РТС :: О емисији

У борби са стихијом

Thu, 20 Aug 2026 11:56:09 +0200

Несрећа се догоди када новинар истрчи испред булдожера, због чега возач скрене и удари у Ченса. Приморан да мирује у болничком кревету, он препушта посао Грегу, самоувереном и искусном ватрогасцу, који убрзо постаје његов зет. Ченс мора да научи да буде толерантнији и прихвати чињеницу да не може да контролише жељу своје ћерке да гаси пожаре на нафтним бушотинама. Истовремено, покушава поново да распламса искру у браку, док се суочава са страхом да би због опасног посла могао да изгуби и ћерку и њеног мужа.

Улоге: Џон Вејн, Кетрин Рос, Џим Хатон

Режија: Ендру В. Маклаглен

Вокални сат

Thu, 20 Aug 2026 12:51:16 +0200

Уметнички путеви двојице аутора одвијали су се у окружењу у којем су се током друге половине 19. и почетком 20. века мењала схватања и пракса фрранцуске црквене музике. У средишту тог развоја налазио се Шарл-Мари Видор, дугогодишњи оргуљаш у Сен-Сулпису и једна од важнијих личности француске оргуљашке традиције. Вјерн и Дипре стасавали су под снажним утицајем Видорове школе, али су временом развили индивидуалне музичке језике.

Луј Вјерн је од 1892. до 1900. године био Видоров асистент у Сен-Сулпису. Године 1900. учествовао је на конкурсу за место оргуљаша у катедрали Нотр Дам, на којем је и победио. Управо у Нотр Даму стекао је највећи део своје уметничке славе, где је 2. јуна 1937. године и преминуо, за оргуљама, усред реситала. Вјернов уметнички развој обликовала су два значајна композитора. Као студент упознао је Сезара Франка, чија га је снажна музичка интуиција дубоко инспирисала, а затим је код Видора стекао техничко мајсторство. Ова два утицаја објединио је у сопственом стваралаштву, а њихов спој посебно долази до изражаја у делима која представљамо у емисији.

У дугој традицији Сен-Сулписа значајно место заузео је и Марсел Дипре, који је од најранијег детињства био у контакту са водећим личностима француске оргуљашке школе. Студирао је оргуље код Гилмана и Вјерна, док је композицију учио код Видора. Дипре је имао свега двадесет година када је постао асистент у Сен-Сулпису, а за оргуљама те цркве провео је велики део свог живота, све до своје смрти, 1971. године.

Ауторка емисије Тамара Симовић

Заводљива телевизија: Креатори серија – ТВ серија Врућ ветар

Thu, 20 Aug 2026 10:21:11 +0200

И Шурда и сви јунаци ове серије инспирисани су, као и већина Павићевих јунака, упечатљивим људима из стварног живота и, у овом случају, специфичне атмосфере власотиначког краја, који је Синиша Павић назвао, по живописности духа, нашом Сицилијом и Калабријом. Прича о перипетијама живота једног придошлице са југа у Београд с краја 70-их година, настала је из Павићевог романа, а потом је маестрално оживљена у режији Аце Ђорђевића, са плејадом врсних глумаца какви су: Љубиша Самарџић у улози Шурде, Миодраг Петровић Чкаља као Фирга, Радмила Савићевић као Шурдина баба без длаке на језику, Весна Чипчић као шармантна, али и захтевна Шурдина жена и незаборавни Бора Тодоровић у улози муљатора Боба. Ова живописна галерија јунака, уз тактове сјајне музике Војкана Борисављевића, усадила се у срца телевизијских гледалаца широм некадашње Југославије и целе Источне Европе. И ту живи и данас.

Саговорници у емисији су: Синиша Павић, сценариста, Весна Чипчић, глумица, и Владимир Арсић, драматург.

Уредник и сценариста: Лидија Божић
Директор фотографије: Бојан Маројевић
Монтажер: Јаков Пејов
Редитељ: Иван Милановић

Производња: Редакција културног програма

Стварање Краљевине СХС

Thu, 20 Aug 2026 10:42:34 +0200

Документарни филм Стварање Краљевине је и својеврсна компаративна анализа историографија земаља у региону, које су у протеклих 100 година имале врло бурну заједничку историју: од стварања заједничких држава до међусобних сукоба и рекло би се тако укруг. Да ли на објективан начин можемо да сагледамо чињенице из прошлости? Да ли о историјским догађајима можемо да говоримо без освртања на дневно политичке догађаје? Да ли уопште о заједничкој прошлости можемо да причамо?

