. Већ као седамнаестогодишњакиња овенчана је првом наградом ове угледне високошколске установе, а по повратку у Лондон наставила је уметничко усавршавање. Године 1969. за изузетан таленат и посвећеност музици освојила је и Меморијалну награду Лондон Моцарт плејерса. Након Лондона и Париза, наставила је усавршавање у Бечу, код Алфреда Брендла. Његов приступ музичкој структури, фразирању и разумевању композиторових замисли оставио је дубок траг у њеном интерпретативном изразу. Говорећи о овом искуству, Куперова је истакла да ју је Брендл научио да пажљивије слуша музику, разуме значење и облик музичких фраза и сагледава дело као изражајну целину, а не само као низ нота које треба одсвирати.</p>
<p>Интерпретације Имоџен Купер одликују се истанчаним осећајем за музичку фразу, пажљиво обликованим динамичким нијансама и способношћу да открије унутрашњу изражајност музичког дела, без непотребног истицања виртуозности.</p>
<p><!--<box box-left 51975082 media>-->Њена уметничка партнерка на албуму<em> Шуберт: Дела за клавир четвороручно</em>, француска пијанисткиња Ан Кефелек, рођена је 1948. године у Паризу. Студирала је на париском Конзерваторијуму, где је освојила прве награде из клавира и камерне музике, а потом је наставила усавршавање у Бечу, између осталих и код Алфреда Брендла. Међународну афирмацију стекла је крајем шездесетих година, захваљујући успесима на престижним пијанистичким такмичењима у Минхену и Лидсу.</p>
<p>Током каријере наступала је са бројним угледним оркестрима и диригентима, а њен репертоар обухвата широк распон дела: од барокних остварења до композиција двадесетог века. Посебно је позната по интерпретацијама дела Моцарта, Скарлатија, Сатија и Равела, као и других француских аутора. Остварила је богату дискографију, а значајан део њеног уметничког деловања посвећен је камерној музици и педагошком раду.</p>
<p><!--<box box-left 51975071 media>-->Занимљиво је да уметничке биографије ових пијанисткиња повезује не само школовање у Паризу и Бечу, већ управо и рад са Алфредом Брендлом, једним од најзначајнијих интерпретатора Шубертове клавирске музике у другој половини двадесетог века. Поред тога, њихово заједничко извођење Шубертових остварења наишло је на похвале музичке критике. У освртима објављеним у Би-Би-Сијевом Музичком магазину и часопису <em>Грамофон</em>, критичари су посебно похвалили интерпретативну усклађеност две уметнице и начин на који заједнички обликују музички ток, посвећујући посебну пажњу равнотежи гласова, артикулацији и динамичком нијансирању. Њихово музицирање открива богатство Шубертовог музичког језика, у којем се лирска непосредност и мелодијска једноставност преплићу са сложеним хармонским односима и изненадним изражајним контрастима.</p>
<p>Слушаћете <em>Фантазију у еф молу, опус постхумни 103, Алегро у а молу, опус постхумни 144</em>, познат под називом<em> Животне олује</em> и <em>Шест Полонеза из опуса 6</em>1.</p>
<p>Уредница Ирина Максимовић Шашић</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 13:21:13 +0100</pubDate>
                <category>Радио Београд 3</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082708/zene-u-muzici--imodzen-kuper-i-an-kefelek.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2023/7/4/10/46/477/1679118/thumbs/14392681/zene-piano-m.jpg</url>
                    <title>Жене у музици – Имоџен Купер и Ан Кефелек</title>
                    <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082708/zene-u-muzici--imodzen-kuper-i-an-kefelek.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2023/7/4/10/46/477/1679118/thumbs/14392681/zene-piano-m.jpg</url>
                <title>Жене у музици – Имоџен Купер и Ан Кефелек</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082708/zene-u-muzici--imodzen-kuper-i-an-kefelek.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Моја дедовина: Десетогодишњица од одласка заљубљеника у дедовину</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts-sat/6083000/moja-dedovina-desetogodisnjica-od-odlaska-zaljubljenika-u-dedovinu.html</link>
                <description>
                    Ово је прича о Марку из Зрењанина.  Фудбалеру, спортисти. Супругу, оцу троје деце. Прича о једном унуку, који је на свету највише волео своју дедовину у селу Градска код Црне Траве.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/9/14/3/600/6024607/thumbs/14394972/Screenshot_2026-11-09_at_11_17_18.jpg" 
