<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?>














<rss version="2.0" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/">
    <channel>
        <title>РТС :: О емисији</title>
        <link>http://rts.rs/rts/rts-predstavlja/plava-ptica/o-emisiji/rss.html</link>
        <description></description>
        <language>sr</language>
        <image>
        
            
                
                <url>http://rts.rs/img/logo.png</url>
                
            
        <title>РТС :: О емисији</title>
        <link>http://rts.rs/rts/rts-predstavlja/plava-ptica/o-emisiji/rss.html</link>
        </image>

        
            <item>
                <title> Досада</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts2/5975208/-dosada.html</link>
                <description>
                    Мислимо да је досада проблем модерног времена: телефона, интернета и превише садржаја. Али људи о досади говоре вековима: од античких филозофа, преко средњовековних монаха, до писаца и психолога модерног доба. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/15/8/354/5462688/thumbs/12848214/IMG_3108.jpg" 
                         align="left" alt=" Досада" title=" Досада" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Некада се звала меланхолија, некада празнина, некада замор живота, али осећај је остао исти. Данас, у свету бесконачног скроловања и сталне стимулације, чини се да од досаде бежимо више него икада. Због чега је то тако, и да ли досада можда може бити и позитивна ствар у нашем животу, нека су од питања на која ове недеље у <em>Студију знања</em> тражимо одговоре.</p>
<p>У првом делу емисије наши саговорници на ту тему су Љиљана Малданер, психолог и Маја Врачар, педагог, док су у другом делу то Милица Шпадијер, писац, Вања Станковић, графички дизајнер и Соња Вуковић из Едукативног центра Учитељица.</p>
<p>Одговорни уредник редакције Општеобразовног програма: Зоран Живковић</p>
<p>Водитељ: Маја Бојић</p>
<p>Редитељ: Александар Јован Крстић</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 15:39:38 +0200</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/tv/rts2/5975208/-dosada.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/15/8/354/5462688/thumbs/12848208/IMG_3108.jpg</url>
                    <title> Досада</title>
                    <link>http://rts.rs/tv/rts2/5975208/-dosada.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/15/8/354/5462688/thumbs/12848208/IMG_3108.jpg</url>
                <title> Досада</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts2/5975208/-dosada.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Вавилон</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts2/5974991/vavilon.html</link>
                <description>
                    Добитница награде Млади Дис за поезију, Јована Маројевић, написала је свој први роман &#034;Књига за дјецу&#034; у издању бањалучког Имприматура. Овај кратки роман је потрага за оним исконским у човеку, оним што се зачиње још на рођењу. У фокусу је телесност, као неистражена пећина присуства на Земљи, посредством тела мајки од којих се дете неминовно одваја, тражећи потом себе. Критички приказ романа написала је Јасмина Врбавац.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/11/56/551/5461026/thumbs/12844638/1.JPG" 
                         align="left" alt="Вавилон" title="Вавилон" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Писац, Воја Чолановић, чије име носи награда Српског књижевног друштва установљена после његове смрти, оставио је за собом три збирке приповедака и осам романа. Добитник је Андрићеве награде, међународне награде Бенито Хуарез, као и Нинове награде и награда Стеван Сремац, Данко Поповић и Бора Станковић. За Вавилон говори Јелена Журић, чија је докторска теза била посвећена овом писцу, приредила је књигу "Воја Чолановић" у оквиру едиције Десет векова српске књижевности.</p>
<p><!--<box box-left 51748924 media>-->Редовни професор Филолошког факултета у Београду, Јелисавета Милојевић, годинама посвећено ради на новим преводима Шекспирових дела. 2012 године објављена је прва књига, "Шекспир: Сонети", а уследиле су књиге "Шекспир на огледалу", "Рашчитавање Шекспира", поема "Венера и Адон", драма "Ромео и Јулија", комедије "Сан Ивањске ноћи" и "Кроћење горопади". О њеном раду, као и о новој књизи, "Антологија Шекспирових монолога", говори професор др. Светозар Рапајић.</p>
<p>Својевремено је књига Данијела Големана Емоционална интелигенција изазвала велику пажњу. У издању Имприматура изашла је књига "Речник чудноватих туга" аутора Џона Кенига која емоције сагледава из новог угла именујући до сада неименована емотивна стања која се лако препознају као универзално присутна у свакодневици сваког појединца. Свака емоција је истовремена и једна прича, па се књига може сагледавати и као збирка кратких прича. О књизи говори доцент на Одсеку за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду, писац, новинар и преводилац Стефан Јањић учинио је да ова необична и оригинална књига угледа светло дана и код нас.</p>
<p><!--<box box-left 51748925 media>-->Песнички удео у емисији, овога пута припада Јани Растегорац Вукомановић која чита једну своју песму из нове збирке "Ооко" и Марку Ђорђевићу који чита из своје нове књиге "Кјароскуро". Он говори о својој поетеци преузимања тема из фолколористике, као и о програму Градске библиотеке у Београду, "Стихотерапија" који је осмислио и води већ четири године са колегиницом Галом Одановић.</p>
<p>Колико год се чинило да је реп музика још увек само једна од музичких новотарија, ваља имати на уму да је хип-хоп 2023. године прославио 50 година постојања. Есејиста, проучавалац књижевности и популарне културе, Драган Ђорђевић, познат по књигама "Марсел и Пруст", студији "Голи живот књижевног југословенства - Идеје концептуалне уметности у књижевности 1960-2010", проистеклој из његовог доктората на Филолошком факултету. Као независни истраживач своју прву књигу објавио је студију "Мала црна музика: хип-хоп нација, национална историја, Држава и њени непријатељи 2016." и она је сада обновљена у издању Службеног гласника, а опремљена је илустрацијама Владана Јеремића.</p>
<p><!--<box box-left 51748918 media>-->Емисију осмислила и уредила: Јасмина Врбавац</p>
<p>Режија: Марко Шотра</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 11:54:21 +0200</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/tv/rts2/5974991/vavilon.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/11/56/551/5461026/thumbs/12844632/1.JPG</url>
                    <title>Вавилон</title>
                    <link>http://rts.rs/tv/rts2/5974991/vavilon.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/11/56/551/5461026/thumbs/12844632/1.JPG</url>
                <title>Вавилон</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts2/5974991/vavilon.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Годишњица Вигмор хола</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/5975057/godisnjica-vigmor-hola.html</link>
                <description>
                    Током летњих месеци, репрoдуковаћемо снимке начињене на специјалном двонедељном фестивалу посвећеном стодвадесетпетогодишњици дворане Вигмор хол у Лондону. Неки од најпознатијих уметника класичне музике – оперске звезде попут Асмик Григоријан и Лисе Давидсен, пијанисте Игора Левита, Вилијема Кристија и Жордија Саваља, као и ведете ворлд мјузик и фјужн сцене попут Абела Селакоа и Ринанон Гиденс, уз сјајне музичаре из гудачких квартета Модиљани и Леонкоро – окупили су се како би прославили важну историју ове дворане, отворене 1901. године.


