Опозициони посланици су Предлог за гласање о неповерењу Влади поднели 13. фебруара.

Разлог због кога траже гласање о неповерењу Влади, наводи се у образложењу, јесте постојање основане сумње у, тврде, умешаност појединих чланова Владе у случај Генералштаб, као и то што председник Владе тим поводом није предузео ниједну радњу.

У Уставу, члану 130, наводи се да гласање о неповерењу Влади или поједином члану Владе може затражити најмање 60 народних посланика.

Предлог за гласање о неповерењу Влади или поједином члану Владе Народна скупштина разматра на првој наредној седници, а најраније пет дана по подношењу предлога.

Након окончања расправе приступа се гласању о предлогу, а да би био усвојен, за њега треба да гласа више од половине свих народних посланика.

Ако Народна скупштина изгласа неповерење Влади, председник Републике је дужан да покрене поступак за избор нове владе.

Уколико Скупштина не изабере нову владу у року од 30 дана од изгласавања неповерења, председник Републике је дужан да распусти Народну скупштину и распише изборе.

Ако Влади или члану Владе не буде изгласано неповерење, потписници предлога не могу поднети нови предлог за гласање о неповерењу пре истека рока од 180 дана.

Седница ће почети у 11 часова, а за 10 часова заказан је Колегијум Народне скупштине.

Неколико сати по завршетку разговора портпарол Европске комисије Балаж Ујвари истакао је да се нада исплати првих средстава од 90 милијарди евра Украјини до краја другог квартала ове године.

Упоредо са тим Володимир Зеленски је потписао закон којим се наплата војних пореза продужава на три године након окончања сукоба.

Зеленски је раније напоменуо и да се до крај априла очекује пуштање у рад оштећеног нафтовода "Дружба".

У јеку рата у Русији и Украјини немачки канцелар Фридрих Мерц наводи да Европа мора да буде укључена у сваки међународно подржан споразум о окончању рата у Украјини.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков, с друге стране истиче да сарадња Русије и САД не би требало да зависи од завршетка сукоба у Украјини.

Током руске контроле над украјинском нуклеарном електраном Запорожје, дошло је до деведесетоминутног прекида снабдевања електричном енергијом који је, како каже генерални директор руске државне корпорације за атомску енергију "Росатом" Алексеј Лихачов, решен брзом реакцијом особља.

Дуваће слаб до умерен, источни и југоисточни ветар, у доњем Подунављу и на истоку ујутро и пре подне умерен и јак.

Најнижа дневна кретаће се од 7 до 12 степени, а највиша температура од 18 до 23 степена.

У Београду променљиво облачно време са сунчаним интервалима. Ослабила је кошава која је од понедељка дувала, па ће ветар бити слаб, ујутру умерен, југоисточни и источни.

Најнижа температура од 12 степени, а највиша дневна до 22 степена.

Прогноза за наредне дане

Према изгледима времена у Србији за наредних седам дана, до 22. априла, очекује се променљиво облачно време са сунчаним интервалима и умерено топло уз максималну температуру у већини дана од 18 до 23 степена.

Падавине ће бити локална и краткотрајна појава, пљусковитог карактера и са већом жестином појаве средином дана и после подне на западу и југозападу Србије.

Почетком наредне седмице очекује се мањи пад температуре и нестабилније време.

Потпуну америчку блокаду иранских лука до сада је пробило неколико бродова. За то време, двоструко затварање кључне глобалне нафтне артерије испратио је и скок цене нафте на 100 долара по барелу, која је пре рата коштала око 72.

"Драге колеге, свет се суочава са највећим изазовом енергетске безбедности у историји. Реч је о нафти. Реч је о природном гасу, али и о другој виталној роби, попут ђубрива, петрохемијских производа, хелијума и другог. Размере проблема су огромне и земље ће трпети последице... Неке више него друге, али могу вам рећи – ниједна земља, баш ниједна земља, није имуна на овај проблем", рекао је директор Међународне агенције за енергију Фатих Бирол.