                         align="left" alt="Моја дедовина: Десетогодишњица од одласка заљубљеника у дедовину" title="Моја дедовина: Десетогодишњица од одласка заљубљеника у дедовину" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Сваког лета је Петровдан, средином јула, за овог Војвођанина био један од најважнијих дана у години - сеоска слава и турнир у фудбалу, на југу Србије.</p>
<div class="image-box box-left box620" style="width: 100%;">
<div class="imgWrapper"><img title="" src="/upload//media/2026/10/9/13/22/110/6024571/resize/6024583/Screenshot_2026-11-09_at_11_15_11_356x620" alt="" width="100%" /></div>
<span class="boxCaption"> "Моја дедовина" </span></div>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Пре тачно десет година дошао је да одигра још један турнир и започне обнову своје дедовине. Нико није слутио да ће то бити последњи дан овог Зрењанинца, заљубљеног у крај из ког потиче... Марку је тог дана током утакмице позлило, возило хитна помоћи није стигло до болнице и он је преминуо, у својој 31. години. </p>
<div class="image-box box-left box620" style="width: 100%;">
<div class="imgWrapper"><img title="" src="/upload//media/2026/10/9/13/40/442/6024589/resize/6024601/Screenshot_2026-11-09_at_11_21_57_342x620" alt="" width="100%" /></div>
<span class="boxCaption"> "Моја дедовина" </span></div>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;"><span lang="sv-SE">Спомен-плоча на сеоском игралишту подсећа да је ту завршен Марков сан - да троје његове деце, супруга и он од дедовине направе место на коме ће се стварати нове успомене. </span>Комшије, рођаци, пријатељи долазе да се обнови ова кућа, која се налази на 900 метара надморске висине.</p>
<div class="image-box box-left box620" style="width: 100%;">
<div class="imgWrapper"><img title="" src="/upload//media/2026/10/9/14/3/600/6024607/resize/6024619/Screenshot_2026-11-09_at_11_17_18_355x620" alt="" width="100%" /></div>
<span class="boxCaption"> "Моја дедовина" </span></div>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Серијал "Моја дедовина" помаже учесницима са нешто више од 3 хиљаде евра - да се купи грађевински материјал, а породица окупља испомоћ најмилијих - "мобу" да им помогну.</p>
<div class="image-box box-left box620" style="width: 100%;">
<div class="imgWrapper"><img title="" src="/upload//media/2026/10/9/14/21/325/6024625/resize/6024637/Screenshot_2026-11-09_at_11_20_01_346x620" alt="" width="100%" /></div>
<span class="boxCaption"> "Моја дедовина" </span></div>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Све ово се ради због Маркове најстарије ћерке Јане, сина Реље и најмлађег Вељка, који су били мали када им је отац преминуо. Марко и Драгана су били младалачка љубав, завршена како нико није очекивао, те већ деценију деца одрастају без оца.</p>
<div class="image-box box-left box620" style="width: 100%;">
<div class="imgWrapper"><img title="" src="/upload//media/2026/10/9/14/39/59/6024643/resize/6024655/Screenshot_2026-11-09_at_11_22_11_343x620" alt="" width="100%" /></div>
<span class="boxCaption"> "Моја дедовина" </span></div>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Сваке године, на дедовину их редовно доводи мајка - да време проводе са људима које је њихов тата волео и са којима се дружио. Југ Србије је био у његовом срцу, а породица жели да троје потомака кроз њихове приче још боље упознају свог оца и колико је волео своје село, Градску...</p>
<div class="image-box box-left box620" style="width: 100%;">
<div class="imgWrapper"><img title="" src="/upload//media/2026/10/9/14/57/23/6024661/resize/6024673/Screenshot_2026-11-09_at_11_22_34_341x620" alt="" width="100%" /></div>
<span class="boxCaption"> "Моја дедовина" </span></div>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 15:32:35 +0100</pubDate>
                <category>РТС Свет</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/tv/rts-sat/6083000/moja-dedovina-desetogodisnjica-od-odlaska-zaljubljenika-u-dedovinu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/9/14/3/600/6024607/thumbs/14394960/Screenshot_2026-11-09_at_11_17_18.jpg</url>
                    <title>Моја дедовина: Десетогодишњица од одласка заљубљеника у дедовину</title>
                    <link>http://rts.rs/tv/rts-sat/6083000/moja-dedovina-desetogodisnjica-od-odlaska-zaljubljenika-u-dedovinu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/9/14/3/600/6024607/thumbs/14394960/Screenshot_2026-11-09_at_11_17_18.jpg</url>
