РТС :: О емисији

И двор и Холивуд

Fri, 22 May 2026 13:40:24 +0200

Хор РТС-а одржаће концерт у Катедрали Узнесења Блажене Дјевице Марије у Београду. На програму су дела савремених скандинавских композитора.

У Амфитеатру Народне библиотеке Србије биће одржана трибина и отварање изложбе о Данилу Кишу поводом 50 година од објављивања његовог чувеног романа "Гробница за Бориса Давидовича"

Уочи манифестације "Европска ноћ музеја" Историјски музеј Србије организује једнодневну изложбу под називом "И двор и Холивуд – два света под истим светлом".

Изложба "Линија живота" Александра Зографа отворена је у Музеју примењене уметности.

На програму 19. Белдокса вечерас су фимови наших ауторки од којих неке живе и стварају у иностранству. У Културном дневнику говоримо о филмским остварењима "Сјети се моје пјесме" Јелене Босанац и Тање Брзаковић и "Жене Народног фронта" Иване Тодоровић.

У Монаку је отворена изложба посвећена Рону Араду, једном од најважнијих представника савременог дизајна.

Уредница: Марија Миљевић Рајшић

Реализација: Сања Реџић

Монтажа: Љубомир Плављанић

Јелоустоун, 8-10

Fri, 22 May 2026 07:37:02 +0200

Серија прати живот Џона Датона, који мора да се бори са спољним и унутрашњим претњама како би заштитио своју породицу, ранч и имање. Смештена у дивље пространство Монтане, серија истражује сложене моралне дилеме, борбе за опстанак и породичне сукобе у модерном западном окружењу. Са прелепим пејзажима и напетим заплетима, Јелоустоун нуди причу о љубави, лојалности, моћи и борби за очување традиције.

Кевин Костнер није само глумац у серији, већ и један од продуцената. Његово богато искуство у филмској индустрији, укључујући режију и продукцију, помогло је да Јелоустоун буде веродостојан и аутентичан приказ живота на ранчу. Серија је, поред осталих награда, добила и Златни глобус за најбољу телевизијску серију (драма) 2021. године, док је Кевин Костнер освојио Награду за најбољег глумца у драмској телевизијској серији, исте године. Неколико пута је била номинована за Награду Еми.

Главне улоге: Кевин Костнер, Лук Грајмс, Кели Рајли, Вес Бентли, Кол Хаузер….

Производња: Редакција филмског програма

Густав Холст: Планете

Fri, 22 May 2026 13:18:45 +0200

Овај енглески композитор се, осим музиком, бавио и проучавањем источњачке филозофије и астрологије. Та своја интересовања пренео је и у сигурно најпознатије дело инспирисано Сунчевим системом или макар астролошким значењем планета које га чине. Први став седмоставачне свите, који је скицирао, био је Марс. Испоставило се пророчки, јер је Први светски рат убрзо почео. Венеру и Јупитера је писао током јесени 1914, Сатурн, Уран и Нептун настали су током 1915, док је Меркур завршен последњи, 1916. године. Недостају Земља и Плутон, који је откривен тек 1930. године. Различите карактеристике седам планета Сунчевог система Холст је представио у раскошно оркестрираној свити, коју је обликовао тако да произведе максимум контраста у музичком смислу. Сваки став, минијатурна симфонијска слика, има и свој поднаслов, којим композитор ближе дефинише главну карактеристику планете. Марс је доносилац рата, а Венера мира. Меркур је крилати весник, а Јупитер доносилац радости. Сатурн је доносилац старости, Уран је магичан, а Нептун мистичан. Ово је уједно и редослед ставова свите. Слушаћемо је у извођењу ансамбла који ју је представио и на премијери 1920. године ‒ Лондонског симфонијског оркестра. Тада је диригент био Алберт Коутс, а на изабраном снимку диригује Андре Превин.

Емисију припрема и води Маја Чоловић Васић.