Међународни монетарни фонд у тек измењеном извештају процењује да ће глобални раст успорити на око три одсто, док ће инфлација скочити на 4,4 процента. У лошијим сценаријима, раст може да падне и на два одсто, уз инфлацију изнад шест процената. Европску унију је месец и по дана рата коштало 22 милијарде евра више за увоз фосилних горива, што је потврдила и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

"То показује огроман утицај који ова криза има на нашу економију. Чак и ако непријатељства одмах престану, поремећаји у снабдевању енергијом из Залива потрајаће још неко време", наводи Фон дер Лајенова.

Аналитичари "Џеј Пи Моргана" упозоравају да ће око 20. априла бити потрошене последње залихе нафте које су напустиле Персијски залив пре почетка сукоба. "Голдман Сакс" рачуна да још месец дана затвореног мореуза значи цену барела нафте изнад сто долара током целе године. Председник иранског парламента поручује Американцима да ће ускоро бити носталгични према бензину који је коштао од четири до пет долара, са чиме је сагласан и Кевин Ман, директор инвестиционе компаније "Хенион и Волш".

"Очигледно, што се дуже цене нафте задржавају на високом нивоу, то је већа забринутост у погледу инфлације, а на крају се то преводи у успоравање америчке економије, јер 70 одсто нашег економског раста, односно раста бруто друштвеног производа, долази од купаца. Ако цене нафте остану високе и цене бензина остаће високе. Потрошачи имају мање новца за друге куповине, ако морају више да троше на пуњење резервоара. Тако да то постаје продужена брига за америчку економију", наглашава Ман.

Док је Исламска Република капију закључала изнутра, Трамп ју је затворио споља. Оно што се дешава у Ормуском мореузу не остаје у Ормуском мореузу. Рачун стиже свима и из недеље у недељу расте.

У заједничком саопштењу наведено је да данашњи састанак представља припремни корак ка покретању мировних преговора, а не њихов формални почетак.

Председник Ирана Масуд Пезешкијан рекао је француском колеги Макрону у телефонском разговору да Иран остаје посвећен дипломатији, регионалној стабилности и заштити својих права. Каже да су претерани захтеви и недостатак политичке воље америчких званичника спречили финализацију споразума на преговорима у Исламабаду.

Најспорније отворено питање је будућност иранског нуклеарног програма. Америка предлаже 20-годишњи прекид свих нуклеарних активности, док Техеран тражи знатно краћи рок - од пет година.

Иран континуирано размењује поруке са Пакистаном, док званични Исламабад настоји да посредује у трајном окончању америчко-израелске агресије, пренели су локални медији позивајући се на тврдње неименованог пакистанског званичника упознатог са ситуацијом.

Упркос америчкој блокади саобраћаја у Ормуском мореузу- два брода, у власништу Комора и Кине, испловила су из лука у Емиратима и прошла мореузом. У Персијски залив ушла су четири танкера повезана са Ираном. Кина сматра да је америчка блокада иранских лука опасна и неодговорна.

Шпански премијер Педро Санчез истакао је након разговора са Си Ђинпингом у Пекингу да Кину види као главног глобалног саговорника који може помоћи у окончању рата у Ирану, као и других сукоба попут оног у Украјини.

Директор израелске обавештајне службе Мосад Давид Барнеа изјавио је на церемонији поводом Дана сећања на Холокауст, да је та служба деловала "у срцу Техерана" и да је обезбедила прецизне обавештајне податке ратном ваздухопловству током америчко-израелске кампање против Ирана.

Истиче да ће се операција Мосада завршити тек када радикални режим у Техерану буде замењен.

Портпаролка иранске владе Фатемех Мохаџерани каже да "прелиминарна“ и веома груба процена ратне штете до сада износи око 270 милијарди долара.

Србија је постала 41. чланица Јединственог подручја плаћања у еврима (SEPA), а пуна примена нових правила доноси суштинске промене у начину на који се новац преноси преко границе.

Гостујући у емисији "У средишту пажње" Радио Београда 1, професор Економског факултета у Београду Вељко Мијушковић истакао је да је ово кључни корак у економској интеграцији Србије са Европском унијом.

"Оно што је суштински идеја код СЕПА јесте да се брише одређена врста разлике између домаћих и међународних плаћања у еврима. Постојале су одређене прекограничне трансакције које су укључивале већи број посредничких банака и то је на неки начин повећавало и трошкове, али и време да се трансакција реализује", објаснио је професор Мијушковић.