                <title>Моја дедовина: Десетогодишњица од одласка заљубљеника у дедовину</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts-sat/6083000/moja-dedovina-desetogodisnjica-od-odlaska-zaljubljenika-u-dedovinu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Велика илузија – Између истине и обмане</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts-sat/6082946/velika-iluzija--izmedju-istine-i-obmane.html</link>
                <description>
                    Од чаробњачког света &#034;Харија Потера&#034; до мрачних тајни финских шума – славни тумач Рона Визлија и звезда серије &#034;Слуга&#034;, враћа се на велико платно у сасвим другачијој улози. Предводи глумачку екипу хорор комедије &#034;Дете ноћи&#034;, редитељке Хане Бергхолм, која је светску премијеру имала у такмичарском програму 76. Берлинала.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/2/6/13/40/587/5064001/thumbs/14394510/Facetune_15-02-2026-10-52-18.JPG" 
                         align="left" alt="Велика илузија – Између истине и обмане" title="Велика илузија – Између истине и обмане" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<div id="story-text">
<p>О филму који руши идеализовану слику родитељства, прослављени британски глумац Руперт Гринт и Сејди Харла говоре у Крупном плану "Велике илузије".</p>
<div class="image-box box-left box620" style="width: 100%;">
<div class="imgWrapper"><img title="Сандра Перовић и Руперт Гринт (Сандра Перовић / Сандра Перовић)" src="/upload//media/2026/10/13/9/33/628/6039247/resize/6039259/Facetune_15_02_2026_618x620" alt="Сандра Перовић и Руперт Гринт" width="100%" /></div>
<span class="boxCaption"> Сандра Перовић и Руперт Гринт </span></div>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Колико је танка граница између истине и обмане, стварности и илузије, уметничке слободе и друштвених стега? Од интригантних документараца и провокативних комедија до психолошких хорора и политичких драма, филмске приче нас воде у свет у којем ништа није сасвим онако како изгледа. Ова "Велика илузија" представља документарац "Можеш све да видиш" и дирљиву комедију "Клабер" које су део програма 32. Фестивала ауторског филма у Београду. О ситкому "Браћа" из ракурса Ђорђа Бајића.</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">У "Премотавању" подсећање на опус Душана Макавејева.</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">У "Контраплану" сусрет са редитељем филма "Жута слова" Илкером Чатаком.</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Аутор и уредник: Сандра Перовић</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Реализација: Тијана Тодоровић Јаворац, Светлана Перовић</p>
</div>
<div id="sharer"> </div>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 14:45:49 +0100</pubDate>
                <category>РТС Свет</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/tv/rts-sat/6082946/velika-iluzija--izmedju-istine-i-obmane.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/2/6/13/40/587/5064001/thumbs/14394498/Facetune_15-02-2026-10-52-18.JPG</url>
                    <title>Велика илузија – Између истине и обмане</title>
                    <link>http://rts.rs/tv/rts-sat/6082946/velika-iluzija--izmedju-istine-i-obmane.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/2/6/13/40/587/5064001/thumbs/14394498/Facetune_15-02-2026-10-52-18.JPG</url>
                <title>Велика илузија – Између истине и обмане</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts-sat/6082946/velika-iluzija--izmedju-istine-i-obmane.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Мала шала</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts-sat/6082957/mala-sala.html</link>
                <description>
                    ТВ драма &#034;Мала шала&#034;, снимљена 1991. године, по сценарију Синише Ковачевића у режији Александра Ђорђевића.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/12/580/6041424/thumbs/14394582/Mala_sala_3.jpg" 
                         align="left" alt="Мала шала" title="Мала шала" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<div id="story-text">
<p>Тројица пријатеља из детињства, сада четрдесетогодишњаци, годинама заједно уплаћују игру на срећу - лото. Разуме се, они се друже интензивно, али један од њих нерадо се маша за џеп у кафани.</p>
