Аутор: Рајко Милошевић

Сниматељ у студију: Огњен Шкрбовић
Режија, монтажа и избор музике: Марија Стојков
Руководилац Дечје драмске групе Радио Београда: Петар Станојловић

Премијеру представе „ На чијој страни“ Роналда Харвуда у режији Ленке Удовички која ће бити вечерас одржана на Брионима. Реч је о копридукцији театра Ulysses и Сарајевског ратног театра САРТР.

Разговор о роману „Крик“ Ане Атанасковић чија је радња смештена у 1915. годину у Србији која је разорена Првим светским ратом и тифусом.

Програм Нишвил џез фестивала који од 1995. године брани европске вредности мултикултуралности и стрпљиво негује префињен музички укус појединаца. Фестивал ће бити одржан од 08.-14. августа , угостиће близу 1.000 извођача, а највећа звезда овогодишњег издања биће Пакито де Ривера који има 16 Гремија и то у три категорије: за класичну музику, латино џез и џез.

Емисију уређује и води Невена Матовић.

Прошле године, у августу 2025, подвргнут је операцији уклањања чвора на плућима.

"Милан је у сузама због одласка Франка Барезија. Његов пример и интегритет биће заувек урезани у ДНК клуба, баш као и његов култни дрес са бројем шест", наводи се у саопштењу клуба, чији је Барези био почасни потпредседник.

Рођен у Ломбардији 1960. године, Барези је читаву професионалну каријеру провео у Милану, од 1977. до пензионисања 1997. године, одигравши 719 утакмица. Са само 22 године постао је капитен и стуб одбране која је, уз Маура Тасотија, Алесандра Костакурту и Паола Малдинија, представљала непрелазну препреку за нападаче широм Европе.

Судбоносна београдска магла

За љубитеље фудбала у Србији, Барезијево име нераскидиво је везано за епски двомеч осмине финала Купа европских шампиона 1988. године против Црвене звезде.

Након 1:1 у првом мечу на "Сан Сиру", голом Драгана Стојковића Пиксија, реванш у Београду 9. новембра постао је део фудбалске митологије. Црвена звезда је доминирала, повела голом Дејана Савићевића, а Милан је остао са играчем мање након искључења Пјетра Паола Вирдиса. Чинило се да је италијански тим на ивици елиминације.

Тада се над Београдом спустила густа магла. Видљивост је постала толико слаба да је немачки судија Дитер Паули у 57. минуту морао да прекине утакмицу. Према тадашњим правилима Уефе, меч је поновљен следећег дана, али од резултата 0:0 уместо оног који је стајао на семафору, 1:0.

У новој утакмици, Милан је, појачан опорављеним Рудом Гулитом, успео да избори 1:1, а затим и да прође даље након бољег извођења једанаестераца резултатом 4:2.

Барези: "Бог нас је спасио елиминације"

Годинама касније, Барези није крио да је тај догађај био прекретница. Приликом посете Србији 2012. године када је промовисао камп "росонера", био је врло јасан у оцени београдског двомеча.

"Кад год помислим на Београд, сетим се магле и чувене утакмице са Црвеном звездом 1988. године када нас је бог спасио елиминације. Звезда предвођена Дејаном Савићевићем нас је 'разбила', а онда се спустила магла. Сутрадан смо прошли на пенале и тада је почела ера великог Милана на челу са Аригом Сакијем", рекао је Барези.

Легендарни капитен је истакао да је из те магле рођен шампионски тим.

"Та утакмица је судбоносна за Милан јер се те године родио нови клуб, који је наредних година бележио фантастичне резултате. Тренер Ариго Саки је тада направио сензацију. Тада смо упознали и Дејана Савићевића", додао је Барези.

Његове речи потврдио је и ток историје. Након што су на невероватан начин елиминисали Црвену звезду, "росонери" су те сезоне освојили титулу првака Европе, победивши Стеауу у финалу са 4:0. Успех су поновили и следеће сезоне, чиме су започели једну од најблиставијих епоха у историји клуба.

Барези је, као капитен, подигао три трофеја намењена најбољем тиму у Европи, а последњи, трећи, освојио је 1994. године када му је Дејан Савићевић био саиграч и стрелац у спектакуларној финалној победи против Барселоне.

Са репрезентацијом Италије, Барези је освојио Светско првенство 1982. године мада није улазио у игру током турнира, а 1994. је био финалиста. У финалу турнира у САД је против Бразила промашио пенал.

Одласком Франка Барезија, фудбал је изгубио истинског џентлмена и једног од највећих симбола верности једном клубу.

Међутим, у филму Кристофера Нолана она се уопште не појављује. Њено изостављање део је шире расправе о томе како је Ноланова верзија умањила или поједноставила улогу жена у епу. Класичарка Емили Хаузер, у интервјуу за Гардијан, жали због изостанка „дивно дрске принцезе“, али и због губитка нијанси и сложености.

„Захваљујући изворном делу, у филму има више женских ликова него у већини Ноланових остварења“, написала је ове недеље професорка класичних студија Емили Вилсон, чији је превод Одисеје постао критички хваљен бестселер. „Али ниједна од њих нема много тога да каже, за разлику од начина на који су ликови обликовани у поеми.“

То се односи на више важних ликова – од чаробнице Кирке, која је Одисејеве људе претворила у свиње, до његове супруге Пенелопе. Али шта је са одсутном Наусикајом? Ко је она и зашто је толико важна?

Наусикаја – тинејџерка која спасава Одисеја

Наусикаја живи на острву Схерији, где она и њени сународници Феачани, миран и изолован народ, ретко срећу странце. Богиња Атена јавља јој се у сну и подстиче је да опере прљав веш. Каже јој да многи младићи са Схерије желе да је просе и да ће њој и њеним пратиљама бити потребне чисте хаљине.

Када се пробуди, Наусикаја моли свог оца, краља Алкиноја, да јој позајми кола са мазгама како би она и њене слушкиње одвезле веш на морску обалу. Нуди се и да опере очеву и одећу своје петорице браће, правдајући се да жели да имају чисту гардеробу за посао и игру.

Наусикаја сама управља колима и равноправно учествује у прању веша у реци која се улива у море. То је место недалеко од обале на коју је Одисеја таласи избацили после бродолома, након што је напустио острво нимфе Калипсо, која га је седам година држала код себе пре него што је била приморана да га пусти.