Производња: Редакција музичког програма

Културни центар

Fri, 22 May 2026 10:55:30 +0200

Стерија је био и начелник Министарства просвете, и на том месту је настојао да системски уреди школство, увео је гимнастику у наставу, покренуо је иницијативу за оснивање Академије Наука, као и Народне библиотеке и Народног музеја, о чему ће такође бити речи у емисији.

У овом Културном центру ћемо се критички осврнути на најновији студијски албум групе Електрични оргазам, "У магли сјај", као и на књиге "Наши странци" Лидије Дејвис и "Регионализам у српској модерној архитектури" Игора Марића.

Биће речи и о првом шоукејсу црногорског позоришта, организованог на различитим сценским просторима у Црној Гори, где су важно место имале и представе српских аутора.

Уредница емисије Ана Тасић

Монтажа Лука Маринчевић, Аника Тесла

Режија Јован Бачкуља

Зигмунд Фројд: Шала и њен однос према несвесном (1)

Fri, 22 May 2026 12:15:04 +0200

Славна Фројдова књига о шали – до сада је тај текст био познат као „Досeтка и њен однос према несвесном” (али прeводилац прави разлику између шале и досетке) – до данас није изгубила на актуелности, јер наша подсвест кроз шалу каже, честo, више него када говори "озбиљно". Фројд испитује механизме које шала покреће код човека, правећи, истовремено, исцрпну типологију шала. На пример, у којој мери контекст утиче на то да ли је шала успела или не, степен образовања онога ко се шали и онога коме је шала упућена, до које мере шала упућује на стварност и који су услови могућности да шала буде примљена на одговарајући начин. И, наравно, у свему томе "рад несвеног". Шала, наиме, у великој мери ослобађа садржај несвесног, нарочито када "откочи" оно што потискујемо. Утолико је узајамна зависност шале и оног несвесног једна од главних Фројдових нити водиља у овоме славном тексту.

Књигу ће објавити „Miba Books” из Београда.

С немачког превео Слободан Дамњановић
Уредник Иван Миленковић

О љубави и гађењу: Приче о реклами деведесетих – О чему то причамо када причамо о реклами, 1-10

Fri, 22 May 2026 07:34:46 +0200

Сцена приповедања ове наративне авантуре јесте кухиња, креативни директори и зналци су кувари, а цитирамо понекад и из Куварa, књигe приручникa за младе уметнике и све оне који нешто очекују да науче од рекламе. Промишљамо како су и који утицаји формирали наш адвертајзинг микрокосмос – који људи и догађаји, који филмови, која музика, мода; имају ли своју улогу у свему дизајн непотребног света, свеколика потрошња, ласцивна жеља. Аутор, приповедач и сведок догађаја је Борис Миљковић, који се преко серија Пут у будућност и Утопија нашао и у свету рекламе, у којем је уметност само реализација идеологије потрошачког друштва.

У серији говоре: др Снежана Мишић, Миљенко Јерговић, Коста Вуковић, Марк Френч, Александар Келић, др Ивана Кроња, Јован Чекић, Боб Гарфилд, проф. др Миланка Тодић, Душко Милавец, Горанка Матић, Бранислав Антовић, Дејан Бојовић, Милена Тробозић Гарфилд, Мирољуб Вучковић, Марија Тарлаћ, Пера Ластић.

Производња: Редакција културног програма

Наши сусрети: Катаринин иконопис

Fri, 22 May 2026 13:13:25 +0200

Катарина је мастер ликовни уметник. Благословом блаженопочившег владике Амфилохија Радовића, уписала је и завршила Академију СПЦ за иконопис и конзервацију у Београду.

Њена узвишена свест о важности живота у Христу плени и превазилази уобичајени овоземаљски начин размишљања, одевен и мерен материјалним величинама као императивом животне визије. Катарина открива свет уметности у споју са највећим животним и духовним вредностима, које се никако не могу упоредити са материјалним.

Она је мајка троје деце, веома је поносна на своје руске претке, али по свом унутрашњем опредељењу и емоцијама, осећа се Српкињом.