Уштеде за грађане и студенте у иностранству

Главна предност за грађане биће брзина и повољнији услови приликом слања и пријема новца, укључујући и породичне дознаке. Уместо досадашњег чекања од неколико дана, новац ће се преносити у року од једног радног дана.

"Ако родитељ из Србије шаље новац студенту у Бечу, мења се висина провизије и брзина доступности средстава. Ако је трансакција реализована у понедељак, новац ће код обичног СЕПА плаћања бити на рачуну у уторак, а код инстант плаћања кроз пар минута, односно свега неколико секунди. Уштеда се остварује и за оног ко шаље и за оног ко прима новац", навео је професор, уз напомену да за овај систем није неопходно да евро буде званична валута државе, што потврђује пример Шведске.

Већа конкурентност фирми и магнет за инвеститоре

За домаћу привреду, СЕПА значи већу ликвидност и ефикасније управљање новчаним токовима. Фирме ће робу коју продају у иностранству моћи да наплаћују знатно брже, што смањује потребу за додатним задуживањем и сложеним банкарским аранжманима.

"Смањење оперативног ризика и трошкова пословања директно повећава конкурентност наших фирми на европском тржишту. Такође, ово је снажан сигнал страним инвеститорима. Чланство у СЕПА шаље поруку о стабилности и интеграцији са европским финансијским тржиштем, што инвеститорима чини околности познатим", нагласио је Мијушковић.

Безбедност и техничка спремност банака

Иако систем доноси бројне предности кроз развој дигиталних технологија, професор Мијушковић напомиње да постоје и стандардни ризици својствени модерним плаћањима.

"Постоје сајбер безбедносне претње и потреба за прилагођавањем корисника, али ти изазови нису атипични и могу се успешно контролисати. Кључно је одговорно и мудро коришћење технологија уз поштовање протокола како би трансакције биле безбедно допремљене", истиче Мијушковић.

Већина пословних банака у Србији налази се у завршној фази техничког прилагођавања. Прве трансакције се очекују одмах након 5. маја, док се пуна интеграција целог финансијског тржишта планира у наредним месецима.

Према речима професора Мијушковића, економски ефекти ће бити вишеструки, с обзиром на то да је Европска унија највећи спољнотрговински партнер Србије.

Возила јавног превоза ће се у смеру од Панчевачког моста ка центру града кретати Булеваром деспота Стефана једном саобраћајном траком. 

Путничким моторним возилима од Панчевачког моста ка центру града неће бити дозвољено кретање Булеваром деспота Стефана, већ ће бити преусмерено на Поенкареову улицу.

У смеру од центра града ка Панчевачком мосту, сва возила ће ићи Булеваром деспота Стефана у редовном режиму. Из овог градског секретаријата препоручују возачима да са Панчевачког моста продуже право ка кружном току код Богословије. 

Такође, возачима који се крећу са Карабурме и из Вишњичке улице ка центру града препоручује се коришћење Улице Мије Ковачевића ка кружном току код Богословије.

Измењене трасе линија 33, 48, 58 и 96

ЈКП Градско саобраћајно предузеће "Београд" саопштило је поводом наведених радова да ће линије 33, 48, 58 и 96 ићи измењеном трасом.

Возила са линије 33 и 48 ће саобраћати у смеру ка периферији Поенкареовом улицом до кружног тока у зони укрштања са улицом Јована Авакумовића где ће вршити промену смера кретања – Поенкареова према Панчевачком мосту, М - 1.9 (веза између улица Поенкареова и Булевар деспота Стефана) – Булевар деспота Стефана – Митрополита Петра и даље редовним трасама.

Док ће у смеру ка терминусу Железничка станица (Панчевачки мост) Булевар деспота Стефана – Цвијићева ићи Поенкареовом до самог терминуса. Возила са линије 58 ће саобраћати у смеру ка периферији Поенкареова – Цвијићева – Булевар деспота Стефана и даље редовном трасом, а у смеру ка терминусу Железничка станица (Панчевачки мост) ће се кретати редовном трасом.

Возила са линије 96 ће саобраћати у смеру ка Борчи Поенкареовом до кружног тока у зони укрштања са улицом Јована Авакумовића где ће вршити промену смера кретања – Поенкареова према Панчевачком мосту, М - 1.9 (веза између улица Поенкареова и Булевар деспота Стефана) – Булевар деспота Стефана и даље редовном трасом, а у смеру ка терминусу Железничка станица (Панчевачки мост): Булевар деспота Стефана – Цвијићева – Поенкареова до самог терминуса.