Док се веш суши на сунцу, девојке се играју лоптом. Хомер пише да се Наусикаја својом висином издваја од осталих, попут девичанске богиње Артемиде окружене нимфама. Њихова игра буди Одисеја, који искаче из жбуња наг, прљав и исцрпљен. Слушкиње у страху беже, али Наусикаја остаје мирна.

Одисеј хвали њену лепоту и говори јој да ће човек који је ожени бити најсрећнији на свету, јер нема ништа боље од мужа и жене који живе у слози, деле исти дом и изазивају завист својих непријатеља. У тим речима огледа се његова сопствена чежња да се врати Пенелопи, али истовремено погађа шта ће код младе принцезе изазвати поверење.

Импресионирана, Наусикаја обећава да ће му дати одећу, храну, пиће и омогућити да се окупа.

Након што се Одисеј окупа – стидљиво, на извесној удаљености – Атена чини нешто посебно: дарује му изузетну лепоту. „Косу му увија у коврџе попут цвета зумбула“, а лепоту му додаје као што се злато полаже преко сребра. Чини га „вишим и снажнијим“.

Наусикаја је тиме запањена и признаје својим слушкињама: „Волела бих да једног дана за мужа добијем оваквог човека, који би живео овде и желео да остане.“ У том тренутку кокетира са Одисејем и отворено хвали његов изглед.

Следећи задатак јој је да му спасе живот. Саветује му да не улази у очеву палату заједно с њом, већ сам, да пронађе велику дворану, прође поред краља Алкиноја и право приђе њеној мајци, краљици Арети, која ће поред огњишта предити вуну, те да јој падне пред колена.

Само то што Арета преде вуну знак је њеног високог положаја. Она обавља најважнији посао који обезбеђује самодовољност домаћинства – израду конца за ткање тканина – и то у најјавнијем делу палате.

Арета, кћи претходног краља, ужива велико поштовање народа. Управо је она исткала одећу коју је Наусикаја позајмила Одисеју. Хомер пише да Арета препознаје ту одећу и прва му се директно обраћа:

„Одакле си? И ко ти је дао ту одећу?“

Али она већ зна одговор. Самим тим што је Одисеја послала мајци у тој одећи, Наусикаја му је дала своје поверење и препоруку.

Арета и Алкиној примају Одисеја као госта. Управо Феачанима он приповеда своје доживљаје – укључујући сусрете са Киклопом и Кирком – а не, као у Нолановом сценарију, Калипсо док је под дејством лотоса. И управо га Феачани потом враћају на Итаку, његовој породици.

Пенелопа је у поеми много проницљивија

Најзначајније је то што је Одисејев сусрет са Наусикајом својеврсна припрема за поновни сусрет са Пенелопом. Наусикају успева да придобије, уз помоћ свог изгледа.

Његова супруга, међутим, показује се много проницљивијом.

Након што Одисеј побије свих 108 просаца на Итаки, коначно стаје пред Пенелопу као он сам, а не прерушен. Атена га поново улепшава – баш као на Схерији – коврџавом косом налик зумбулу и лепотом која блиста попут позлаћеног сребра.

Пенелопу, међутим, то не заварава. Она проверава његов идентитет на други начин, наводећи га да открије тајну њихове непокретне брачне постеље, направљене око стабла дрвета – мотив који је Нолан у филму заменио привеском са ликом Атене који Одисеј носи са собом.

Код Хомера је управо то знање о постељи много важније, јер представља симбол мужа и жене који живе у савршеној слози – истог оног идеала за који је Одисеј претпоставио да га Наусикаја једног дана прижељкује.

„Обожавам то што ова прича није само о веома паметном и домишљатом мушкарцу, већ и о једнако паметној и домишљатој жени која му је у свему равна“, рекла је списатељица Медлин Милер, ауторка романа Кирка, у разговору за Њујорк тајмс поводом филма.

(У Нолановој верзији, за чији сценарио Емили Вилсон тврди да би се „стидела да га је написала“, Пенелопа је „једва занимљивија“ од лутке коју Одисеј носи као њен симбол.)

Милерова је истакла да у Хомеровој Одисеји Кирка и Одисеј постепено долазе до међусобног разумевања и да га она позива да остане колико год му је потребно. Она му нуди „место мира и уточиште“, где му помаже да се „опорави од трауме“. Нолан је изоставио чињеницу да Одисеј са Кирком ступа у љубавну везу и да код ње, заједно са својим људима, остаје две године.

Штета је што је Наусикаја изостављена из Ноланове Одисеје. Она је добар пример зашто многи научници Хомерову Одисеју називају „женском поемом“.

Ипак, у једном погледу Нолан је остао веран Хомеру: и Калипсо и Кирка настављају своје животе након што Одисеј оде. Да је у филм уврстио и Наусикају, она би била још једна жена која није само део Одисејевих авантура, већ лик са сопственом, независном причом – у којој се, случајно, појављује и Одисеј.

Бездан стао, Богојево још захвата воду

"Тренутно имамо нови негативни рекорд. Из сата у сат се буквално тај нови негативни рекорд повећава и сад је тренутно на улазном профилу у Републику Србију Дунав минус 136”, рекао је Игор Колаковић за РТС.

Црпна станица Бездан, која пуни северни део Бачке, престала је са радом прексиноћ у три сата, док станица Богојево, која снабдева јужни део, још захвата воду и има резерву од око 20 центиметара, навео је директор "Вода Војводине".

"Она је пројектована до минус 100, а ми смо одређеним мерама успели да радимо до минус 131”, рекао је Колаковић о станици у Бездану, подсећајући да је та станица изграђена 1957. године и да је првобитно захватала воду на минус 29 центиметара.

Хитни радови на доводном каналу

Колаковић је најавио да ће почети продубљивање доводног канала од Дунава до црпне станице.

"Да покушамо да омогућимо већи доток воде, што би, надамо се, омогућило да успемо да упалимо црпну станицу, односно агрегате”, рекао је Колаковић, додавши да је уговорена и израда документације за нову црпну станицу у Бездану.

Употреба канала Дунав–Тиса–Дунав је ограничена, а на питање да ли то значи да каналу прети пресушивање, Колаковић је потврдно одговорио.