                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/13/28/58/5461542/thumbs/12845808/WigmoreHall.jpg" 
                         align="left" alt="Годишњица Вигмор хола" title="Годишњица Вигмор хола" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>У првој емисији чућете наступ композитора и пијанисте Томаса Адеса, виолинисткиње Алине Ибрагимове и пијанисте Седрика Тибергјена, те сопрана Луиз Адлер која је наступила уз пратњу Џозефа Мидлтона. У току ове гала вечери, они су рекреирали први концерт одржан 31. маја 1901. године у Вигмор холу, када су свирали пијаниста и композитор Феручо Бузони, тадашњи највећи виртуоз виолине Ежен Исај и најпознатији певач лида тог доба Рајмунд вон Цур-Милен. Слушаћете део програма који је публика могла да чује и почетком века – сонате и романсе Лудвига ван Бетовена, соло песме Франца Шуберта, Партите Јохана Себастијана Баха, композиције Јоханеса Брамса, уз ауторска дела Томаса Адеса.</p>
<p><!--<box box-left 51749107 media>-->Вигмор хол краси, пре свега, изузетна акустика, која потиче од саме изградње ове концертне сцене. Архитекта који стоји иза ове дворане је Томас Колкат, човек по чијем нацрту је направљен и чувени Савој хотел у Лондону, док је поручилац био произвођач клавира – компанија Бехштајн, која је желела да направи место са изузетним акустичким својствима за своје инструменте. Репутација ове концертне дворане се убрзо проширила по свету, а велики музичари из целог света, укључујући и Камија Сен Санса, Ежена Исаја, Јозефа Јоахима, Терезу Карењо, су долазили у Лондон, специјално како би наступали на овом месту. Вигмор хол је, пре свега, специјализована сцена за камерну музику, вокалне и пијанистичке реситале, као и извођење ране музике. Годишње се у њему изведе око 500 концерата, а такође радио Би-Би-Си 3, има редовне недељне преносе из Вигмор хола. Сама зграда се налази под заштитом државе од 1966. године.</p>
<p>Уредница Ксенија Стевановић</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 13:15:32 +0200</pubDate>
                <category>Радио Београд 3</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/5975057/godisnjica-vigmor-hola.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/13/28/58/5461542/thumbs/12845802/WigmoreHall.jpg</url>
                    <title>Годишњица Вигмор хола</title>
                    <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/5975057/godisnjica-vigmor-hola.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/13/28/58/5461542/thumbs/12845802/WigmoreHall.jpg</url>
                <title>Годишњица Вигмор хола</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-3/5975057/godisnjica-vigmor-hola.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>24 сата дневно са великим мачкама</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts2/5975084/24-sata-dnevno-sa-velikim-mackama.html</link>
                <description>
                    &#034;24 сата дневно са великим мачкама&#034; доноси јединствено путовање у срце афричке дивљине кроз шест епизода од по 50 минута. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/13/38/830/5461870/thumbs/12846412/1.jpg" 
                         align="left" alt="24 сата дневно са великим мачкама" title="24 сата дневно са великим мачкама" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 51749261 media>--><!--<box box-left 51749262 media>-->Током шест месеци, међународни тим врхунских сниматеља пратио је животе лавова, леопарда, гепарда и других великих мачака, бележећи њихове борбе за опстанак, лов, одгајање младунаца и очување чопора у суровим условима природе. Посебно дирљиве приче откривају незаменљиву улогу женки, храбрих чувара и ловаца, којe штите своје младе и осигуравају будућност својих породица. Сниматељи су с временом развили снажну емотивну везу са животињама које су пратили, а управо та блискост овој серији даје посебну топлину и аутентичност. Овај визуелно спектакуларан и емотиван серијал представља прави бисер Би-Би-Си продукције и пружа ретку прилику да изблиза упознамо фасцинантан свет великих мачака.</p>
<p><!--<box box-left 51749273 media>--></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 15:13:07 +0200</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/tv/rts2/5975084/24-sata-dnevno-sa-velikim-mackama.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/13/38/830/5461870/thumbs/12846406/1.jpg</url>
                    <title>24 сата дневно са великим мачкама</title>
                    <link>http://rts.rs/tv/rts2/5975084/24-sata-dnevno-sa-velikim-mackama.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/13/38/830/5461870/thumbs/12846406/1.jpg</url>
                <title>24 сата дневно са великим мачкама</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts2/5975084/24-sata-dnevno-sa-velikim-mackama.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>24 сата дневно са великим мачкама</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts2/5975171/24-sata-dnevno-sa-velikim-mackama.html</link>
                <description>
                    Шест месеци, шест епизода и безброј тренутака који одузимају дах.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/15/22/271/5462380/thumbs/12847624/2.jpg" 
                         align="left" alt="24 сата дневно са великим мачкама" title="24 сата дневно са великим мачкама" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 51749464 media>-->"24 сата дневно са великим мачкама" води нас у свет лавова, леопарда, тигрова и гепарда, где сваки дан доноси нову борбу за опстанак. Пред камерама се одвијају лов, заштита младунаца, сукоби и нежни тренуци унутар чопора.</p>
<p><!--<box box-left 51749472 media>-->У средишту приче су женке – неуморни чувари и ловци, од чије снаге зависи опстанак читаве породице. Овај емотивни и визуелно импресивни серијал прави је драгуљ Би-Би-Си продукције. </p>
<p><!--<box box-left 51749476 media>--></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 15:12:05 +0200</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/tv/rts2/5975171/24-sata-dnevno-sa-velikim-mackama.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/15/22/271/5462380/thumbs/12847618/2.jpg</url>
                    <title>24 сата дневно са великим мачкама</title>
                    <link>http://rts.rs/tv/rts2/5975171/24-sata-dnevno-sa-velikim-mackama.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/15/22/271/5462380/thumbs/12847618/2.jpg</url>
                <title>24 сата дневно са великим мачкама</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts2/5975171/24-sata-dnevno-sa-velikim-mackama.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Комеморативна академија поводом 27 година битке на Кошарама</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts2/5975052/komemorativna-akademija-povodom-27-godina-bitke-na-kosarama.html</link>