Привремено укинута стајалишта

Током радова ће привремено бити укинута стајалишта "Јована Авакумовића", шифра стајалишта #352, у смеру ка Тргу републике, за линије 16, 23, 27Е, 32Е, 35, 43, 58, 95, 95Н, 101Н, 105Н, "Центар за културу 'Влада Дивљан'", шифра стајалишта #351, у смеру ка периферији, за линије 33, 48 и 96 и "Железничка станица 'Дунав'", шифра стајалишта #836, у смеру ка периферији, за линије 33, 48 и 96.

Возила са линија 33, 48 и 96 ће у смеру ка граду привремено користити стајалиште "Железничка станица (Дунав)" шифра стајалишта (#709), које у редовном режиму користи линија 44 као своје полазно стајалиште.

Вијести додају да је погођен са четири метка и да је у критичном стању пребачен у болницу.

Претходно је шпански Ел Касо пренео да су тројица непознатих нападача тешко ранила неименованог држављанина Србије у Барселони, испаливши у њега пет хитаца након чега су побегли.

На место напада у Барселони упућене су јаке полицијске снаге, укључујући и специјалне јединице, а покренута је и потрага за нападачима.

Према оптужбама Специјалног државног тужилаштва Црне Горе (СДТ), К. В. и наводни вођа шкаљарског клана И. В. организатори су криминалне групе одговорне за убиство Новљанина Шћепана Рогановића.

Вијести наводе да се К. В., осим за организацију убиства Рогановића, суди и због оптужби да је са З. М., С. В., Ј. Ж. и Ј. Р. планирао ликвидацију Новљанина Немање Зуровца, наводног припадника кавачког клана.

ПСЖ је на равне части поделио четири гола Ливерпулу у четвртфиналном двомечу. Двоструки стрелац за госте на "Енфилду" био је Усман Дембеле. Актуелни власник "Златне лопте" је прво затресао мрежу у 72. минуту, па ставио тачку у 90+2 минуту.

Парижани ће се у полуфиналу сусрести са бољим из сусрета Реал Мадрида и Бајерна, где клуб из Минхена води 2:1.

Душко Томић, професор на америчком факултету за безбедност у Дубаију, рекао је у Таковској 10 да поводом ситуације у Уједињеним Арапским Емиратима уопште није забринут. Каже да су Емирати веома добро позиционирали своје одбрамбене активности и да поседују значне резерве које могу да превазиђу сваку врсту економских проблема.

"Они нису директно угрожени у оној мери колико су други", рекао је Томић.

Када је реч о свакодневном животу током рата са Ираном, Томић каже да се све активности у Уједињеним Арапским Емиратима одвијају нормално.

"Ако ме питате ко је претрпео одређену врсту штете, то је туризам, али то се односи само на емират Дубаија и држава је предузела одређене мере да се то компензује и да се обнове одређене активности и да, чим ово престане, поново почну са тим активностима", наводи Томић.

Додаје да у овом тренутку не би волео да живи у Кувајту и Бахреину, јер су те земље претрпеле доста штете.

Енергетска блокада и преговори под притиском

Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику, на питање о последицама америчке контраблокаде одговара да петина светских енергената пролази кроз Ормуски мореуз, због чега цене расту, а несташице су видљиве свуда.

"Важно је да блокада траје што краће да би се успоставила нормална комуникација и да би енергенти стигли до својих одредишта. Што краће буде трајала криза, то боље", наводи Јоксимовићева.

Истиче да су се данас десили доста битни преговори у Сједињеним Државама између Израела и Либана, први пут после 40 година. Постоје, додаје, охрабрујуће вести да и Израел и Либан желе да се ослободе Хезболаха у региону, што би био значајан корак ка окончању ситуације у којој се налазе земље у Заливу.

Војни аспект и ситуација у Либану

Момир Турудић, новинар РТС-а и уредник портала "Око", сматра да је Израел невољно пристао на прекид ватре са Ираном, али је у Либану већ сутрадан показао шта мисли о том примирју. Подсетио је на најаву Израела да у Либану иде до краја, до коначног обрачуна са Хезболахом.