"Што се тиче самог канала, имамо проблем, немамо могућност захватања нове свеже воде и убацивања у канал. Губици су нам највећи на испаравању и на нелегалном захватању воде”, објаснио је директор "Вода Војводине".

Оценио је и да су остале реке у Војводини близу својих историјских минимума.

"Требају нам падавине у Баварској"

Мађарске колеге прогнозирају пад још 20 до 30 центиметара у наредних шест дана, рекао је директор "Вода Војводине".

"Оно што смо чули на Републичком кризном штабу за ванредне ситуације од нашег Републичког хидрометеоролошког завода је да се прогнозира да неће бити у наредних 45 дана падавина у средњој и централној Европи. Значи, требају нам падавине у Баварској, у Аустрији, Словачкој, па и Мађарској”, објаснио је Колаковић.

"Нема обуставе пловидбе"

"Опште је познато да смо у једном периоду који је екстремно неповољан за пловидбу”, рекао је Љубиша Михајловић из Дирекције за водне путеве Србије, наводећи да се предано ради на томе да пловидба буде безбедна и континуирана.

Пловни пут низводно од Београда највише је, седме класе, па проблема у пловидби не би требало да буде ни у данима када се очекује додатно снижење водостаја, навео је Михајловић.

Шест критичних сектора

Према речима Михајловића, узводно од Београда, где се губи утицај хидроелектране Ђердап, налази се пет критичних сектора до Новог Сада и још један до Бачке Паланке, где долази до мањка пловидбених дубина и ширина.

"Са данашњим даном имамо 110 дана испод ниског пловидбеног нивоа, на пример на водној станици Бездан", навео је Михајловић.

Објаснио је да се од пловног пута широког 180 до 200 метара, који је на располагању у нормалним околностима, стварају узани коридори за једносмерну пловидбу.

"Похвалио бих и учеснике у пловидби, и капетане и заповеднике, с обзиром на то да нисмо имали озбиљних инцидената, нисмо имали никаквих обустава”, закључио је Михајловић.

Конкакаф се огласио после одлуке Уефе, која је раније одбацила предлог Инфантина и запретила да ће бојкотовати сва такмичења под окриљем Фифе ако се настави са тим плановима.

У саопштењу се наводи да су чланови Конкакафа током састанка "изразили дубоку забринутост због недостатка одговарајуће процедуре у вези са предлогом, вештачки кратког рока који је наметнут, као и због изостанка било какве ревизије или одобрења од надлежних управљачких тела Фифе".

"Осим тога, доведена је у питање потреба за улагањима приватног капитала ради финансирања нових и постојећих програма након најпрофитабилнијег Светског првенства у историји", наводи се у саопштењу Конкакафа.

Инфантино је одредио 19. септембар као крајњи рок да свих 211 чланица ФИФА прихвате једнократну понуду од по 20 милиона долара у склопу плана инвестиција у Светског првенства.

Инфантино је у писму чланицама Фифе навео да жели да оснује нову подружницу Фифе вредну 20 милијарди долара, у којој би 20 одсто власништва било у рукама приватних инвеститора. Ова подружница би управљала такмичењима и догађајима под окриљем Фифе, као што су Светско првенство у мушкој и женској конкуренцији и Светско клупско првенство.

"Невероватно је што ће остати са нама још најмање једну сезону. Можда и дуже, видећемо. Лука је невероватна особа, кад поред себе имате таквог шампиона, можете много да научите. Старији је од мене, али кад смо заједно имам осећај као да смо истих година. Можемо да причамо о свему јер је заиста велики човек“, рекао је Павловић за Газета дело спорт.

Српски репрезентативац истиче да се код Модрића не издвајају само играчки квалитети, већ и однос према обавезама, који би волео да следи током сопствене каријере.

"Пре свега начин на који живи фудбал. Невероватан је професионалац и имам осећај да сваки минут проведен у Милану има своју сврху – од рутине пре тренинга до бриге о телу. Има 41 годину, а на терену га никада не видите уморног. Увек је први који трчи и то ради са великим осмехом. За мене је невероватно да и даље има толику страст према фудбалу. У његовим годинама, где ћу бити, не знам. Надам се да ћу бити као он", истакао је Павловић. 

"Костић игра као да већ има 100 утакмица у Серији А"

Павловић се осврнуо и на младе играче Милана, а посебно је издвојио Андреја Костића, који је током летњег прелазног рока стигао из Партизана.

"Изненадио ме је Костић. Није лако доћи из српског првенства у Серију А, посебно у Милан. Још је веома млад и може много да напредује, али оно што ми се допада код њега јесте што игра као да је већ одиграо 100 утакмица у Серији А“, нагласио је Павловић.

Водитењка Ивана Весић.

Публика ће имати прилику да погледа чак четири свечане премијере, међу којима је и филм Дупликат, прошлогодишњи победник конкурса за најбољи оригинални сценарио.

„Оно што је увек узбудљиво јесте да ви имате веома велике доајене и филмске редитеље и имате младе почетнике, тај неки спој генерација је бескрајно узбудљив и мислим да се на томе базира сваки фестивал. Даље, ово је један редак филмски фестивал, постоји награда за сценарио у Кану, постоји Оскар за сценарио, али једини фестивал посвећен сценаристима ево постоји у Врњачкој бањи већ 50 година“, наглашава селекторка фестивала, Ивана Вујић.

Јубилеј не слави само покретне слике на платну, већ и комплетно културно наслеђе грађено током пет деценија. Својеврсни спектакл почиње на Летњој позорници „Данило Бата Стојковић“ музичко-драмским програмом Ивана Босиљчића, док ће завесу на фестивал спустити Зрењанинска филхармонија концертом у част награђених.

„Има много социјалних трилера, крими трилера. Насупрот томе, као нека друга страна, појављује се комедија, социјална комедија. Опет као жеља да се поиграмо са лицемерјем друштва, да се поиграмо са нама самима и да се на комичан начин кажу јако озбиљне и дубоке ствари“, додаје селекторка.

О томе коме ће припасти престижна признања педесетог издања одлучиваће трочлани стручни жири, као и жири филмских критичара и новинара. Чланови стручног жирија су Светислав Басара, Биљана Максић и Милош Јанковић, а о награди новинара одлучиваће жири од истакнутих филмских критичара и новинара: Зорица Драгојевић, Александар Гајовић, Бранимир Локнер и Љубомир Раданов.