Да ли је допустиво данас стварати уметност иконописа изван Христа? Каква би требало да буде мисија иконописаца у савременом свету, омађијаном високим технологијама и визуелним сензацијама? Колико смо у праву, а где грешимо када васпитавамо и изводимо своју децу на пут? Знамо ли довољно о хришћанским врлинама и вредностима које се не смеју никако заборављати? То су питања над којима се сваки гледалац мора замислити, слушајући Катаринине речи...

Производња: Редакција документарног програма

Серија са аудио-дескрипцијом: Вера, 5-10

Fri, 22 May 2026 10:44:43 +0200

Мартовски пуч 1941. године лоше се одразио на њену ситуацију и од стрељања је спасава генерал Бора Мирковић, који Енглезима каже да је она убијена, а заправо ју је послао код мајке у Лесковац.

Веру Пешић игра Јована Стојиљковић, а у осталим водећим улогама појављују се Виктор Савић, Петар Зекавица, Никола Којо, Александар Срећковић Кубура, Небојша Дугалић, Вук Костић, Тихомир Станић, Анита Манчић, Бојан Жировић и Миона Марковић.

Редитељ: Недељко Ковачић

Косценаристи: Кристина Ђуковић и Недељко Ковачић, који је потписан и као редитељ.

Производња: Редакција играног програма

Мира Адања Полак: Ексклузивно –У сигурним рукама, др Бранко Крајновић

Fri, 22 May 2026 07:53:41 +0200

Таленат и посвећеност који су примећени на време. То се догодило др Бранку Крајновићу када се после завршених студија медицине појавио у Немачкој са супругом, др Јасмином Крајновић. Обрели су се у Ерфурту, граду на граници некадашње Источне и Западне Немачке, са великим клиничким центром Хелиос, где убрзо постаје шеф Одељења за хирургију кичме.

48. Међународно такмичење Музичке омладине: Финале – гитара, 4. део

Fri, 22 May 2026 10:41:42 +0200

Свако издање Међународног такмичења Музичке омладине у фокус ставља други инструмент, а 48. издање било је у знаку гитаре и талентованих младих гитариста.

We care about disco!!!

Fri, 22 May 2026 15:47:48 +0200

Заступљени су сви стилски утицаји других музичких праваца - фанк, соул, РнБ, итало-диско, денс, поп.

Ансамбл Хин Ан, 1. део

Fri, 22 May 2026 07:32:27 +0200

Београдска публика, захваљујући првом „Кинеском фестивалу светла“, имала је прилику да се упозна са монголском културом на концерту „Хин Ан – примитивног музичког ансамбла“, пореклом из унутрашње Монголије у Кини.

Нобеловац: Говор, 6. епизода

Fri, 22 May 2026 13:11:13 +0200

Андрић са Вером Стојић ради на говору за доделу награде. Стиже разгледница од Хелене Ижиковске из Пољске која га враћа у прошлост, у 1914. годину, када је као млад студент живео код њене породице у Кракову. Сазнавши за убиство Франца Фердинанда у Сарајеву, Андрић напушта Хелену и Краков и путује у домовину, прво у Загреб, затим у Сплит, где се среће са својим пријатељима, борцима против аустроугарске окупације, и са својом младалачком љубављу Евгенијом Гојмерац. Андрића, као припадника Младе Босне, окупационе власти хапсе и одводе у сплитску тамницу.

Играју: Тихомир Станић, Игор Јуринић, Селма Алиспахић, Владан Гајовић, Бранка Шелић, Игор Самобор, Александра Плескоњић, Бранка Петрић, Светозар Цветковић, Небојша Миловановић, Миљан Прљета, Миливоје Обрадовић, Дејан Аћимовић, Сузана Кревх, Фабијан Комљеновић, Џејмс Овен, Марко Касало, Иван Скејић, Софија Нађа Станић, Кристијан Петелин, Уна Лучић, Данило Бабовић, Иван Барановић.