"Хезболах, са друге стране, не признаје те преговоре нити жели да разговара о прекиду ватре, али ни Израел не жели да преговара са Хезболахом. То што либанска влада јако дуго већ говори да би Хезболах требало да положи оружје, у пракси не значи ништа. Либанска војска је веома слаба, слабија војно и од Хезболаха", наводи Турудић.

Србољуб Пеовић, истраживач-сарадник Института за европске студије, говорећи о могућностима за успостављање мира у Ирану, истиче да је обема странама битно да се рат заврши.

"Сједињене Државе настоје да потраже излазну стратегију из овог сукоба и да на неки начин прогласе победу. Са друге стране, Иран је претрпео велику штету. Иранска влада је објавила да су штете у износу од око 270 милијарди долара", наводи Пеовић.

Главни проблем је, према његовој оцени, то што обе стране излазе са максималистичким захтевима.

Сматра да Иран жели да одужи сукоб, јер је временски прозор у којем Доналд Трамп може да делује ограничен.

Улога великих сила и "тројни договор"

На питање да ли блокада и контраблокада значе директан сукоб на мору, Душко Томић наглашава присуство носача авиона "Абрахам Линколн" са јаком флотилом.

"Овде се долази до такозване контраблокаде коју спроводе поморске снаге Сједињених Америчких Држава. Првенствено је ту укључен 'Абрахам Линколн' са пратећим разарачима и они врше ту формалну блокаду."

Томић истиче да САД имају снажну флотилу способну за јаке ударе по Ирану, са капацитетом од 600 до 800 крстарећих ракета типа "томахавк". Додаје да Иран користи кинески систем навођења за своје ракете и да је у фебруару изводио вежбе са Русијом и Кином. Сматра да се криза не може завршити без "тројног договора" Кине, Русије и САД.

Јоксимовићева додаје да Русија пружа Ирану обавештајне податке, док из стижу и подаци о достави противракетне заштите из Кине.

"Што се тиче Европе, Европа није била обавештена о нападу на Иран. Трамп је, пошто је напад већ извршен, тражио подршку на различите начине од различитих земаља", подсећа Јоксимовићева, напомињући да је премијер Стармер поручио да Британија неће учествовати у блокади, док су се неки лидери попут Ђорђе Мелони и папе Лава XIV нашли у директном сукобу са Трампом.

Шта доноси наредних 48 сати

Пеовић указује да се са Трампом никада не зна, јер стара дипломатска правила више не важе.

"Међутим, не бих очекивао неке драматичне промене. На првом месту, нисам имао неке велике наде ни за ове преговоре који су се водили у Исламабаду. Када погледате предисторију ових догађаја, ако погледате нуклеарни споразум који је био склопљен - он је склапан директно две године. Дакле, било је тешко очекивати да ће се решити нешто у неколико сати што није могло да се реши годинама уназад", наводи Пеовић.

Додаје да је тренутно актуелнија битка на југоистоку Либана, која ће бити пресудна за исход либанско-израелских преговора.

Кина између нафте и војне моћи

На питање да ли би Кина била спремна да брани велике количине нафте које из Ирана иду ка њој, Душко Томић наводи да Пекинг тренутно енергенте добија из Русије, Узбекистана, Казахстана, Азербејџана и других земаља. Ипак, дугорочна слика је другачија.

"Треће резерве нафте и гаса се налазе у Ирану. Тај гас и та нафта су неопходни за просперитет и за развој Кине", наводи Томић.

Упркос стратешком значају, сматра да Пекинг у овом тренутку неће улазити у отворени сукоб, јер војно још увек не може да парира Сједињеним Америчким Државама.

Александра Јоксимовић додаје да су Кинези тренутно веома одмерени, јер очекују посету Доналда Трампа.

Трампов рејтинг и страх од импичмента

Јоксимовићева истиче да Трампу никако не одговара да се сукоб продужи бесконачно, јер га ове године очекују избори за Конгрес.

"Уобичајено је да председник на тим изборима изгуби, али у овом тренутку Трампов рејтинг је нижи него што је уобичајено за ову фазу његовог мандата", оцењује Јоксимовићева.

Сматра да би губитак већине у Конгресу могао бити погубан за председника.

"Он сматра да ако не буде освојио већину у Конгресу да може да буде изложен покретању процедуре импичмента", наводи Јоксимовићева.