Имена добитника и најуспешнијих аутора биће званично саопштена на свечаном затварању фестивала 13. августа.

Пратећи програм јубиларног издања чиниће изложбе посвећене историји Фестивала и филмском плакату, промоције књига и монографија, симпозијум на тему „Пола века Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи“, промоције нових издања и концерти филмске музике.

Истакао је да је најризичније на југу Србије, пошто је према последњим метеоролошким подацима тамо пала најмања количина кише.

"Управо из тог разлога донета је одлука, наш министар је донео одлуку да један хеликоптер типа "камов" стално дежура током месеца јула и августа, тако да би били спремни да реагујемо брзо", рекао је Недић.

Истакао је да општински штабови треба да следе упутства која издаје Сектор за ванредне ситуације и да не чекају да се пожар развије, већ да упуте позив на време како би Сектор за ванредне ситуације могао да реагује.

У Шпанији је до сада изгорело више од 200.000 хектара површине, а у гашењу пожара помажу им и припадници МУП-а Србије, као и хеликоптер "суперпума".

Недић је навео да је посада из Србије упућена у реон Мадрида, а да су јуче добили захтев да иду 300 километара северозападно од Мадрида како би гасили пожар готово на граници са Португалијом, што усложњава припрему посаде.

"Најбитније је да су они искусни и да имају знања и вештина, а свакако они раде само свој посао и презентују своју републику на најбољи начин", истакао је Недић.

Разговор у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.

Уредница економске рубрике листа "Политика" Јасна Петровић Стојановић каже за РТС да би било одлично да добијемо продужену лиценцу, али не на месец, него на два или три, да би, ако се већ преговори воде у континуитету, могли да се приведу крају.

Додаје да иде у прилог оптимизму и најава председника да би крајем септембра требало да буде решен договор МОЛ-а и НИС-а.

Најважније је, нагласила је, да се продужи лиценца за даљи оперативни рад рафинерије, с обзиром на тренутне околности у којима барже не могу да иду, а цистерне не могу да покрију све оно што стиже нафтоводом.

"Уколико Србија добије лиценцу за продужење рада Рафинерије, и Јанаф ће наставити испоруке нафте", подсетила је, наводећи да постоји уговор до краја године са Јанафом који треба да буде испоштован.

Преговори МОЛ-а и НИС-а и даље без званичних информација

Јавност је, како каже, поприлично подељена када је реч о преговорима. Открила је да је прошле недеље слала МОЛ-у питање управо поводом најаве да ће крајем септембра договор бити готов, али да из те компаније и даље не желе ништа да коментаришу.

"Претпостављам, ако се воде преговори, да су заиста врло тешки, јер ако Мађарима треба Рафинерија, питање је да ли им треба Петрохемија. Најважније је питање да ли Руси то хоће да продају. Отпочетка знамо да они нису вољни да оду одавде, нису дошли да би овде зарадили, дошли су геополитички и желе ту да остану", објаснила је Петровић Стојановић.

Кључна лиценца за рад НИС-а

Од три лиценце које се очекују у вези са НИС-ом, најважнија је, каже, управо она која омогућава наставак рада Рафинерије.

Због суше и ниског водостаја, подсетила је, чак и МОЛ и остале компаније у Србији снабдевају се код НИС-а, па су пуштене оперативне резерве које су у претходним данима спасавале ситуацију на пумпама.

"Сви велетрговци имали су обавезу да те резерве уступе пумпама, а НИС остаје кључан, будући да је и данас, упркос пуштеним резервама, његова велепродајна цена најповољнија у односу на остале велетрговце", каже Петровић Стојановић.

Подсетила је и да је војска ставила на располагање своје резерве.

Барже незаменљиве у транспорту нафте

Поредећи капацитете превоза, навела је да је једна баржа једнака двадесет пет вагона којима стиже нафта, односно шездесет тешких цистерни које иду путевима. Тешко је, оценила је, да неко у једном тренутку обезбеди шездесет цистерни како би снабдео цело тржиште, што показује колики је значај и Дунава и нафтовода, посебно у тренутној ситуацији.

Када је реч о кретању цене нафте на светском тржишту, истакла је да све зависи од тога шта ће председник Доналд Трамп сутра ујутру саопштити.

Подсетила је да је најављено ново примирје између Израела и Ирана, али да претходно примирје, најављено пре три-четири недеље, није потрајало ни дан, након чега је уследио скок цене нафте на скоро сто долара. Данас се цена креће око осамдесет седам долара, а у принципу, како каже, "сваки рафал тамо испаљен" утиче на то колика ће цена бити.

Апел за штедњу струје због нижег водостаја

Низак водостај Дунава компликује и снабдевање електричном енергијом, упозорила је, подсећајући на јучерашњи апел министарке да се води рачуна о потрошњи струје.

Ђердап тренутно ради трећином капацитета, а с обзиром на најаве нових високих температура у наредним данима, водостај ће додатно опадати. У тим околностима Србија мешавином увезеног угља и домаћих залиха покушава да обезбеди снабдевање, док се на ветар и сунце може ослонити само делимично. Ситуација у хидрологији је, како је нагласила, "заиста баш, баш лоша", а летња потрошња струје приближила се зимској, због чега је опрез неопходан.

"Ова страна кревета на којој ја лежим је тренутно пуна, али треба још добровољних давалаца крви и треба нам овде гужва зато што су залихе на минимуму", истакла је новинарка РТС-а, додајући да је желела да свој радни дан овако започне и да крв.

Мирјана Кнежевић из Института за трансфузију крви објаснила је зашто је тренутно неопходан већи одзив грађана.

"Резерве су заиста на минимуму, А позитивна, О позитивна и све негативне крвне групе су на самом минимуму", навела је, позивајући све пунолетне и здраве грађане да дођу у улицу Светог Саве 39 и дају крв како би могле да се подмире потребе свих здравствених установа, односно свих пацијената којима је трансфузија једини лек.

Појашњавајући шта тачно значи да су залихе "на минимуму", Кнежевићева је навела да генерално постоје залихе за дан и по, али да од укупних резерви чак половину чини Б позитивна крвна група, једина тренутно стабилна. Остале наведене крвне групе спуштене су испод једнодневног нивоа, што ситуацију чини алармантном.