                <description>
                    Свечана комеморативна академија обележавања 27. годишњице завршетка Битке на Kошарама одржана је у Народном позоришту у Београду, на Великој сцени. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/13/23/69/5461518/thumbs/12845682/IMG_0179.jpeg" 
                         align="left" alt="Комеморативна академија поводом 27 година битке на Кошарама" title="Комеморативна академија поводом 27 година битке на Кошарама" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Пошта погинулим херојима 14. јуна одаје се и поменом, полагањем венаца и цвећа.</p>
<p>Борба на југословенско-албанској граници, на караули Kошаре трајала је 67 дана, а погинуло је 108 војника. Тај гранични појас био је од кључног значаја јер је представљао могући коридор за упад терориста ОВK са територије Албаније на Kосово и Метохију. Битка на Kошарама сматра се симболом херојства, пожртвовања и отпора младих војника који су бранили територију земље.</p>
<p>Радио-телевизија Србије комеморативну академију директно преноси 14. јуна од 20 часова на Другом програму.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 13:14:37 +0200</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/tv/rts2/5975052/komemorativna-akademija-povodom-27-godina-bitke-na-kosarama.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/13/23/69/5461518/thumbs/12845670/IMG_0179.jpeg</url>
                    <title>Комеморативна академија поводом 27 година битке на Кошарама</title>
                    <link>http://rts.rs/tv/rts2/5975052/komemorativna-akademija-povodom-27-godina-bitke-na-kosarama.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/13/23/69/5461518/thumbs/12845670/IMG_0179.jpeg</url>
                <title>Комеморативна академија поводом 27 година битке на Кошарама</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts2/5975052/komemorativna-akademija-povodom-27-godina-bitke-na-kosarama.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Светски дан музике: концерт СО РТС – Вече италијанских оперских арија</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5975117/svetski-dan-muzike-koncert-so-rts--vece-italijanskih-operskih-arija.html</link>
                <description>
                    Поводом Светског дана музике, 21. јуна, у МТС дворани одржава се гала концерт „Opera Viva“. Симфонијским оркестром РТС диригује маестро Србољуб Динић, а на програму су нека од најпознатијих дела италијанске опере - Росинија, Доницетија, Белинија, Вердија, Пучинија и Ђордана. Солисти су сопран Оливера Гочанин, мецосопран Јана Цветковић, тенор Квонсу Џон и баритон Жељко Лучић.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/14/7/982/5462026/thumbs/12846778/opera_viva.jpeg" 
                         align="left" alt="Светски дан музике: концерт СО РТС – Вече италијанских оперских арија" title="Светски дан музике: концерт СО РТС – Вече италијанских оперских арија" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 51749322 media>--></p>
<p>Директан пренос концерта је од 20 часова на Првом програму Радио Београда.</p>
<p>Водитељ емисије Катарина Тошић. </p>
<p> </p>
<p> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 14:16:51 +0200</pubDate>
                <category>Радио Београд 1</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5975117/svetski-dan-muzike-koncert-so-rts--vece-italijanskih-operskih-arija.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/14/7/982/5462026/thumbs/12846772/opera_viva.jpeg</url>
                    <title>Светски дан музике: концерт СО РТС – Вече италијанских оперских арија</title>
                    <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5975117/svetski-dan-muzike-koncert-so-rts--vece-italijanskih-operskih-arija.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/14/7/982/5462026/thumbs/12846772/opera_viva.jpeg</url>
                <title>Светски дан музике: концерт СО РТС – Вече италијанских оперских арија</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5975117/svetski-dan-muzike-koncert-so-rts--vece-italijanskih-operskih-arija.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Комеморативна академија поводом 27 година од битке на Кошарама</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts2/5975146/komemorativna-akademija-povodom-27-godina-od-bitke-na-kosarama.html</link>
                <description>
                    Комеморативна академија поводом 27 година од битке на Кошарама
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/14/7/888/5462260/thumbs/12847318/Screenshot_2026-06-17_144855.png" 
                         align="left" alt="Комеморативна академија поводом 27 година од битке на Кошарама" title="Комеморативна академија поводом 27 година од битке на Кошарама" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 51749416 embed>--></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 14:49:47 +0200</pubDate>
                <category>РТС 2</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/tv/rts2/5975146/komemorativna-akademija-povodom-27-godina-od-bitke-na-kosarama.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/14/7/888/5462260/thumbs/12847312/Screenshot_2026-06-17_144855.png</url>
                    <title>Комеморативна академија поводом 27 година од битке на Кошарама</title>
                    <link>http://rts.rs/tv/rts2/5975146/komemorativna-akademija-povodom-27-godina-od-bitke-na-kosarama.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/14/7/888/5462260/thumbs/12847312/Screenshot_2026-06-17_144855.png</url>
                <title>Комеморативна академија поводом 27 година од битке на Кошарама</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts2/5975146/komemorativna-akademija-povodom-27-godina-od-bitke-na-kosarama.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Евергрин</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5975074/evergrin.html</link>
                <description>
                    Кад једна прича из луна-парка залута у Забавник, почињу евергрин сећања на Маркесова путовања реком Магдаленом, на драмског писца Александра Поповића; брас саунд и на јединствену америчку певачицу и гитаристкињу Бони Рејт. Пре првог мрака неко ће се засладити чизкејком, неко ће слушати поезију Ане Ристовић; други ће у Звучном архиву Радио Београда трагати за старим плочама на 78 обртаја и сећањима Витомира Трифуновића, или ће им бити драже да баце поглед у телевизијске шездесете и сете се једне од наших првих забавних ТВ квиз емисија “Шест свечаних позивница” као комбинације комедије, мјузикла и ток-шоу програма који је укључивао и криминалистичку причу. Музика је забавна и давнашња, а бира је и уређује Наташа Манчић.