Креатори серије су Тихомир Станић, Иван Велисављевић и Владимир Рогановић.

Сценарио потписују Иван Велисављевић и Јелена Мијовић, а сарадници на сценарију су Алексндар Новаковић и Тихомир Станић.

Редитељ серије је Тихомир Станић са коредитељем Боришом Симовићем.

Производња: Редакција играног програма

Волим класику

Fri, 22 May 2026 09:56:44 +0200

Публика ће имати прилику да чује наступе трија харфи, секстета прекусионистичких инструмената, мање саставе дувачких инструмената, соло наступе виолине и флауте уз пратњу клавира, као и соло клавирске композиције.

Уредник емисије: Силвана Грујић

Водитељи: Силвана Грујић и Александар Пековић

Редитељ: Петар Станојловић

Са београдских сцена – Концерт Симфонијског оркестра РТС и Николе Јовановића

Fri, 22 May 2026 12:26:55 +0200

Солисту Николу Јовановића чућете у Концерту за виолончело у е-молу опус 85 Едварда Елгара, једној од најизвођенијих композиција писаних за тај инструмент, чему претходи извођење комада Нимрод из симфонијског остварења Енигма варијације истог аутора. У другом делу концерта, наш ансамбл предвођен Петровићем, интерпретирао је Симфонију број 7 у А-дуру опус 92 Лудвига ван Бетовена.

Никола Јовановић је рођен у Београду, где је 2003. године започео студије виолончела на Факултету музичке уметности, а већ следеће их наставио на Високој школи за музику у Детмолду. Постипломске студије завршио је на овој високошколској установи и стекао највише уметничко звање за концертног солисту.

Био је добитник бројних награда на домаћим и међународним такмичењима, што му је отворило врата великих концертних дворана, али и омогућило сарадање са некима од најистакнутијих диригената данашњице као што су Густаво Дудамел, Зубин Мехта, Клаус Мекеле, Теодор Куренцис и други. Виолончелиста Никола Јовановић истиче да посебно место у његовој каријери заузима камерна музика, што је резултирало сарадњама са уметницима попут Гидона Кремера, Сол Габете, Андраша Шифа, Лисе Батијашвили, Ксеније Јанковић између осталих. Од 2012. године обавља функцију заменика вође групе виолончела Бамбершких симфоничара.

Премил Петровић један је од наших најуспешнијих диригената на светској музичкој сцени. Студије дириговања завршио је на Музичкој академији „Ханс Ајзлер” у Берлину и то након студија музичке теорије на Факултету музичке уметности у Београду. Оснивач је и уметнички директор реномираног ансамбла No Borders Orchestra (Оркестра без граница) који окупља талентоване музичаре са простора бивше Југославије. У уметничком животу Србије активан је од 1996. године када је у Београду основао Музичко позориште у Биоскопу Рекс.

Репертоар Премила Петровића укључује историјски информисана извођења, класично-романтичарска оперска и симфонијска дела као и бројне светске премијере нових композиција. Добитник је прве награде Ханс Ајзлер у Берлину управо за интерпретацију савремене музике.

Петровић је дириговао Опером из Ванкувера, Опером из Филаделфије, Филхармонијским оркестром из Кејптауна, Јерменском националном филхармонијом и другим.

Уредница емисије Марија Вуковић

На нишану 3, 4-13

Fri, 22 May 2026 07:49:12 +0200

Ова узбудљива серија прати причу Боба Лија Свагера, високо одликованог ветерана који се поново враћа у акцију како би спречио планирано убиство председника. Када Свагеров бивши командант Исак Џонсон затражи његову стручност у тајној операцији, Свагер открива да је у питању нека намештаљка и мора учинити све што је у његовој моћи да заштити своју породицу, али и свој образ.

Улоге: Рајан Филип, Шантел ван Сантен, Синтија Адај-Робинсон, Еди Маклинток, Омар Епс...