Висок летњи температуре, наглашава, додатно ће утицати на смањен одзив давалаца, због чега је позив грађанима да дођу у Институт још важнији. "Овде је заиста пријатно климатизовано, лепа је атмосфера", поручила је Кнежевићева, позивајући грађане да помогну онима којима је крв једини лек.

Свакодневно потребно најмање 300 јединица крви

На питање колико је давалаца потребно да би залихе биле на задовољавајућем нивоу, Кнежевићева је истакла да је свакога дана неопходно најмање 300 јединица крви. Ова недеља, међутим, није протекла добро - једини дан са приближно триста јединица био је јуче, док су сви остали дани забележили мање од двеста јединица.

Због високих температура, Институт данас на терену има само две локације - аутобус се налази на Чукарици, у Пожаревачкој улици код Дома здравља, и код старог Меркатора на Новом Београду.

"Немамо других екипа, тако да, veoma je toplo и не можемо ни да организујемо много екипа на терену. Због тога се некако фокусирамо овде на салу што се тиче главног града", објаснила је Кнежевићева, апелујући да грађани озбиљно схвате позив Института, како ниједан пацијент не би остао ускраћен за неопходну трансфузију.

Ко може да да крв

Крв могу да дају све здраве особе старости од осамнаест до шездесет пет година, при чему мушкарци морају да сачекају дванаест недеља, а жене шеснаест недеља између два давања.

Кнежевићева је навела и додатне услове - неопходно је уносити више течности пре давања крви, поjeсти лаган оброк, не користити тренутно никакву терапију, односно лекове, имати минимум педесет килограма телесне тежине, као и да у последњих шест месеци нису обављане никакве хируршке интервенције, односно сечење и ушивање коже.

"Понесите личну карту и добру вољу и, као и ја, започните овај дан на један леп начин", поручила је на крају новинарка Ана Стаменковић, подсећајући да Институт за трансфузију крви Србије у Београду данас ради до 19 часова, а давање крви биће могуће и сутра.

Шпанска влада је ангажовала припаднике војске како би помогли Цивилној гарди у одржавању безбедности у Сеути, преноси Кадена СЕР.

Преласци преко границе су се интензивирали у последње две недеље, али је у четвртак почео масовни прелазак који не показује знаке заустављања. Процењује се да је више хиљада људи препливало до шпанске енклаве.

У покушају да допливају до шпанске обале утопило се најмање 19 особа. На плажи у Сеути могу се видети пераја, маске за роњење и друга опрема за пливање коју су оставили мигранти који су допливали, јавља шпански јавни сервис РТВЕ.

Шпански премијер Педро Санчез ће са министром унутрашњих послова Фернандом Гранде-Марласком посетити Сеуту и састати се са локалним властима које су затражиле увођење ванредне ситуације.

Због покушаја масовног уласка, гранична полиција је затворила гранични прелаз у Мелиљи, другој шпанској енклави на северу Африке.

Шпанско министарство унутрашњих послова верује да мреже трговине људима користе пресуду Врховног суда Шпаније како би подстакле проток недокументованих миграната, углавном младих људи.

Пето одељење Управног суда пресудило је 8. јула да Закон о имиграцији не дозвољава примену одбијања на граници на мигранте пресретнуте на мору и да они морају да прођу кроз стандардну процедуру.

Пресуда Врховног суда, која је исход жалбе коју је поднео имигрант алжирске националности, широко је објављена на мароканским друштвеним мрежама, што је наводно подстакло десетине људи да покушају да пливање стигне до Шпаније.

Oданост клубу награђена је по завршетку каријере повлачењем дреса са бројем шест, који после њега више нико није носио у Милану.

Иако је у детињству навијао за градског ривала Интер, тај клуб га није ангажовао, док је Милан препознао његов таленат и отворио му пут ка великој каријери.

У дресу Италије забележио је 81 наступ. Био је члан генерације која је 1982. године освојила светску титулу, а дванаест година касније као капитен је предводио "азуре" до финала Светског првенства у Сједињеним Америчким Државама.

Слика Барезија у сузама после промашеног пенала у финалу против Бразила остала је један од најпознатијих призора са мундијалских терена.

Последњих година имао је здравствених проблема. Прошле године оперисан је због чворића на плућима, али је и након тога остао близак клубу, редовно је долазио на "Сан Сиро", а почетком године био је међу носиоцима олимпијског пламена уочи Зимских олимпијских игара Милано-Кортина 2026.

Према информацијама из Координационог центра, гашење пожара у Ретимну отежавају јаки ветрови и неприступачан терен, због чега долази до сталних поновних избијања ватре и њеног ширења.

На терену су распоређене бројне ватрогасне екипе из читавог региона Крита, укључујући пешадијске јединице и припаднике специјалних ватрогасних тимова, које уз подршку механизације са копна покушавају да ставе пожар под контролу.

У гашењу учествују и становници погођених села, волонтери, као и цистерне са водом и грађевинске машине локалних самоуправа из Агиос Василиоса, Амарија, Ретимна и јужних делова Ираклиона.

Опрезно и на Пелопонезу, запалила се шума у Аркадији

Како преноси Прототема, и пожар на Паросу поново се разбуктава.

А, због веома високог ризика од избијања нових пожара, власти су увеле привремену забрану саобраћаја и боравка грађана у појединим шумским подручјима Патраса.

Забрана важи од 21 час до шест сати ујутру и односи се на више шумских путева и заштићених зона, док су од ње изузети стални становници, запослени, власници земљишта, сточари и особе које користе главне путне правце.

Нови пожар избио је у шумском подручју Фалаисија, у општини Мегалополис у Аркадији.

Према подацима ватрогасне службе, пожар је пријављен око 23.10, а на терену је ангажовано 48 ватрогасаца, три пешадијске јединице и 12 ватрогасних возила.

Борба са ватром и даље траје у Шпанији, Француској, Турској...

Шумски пожари који су избили у другим деловима Европе - Шпанији, Француској, Португалији, Турској, Немачкој - и даље харају. На хиљаде грађана је евакуисано. Јаки ветрови отежавају гашење, у којем учествују и српски ватрогасци и хеликоптер "Суперпума".