                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2024/10/29/14/33/296/3457728/thumbs/12846094/radio_zabavnik.jpg" 
                         align="left" alt="Евергрин" title="Евергрин" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Аутор, уредник и водитељ – Мирјана Блажић </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 13:34:17 +0200</pubDate>
                <category>Радио Београд 1</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5975074/evergrin.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2024/10/29/14/33/296/3457728/thumbs/12846090/radio_zabavnik.jpg</url>
                    <title>Евергрин</title>
                    <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5975074/evergrin.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2024/10/29/14/33/296/3457728/thumbs/12846090/radio_zabavnik.jpg</url>
                <title>Евергрин</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5975074/evergrin.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Премијер лига прети одузимањем бодова – почиње Халова трка с временом</title>
                <link>http://rts.rs/sport/fudbal/lige_petice/5975186/hal-siti-gubitak-bodova-premijer-liga.html</link>
                <description>
                    Хал сити је остварио пласман у Премијер лигу Енглеске и обезбедио приход од 200 милиона фунти, али би тај успех свеједно могао да их кошта одузимања бодова и пре почетка сезоне.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/15/18/740/5462416/thumbs/12847692/Hal_siti.jpg" 
                         align="left" alt="Премијер лига прети одузимањем бодова – почиње Халова трка с временом" title="Премијер лига прети одузимањем бодова – почиње Халова трка с временом" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Хал сити је због бонуса за промоцију играча премашио дозвољени финансијски губитак за око шест милиона фунти и сада "тигрови" морају хитно да продају играче до краја јуна како би избегли казну, преноси <em>Би-Би-Си</em>.</p>
<p><!--<box box-left 51749513 media>-->Парадоксално, да су изгубили финале плеј-офа од Мидлсброа, не би прекршили Правила о профитабилности и одрживости (ПСР) и не би било опасности од санкција. Овако им прети одузимање до шест бодова, што баца сенку на њихов повратак у елиту.</p>
<h3><strong>Трка са временом и тешке одлуке</strong></h3>
<p>Проблем је настао јер се бонуси за промоцију у виши ранг укључују у финансијске калкулације, што је гурнуло клуб преко дозвољеног лимита губитка од 39 милиона фунти у претходне три сезоне.</p>
<p>Власник клуба Акун Илиџали јавно је признао проблем.</p>
<p>"Превише смо потрошили и морамо да продамо неке играче пре 1. јула. Не плашим се, сада смо премијерлигашки тим и вредност играча је порасла", изјавио је Илиџали.</p>
<p>Иако је клуб свестан да оваква изјава слаби преговарачку позицију, времена за калкулације нема. Решење се тражи у продаји играча који нису у првом плану, попут нападача Кајла Џозефа. С друге стране, Хал не жели да се одрекне кључних играча заслужних за промоцију, као што су Реган Слејтер и млади штопер Чарли Хјуз.</p>
<h3><strong>Преседани не иду у прилог "тигровима"</strong></h3>
<p>Случајеви Нотингем фореста и Лестер ситија показују да су регулатори неумољиви. Аргумент да су губици последица успеха (бонуса) обично не пролази, а казне из Чемпионшипа се преносе у Премијер лигу.</p>
<p>Иако се финансијска правила мењају од 1. јула, Хал ће бити процењен по старом, строжем систему.</p>
<p>Време истиче, а уколико клуб не успе да прикупи потребних шест милиона фунти до краја месеца, повратак у елиту почеће са негативним бодовним салдом.</p>
<p>То би могло значајно да им отежа борбу за опстанак у Премијер лиги.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 15:22:25 +0200</pubDate>
                <category>Лиге петице</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/sport/fudbal/lige_petice/5975186/hal-siti-gubitak-bodova-premijer-liga.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/15/18/740/5462416/thumbs/12847690/Hal_siti.jpg</url>
                    <title>Премијер лига прети одузимањем бодова – почиње Халова трка с временом</title>
                    <link>http://rts.rs/sport/fudbal/lige_petice/5975186/hal-siti-gubitak-bodova-premijer-liga.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/15/18/740/5462416/thumbs/12847690/Hal_siti.jpg</url>
                <title>Премијер лига прети одузимањем бодова – почиње Халова трка с временом</title>
                <link>http://rts.rs/sport/fudbal/lige_petice/5975186/hal-siti-gubitak-bodova-premijer-liga.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Коковић после жреба: Брага најквалитетнија екипа, достојно ћемо представити Србију</title>
                <link>http://rts.rs/sport/fudbal/liga_sampiona/5975161/kokovic-zeleznicar-pancevo-braga-liga-konferencije.html</link>
                <description>
                    Тренер фудбалера Железничара из Панчева Радомир Коковић изјавио је после жреба другог кола квалификација за Лигу конференције да је Брага вероватно најквалитетнија екипа у такмичењу и додао да ће његов тим урадити све да достојно репрезентује Суперлигу Србије.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/15/7/535/5462308/thumbs/12847474/kokovic.jpg" 
                         align="left" alt="Коковић после жреба: Брага најквалитетнија екипа, достојно ћемо представити Србију" title="Коковић после жреба: Брага најквалитетнија екипа, достојно ћемо представити Србију" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><strong><a href="/sport/fudbal/liga_sampiona/5975093/zreb-lige-konferencije-partizan-vojvodina-zeleznicar-pancevo.html" target="_blank" rel="noopener">Фудбалери Железничара играће у другом колу квалификација за Лигу конференције против Браге</a></strong>, одређено је жребом у Ниону.</p>
<p><!--<box box-left 51749448 media>--></p>
<p>"Извукли смо вероватно најквалитетнију екипу у такмичењу. Брага је играла полуфинале Лиге Европе пре два месеца и не треба трошити речи о њиховом квалитету. Железничар ће бити све оно што је био и претходне сезоне - храбар, борбен и препознатљив. Урадићемо све да достојно репрезентујемо нашу лигу и нашу земљу", рекао је Коковић.</p>
<p>Фудбалери Браге су сезону у португалском првенству завршили на четвртом месту на табели.</p>
<p>Железничар ће 23. јула у првом дуелу другог кола квалификација за Лигу конференције дочекати Брагу. Реванш утакмица ће бити одиграна 30. јула у Браги.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 15:07:44 +0200</pubDate>
                <category>Европска такмичења</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/sport/fudbal/liga_sampiona/5975161/kokovic-zeleznicar-pancevo-braga-liga-konferencije.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/15/7/535/5462308/thumbs/12847468/kokovic.jpg</url>
                    <title>Коковић после жреба: Брага најквалитетнија екипа, достојно ћемо представити Србију</title>
                    <link>http://rts.rs/sport/fudbal/liga_sampiona/5975161/kokovic-zeleznicar-pancevo-braga-liga-konferencije.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/15/7/535/5462308/thumbs/12847468/kokovic.jpg</url>