<p>Желећи да га насамаре, друга двојица пусте преко видеа снимак ранијег извлачења лотоа и преваре свога пријатеља да су добили огромну премију. Од тога тренутка ситуација се мења. Наш јунак постаје самоуверен, показује зубе директору школе у којој ради, супротставља се ташти која га малтретира, напушта жену...<br />Схвативши да је шала отишла предалеко, пријатељи покушавају да га пронађу и открију му истину...</p>
<p>Улоге: Драган Николић, Војислав Брајовић, Лазар Ристовски, Љиљана Благојевић, Бора Стојановић...</p>
</div>
<div id="sharer"> </div>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 14:58:30 +0100</pubDate>
                <category>РТС Свет</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/tv/rts-sat/6082957/mala-sala.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/12/580/6041424/thumbs/14394576/Mala_sala_3.jpg</url>
                    <title>Мала шала</title>
                    <link>http://rts.rs/tv/rts-sat/6082957/mala-sala.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/12/580/6041424/thumbs/14394576/Mala_sala_3.jpg</url>
                <title>Мала шала</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts-sat/6082957/mala-sala.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Потера</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts1/6082939/potera.html</link>
                <description>
                    Може ли тим састављен од људи који разумеју путеве, људе, речи, енергију и прошлост лако да пронађе пут до победе? 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/16/395/6041380/thumbs/14394358/Potera_14_foto_Braca_Nadezdic.jpg" 
                         align="left" alt="Потера" title="Потера" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Инжењер друмског саобраћаја и психолог Миодраг Јоксимовић доноси занимљив спој техничког и људског угла, док ће Марија Глишић Жунић, која се бави писањем садржаја за веб, овога пута пажљиво читати питања. Магистар енергетике и аутоматике Никола Бељкаш потрудиће се да екипи не понестане енергије када постане напето, а историчар Александар Стојановић да из богатог знања прошлости извуче одговор за садашњи тренутак.</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;"><!--<box box-left 51975624 media>-->Да ли ће их све то довести корак испред Трагача, сазнајте у "Потери", 16. новембра од 20.55 на РТС 1.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 14:42:48 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/tv/rts1/6082939/potera.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/16/395/6041380/thumbs/14394352/Potera_14_foto_Braca_Nadezdic.jpg</url>
                    <title>Потера</title>
                    <link>http://rts.rs/tv/rts1/6082939/potera.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/16/395/6041380/thumbs/14394352/Potera_14_foto_Braca_Nadezdic.jpg</url>
                <title>Потера</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts1/6082939/potera.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Потера</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts1/6082955/potera.html</link>
                <description>
                    За крај недеље, Трагача чека екипа која добро зна да се до резултата стиже вештином, пажњом и добрим осећајем за тренутак. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/16/395/6041380/thumbs/14394546/Potera_14_foto_Braca_Nadezdic.jpg" 
                         align="left" alt="Потера" title="Потера" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Професор разредне наставе Пајо Мркоњић овога пута мења место за катедром местом такмичара, док обућар Александар Марковић зна колико је важно направити сигуран корак. Лука Митровић свакодневно брине о путницима на аеродрому, а сада ће покушати да свој тим доведе до жељене дестинације. Графичка дизајнерка Василиса Ивановић додаће креативност четворци која ће покушати да обликује завршницу по својој мери.</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;"><!--<box box-left 51975652 media>-->Да ли ће Трагач имати другачији план, сазнајте 19. новембра од 20.55 на РТС 1.</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;"> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 14:50:54 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/tv/rts1/6082955/potera.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/16/395/6041380/thumbs/14394540/Potera_14_foto_Braca_Nadezdic.jpg</url>