Ирански адути - пољопривреда и сива економија

Србољуб Пеовић анализира колико дуго Техеран може да издржи ратно стање. Према његовим речима, снабдевање храном није проблем, због високог степена самосталности у пољопривреди, али кључ опстанка лежи у неформалним путевима трговине.

"Јако је битно напоменути да Иран има развијене канале сиве економије. Причамо о Средњој Азији, причамо о Пакистану, причамо о Турској", наводи Пеовић и додаје да Техеран може прилично дуго да издржи ову ситуацију.

Специфичност иранског друштва и привреде такође игра велику улогу у отпорности на санкције и разарања.

"Више од половине становништва у Ирану је самозапослено. Чак и у случају овако великих трагедија и уништења, нећете доћи у ситуацију да вам велики део становништва нема посао. У Ирану живот тече како-тако нормално, тако да не бих очекивао колапс", закључује Пеовић.

На концерту у Залфелдену, квартет је извео један комад у трајању од четрдесетак минута, под називом „African Bossa Nova”. Имајући у виду да сва четворица долазе из света фри џеза и авангардне музике, њихов приступ историјској грађи је очекиван, али зато не и мање забаван. Наиме, састав Ахмед отвара концерт релативно традиционално и у оквиру мелодијски и ритмички конвенционалних решења, да би постепено кренуо у деконструкцију, све до френетичног централног дела концерта који задржава невероватан ниво енергије дуже од двадесет минута. Бенд се потом враћа у стандардније џезерске оквире и приводи крају наступ који публику не оставља равнодушном.

Аутор емисије: Никола Марковић

Смрт родитеља, (касније и пријатеља, али и суочавање са смрћу током ковид пандемије и трагичних догађаја из маја 23) подудара се са проучавањима у области антропологије смрти. Резултат тог истраживања су три књиге које је објавила о овој теми.

У времену у коме владају неизвесност, тескоба, безнађе и страх неизоставно је питање како се носити са њима? Како је наш народ у стара времена, која Александра проучава, гледао на страх, како је лечио ову болест, а како то ради данас?

У контексту директног контакта са смрћу и страхом, кроз истраживања, али и искуствено, гошћа "Кликера..." појашњава шта јој је донело откривање села и веза са природом у Шумадијском Занзибару, како зове Доњу Црнућу у којој смо разговарали.

Колико нас природа обнавља, да ли и колико у њеној суштинској једноставности, живот поново задобија смисао? Због чега смо се отуђили од ритма Природе и какви су нам ритуали потребни за бољи, смисленији живот?

Уредник и аутор емисије: Невена Милић

Нема стробоскопа ни повратка кући у зору: овде се игра уз дневну светлост која улази кроз прозоре, у пекарама, концепт радњама, бистроима и неформалним урбаним просторима.

Овај феномен који све више узима маха и у Берлину, Лондону, Амстердаму и Њујорку, говори о дубљој промени у начину на који данас проводимо слободно време.

После креативних аперитива, друштвених турнира и догађаја осмишљених за упознавање нових људи, soft clubbing одговара на другачију потребу: наставити са забавом, али без одрицања од сна, благостања и свакодневног ритма живота.

Јутарњи клубови и Coffee rave формати

Један од најупадљивијих примера јесте m2o Morning club, пројекат радија m2o у Милану, који последњих седмица пуни простор "Bar Vapore 1928" у оквиру миланске Фабрике паре (Fabbrice del Vapore).

Сцена готово делује филмски: напољу дугачак ред људи у јакнама, патикама и лежерној гардероби, а унутра мали дневни клуб у којем се смењују хаус музика, класични денс и електронски звукови, док се на пулту нижу кроасани, слане пите и капућино.

Око ди-џеј пулта подигнути телефони, људи који играју и групе пријатеља које доручак претварају у колективни ритуал.

Привлачност формата управо је у тој хибридној природи: равнотежи између бранча, тзв. listening бара и плесног подијума, где музика поново постаје централна, али у амбијенту који је мање агресиван и приступачнији широј публици.

Поред Morning club (јутарњи клуб) догађаја, све су присутнији и coffee rave формати, јутарњи догађаји уз хаус музику и папирну чашу кафе у руци, као и различите варијанте „свесног клабинга“, које комбинују ди-џеј сетове, културне разговоре, јогу и тренутке рефлексије.