У 120 минута документарног филма, Миодраг Крстовић у разговору са историчарима покушава да сазна одговоре не питања шта су те 1918. године желели Словенци, за шта су се одлучили Хрвати и зашто су Срби прихватили Југославију а не проширену Србију? Где су границе Краљевине Србије, које су јој нуђене од сила Антанте 1915. или пак од америчког председника Вудру Вилсона 1918. године? Да ли у причи о стварању Југославије ми говоримо о искреном југословенству, како су то бројне генерацијама годинама училе, или причамо о користи и интересу који је тада са различитих страна постојао.

Документарни филм Стварање Краљевине СХС сниман је у Бечу, Љубљани, Марибору, Загребу, Сплиту, Подгорици, Сарајеву, Бањалуци, Новом Саду, Руми, Нишу и Београду.

Аутор филма је Слађана Зарић, која је после документарних филмова Србија у Великом рату, Срби на Крфу, Милунка Савић, хероина Великог рата и Заборављени адмирал Ернест Трубриџ, гледаоцима доноси још једну причу у вези са Првим светским ратом.

Стручни консултанти су др Љубодраг Димић, др Мира Радојевић и др Александар Животић са Филозофског факултета у Београду.

Директори фотографије су Васко Васовић и Томислав Ивановић, монтажер Бојан Перишић, композитор Владимир Тошић, новинар Весна Илић, продуцент Снежана Родић Синђелић.

Производња: Редакција Aктуелности

ТВ лица: Сања Долежал

Thu, 20 Aug 2026 10:20:19 +0200

Разговор са певачицом, али и омиљеним ТВ лицем у хрватским медијима, снимљен је у Загребу, у дугој шетњи по Максимиру, где често изводи пса кога је удомила. Сања је говорила о времену када је са Новим фосилима представљала Југославију на Евровизији и када су били на дугим турнејама, о томе како је од старијих колега у бенду научила да је то само посао, па касније у ТВ каријери није дозволила да је слава понесе. Причала је и о најтежој ситуацији у животу када је изненада остала без супруга, о томе како је бринула сама о деци, тада тинејџерима а данас одраслим људима који живе ван Хрватске, о непријатности коју је доживела од једне уреднице на ТВ-у и о времену које данас најрадије проводи сама у викендици, где се бави баштованством, а долазак у град најављује речима: ,,Стигла вам је девојка са села.“

Аутор: Тања Петернек Алексић

Производња: Редакција забавног програма

Чаробни Моцарт

Thu, 20 Aug 2026 10:41:18 +0200

Оркестар Инсула и диригенткиња Лоранс Екилбе, удружили су се са оперским певачима у чаробном путовању кроз најлепше Моцартове арије са жељом да прикажу сву лепоту, лакоћу, љубав, хумор и животност његове музике. Интегрални и важни део спектакла Чаробни Моцарт чини видео, који новим нараштајима и младој публици на модеран и актуелан начин омогућава да открију сву магичност и грациозност Моцартовог стваралаштва. Солисти: Олга Пудова, сопран, Адел Шарве, мецосопран, Алсдаир Кент, тенор, и Армандо Ногуера, баритон.

Производња: Редакција специјализованих програма

Метаморфозе: Војин Ћетковић

Thu, 20 Aug 2026 10:35:17 +0200

Према позоришту гаји љубав и страст, ту је провео велики део живота. Због позоришта је, каже, такав какав је. Воли што су предсаве у којима игра увек у некој релацији са временом у којем живимо, зато што мисли да без те везе са садашњим тренутком и друштвом, оно не би имало смисла. Позориште треба да скрене пажњу на људске мане, на аномалије у друштву, да нас опмене и оплемени, да критикује светска устројства и људске слабости, да укаже на врлине. Позоришна публика памти његове улоге у представама У потпалубљу, Буре барута, Мизантроп, Златно руно, Проклета Авлија, Дервиш и смрт, Отело, Дон Жуан.

Велику популарност код широке публике стиче у ТВ серијама Породично благо, Рањени орао, Мој рођак са села, Тајне винове лозе, у филмовима Танго је тужна мисао која се плеше, Стршљен, Зона Замфирова, Пљачка Трећег рајха, Клопка, Хадерсфилд, Читуља за Ескобара.