                    <title>Потера</title>
                    <link>http://rts.rs/tv/rts1/6082955/potera.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/16/395/6041380/thumbs/14394540/Potera_14_foto_Braca_Nadezdic.jpg</url>
                <title>Потера</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts1/6082955/potera.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Потера</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts1/6082948/potera.html</link>
                <description>
                    Четворка која је навикла на питања, информације, сложене системе и преговоре овога пута све своје вештине ставља у службу једног циља.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/16/395/6041380/thumbs/14394370/Potera_14_foto_Braca_Nadezdic.jpg" 
                         align="left" alt="Потера" title="Потера" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Васпитач Бобан Киш свакодневно је окружен дечјом радозналошћу, а новинар Бојан Савић навикао је да поставља питања, али ће овога пута морати брзо да одговара на њих. Мастер инжењерка електротехнике и рачунарства Загорка Аћимовић доноси техничко знање, док шеф тима продаје Милосав Миличић добро зна колико заједнички резултат зависи од сваког члана екипе.</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;"><!--<box box-left 51975634 media>-->Хоће ли тимски дух направити разлику у дуелу са Трагачем, сазнајте 17. новембра од 20.55 на РТС 1.</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;"> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 14:45:26 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/tv/rts1/6082948/potera.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/16/395/6041380/thumbs/14394366/Potera_14_foto_Braca_Nadezdic.jpg</url>
                    <title>Потера</title>
                    <link>http://rts.rs/tv/rts1/6082948/potera.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/16/395/6041380/thumbs/14394366/Potera_14_foto_Braca_Nadezdic.jpg</url>
                <title>Потера</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts1/6082948/potera.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Потера</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts1/6082950/potera.html</link>
                <description>
                    Када се упали црвено светло, радијски водитељ зна да нема много времена за размишљање, а у &#034;Потери&#034; ће исто важити за целу екипу. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/16/395/6041380/thumbs/14394468/Potera_14_foto_Braca_Nadezdic.jpg" 
                         align="left" alt="Потера" title="Потера" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;">Исидора Мирковић навикла је на брзину живог програма, дипломирани комуниколог Лазар Безбрадица на јасну комуникацију, док ће мастер агроекономиста Стеван Величковић покушати да добро процени шта се највише исплати. Владимир Димовић свакодневно брине о базама података, а сада ће завирити у ону најважнију, сопствену базу знања.</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;"><!--<box box-left 51975641 media>-->Да ли ће у њој ова четворка пронаћи довољно одговора за победу над Трагачем, сазнајте у "Потери", 18. новембра од 20.55 на РТС 1.</p>
<p class="western" style="line-height: 115%; margin-bottom: 0.35cm;"> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 14:48:17 +0100</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/tv/rts1/6082950/potera.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/16/395/6041380/thumbs/14394466/Potera_14_foto_Braca_Nadezdic.jpg</url>
                    <title>Потера</title>
                    <link>http://rts.rs/tv/rts1/6082950/potera.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/14/16/395/6041380/thumbs/14394466/Potera_14_foto_Braca_Nadezdic.jpg</url>
                <title>Потера</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts1/6082950/potera.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Чарлс Берни и путовање кроз музику</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082584/carls-berni-i-putovanje-kroz-muziku.html</link>
                <description>
                    У осмој емисији циклуса посвећеног енглеском историчару музике, критичару, путописцу и композитору Чарлсу Бернију, поводом 300. годишњице његовог рођења слушаћете дела Томаса Арнеа, Чарлса Бернија, Јозефа Хајдна и Јохана Кристијана Фишера.