Нова публика за нову идеју забаве

Прва асоцијација често је генерација Зед, која се описује као више усмерена на велнес, а мање на алкохол и ноћне изласке. Међутим, посматрање ових догађаја показује да је публика знатно разноврснија.

Ту су 20-годишњаци, али и људи у тридесетим и четрдесетим годинама који више не уживају у традиционалном ноћном животу, а у овом формату проналазе остваривање жеље да буду заједно, без нарушавања своје свакодневице.

Управо ту soft clubbing престаје да буде пролазни тренд и постаје показатељ шире урбане трансформације: потраге за одрживим облицима окупљања, усклађеним са послом, здрављем и новим управљањем личним временом.

Недељно јутро, традиционално везано за спорији ритам и приватност, тако постаје простор заједничке енергије, где се дружење више не заснива на претеривању, већ на квалитету искуства.

Забава као „више дружења“

Суштина овог феномена можда се ипак налази на другом месту: у све израженијој потреби за тренуцима тзв. веће друштвености.

У социологији се овај појам често прецизније дефинише као аналогна или искуствена увећана друштвеност: ситуације, често временски ограничене, али емоционално врло интензивне, у којима се однос са другима појачава кроз заједничко деловање. Није пресудан крајњи исход, већ чињеница да се дели исти простор, исти ритам и иста емоција.

Morning club је у том смислу готово идеалан пример таквог механизма: игра се раме уз раме, пије се кафа, коментарише музика, људи се заједно припремају у тзв. beauty corner-у, настављају дружење на ручку у граду. Сама забава постаје само почетак ширег друштвеног дана.

За разлику од дигиталне проширене стварности, овде управо заједничко физичко присуство појачава доживљај искуства. Тело, пре него екран, постаје главни медиј повезивања.

Ритам среће и наука о заједништву

То данас потврђују и одређена научна истраживања. Поједине неуролошке студије показују да заједничка радост и синхронизовано кретање позитивно утичу на психофизичко стање, нервни систем и емоционалну отпорност.

Експерименти попут пројекта "Longevity Rave", који проучава однос ритма, покрета и колективне енергије, испитују како плес, музика и заједничко урањање у искуство могу допринети благостању, осећају припадности, па чак и дуговечности.

Суштина више није само у „доброј забави“, већ у доживљају синхронизоване среће: тело се креће заједно са другима, музика постаје заједнички језик, а присуство других ствара осећај заједнице.

У том контексту, soft clubbing више није само тренд, већ културни одговор на веома савремену потребу: осећати се добро у заједници, без одрицања од себе.

Од ноћи ка дану, без губитка ритуала

Можда је управо то разлог његовог успеха. Soft clubbing задржава симболичку енергију клуба, ди-џеј пулт, колективни ритуал, последњу песму која се пева углас, али је преноси у мекшу, одрживију и свакодневнију димензију.

Не брише чар непроспаваних ноћи, али показује да постоји и другачији начин да се живи ритуал забаве: светлији, спорији и можда чак упечатљивији.

Јер данас прави луксуз није остати будан до пет ујутру, већ успети да се доживи интензивно, аутентично и заједничко искуство, а затим изађе из простора и пред собом и даље има цео дан.

У тој недељи која мирише на капућино, хаус музику и дневну светлост, клабинг можда проналази свој најсавременији облик: мање ексцеса, више присутности, више односа. Више дружења.

У сенци ове кризе поново се отвара и дилема колико су светске силе спремне да ризикују економску стабилност због геополитичких циљева.

О овим темама говоре Момир Турудић, новинар РТС-а и уредник портала "Око", Србољуб Пеовић,  истраживач-сарадник Института за европске студије, Душко Томић, професор на Америчком факултету за безбедност, Дубаи и Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику.

Емисију уређује и води Зоран Станојевић.

Тим хуманитарног пројекта и ТВ серијала "Нови почетак" по други пут се упутио на територију општине Пирот, где смо снимили десету емисију пете сезоне. На самом југоистоку наше земље, упознали смо тек венчани млади брачни пар Ранглеов - Милу и Ивана.