Вишеструко је награђиван за улоге у позоришту и на филму. Настоји да живот потпуно поједностави, има само три приоритета – породицу, природу и позориште. Понекад и неку серију или филм.

Aуторка и уредница Оливера Милошевић

Производња: Редакција културног програма

Лако је Ралету, 15-40

Thu, 20 Aug 2026 10:31:29 +0200

Само неколико дана касније, још једна ноћна мора за Ралета – пријатељи добијају бебу и, како обичаји налажу, сви морају да је виде и да јој се диве до бескраја. Једини начин да избегне досадну посету, јер су му све бебе исте, јесте да са оцем и његовим пријатељем из војске, другом Бјелајцем, оде на четрдесету годишњицу војне вежбе на Пасуљанским ливадама. Рале бира опцију број два. Да ли је добро изабрао?

Играју: Андрија Милошевић, Маша Дакић, Љиљана Благојевић, Бранимир Брстина, Александар Срећковић, Петра Семиз, Илија Лукешевић, Матија Лукешевић, Немања Оливерић, Ивана Поповић и Небојша Кундачина

Редитељи: Огњен Јанковић и Предраг Личина
Адаптација сценарија: Филип Вујошевић

Производња: Редакција играног програма

Лако је Ралету, 14-40

Thu, 20 Aug 2026 10:17:59 +0200

Купује му поклон који ће засенити све друге поклоне. Да ли је скупоцен и оригиналнан поклон од Ралета баш оно што Драган жели или ће то отворити многа питања о суштини односа на релацији отац – син? Наравно, однос са Драганом није једини однос који Рале мора да преиспитује. Одлазак на прославу годишњице матуре открива чињеницу да Рале није био баш најпопуларнији момак у средњој школи, за разлику од Иване која лако проналази заједнички језик са истим људима који су Ралета малтретирали и убацивали у женски тоалет. Да ли је складан брак између лузера и популарних могућ?

Играју: Андрија Милошевић, Маша Дакић, Љиљана Благојевић, Бранимир Брстина, Александар Срећковић, Петра Семиз, Илија Лукешевић, Матија Лукешевић, Дамјан Кецојевић, Ивана Николић и Срђан Тимаров

Редитељи: Огњен Јанковић и Предраг Личина
Адаптација сценарија: Филип Вујошевић

Производња: Редакција играног програма

Еко перспективе: Еко-уметност у служби осетљивих група "Наша кућа"

Thu, 20 Aug 2026 10:26:50 +0200

Како укључити припаднике осетљивих група у друштво, како их економски оснажити? Законски прописи афирмишу ову групу наших суграђана, од инклузије у школама до обавезе запошљавања особа које припадају осетљивим групама. Стварност је пуна изазова, али један од начина афирмације јесту социјална предузећа где се обучавају, запошљавају и економски осамостаљују.

Временска капсула: Рафаило Момчиловић, монах и сликар

Thu, 20 Aug 2026 12:44:47 +0200

Пуних шест деценија је био заборављен и скрајнут од очију јавности, да би 1999. године био проглашен за светитеља и уписан у црквени Именослов као свештеномученик. Канонизован је годину дана касније, у Храму Светог Саве на Врачару, на литургији коју је водио патријарх Павле. За собом је оставио вредно иконописачко дело и три фијакера препуна слика које однедавно изнова откривамо и спознајемо. Његова уметничка заоставштина и духовни живот вредни су наше пажње и помена.

О животу и сликарском делу Светог Рафаила Момчиловића у емисији говоре: проф. др Игор Борозан, историчар уметности, Бранислава Мијатов, потомак Рафаила Момчиловића и један од оснивача Ликовне колоније Свети Рафаило из Дероња, Драган Куруцић, уметнички фотограф и аутор изложбе, отац Пимен Павловић из Манастира Бођани, презвитер Живко Рајиновић из Храма Вазнесења Господњег у Горњем Ковиљу и Зора Дорословац, члан Ликовне колоније Свети Рафаило из Дероња.

Емисија је снимана у манастирима Ковиљу, Бођанима, Шишатовцу и Раковици, у црквама у Горњем Ковиљу, Дероњама и цркви Ружици у Београду, у Галерији Свети Рафаило у Дероњама.

У емисији су коришћене фотографије репродукције Рафаилових уметничких дела, аутора Драгана Куруцића.

Стручни консултант емисије је др Славица Вујовић. Улогу Рафаила Момчиловића тумачи Зоран Ђорђевић.