Жариште пожара у Шпанији и даље је у покрајини Замори, на северозападу земље. Званичници упозоравају на нове пожаре у том подручју, а издат је налог за евакуацију шест градова. Министар унутрашњих послова упозорио је да земљу чекају наредна три тешка дана.

"Нико ништа не чини, овде је премало ватрогасаца. Требало би да их је више јер је ово заштићена природна област, резерват биосфере“, рекао је Хавијер Бартоломе из Формариза.

"Бојимо се за нашу имовину, село, кампинг простор, за све овде. Сви смо евакуисани, влада осећај беспомоћности и узнемирености“, каже власница ресторана Марија Конде.

Тамо где је ватра угашена, власти су дозволиле повратак становништва.

"Поново смо у својим кућама. Хитно смо се евакуисали јер се ватра ширила целом облашћу“, рекла је Марија Хименез која се вратила у Леон.

Више пожара на Корзици, у Горњим Алпима, Вару

И у Француској се наставља борба са пожарима, посебно на југозападу земље, али слабији ветар олакшава посао ватрогасцима.

"Тренутно су се временски услови мало побољшали, већа је влажност, ветар је слабији, али је реалност таква да је ризик од нових пожара и даље веома висок јер влада велика суша. Само у једном тренутку гасили смо 26 пожара, али сваки од њих може брзо да се прошири и постане веома интензиван“, истакао је министар полиције Лоран Нунјез.

У међувремену, поред департмана Жиронда и Ланд на југозападу земље, неколико пожара избило је и на југоистоку – на Корзици, у Горњим Алпима и Вару, који су поново под наранџастим упозорењем због екстремних врућина.

У Вару је нови, интензиван пожар југоисточно од Брињола захватио 130 хектара, мање од 24 сата након што је локализован пожар у масиву Гро Бесијон, који је и даље под будним надзором, преноси телевизија БФМ.

Велики шумски пожар избио је и у Бургундији, близу Дижона, али је локализован након што је изгорело 150 хектара земљишта.

Након што су пожари на југозападу Француске стављени под контролу, становницима неколико градова дозвољен је повратак кућама, а још 84.000 људи добило је одобрење да се одмах врати кући, у девет општина у близини Бордоа.

Укупно је 144.000 од 220.000 људи који су евакуисани од почетка избијања великих пожара 22. јула у Француској добило дозволу да се врати својим домовима.

Ватра у Алањи под контролом, гашење са копна и из ваздуха

Напори у сузбијању шумских пожара на западу и југозападу Турске, у Баликесиру и Ајдину, настављају се данас и уз помоћ авиона и хеликоптера за гашење пожара, док је пожар у Алањи, на југу те земље, углавном стављен под контролу, саопштили су званичници.

У гашењу шумског пожара у округу Сине у Ајдину учествује девет хеликоптера, три авиона, 42 ватрогасна возила, девет цистерни са водом и четири булдожера, а због приближавања ватре евакуисане су животиње из четири насеља, преноси Анадолија.

Пожар у Баликесиру, који се проширио од Гемеча до Ајвалика, такође се гаси из ваздуха и са копна, уз помоћ пет авиона, шест хеликоптера, 57 цистерни са водом, 42 ватрогасна возила, 58 камиона са водом, 14 булдожера и 17 багера.

У његовом гашењу учествује укупно 850 људи, а становници неколико села у близини пожара евакуисани су из предострожности.

Током гашења пожара повређене су четири особе, укључујући два ватрогасца и једног шумарског радника, а цистерна са водом која је припадала Градској општини Измир изгорела је у пламену.

Пожар који је 29. јула избио у шумовитом подручју у насељу Сападере гасе ватрогасне екипе Управе за шумарство Алање и Градске општине Анталија, а у његовом гашењу учествује и осам хеликоптера и два авиона за гашење пожара. Пожар је стављен под контролу.

"Дневне температуре су данас у већини места 37, 38 степени, локално и до 40 степени и те вредности можемо очекивати и наредних пет дана. Од среде наредне седмице топлотни талас ће додатно јачати, са температурама око 40 степени, можда и који степен више. Врхунац топлотног таласа биће од 5. до 8. августа", указује Совиљ.

Опасност по здравље

Према његовим речима, студије су показале да тропске ноћи могу бити опасније од високих дневних температура током продужених топлотних таласа, јер повећавају кумулативни топлотни стрес и стопу смртности.

Додатно су оптерећени срце и кардиоваскуларни систем, а посебно су угрожени дијабетичари и особе са болестима бубрега.

"Позивамо све, па и здраве особе, да се придржавају упутстава надлежних како би лакше пребродили овакве периоде, који су током лета све чешћи", истиче Совиљ.

Говорећи о последицама суше по пољопривреду, Совиљ објашњава да су југозападна, југоисточна и јужна Србија ове године имале више падавина и умереније температуре него претходне две године, док је у централној Србији, Војводини и Београду ситуација знатно неповољнија.

"Дефицит падавина најизраженији је на северу Бачке и Баната, где је током јула пало свега десет литара кише по квадратном метру, а овакви топлотни таласи додатно продубљују проблеме. У систему Дунав–Тиса–Дунав зато је отежано наводњавање и можемо очекивати продужавање тих проблема", напомиње Совиљ.

Драстичне промене и ванредне мере

Совиљ подсећа да су пре три до четири деценије летње температуре најчешће биле између 25 и 29 степени, док су екстремни топлотни таласи били ретки, краткотрајни и јављали се једном у две до три године. Насупрот томе, само током 2024. године Србија је забележила чак десет топлотних таласа.

"Температуре од 35 до 40 степени постале су наша нова климатска реалност. То прати неповољна хидролошка ситуација на Дунаву, повећан ризик од пожара на отвореном и већи ризик по здравље становништва. Из године у годину овакве појаве биће све учесталије и дуготрајније, што ће захтевати и примену ванредних мера", наводи Совиљ.

Пораст температуре до краја века

Истиче и да се Европа загрева готово двоструко брже од глобалног просека, а посебно наш регион. Подсећа да је 2024. године забележена чак 41 тропска ноћ више од вишегодишњег просека, односно укупно 67 таквих ноћи.

"Имамо повећане захтеве за водоснабдевањем и већу потрошњу електричне енергије, док су водостаји на минимуму. Доток воде у Ђердап близу је историјског минимума, што отежава производњу електричне енергије. Ширење соларних капацитета представља један од начина прилагођавања и јачања целокупног енергетског система", истиче Совиљ.