                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/7/14/12/2/651/5695009/thumbs/14390698/CharlesBurney.jpg" 
                         align="left" alt="Чарлс Берни и путовање кроз музику" title="Чарлс Берни и путовање кроз музику" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 51974780 media>-->Чарлс Берни је у музичком животу Лондона био активан не само као историчар и критичар, већ и као музичар, педагог и организатор концерата. Његова каријера започела је управо у лондонским позориштима, где је 1744. године постао ученик и помоћник композитора Томаса Арнеа, једне од најзначајнијих личности енглеске позоришне музике тог доба. Сарађујући са Арнеом, Берни је стекао прва професионална искуства као извођач и упознао се са начином рада лондонских оперских и позоришних ансамбала. За разлику од Георга Фридриха Хендла, чија је делатност у Лондону била првенствено везана за италијанску оперу и ораторијум, Арне је настојао да развије домаћу традицију музичког позоришта на енглеском језику, ослањајући се на жанрове маске и баладне опере. Једно од његових најпознатијих остварења била је опера <em>Алфред</em>, првобитно изведена 1740. године као маска на двору принца од Велса.</p>
<p>Међу најзначајнијим променама које су обележиле лондонски музички живот током друге половине 18. века било је увођење претплатних концерата Јохана Кристијана Баха и Карла Фридриха Абела. Берни је ову двојицу немачких музичара сматрао посебно заслужним за преображај енглеског музичког укуса и усвајање новог, галантног стила. Абел, виртуоз на виоли да гамба, настанио се у Лондону 1759. године, док је најмлађи син Јохана Себастијана Баха, Јохан Кристијан, у енглеску престоницу стигао три године касније. Од 1765. године заједно су приређивали претплатне концерте, намењене пре свега аристократској и имућној грађанској публици, који су постали једно од средишта лондонског музичког живота, а њихов репертоар обухватао је симфоније, солистичке концерте и синфоније кончертанте, уз наступе водећих европских виртуоза.</p>
<p>Аутор Срђан Атанасовски<br /> Уредница Сања Куњадић</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 10:58:26 +0100</pubDate>
                <category>Радио Београд 3</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082584/carls-berni-i-putovanje-kroz-muziku.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/7/14/12/2/651/5695009/thumbs/14390692/CharlesBurney.jpg</url>
                    <title>Чарлс Берни и путовање кроз музику</title>
                    <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082584/carls-berni-i-putovanje-kroz-muziku.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/7/14/12/2/651/5695009/thumbs/14390692/CharlesBurney.jpg</url>
                <title>Чарлс Берни и путовање кроз музику</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082584/carls-berni-i-putovanje-kroz-muziku.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Фестивал у Салцбургу 2026</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082841/festival-u-salcburgu-2026.html</link>
                <description>
                    Пратићете снимак концерта који су Бечки филхармоничари одржали 23. августа у Великој фестивалској дворани. Занимљиво је да посебно место у историји Салцбуршког фестивала припада управо Бечким филхармоничарима, који су први пут наступили на овој манифестацији 1925. године и од тада представљају један од најважнијих ослонаца њеног концертног и оперског програма. Њихови наступи традиционално окупљају истакнуте диригенте и солисте, уз богат репертоар у којем посебно место заузимају дела аустријских и немачких композитора, али и остварења других европских и светских аутора.




                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2025/3/29/14/46/752/4008467/thumbs/14393578/Salzburger_Festspiele-l.jpg" 
                         align="left" alt="Фестивал у Салцбургу 2026" title="Фестивал у Салцбургу 2026" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>На концерту који репродукујемо Бечким филхармоничарима дириговао је Кристијан Тилеман, један од најистакнутијих савремених тумача немачког романтичарског репертоара са којим ансамбл негује дугогодишњу сарадњу. Као солиста наступио је немачко-амерички виолиниста Аугустин Хаделих, а програм је у целини био посвећен стваралаштву Јоханеса Брамса.</p>
<p><!--<box box-left 51975395 media>-->Слушаћете<em> Концерт за виолину и оркестар у Де дуру, опус 77</em> и <em>Прву симфонију у це молу, опус 68</em>.</p>
<p>Снимак нам је уступљен посредством међународне размене чланица Еурорадија.</p>
<p>Уредница Ирина Максимовић Шашић</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 13:44:00 +0100</pubDate>
                <category>Радио Београд 3</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082841/festival-u-salcburgu-2026.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2025/3/29/14/38/743/4008457/thumbs/14393574/Salzburger_Festspiele-m.jpg</url>
                    <title>Фестивал у Салцбургу 2026</title>
                    <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082841/festival-u-salcburgu-2026.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2025/3/29/14/38/743/4008457/thumbs/14393574/Salzburger_Festspiele-m.jpg</url>
                <title>Фестивал у Салцбургу 2026</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6082841/festival-u-salcburgu-2026.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Дођи код Кизе!</title>
                <link>http://rts.rs/radio/beograd-202/6083011/dodji-kod-kize.html</link>
                <description>
                    Аутор и водитељ: Зоран Стефанов - Киза Исказ


                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2025/6/15/18/24/660/4238146/thumbs/14394922/Kiza_Iskaz.jpg" 
                         align="left" alt="Дођи код Кизе!" title="Дођи код Кизе!" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 51975731 media>--></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 15:17:30 +0100</pubDate>
                <category>Београд 202</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/radio/beograd-202/6083011/dodji-kod-kize.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2025/6/15/18/24/660/4238146/thumbs/14394916/Kiza_Iskaz.jpg</url>
                    <title>Дођи код Кизе!</title>
                    <link>http://rts.rs/radio/beograd-202/6083011/dodji-kod-kize.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2025/6/15/18/24/660/4238146/thumbs/14394916/Kiza_Iskaz.jpg</url>
                <title>Дођи код Кизе!</title>
                <link>http://rts.rs/radio/beograd-202/6083011/dodji-kod-kize.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Слушај &#039;вамо!</title>
                <link>http://rts.rs/radio/beograd-202/6083075/slusaj-vamo.html</link>
                <description>
                    Ексклузивне музичке премијере и новитети.