Креатор серије: Џон Хлавин

Производња: Редакција филмског програма

Холивуд Вавилон

Fri, 22 May 2026 10:39:46 +0200

Филм прати настанак Холивуда као модерног мита: од готово пусте периферије Лос Анђелеса и првих импровизованих студија, до моћне индустрије која је привлачила новац, уметнике, мафију и моралне пуританце. Случајевима попут скандала Роскоа Фетија Арбакла, убиства Вилијама Дезмонда Тејлора и увођења Хејзовог, односно Етичког кодекса, овај документарни филм осветљава тренутак у коме се слобода раног филма сударила са притиском Цркве, државе и конзервативне јавности.

Холивуд Вавилон је прича о времену пре цензуре, када је филм још испитивао границе друштва, жеље и скандала и о тренутку када је једна од најпровокативнијих епоха америчке кинематографије заувек промењена.

Производња: Редакција специјализованих програма

Жан-Фили Рамо: Кастор и Полукс

Fri, 22 May 2026 14:16:30 +0200

Рамоова трећа лирска трагедија о браћи близанцима Кастору и Полуксу је премијерно изведена у октобру 1737. на сцени Краљевске музичке академије, да би композитор касније направио значајне измене у својој верзији из 1754. године која се показала као ближа укусу тадашње публике, задржавши се на репертоару све до почетка осме деценије XVIII века. У својој жељи да се врати изворима, Леонардо Гарсиа-Аларкон, чије ћете тумачење чути вечерас, бира данас изузетно ретко извођену верзију опере из 1737. године, коју сматра иновативнијом и суптилнијом партитуром од наредне. Треба напоменути да је Рамо те исте године објавио свој трактат La Génération harmonique који је, поред Трактата о хармонији из 1722. године, основа његове музичке теорије коју је базирао на физичком феномену резонанце. Иако Рамо види у музици неку врсту „физичко-математичке” науке, он као прави барокни музичар, такође увиђа и њену природу да „се допадне и да побуди наше разнолике страсти”. У опери Кастор и Полукс сво Рамоово теоријско знање је стављено у сврху постизања изузетног музичког театра, памтљивих мелодија, снажних емоција и неодољивог сценског спектакла.

Уредница Ксенија Стевановић

Међународни дан и Европска ноћ музеја

Fri, 22 May 2026 10:17:43 +0200

У емисији ћемо говорити и о књижевним признањима ,,Бранко Ћопић“ и ,,Десанка Максимовић“ која су овогодишњим добитницима уручена.

Универзитетска библиотека ,,Светозар Марковић“, једна од највећих научних библиотека на Балкану, обележава век постојања, за љубитеље филмске уметности - пратимо ,,Белдокс“.

Из света музике издвајамо промоцију албума Васила Хаџиманова и Биг Бенда РТС-а, као и наступ Стефана Здравковића Принца у РТС Клубу.

Емисију Култура на Првом води: Нада Бабић.

8. емисија

Fri, 22 May 2026 14:25:47 +0200

Музика и популарна култура који су обележили узбудљиву, динамичну и стилски шаролику последњу деценију прошлог века. Деведесетих су се жанрови слободно и креативно мешали и укрштали, храбро и бучно представили су се сасвим нови гласови, неки већ добро познати се потпуно променили, а неки поред свега остали потпуно исти. Гитарски бендови иступили су са свежином, жестином и мирисом слободе. Електронска музика показала је своју раскош кроз читав вид различитих форми и стилова.
Плесна и клупска сцена је цветала, концерте нисмо снимали мобилним телефонима, а до нове музике смо долазили без интернета. Она је незаустављиво пристизала са свих страна света, а сви смо једва чекали да је откријемо.
Домаћи и страни хитови који су се за сва времена великим словима уписали у музичку историју, уз истраживање наше богате архиве и присећање на неке заборављене музичке драгуље.

Пред микрофонима Ненад Кузмић и Зорана Минчић.

Понедељком од 21 до поноћи. Слушамо се!

„Ритам деведесетих”