Метеоролог Слободан Совиљ закључује да су слични трендови присутни и на глобалном нивоу и да се, према садашњим пројекцијама, до краја века очекује пораст просечне глобалне температуре између 2,3 и 2,7 степени, што је нешто повољнији сценарио од процена које су научници износили пре десет година.

Ако се процене овог визионара, који је са позиције шефа Гугла у Кини и оснивача фонда Sinovation Ventures, деценијама из прве руке пратио успон технолошких гиганта, испоставе као тачне, вештачка интелигенција ће у наредним годинама променити свет и глобалну економију више него интернет.

Са око 70 одсто светске производње паметних телефона, готово 90 процената тржишта комерцијалних дронова и 75 одсто производње свих електричних аутомобила на свету, Кина је данас један од кључних покретача глобалне технолошке индустрије. Сваке године региструју стотине хиљада патената и улажу огромна средства у истраживање и развој.

Зато сам прешао пут дуг више од 8.000 км и стигао у Шенжен, срце кинеске високотехнолошке индустије – не да видим само нове уређаје, већ да покушам да разумем како настаје један од највећих технолошких успона савременог света.

Шенжен – град у којем је будућност већ стигла

Шенжен многи називају кинеском Силицијумском долином. Међутим, његова највећа вредност не огледа се само у великим технолошким компаније које су овде настале, попут 'DjI' или 'Хуавеја', већ у екосистему у којем универзитети, истраживачки центри, стартапи и индустрија заједно развијају нове технологије.

Зато се у овом граду можда и најбоље може сагледати стратешки приступ Кине у настојању да постане технолошка сила број један.

Пре нешто више од четири деценије, Шенжен је био рибарско место са неколико десетина хиљада становника. Данас је то један од најмодернијих градова на свету, са више од 17 милиона људи и седиштем неких од највећих технолошких компанија. Његов развој постао је симбол кинеских економских реформи.

Шенжен није постао технолошки центар случајно. Кинеске власти су га још осамдесетих година прошлог века прогласиле првом Специјалном економском зоном, отварајући врата инвестицијама, иновацијама и приватном предузетништву.

Довољно је неколико минута шетње Шенженом да постане јасно зашто се овај град сматра симболом кинеског успона. На улицама су роботаксији без возача, док изнад глава становника дронови достављају храну за неколико минута.

Оно што је у многим деловима света још увек пилот-пројекат или визија будућности, овде је део свакодневице.

Колико Кина улаже у развој рачунарских технологија показује и нови суперкомпјутер 'LineShine', смештен управо у Шенжену. Први пут после готово деценије, кинески систем заузео је прво место на светској ТОП500 листи најбржих суперкомпјутера, надмашивши америчку конкуренцију. Кинези се хвале тиме што користи искључиво домаће процесоре.

Зашто је Шенжен постао кинеска Силицијумска долина

Да бих боље разумео шта стоји иза кинеског технолошког успона, у пословном дистрикту Футијан састајем се са Данијелом. Школовао се и радио у Кини и Европи, и управо због тог искуства може да упореди два различита приступа развоју технологије и објасни шта је Кину довело у сам врх глобалне технолошке трке.

„Град је познат по иновацијама и технологији. Овде су седишта бројних технолошких гиганата, попут Huaweija и DJI-ја, али и великог броја других компанија из области високих технологија. Пре свега, овде је изузетно развијен ланац снабдевања. Ако сте технолошка компанија, готово све што вам је потребно – од компоненти до партнера – можете пронаћи на једном месту. Други разлог је развијена инфраструктура. Метро, јавни превоз и читав градски систем омогућавају да се људи и роба брзо крећу, што је веома важно за развој индустрије“, објашњава Данијел.

У граду тренутно послује више од 30 једнорога (компанија чија вредност прелази милијарду долара). Како Кина и сам град Шенжен помажу стартапима?

„Шенжен је уједно веома отворен град. Као једна од првих специјалних економских зона у Кини, добио је снажну подршку државе кроз подстицаје за развој компанија, посебно у областима чипова, интернета и високих технологија. У Шенжену постоји и познати слоган: „Једном Шенжен, заувек Шенжен.“ Он одражава дух града који је отворен за људе из свих крајева Кине и света. Управо та отвореност, заједно са талентованим људима, развијеном инфраструктуром и подршком иновацијама, учинила је да Шенжен постане оно што је данас – један од најважнијих технолошких центара на свету“, додаје Данијел.

Дуго је ознака Made in China (Направљено у Кини) била синоним за масовну производњу. Међутим, последњих година Кина мења своју улогу у глобалној економији. Све више улаже у истраживање, развој и вештачку интелигенцију, са циљем да свет упозна и ознаку Designed in China (Дизајнирано у Кини).

'Хуавејев' град за инжењере и пут ка технолошкој независности

Управо зато сам се упутио у Донгуан, град удаљен око 200 километара од Шенжена. Ту се налази Хуавејев истраживачко-развојни кампус – цео град где хиљаде инжењера развијају нове технологије.

Приступ овом комплексу могућ је искључиво уз посебне дозволе, због чега ретки имају прилику да завире иза његових врата. На више од 120 хектара простиру се лабораторије, развојни центри и стамбени објекти за смештај инжењера и њихових породица.

Донгуан је град који можда није толико познат туристима, али јесте инжењерима. Овде се налази један од највећих истраживачких кампуса на свету. Свакога дана, више од 30.000 стручњака овде развија технологије које ће тек за неколико година стићи до корисника широм света.

После америчких санкција уведених 2019. године, 'Хуавеј' је управо у кампусу у Донгуану окупио више од 2.000 инжењера како би развио сопствени оперативни систем и започео пут ка потпуној технолошкој независности.

Кампус је изграђен по узору на европске градове. Комплекс је подељен на 12 тематских целина инспирисаних Оксфордом, Паризом, Вероном, Брижом, и другим европским градовима.

Идеја је била да се споје историјска архитектура, природа и модерно радно окружење, како би инжењери имали простор који подстиче креативност и иновације.

На вештачком језеру налази се чак и реплика Карловог моста из Прага, а међу статуама историјских личности своје место добио је и Никола Тесла.