                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2024/3/1/18/53/392/2515234/thumbs/14395200/Slusaj_vamo_cirilica_thumb.jpg" 
                         align="left" alt="Слушај &#039;вамо!" title="Слушај &#039;вамо!" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Двестадвојкина емисија „Слушај ‘вамо” доноси ексклузивне премијере и новитете из света домаће, регионалне и иностране музичке сцене.</p>
<p>Зна се да премијере својих нових песама баш на Двестадвојци има већина најбољих домаћих и регионалних извођача, као и многи инострани чија се издања појављују на нашем тржишту.<br />Зато слушај ‘вамо емисију „Слушај ‘вамо!”.<br /><br />Mузичкa уредница и водитељка: Олга Кепчија</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 15:51:58 +0100</pubDate>
                <category>Београд 202</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/radio/beograd-202/6083075/slusaj-vamo.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2024/3/1/18/53/392/2515234/thumbs/14395194/Slusaj_vamo_cirilica_thumb.jpg</url>
                    <title>Слушај &#039;вамо!</title>
                    <link>http://rts.rs/radio/beograd-202/6083075/slusaj-vamo.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2024/3/1/18/53/392/2515234/thumbs/14395194/Slusaj_vamo_cirilica_thumb.jpg</url>
                <title>Слушај &#039;вамо!</title>
                <link>http://rts.rs/radio/beograd-202/6083075/slusaj-vamo.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Гордана Ђурић – живот и поезија песникиње ромске књижевности</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5955214/gordana-djuric--zivot-i-poezija-pesnikinje-romske-knjizevnosti.html</link>
                <description>
                    У суботњој емисији „Знамените личности“ представљамо живот и стваралаштво Гордане Ђурић, песникиње која је у раној младости показала изузетан таленат за поезију. Њено стваралаштво обележиле су бројне песничке вечери, пријатељства у књижевним круговима и препознатљив поетски израз, а песме су јој објављиване у заједничким збиркама, као и у самосталној збирци „Рањено срце“ на ромском језику.

                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/4/21/12/17/561/5354017/thumbs/12561793/G_Djuric_Ranjeno_Srce.jpg" 
                         align="left" alt="Гордана Ђурић – живот и поезија песникиње ромске књижевности" title="Гордана Ђурић – живот и поезија песникиње ромске књижевности" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 51713766 audio>-->Њена животна прича трагично је прекинута 1999. године, а околности њеног нестанка и касније идентификације остају део болног сећања њене породице и заједнице.</p>
<p>У емисији говоримо о њеном животу, стваралаштву и наслеђу које је оставила иза себе.</p>
<p>Емисију уређује и води Уна Бериша</p>
<p> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 09:30:13 +0100</pubDate>
                <category>Радио Београд 1</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5955214/gordana-djuric--zivot-i-poezija-pesnikinje-romske-knjizevnosti.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/4/21/12/17/561/5354017/thumbs/12561787/G_Djuric_Ranjeno_Srce.jpg</url>
                    <title>Гордана Ђурић – живот и поезија песникиње ромске књижевности</title>
                    <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5955214/gordana-djuric--zivot-i-poezija-pesnikinje-romske-knjizevnosti.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/4/21/12/17/561/5354017/thumbs/12561787/G_Djuric_Ranjeno_Srce.jpg</url>
                <title>Гордана Ђурић – живот и поезија песникиње ромске књижевности</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5955214/gordana-djuric--zivot-i-poezija-pesnikinje-romske-knjizevnosti.html</link>
                </image>
            </item>
        
    </channel>
</rss>