                <title>Коковић после жреба: Брага најквалитетнија екипа, достојно ћемо представити Србију</title>
                <link>http://rts.rs/sport/fudbal/liga_sampiona/5975161/kokovic-zeleznicar-pancevo-braga-liga-konferencije.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Алимпијевић објавио списак - Јокић предводи Србију</title>
                <link>http://rts.rs/sport/kosarka/reprezentacija/5975165/alimpijevic-objavio-spisak---jokic-predvodi-srbiju.html</link>
                <description>
                    Селектор мушке кошаркашке репрезентације Србије Душан Алимпијевић одредио је списак од 18 кандидата за јунско-јулски Фибин квалификациони прозор за Светско првенство, а екипу ће предводити центар Денвера Никола Јокић, саопштио је КСС.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2025/7/10/11/50/268/4312394/thumbs/12847452/jokicc.jpg" 
                         align="left" alt="Алимпијевић објавио списак - Јокић предводи Србију" title="Алимпијевић објавио списак - Јокић предводи Србију" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Србију очекују два меча за крај прве фазе квалификација за Светско првенство и то 2. јула против Швајцарске у гостима и четири дана касније против Босне и Херцеговине у Београду.</p>
<p><!--<box box-left 51749442 embed>-->На списку се налазе: Василије Мицић (Хапоел), Алекса Аврамовић (Дубаи), Стефан Миљеновић (Црвена звезда), Јован Новак (Кинг Шчећин), Аријан Лакић (Партизан), Филип Барна (ФМП), Огњен Добрић (Црвена звезда), Никола Ђуришић (Црвена звезда), Немања Дангубић (Дубаи), Дејан Давидовац (Црвена звезда), Стефан Момиров (Спартак), Тристан Вукчевић (Вашингтон), Никола Танасковић (Будућност), Никола Јовић (Мајами), Страхиња Гавриловић (Игокеа), Никола Јокић (Денвер), Душан Ристић (Кавасаки Брејв Тандерс) и Урош Плавшић (Бордо).</p>
<p>У стручном штабу ће, уз селектора Алимпијевића, бити Владимир Јовановић, Огњен Стојаковић, Миленко Богићевић и Томислав Томовић. Кондициони тренери су Марко Секулић, Марко Станојевић и Стефан Радојичић.</p>
<p>У медицинском тиму су проф. др Драган Радовановић, проф. др Небојша Митровић и др Борис Вукомановић, као и физиотерапеути Вељко Николић, Милорад Ћирић и Предраг Јовичић. Тим менаџер је Небојша Илић, економ Јовица Аничић, а ПР менаџер Нина Колунџија.</p>
<p>Репрезентација Србије окупиће се 22. јуна на почетку припрема. Кошаркаши Србије ће 27. јуна у Београду одиграти припремну утакмицу против Чешке, која ће бити затворена за јавност.</p>
<p>Србију очекују два меча за крај прве фазе квалификација за СП 2027. Кошаркаши Србије ће 2. јула гостовати селекцији Швајцарске у Фрибургу, а четири дана касније доћекаће у Београду репрезентацију БиХ.</p>
<p>Прво место на табели групе Ц орве фазе квалификација за СП 2027. држи Турска са осам бодова, док Србија и БиХ имају по шест. Швајцарска је последња са четири бода.</p>
<p>Пласман у другу фазу квалификација за пласман на СП 2027. избориће по три најбоље пласиране селекције из сваке групе.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 15:13:41 +0200</pubDate>
                <category>Репрезентација</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/sport/kosarka/reprezentacija/5975165/alimpijevic-objavio-spisak---jokic-predvodi-srbiju.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2025/7/10/11/50/268/4312394/thumbs/12847432/jokicc.jpg</url>
                    <title>Алимпијевић објавио списак - Јокић предводи Србију</title>
                    <link>http://rts.rs/sport/kosarka/reprezentacija/5975165/alimpijevic-objavio-spisak---jokic-predvodi-srbiju.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2025/7/10/11/50/268/4312394/thumbs/12847432/jokicc.jpg</url>
                <title>Алимпијевић објавио списак - Јокић предводи Србију</title>
                <link>http://rts.rs/sport/kosarka/reprezentacija/5975165/alimpijevic-objavio-spisak---jokic-predvodi-srbiju.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Дневни магазин културе</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5974967/dnevni-magazin-kulture.html</link>
                <description>
                    Из садржаја данашње емисије издвајамо:
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2024/5/19/7/26/468/2840279/thumbs/12844236/sonjam.jpg" 
                         align="left" alt="Дневни магазин културе" title="Дневни магазин културе" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 51748895 media>-->Књижевно-уметнички фестивал ДА који организује <strong>Фондација Давид Албахари</strong>  одржан је у Центру за културну деконтаминацију. Фестивал је посвећен очувању Албахаријевог наслеђа и промовисању нових књижевних и уметничких пракси. У Круговима преносимо како је протекло вече посвећено једном од најзначајнијих српских књижевника.</p>
<p> <!--<box box-left 51748883 media>-->Нови роман<strong> Милисава Савића</strong> <strong>"Читајући Хомера, последњи пут" </strong>представљен је у Установи културе Пароброд. Чућемо више о овом делу које, како је наведено, смело преплиће стварност и имагинацију, документарност и књижевну игру.</p>
<p><!--<box box-left 51748871 media>-->Преплитање, овога пута два гласа наших чувених редитеља <strong>Рајка Грлића и Горана Марковића</strong>, објављено је у књига<strong> "Јеси ли снимио ово?"</strong> Реч је о  колумнама из њихове преписке објављиваних на порталу "Велике приче" у периоду од 2025. до почетка 2026. хроника једног времена. Промоција ове књиге, која оставља сведочанство о актуелном времену, промовисана је кафеу Делфи.</p>
<p>Чућемо награђене на 58. конкурса „Новости" за најбољу новинску карикатуру „Пјер".</p>
<p><!--<box box-left 51748860 media>-->Осврћемо се и на трећи<strong> <em>Solar Jazz Festival </em></strong>који је одржан у београдском клубу Блуз и пиво.</p>
<p>Уређује и води<strong> Соња Миловановић</strong></p>
<p> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 11:31:40 +0200</pubDate>
                <category>Радио Београд 2</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5974967/dnevni-magazin-kulture.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2024/5/19/7/59/958/2840285/thumbs/12844242/sonjam_(1).jpg</url>
                    <title>Дневни магазин културе</title>
                    <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5974967/dnevni-magazin-kulture.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2024/5/19/7/59/958/2840285/thumbs/12844242/sonjam_(1).jpg</url>
                <title>Дневни магазин културе</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5974967/dnevni-magazin-kulture.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Посесивност у живом свету</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5975004/posesivnost-u-zivom-svetu.html</link>
                <description>
                    Саговорник: др Игор Живановић, Одељење за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду

                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/11/49/386/5461074/thumbs/12844698/mikroskop.jpg" 