Чонгћинг – мегаград у којем вештачка интелигенција управља свакодневицом

Да бих се уверио како технологије развијене у кинеским лабораторијама функционишу у свакодневном животу крећем у један од највећих кинеских мегалополиса. Чонгћинг – град са више од 32 милиона становника, највећи је у Кини и један од највећих на свету.

Небодери, аутопутеви на неколико нивоа, метро који пролази кроз зграде и паметна инфраструктура учинили су га симболом кинеског технолошког напретка. Ако негде може да се тестира колико технологија мења живот људи, онда је то управо овде.

У граду ове величине технологија је неопходност. Вештачка интелигенција користи се за управљање саобраћајем, камере и сензори прате проток возила у реалном времену, док дигиталне услуге омогућавају грађанима да већину административних послова завршен путем мобилног телефона.

У граду са више од 32 милиона становника гужве су свакодневица и један од највећих изазова. Медицинске узорке између болничких кампуса овде превозе дронови. На земљи, логистику преузимају роботи који разносе лекове и лабораторијске узорке, док возила без возача превозе пацијенте и медицинско особље.

„Пројекат дрона и робота за логистику у болницама покренут је 2024. године. Раније ове године, увели смо услуге путовања без возача покретањем медицинске руте без возача – попуњавајући празнину у превозу пацијената и особља између кампуса. То је такође прва болничка медицинска рута без возача у Кини те врсте“, наводи Киу Ли, Секретар партије Болнице Јонгчуан у Чонгћингу.

Метро који пролази кроз зграду као симбол кинеског инжењерства

Метро на линији два који пролази кроз стамбену зграду на шестом спрату, одавно је прерастао своју основну функцију и постао један од симбола Чонгћинга, али и кинеског инжењерског напретка.

Сваког дана овде долазе хиљаде туриста како би направили фотографију која је постала вирални хит – уз помоћ различитих перспектива изгледа као да „гутају воз“ који пролази кроз зграду. Тако је једно несвакидашње технолошко решење постало и једна од најпознатијих туристичких атракција у Кини.

„Многи градови имају метро, али овај је апсолутно јединствен у свету. То је подземна железница која пролази кроз стамбену зграду, а то знам јер смо је већ видели на интернету, а и наш туристички водич нам је препоручио“, каже један туриста из Сингапура.

Захваљујући специјалним гуменим изолаторима и ваздушним јастуцима, ниво буке и вибрација унутар станова износи око 60 децибела што је слично буци коју прави машина за прање судова. Наизглед необична туристичка атракција заправо је показатељ филозофије на којој Кина гради свој технолошки развој.

Технолошка трка Пекинга и Вашингтона

Инжењерско умеће попут овог из Чонгћинга Кина не чува за себе. Оно је једно од њених најјачих геополитичких „оружја“ – „жива реклама" за извоз кинеске технологије у Азију, Африку и делове Европе.

Када су се у мају 2026. године у Пекингу сусрели Доналд Трамп и Си Ђинпинг, сцене са аеродрома и из Велике дворане народа подсећале су на повратак у неку врсту хладноратовског позоришта високог бизниса.

Трамп у Пекинг није повео само класичне дипломате, већ је председнички „боинг 747“ испунио са седамнаест најмоћнијих америчких извршних директора – од Спејс Екса и Епла, Илона Маска и Тим Кука, до директора највредније компаније на света – Нвидије.

Трговински вашар уместо технолошког помирења – укратко би се могли описати мајски разговори у Пекингу.

Вашингтон је дошао по старе, добро познате политичке победе – пласман пољопривредних производа (соје и говедине) и стабилизацију ланаца снабдевања ретким минералима. Кључна питања попут контроле извоза полупроводника, чипова високих перформанси и заједничког оквира за управљање вештачком интелигенцијом остављена су по страни.

Америчка делегација је покушала да изнуди уступке, али је Си Ђинпинг још једном демонстрирао кинеску стратешку смиреност, настојећи да остатку света стави до знања да Кина више није држава која покушава да сустигне Запад.

Може ли Кина да постави светске технолошке стандарде

Прича о возу који не буди станаре док им пролази кроз дневну собу престаје да буде само прича о инфраструктури – она можда и постаје кључ за разумевање Кине у 21. века.

Када САД уводи санкције Кини, блокира приступ најнапреднијим микрочиповима и поставља трговинске баријере, он заправо покушава да уради оно што су географија и пренасељеност већ урадили Чонгћингу: да јој постави непремостив зид.

Али историја показује да кинески апарат најбоље функционише управо под притиском – ако не могу да купе западни силицијум, створиће свој, ако не могу да користе туђе оперативне системе, програмираће сопствене.

Остатак света стоји пред јасним избором: или ће стандарде Кине прихватити, или ће морати да пронађе начин да их надмаши.

Истакао да је Меси био један од кључних фактора у његовој одлуци.

"Желим да увек будем са најбољима. Сањао сам сваког дана да будем са њим, да играм са њим. Знам да је немогуће зауставити га, никада нисам успео да га зауставим, увек ми је била потребна помоћ саиграча", рекао је Каземиро током свог представљања у Интер Мајамију.

Додао је да је испунио један од својих професионалних снова.

"Сви играчи сањају да играју са једним од најбољих свих времена. Живим сан, желим да уживам и да му помогнем да настави да осваја титуле. Меси је један од, ако не и бог фудбала", нагласио је Каземиро. 

Објаснио је да је одбио понуде из Италије и других земаља како би играо раме уз раме са Аргентинцем.

"Налазим се тамо где желим да будем у МЛС-у. Отишао сам из Јунајтеда као слободан играч, имао сам опције у Италији и на другим местима, али ја сам где желим да будем", закључио је Каземиро. 

Тридесетчетворогодишњи везни фудбалер потписао је уговор до краја МЛС сезоне 2027. године, уз опцију продужетка до јуна 2029.

Каземиро је већ дебитовао за нови клуб као стартер у победи против ЦФ Монтреала резултатом 1:0, где је одиграо свих деведесет минута.

Долазак Каземира сматра се кључним појачањем за тим са Флориде, који је имао проблема у одбрани претходних година. 

КУРСНА ЛИСТА БР. 143

ЗА ДЕВИЗЕ

ФОРМИРАНА НА ДАН 31.7.2026. ГОДИНЕ