Млади супружници желе да оснују своје газдинство и започну самосталан живот. Иван је рано остао без оца и још као дечак морао је да преузме улогу мушке фигуре у породици. Мила има сестру близнакињу, обе су превремено рођена и усвојена деца. У њиховом животу, важну улогу има њихова усвојитељка на коју - по мишљењу свих у том крају, њих две необично физички личе, иако нису у крвном сродству...  

Екипа емисије, са Маријом Вељковић на челу је уз сарадњу и подршку локалне самоуправе, помогла је Мили и Ивану да на територији Пирота пронађу три куће на продају, које испуњавају услове јавног конкурса Министарства за бригу о селу Владе Републике Србије. 

За изабрану кућу, брачни пар ће послати пријаву на конкурс, прибављајући претходно сва потребна документа. Након успешне пријаве, на првој наредној седници одлучивано је и о пријави породице Рангелов, у вези са доделом бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом.

Након што су им одобрена средства, дошао је тренутак да свој допринос овој породици да и стручни тим пројекта "Нови почетак". Као и за остале учеснике серијала, брижљиво је осмишљен и за ову породицу припремљен адекватан породични бизнис, који ће допринети њиховој економској стабилности.

Предстојеће издање емисије "Нови почетак" (петак, 17. април, РТС1 у 21 час) - подсетиће и колико је значајна подршка породице и околине, када млади брачни пар започиње свој пут ка осамостаљивању...

Одлука Вашингтона да затвори један од најважнијих светских енергетских коридора представља нови тест издржљивости за сукобљене стране, али и за цео свет који са неверицом гледа раст цена сирове нафте и гаса.
Питање је да ли је реч о краткорочном притиску на Иран или потезу који може да увуче регион у шири војни сукоб са глобалним последицама.

Зоран Станојевић

У сенци ове кризе поново се отвара и дилема колико су светске силе спремне да ризикују економску стабилност због геополитичких циљева.

О овим темама говоре Момир Турудић, новинар РТС-а и уредник портала "Око", Србољуб Пеовић,  истраживач-сарадник Института за европске студије, Душко Томић, професор на Америчком факултету за безбедност, Дубаи и Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику.

Емисију уређује и води Зоран Станојевић.

Бајерн је у Минхен донео победу од 2 према 1 остварену на стадиону Сантиаго Бермабеу, и мирније чека реванш. Баварци су рутински током викенда постигли пет голова у домаћем првенству против Сент Паулија,
а при том су одмарали неколицину играча. Са друге стране, Реал је играо само 1 према 1 против Ђироне
и на тај начин се практично опростио од титуле шампиона у Шпанији, па најквалитетније европско такмичење постаје најважније.

Има краљевски клуб минус из првог меча, међутим, не треба сметнути са ума податак да су на последња четири гостовања у Минхену три пута победили, а једном играли нерешено, па нас сигурно очекује узбудљива утакмица, која игра у среду са почетком од  21 час.

Пренос утакмице је на Првом програму РТС-а, коментатор је Милош Кривокапић.

За четири дана српске фудбалерке гостују у Шведској.

Данас се ова ауторка сматра једном од најплоднијих композиторки 17. века. Фокус њеног рада био је на духовним вокалним остварењима попут мотета, псалма и миса, од којих нека садрже инструменталне делове чија је улога да подржавају вокалне линије. Њен опус броји преко 200 композиција међу којима се налазе примери готово сваког жанра духовне музике. Почев од 1670. године њена дела почињу редовно да се објављују, у укупно 20 свезака. У духовним делима Леонарда полази од наслеђа грегоријанског певања и ренесансне полифоније, а потом их преображава кроз изражајну реторику, наглашену кантабилност и јасно дефинисане афекте, градећи музички ток који прати смисао и емотивни набој текста.

Опус 16 је једина збирка инструменталне музике Изабеле Леонарде која је објављена 1693. године, али је уједно и прва збирка соната коју је објавила жена. Овај рукопис садржи 11 црквених соната за 2 виолине и континуо, као и једну соло сонату за виолину и континуо. Остварења Изабеле Леонарде на упечатљив начин сведоче о споју традиције и новог барокног израза. И вокална и инструментална остварења показују композиторску спретност у погледу хармонског и контрапунктског рада, наглашавајући њено познавање и праћење тадашњих стилских новина.

Ауторка емисије: Саша Тошовић