                         align="left" alt="Посесивност у живом свету" title="Посесивност у живом свету" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 51748928 media>-->Иако појмови власништва и својине, наравно, не постоје изван људског друштва и његових система конститутивних и регулативних правила, различити облици посесивног понашања сусрећу се и код многих других врста. Истраживањима су, у том смислу, издвојени одређени стабилни бихевиорални обрасци који сведоче о различитим облицима асиметрије у одбрани властитог првенства у располагању ресурсима. Иако, разуме се, свака екстраполација ових „природних“ видова успостављања квазисвојинских односа на људско друштво изискује огроман опрез јер носи значајан ризик антропоцентричних схватања и антропоморфних пројекција, увиди еволуционе теорије игара везани за начине разрешења сукобâ око права коришћења нечега и те како нам могу бити драгоцени за разумевање сложеног преплитања биолошких, психолошких и социјалних чинилаца с којим се сусрећемо у иоле подробном испитивању готово сваког сложенијег друштвеног питања.</p>
<p>Музичка уредница: Јасмина Михајловић<br />Тон-мајстор: Петар Секулић<br />Аутор емисије: <strong>Срђа Јанковић</strong></p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 11:50:02 +0200</pubDate>
                <category>Радио Београд 2</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5975004/posesivnost-u-zivom-svetu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/11/10/966/5461080/thumbs/12844722/MIkroskop_i_DNK.jpg</url>
                    <title>Посесивност у живом свету</title>
                    <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5975004/posesivnost-u-zivom-svetu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/11/10/966/5461080/thumbs/12844722/MIkroskop_i_DNK.jpg</url>
                <title>Посесивност у живом свету</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5975004/posesivnost-u-zivom-svetu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Вујасиновић: Никад нисмо бежали од изазова, одмах сам прихватио да будем селектор</title>
                <link>http://rts.rs/sport/vaterpolo/5975152/vladimir-vujasinovic-o-predstojecim-mecevima-vaterpolo-reprezentacije.html</link>
                <description>
                    Нови селектор ватерполо репрезентације Србије Владимир Вујасиновић изјавио је на почетку припрема за Медитеранске игре да &#034;делфини&#034; не беже од изазова и додао да је одмах прихватио позив да постане селектор националног тима.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/15/35/145/5462296/thumbs/12847390/Vladimir.jpg" 
                         align="left" alt="Вујасиновић: Никад нисмо бежали од изазова, одмах сам прихватио да будем селектор" title="Вујасиновић: Никад нисмо бежали од изазова, одмах сам прихватио да будем селектор" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Владимир Вујасиновић je <strong><a href="/sport/vaterpolo/5973751/vujasinovic-odredio-siri-spisak-vaterpolista-srbije-za-mediteranske-igre.html" target="_blank" rel="noopener">одредио шири списак играча за предстојеће Медитеранске игре,</a></strong> које ће бити одржане у италијанском Таранту од 21. августа до 3. септембра, а ватерполо селекција ће ускоро играти припремни турнир у Мађарској и имаће дуел са Русијом.</p>
<p><!--<box box-left 51749429 media>--></p>
<p> "Од изазова никад нисмо бежали. Са изазовом се лепше живи. Прихватио сам истог тренутка, нисам размишљао ни секунд. Кроз одрастање смо навикли да се ти позиви не одбијају, да ли је то као играч, да ли је то после као помоћни тренер, тренер јуниора или сада селектор, свеједно. Била је врло лака одлука. Пред нама су две године до Олимпијских игара у Лос Анђелесу. Прво поглавље је ово лето", рекао је Вујасиновић на конференцији за новинаре.</p>
<p>Он је навео да се окупио млађи део репрезентације Србије и додао да су ти ватерполисти већ били на списковима претходних селектора Дејана Савића и Уроша Стевановића.</p>
<p>"Ово је био прави тренутак да се они баце у ватру, да се види ко ће како да реагује, колико могу да напредују овог лета, да видимо шта можемо од њих да очекујемо у наредном периоду. Имамо два месеца припрема, завршићемо са Медитеранским играма у Таранту. После тога ћемо полако да се припремамо за Светски куп који је следећег јануара", изјавио је селектор Србије.</p>
<p>Вујасиновић је додао да очекује да ће у наредном периоду <strong><a href="/sport/vaterpolo/5944434/vaterpolo-reprezentacija-srbija-povlacenje.html" target="_blank" rel="noopener">да се пронађе решење са ватерполистима који су одлучили да не играју за репрезентацију</a></strong>.</p>
<p>"Мислим да је потребно да прође неко време и у том смеру је разговор ишао. Потребно је мало да се спусти лопта и да се размисли о свему. Договор је да на јесен поново да причамо и да видимо да ли можемо да дођемо до неког решења. Искрено се надам да ћемо овде током лета да направимо лепу атмосферу за тренинг и рад. Ово треба да послужи као неки пример како ће то да изгледа у будућности. Ситуација јесте тешка, знате сви шта се издешавало, ја не бих се враћао на то и не бих улазио у те ствари, али мислим да није непоправљива и са оптимизмом гледам на нашу будућност", поручио је Вујасиновић.</p>
<p>Селектор Србије је истакао да "делфини" на сваком такмичењу имају циљ да освоје медаљу.</p>
<p>"То је неупитно. Сви ови момци што су дошли на припреме, да ли су млађи или старији или ми који их тренирамо размишљамо тако. Сама капица Србије значи да мораш да идеш на најсјајнија одличја и мислим то је тако било цео живот, што би сад то мењали", рекао је Вујасиновић.</p>
<p>Он је навео да су Медитеранске игре добра прилика да се репрезентације Србије представи у најбољем светлу.</p>
<p>"Неко ће доћи у комбинованом, неко ће доћи у најјачем саставу. Мислим да Италијани долазе у најјачем зато што играју код куће, Грци долазе сигурно у комбинованом, за Шпанце не знамо и Црногорци долазе у најјачем саставу. Медитеранске игре су увек служиле, барем нама, што се тиче Србије, као нека припрема за нешто. Када су се одржавале пред неко велико такмичење, ишли смо у пуном саставу, када су биле као, ево као што је случај овог лета, ишли су у неком комбинованом саставу", изјавио је селектор Србије.</p>
<p>Вујасиновић је поручио да ће репрезентација Србије ускоро играти припремни турнир у Мађарској и спаринг дуел са Русијом.</p>
<p>"Крајем јула ћемо се поново окупити. Затим имамо шест недеља заједно са Медитеранским играма", рекао је Вујасиновић.</p>
<p>Медитеранске игре ће се одржати у италијанском Таранту од 21. августа до 3. септембра.</p>
<p>Србија ће се на Медитеранским играма такмичити у групи А са Црном Гором, Грчком и Словенијом. Репрезентација Србије брани златну медаљу, коју је освојила на Медитеранским играма 2022. године у алжирском Орану.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 15:11:39 +0200</pubDate>
                <category>Ватерполо</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/sport/vaterpolo/5975152/vladimir-vujasinovic-o-predstojecim-mecevima-vaterpolo-reprezentacije.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/15/35/145/5462296/thumbs/12847384/Vladimir.jpg</url>
                    <title>Вујасиновић: Никад нисмо бежали од изазова, одмах сам прихватио да будем селектор</title>