Еко перспективе: Јужнобанатска равница, 3. део

Thu, 20 Aug 2026 10:28:05 +0200

Локалитет Корн у Делиблатској пешчари један је од најпознатијих пашњака, где се налази и највеће хранилиште за ретке птице грабљивице. Мало село Шушара припада граду Вршцу. Најзеленије и најчистије село у окружењу добило је име по честим сушама, а познато је и по томе што је водовод имао четири године пре Париза. На излазу из Шушаре многобројни туристи наилазе на најатрактивнији део Делиблатске пешчаре – Загајичка брда.

Уредник емисије: Драгана Живојновић

Сниматељ: Иван Димитријевић

Монтажа: Марија Аранђеловић

Производња: Редакција еколошког програма

Концерт Дуке Бојаџијева

Thu, 20 Aug 2026 10:16:47 +0200

Његова музика је део светски познатих компилација Buddha Bar, Marrakech Express и Chill Out in Paris. Овај уметник бележи и неколико македонских и страних филмских наступа, међу којима је и филм Страх од пада Јонатхан Деми, и До балчак у режији Столета Попова.

Производња: Редакција музичког програма

Гастрономад

Thu, 20 Aug 2026 10:15:37 +0200

Гастрономад нас води тамо где сунце, море и добра храна вековима одређују ритам живота – на Медитеран. Никола Вучковић припрема јело које најбоље показује колико једноставне намирнице могу да дају фантастичан резултат. Цело пиле маринираће лимуном, белим луком, ориганом и ароматичним биљем, а затим га пећи на богатом кревету од поврћа, које ће током печења упити све његове сокове и укусе. Ова комбинација лимуна, белог лука, оригана и маслиновог уља посебно је препознатљива у грчкој и широј медитеранској традицији. Уз њега спрема хрскави кромпир са рузмарином, лагану салату са краставцем, парадајзом, маслинама и фетом, а од сокова који остану након печења направиће и мали сос који ће повезати читав тањир.

Док кува Никола открива и колико је историје скривено у овим наизглед обичним намирницама – од маслине, једног од симбола Медитерана, преко зачинског биља и лимуна, па све до фете и капара. Дакле, без компликованих техника – само добре намирнице, неколико малих кулинарских трикова и много медитеранских мириса. Пријатно гледање!

In memoriam Ведрана Рудан

Thu, 20 Aug 2026 10:24:26 +0200

Тада је Ведрана први пут отворила врата свог дома и у окружењу у коме је живела и стварала, отворено и директно говорила о одрастању у сиромаштву, насилном оцу, покушају да узврати истом мером, о фигури жене у њеној породици и удаји за човека који је био налик мушкој фигури уз коју је расла.

Говорила је о новинарству и писању, борби за права жена али и свих обесправљених и срећи коју је после свега пронашла уз супруга са којим је остала до краја живота.

Аутор: Тања Петернек Алексић

Портрет уметника: Јо Јо Ма

Thu, 20 Aug 2026 10:32:43 +0200

Током више од шест деценија каријере овај је уметник непрестано ширио представу о томе шта један музичар може да буде. Његов репертоар обухвата дела од Баха до савремених аутора, али и музику различитих традиција и култура. Године 1998. покренуо је пројекат Пут свиле из кога израстао истоимени ансамбл - међународна заједница уметника окупљених око идеје да музика може да повезује људе, културе и различита искуства.

Из дискографије која броји преко 120 наслова,од којих је чак 20 награђено Гремијем, за данашњу емисију смо издвојили дела Баха, Рахмањинова, Брамса и Елгара, као и традиционалну музику коју свира са поменутим ансамблом Пут свиле.

Емисију уређује и води Маја Чоловић Васић

Јелена Крстић

Thu, 20 Aug 2026 09:49:29 +0200

Последњих година централни пројекат удружења је Међународна летња школа латиноамеричких студија (EVELA), мултидисциплинарна школа на Балкану која током неколико дана нуди теоријска и практична знања о латиноамеричким и карипским студијама. Окупља студенте, истраживаче и стручњаке из Србије и иностранства да размене искуства и формулишу заједничке пројекте кроз предавања, округле столове, радионице и културне активности.

Наша данашња гошћа је Јелена Крстић, једна од оснивача Друштва хиспаниста и председница Управног одбора од 2010 године. Она је такође и једна од оснивачица и пројектна координаторка пројекта EVELA, о коме ће бити речи у данашњој емисији, као и о лепоти учења језика, различитим културама и уметности.

Уређује и води Ана Вучковић Денчић.

Трамп пред последњи велики изборни тест

Thu, 20 Aug 2026 10:31:41 +0200

У Вашингтону, избори за Конгрес се приближавају, док Трампов рејтинг пада и све отвореније се говори о његовом политичком наследнику: Џеј-Ди Венс или Марко Рубио?

Да ли је МАГА само амерички феномен или политички рецепт америчког покрета обликује и европску десницу? Док европске партије траже одговоре на безбедносне, миграционе, друштвене и економске притиске, мењају се и старе границе између левице и деснице.

Вашингтон и Отава истовремено покушавају да, пред нови рок за царине, постигну трговински договор. Још већу тежину данас има и порука канадског премијера Марка Карнија из Давоса почетком године: свет не пролази кроз транзицију, већ кроз "лом" поретка какав смо познавали.

У Свету. Уживо говоре: професор Факултета политичких наука Милан Крстић, Јовица Павловић, научни сарадник Института за европске студије, професор историје међународних односа на Универзитету у Монтреалу Самир Саул и истраживач Новог трећег пута Драгослав Рашета.

Ауторка и водитељка: Јелена Терзић

Уредници: Марко Ивас, Наташа Јовановић

"Тигрови" мењају базу – како се ескадрила припрема за тај сложени задатак

Thu, 20 Aug 2026 12:39:14 +0200

Маневар који подразумева да се цела или део јединице, са људством, техником и пратећом опремом пребаци са матичног на други аеродром користи се пре свега у време ратних дејстава, а увежбава у мирнодопским данима.

Захтева припрему технике, људи, ешалон који прати и други који треба да их прихвати на алтернативној локацији.

Саша Стојиљковић, командант 241. ловачко-бомбардерске авијацијске ескадриле, истиче да је у ратно време пребазирање компликован процес.

"У мирнодопским околностима омогућено нам је да све увежбамо како бисмо у рату применили мере маскирања, ниског лета и како бисмо успешно прелетели, распоредили растресито авијацију и припремили за садејство с другим јединицама", рекао је Стојиљковић.

Ескадрила позната под надимком "Тигрови", из Лађеваца, пребазирала се у Батајницу. Један од задатака је да се прилагоде домаћинима и наставе редовне активности. Комуникација између техничара различитих јединица кључна је за исправност авиона и за безбедност пилота.

Безбедност пилота на првом месту

Авио-оружар у 241. ловачко-бомбардерској авијацијској ескадрили Водник Марко Параћина истакао је да је припрема самог ваздухоплова важна ради његове исправности, а да је безбедност пилота на првом месту.

"Поред самог авиона циљ је да што пре копном или ваздушним путем доставимо одређена средства или део опреме, пошто сваки ваздухоплов дужи неку своју опрему. Моја специјалност је авио-наоружање морам да проверим авио-носаче, да се уверим да је све исправно, поред тога проверавам обе кабине где су седишта за спасавање пилота", рекао је Параћина.

Током обуке за маневар, за који у аваијацији кажу да је изузетно сложен, пилотима које обучава, командант ове ескадриле преноси и своје приоритете.

"Најтеже је сачувати људе и да у свој тој журби и контролисаном хаосу који може да се појави на почетку треба обезбедити да сви здраво и безбедно крену, слете и наставе с реализацијом својих задатака", рекао је Саша Стојиљковић.

Обука за пребазирање припадника 241. ескадриле завршава се у петак. Шта умеју показали су током 1991. године са 127 борбених летова, претежно изнад Посавине и источне Славоније. Током 1999. године извели су 10 летова са 10 ватрених дејстава.

Ширу причу можете погледати у суботу, у емисији Дозволите.

Председник Србије Александар Вучић гост Дневника (РТС 1, 19.30)

Thu, 20 Aug 2026 12:03:52 +0200

После најаве да ће бити отворен мост на Ибру између Северне и Јужне Косовске Митровице, председник државе Александар Вучић је упутио писмо генералном секретару НАТО-а Мајку Рутеу у ком, између осталог, тражи да се мост не отвара.

О садржају писма првом човеку Алијансе, као и економским мерама и исплатама грађанима, докле се стигло са легализацијом објеката у оквиру кампање "Свој на своме" и другим актуелним темама у Дневнику у 19.30 говори председник Србије Александар Вучић.