                    <link>http://rts.rs/sport/vaterpolo/5975152/vladimir-vujasinovic-o-predstojecim-mecevima-vaterpolo-reprezentacije.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/15/35/145/5462296/thumbs/12847384/Vladimir.jpg</url>
                <title>Вујасиновић: Никад нисмо бежали од изазова, одмах сам прихватио да будем селектор</title>
                <link>http://rts.rs/sport/vaterpolo/5975152/vladimir-vujasinovic-o-predstojecim-mecevima-vaterpolo-reprezentacije.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Злогласна „Пруга смрти“, из класика „Мост на реци Квај“, изронила из изушеног језера после 42 године</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/Zanimljivosti/5975136/pruga-most-na-reci-kvaj-isuseno-jezero.html</link>
                <description>
                    Чувена железничка станица из Другог светског рата, коју су изградили савезнички ратни заробљеници, поново се појавила на Тајланду након што је  више од 40 година била потопљена.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/14/57/686/5462170/thumbs/12847138/Most-na-reci-Kvaj-t.png" 
                         align="left" alt="Злогласна „Пруга смрти“, из класика „Мост на реци Квај“, изронила из изушеног језера после 42 године" title="Злогласна „Пруга смрти“, из класика „Мост на реци Квај“, изронила из изушеног језера после 42 године" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Станица Ните била је кључна тачка за снабдевање горивом и допуну залиха на злогласној „Прузи смрти“, која је повезивала Тајланд и Мјанмар.</p>
<p><!--<box box-left 51749388 media>--></p>
<p>Деценијама је била скривена испод воде, све док почетком ове године није испражњено оближње акумулационо језеро како би се обавили радови на одржавању бране.</p>
<p>Изграђена током Другог светског рата, железничка пруга дуга 413 километара, овековечена у <span lang="sr-RS">култном </span>филму <em>Мост на реци Квај</em> из 1957. године, добила је свој језиви надимак јер су током њене изградње страдале десетине хиљада радника и ратних заробљеника.</p>
<p>У изградњи пруге учествовало је око 250.000 људи, укључујући 60.000 савезничких ратних заробљеника из Велике Британије, Сједињених Америчких Држава и Канаде, као и стотине хиљада радника из различитих делова Азије, међу којима и из Индонезије.</p>
<p><!--<box box-left 51749389 media>--></p>
<p>Пруга, позната и као Тајландско-бурманска железница, грађена је између октобра 1942. и октобра 1943. године како би повезала Нонг Пладук на западу Тајланда са Танбјузајатом на југоистоку Мјанмара.</p>
<p>Некада је имала више од 60 станица и стајалишта.</p>
<p>Данас је у функцији само деоница унутар Тајланда, између Нонг Пладука и Нам Тока, која је постала туристичка атракција.</p>
<p>Остаци станице Ните почели су да се појављују у априлу, када је тајландска државна електроенергетска компанија испустила воду из акумулације.</p>
<p><!--<box box-left 51749392 media>--></p>
<p>Фотографије које је објавио тајландски лист <em>The Nation</em> приказују делове железничких шина, као и остатке грађевина које су некада служиле за рад и одржавање станице.</p>
<p>Једно од најзначајнијих открића је горњи бетонски део старе инспекционе јаме, смештен јужно од једне од окретница.</p>
<p>Реч је о ретком очуваном елементу оригиналне пруге, будући да је већина станица током година реконструисана или срушена.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 14:50:31 +0200</pubDate>
                <category>Занимљивости</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/Zanimljivosti/5975136/pruga-most-na-reci-kvaj-isuseno-jezero.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/14/57/686/5462170/thumbs/12847134/Most-na-reci-Kvaj-t.png</url>
                    <title>Злогласна „Пруга смрти“, из класика „Мост на реци Квај“, изронила из изушеног језера после 42 године</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/Zanimljivosti/5975136/pruga-most-na-reci-kvaj-isuseno-jezero.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/14/57/686/5462170/thumbs/12847134/Most-na-reci-Kvaj-t.png</url>
                <title>Злогласна „Пруга смрти“, из класика „Мост на реци Квај“, изронила из изушеног језера после 42 године</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/Zanimljivosti/5975136/pruga-most-na-reci-kvaj-isuseno-jezero.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Гост Душан Гајић</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts1/5975065/gost-dusan-gajic.html</link>
                <description>
                    Ново издање емисије &#034;ТВ лица као сав нормалан свет&#034; снимљено је у Бриселу, а гост је дописник РТС-а из овог града, Душан Гајић. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/13/23/551/5461636/thumbs/12845914/1.JPG" 
                         align="left" alt="Гост Душан Гајић" title="Гост Душан Гајић" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><!--<box box-left 51749454 embed>--><!--<box box-left 51749174 media>-->Интервју је почео испред зграде Европске комисије на платоу са кога се новинари из целог света укључују у програме, а настављен Душановим вођењем кроз просторе Европског савета које је добро упознао за 20 година колико је ТВ дописник. После обиласка институција у којима доминира висока политика, гост је пожелео да покаже Брисел у коме се живи као сав нормалан свет. После сусрета са супругом и кћерком, разговор је настављен причом о документарним филмовима које потписује, премијери у Белгији и његовом животу између Београда и Брисела.</p>
<p><!--<box box-left 51749180 media>-->Аутор: Тања Петернек Алексић</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 15:06:55 +0200</pubDate>
                <category>РТС 1</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/tv/rts1/5975065/gost-dusan-gajic.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/13/23/551/5461636/thumbs/12845908/1.JPG</url>
                    <title>Гост Душан Гајић</title>
                    <link>http://rts.rs/tv/rts1/5975065/gost-dusan-gajic.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/13/23/551/5461636/thumbs/12845908/1.JPG</url>
                <title>Гост Душан Гајић</title>
                <link>http://rts.rs/tv/rts1/5975065/gost-dusan-gajic.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Си-Ен-Ен објавио нацрт Меморандума САД и Ирана, шта пише у 14 тачака</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/svet/5975128/nacrt-memorandum-sad-iran-si-en-en-14-tacke-.html</link>
                <description>
                    Меморандум о разумевању Ирана и САД утврђује услове примирја, поновно отварање Ормуског мореуза, одређено финансијско олакшање за Иран и потврду Техерана да никада неће произвести нуклеарно оружје, пише у нацрту текста који је објавио Си-Ен-Ен.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/2/30/19/27/229/5148814/thumbs/12847276/ormuski-moreuz-hormuz.jpg" 
                         align="left" alt="Си-Ен-Ен објавио нацрт Меморандума САД и Ирана, шта пише у 14 тачака" title="Си-Ен-Ен објавио нацрт Меморандума САД и Ирана, шта пише у 14 тачака" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Према нацрту Меморандума, <strong><a href="/vesti/svet/5974825/sukob-na-bliskom-istoku-sad-iran-izrael.html" target="_blank" rel="noopener">САД ће Ирану</a></strong> омогућити продају нафте и петрохемијских производа, а Техеран би могао да добије приступ развојном фонду од 300 милијарди долара, уколико испуни обавезе у вези са нуклеарним програмом у даљим преговорима.</p>
<p>Документ не садржи детаље о томе шта ће бити са иранским високо обогаћеним уранијумом.</p>
<p>Амерички званичник је <em>Си-Ен-Ену</em> рекао да текст представља споразум који су у недељу дигитално потписали председник Доналд Трамп, потпредседник Џеј Ди Венс и председник иранског парламента Мохамад Бакер Галибаф.</p>
<p><!--<box box-left 51749417 entrefilet>--></p>
<p>У разговору са<em> Си-Ен-Еном</em>, амерички званичници су умањивали значај самог меморандума, називајући га "политичким документом" који не одражава кључне договоре из позадинских канала које је Иран закључио са САД, конкретно у вези са будућношћу техеранског нуклеарног програма.</p>
<p>Бела кућа није одговорила на захтев за коментар када јој је предочен нацрт до ког је дошао <em>Си-Ен-Ен</em>.</p>
<p>Полузванична иранска новинска агенција <em>Тасним</em> описала је процуреле верзије нацрта као нетачне. Блумберг је раније објавио једну верзију нацрта.</p>
<p>Меморандум о разумевању треба формално да буде потписан у петак, чиме ће бити покренут шездесетодневни рок за преговоре о коначним условима споразума.</p>
<h3><strong><em>Четрнаест тачака</em></strong></h3>
<p><strong>1.</strong> Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе, заједно са својим савезницима у актуелном рату, потписивањем овог Меморандума о разумевању проглашавају непосредни и трајни крај рата на свим фронтовима, укључујући Либан, и обавезују се да убудуће неће предузимати никакве непријатељске акције једни против других, те да ће се уздржати од претњи или употребе силе. Коначни споразум потврдиће одредбе овог и преосталих чланова.</p>
<p><strong>2.</strong> Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе обавезују се да ће узајамно поштовати суверенитет и територијални интегритет и да се неће мешати у унутрашње послове.</p>
<p><strong>3.</strong> Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе обавезују се да ће преговарати и постићи коначни споразум у максималном року од 60 дана, који се може продужити уз обострану сагласност.</p>
<p><strong>4.</strong> Непосредно по потписивању овог Меморандума о разумевању, Сједињене Америчке Државе укидају поморску блокаду и спречавају свако ометање или опструкцију према Исламској Републици Иран, те у року од највише 30 дана враћају саобраћај на пун капацитет; проток бродова биће сразмеран предратном обиму саобраћаја на страни Исламске Републике Иран. Сједињене Америчке Државе се такође обавезују да ће своје снаге повући из околних подручја у року од 30 дана по потписивању коначног споразума.</p>
<p><strong>5.</strong> По потписивању овог Меморандума о разумевању, Исламска Република Иран ће одмах предузети кораке да се у року од 30 дана омогући кретање трговачких бродова из Персијског залива ка Оманском мору и обрнуто, у обиму каквом је било пре рата, уз уважавање потребе за отклањањем техничких препрека и разминиравањем од стране Ирана.</p>
<p><strong>6.</strong> Сједињене Америчке Државе се обавезују да ће, заједно са регионалним партнерима, израдити свеобухватни план за обнову и привредни развој Исламске Републике Иран, усаглашен са обема странама, уз обезбеђивање финансирања у износу од најмање 300 милијарди долара. Механизам спровођења овог плана, у оквиру коначног споразума, биће разрађен у року од 60 дана.</p>
<p><strong>7.</strong> Сједињене Америчке Државе се обавезују да ће, у складу са динамиком која ће бити договорена у оквиру коначног споразума, укинути све врсте санкција које тренутно погађају Исламску Републику Иран, укључујући резолуције Савета безбедности Уједињених нација и Одбора гувернера Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ), као и све једностране америчке санкције, примарне и секундарне.</p>
<p><strong>8.</strong> Исламска Република Иран поново потврђује да никада неће произвести нуклеарно оружје. Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе договориле су да ће судбина обогаћеног материјала и свих осталих узајамно договорених нуклеарних питања, укључујући иранске нуклеарне потребе, бити на одговарајући начин решена у коначном споразуму; коначни споразум ће потврдити одредбе овог члана.</p>
<p><strong>9.</strong> Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе сагласни су да ће до закључења коначног споразума одржавати постојеће стање: Иран ће задржати постојеће стање свог нуклеарног програма, а Сједињене Америчке Државе неће уводити нове санкције Ирану нити јачати своје снаге у региону.</p>
<p><strong>10.</strong> Сједињене Америчке Државе се обавезују да ће одмах по потписивању овог Меморандума о разумевању, па све до датума укидања санкција, Министарство финансија САД издати одобрења за извоз иранске сирове нафте, петрохемијских производа и њихових деривата, те свих пратећих услуга, укључујући банкарске, осигуравајуће, транспортне и сличне.</p>
<p><strong>11.</strong> Сједињене Америчке Државе се обавезују да ће, у светлу напретка преговора ка коначном споразуму, замрзнута или ограничена средства и имовина Исламске Републике Иран бити ослобођена и у потпуности стављена на располагање. Та средства, без обзира на то да ли се налазе на главном рачуну или су пренета, биће употребљена за свако коначно исплаћивање кориснику које одреди Централна банка Исламске Републике Иран и у потпуности ће бити доступна за коришћење. Сједињене Америчке Државе се обавезују да ће по том основу издати сва потребна одобрења и дозволе.</p>
<p><strong>12.</strong> Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе договарају се да ће бити успостављен механизам за праћење успешне примене и будућег поштовања Коначног споразума.</p>
<p><strong>13.</strong> Након потписивања овог Меморандума о разумевању, и по пријему гаранција у погледу почетка примене чланова 4, 5, 10. и 11. овог Меморандума о разумевању, те непрекидног спровођења тих корака, Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе ступиће у преговоре о Коначном споразуму искључиво у погледу преосталих чланова.</p>
<p><strong>14.</strong> Коначни споразум биће усвојен путем обавезујуће резолуције Савета безбедности УН.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 15:04:02 +0200</pubDate>
                <category>Свет</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/svet/5975128/nacrt-memorandum-sad-iran-si-en-en-14-tacke-.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/2/6/20/23/829/5065847/thumbs/12847282/ormuski_moreuz.jpg</url>
                    <title>Си-Ен-Ен објавио нацрт Меморандума САД и Ирана, шта пише у 14 тачака</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/svet/5975128/nacrt-memorandum-sad-iran-si-en-en-14-tacke-.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/2/6/20/23/829/5065847/thumbs/12847282/ormuski_moreuz.jpg</url>
                <title>Си-Ен-Ен објавио нацрт Меморандума САД и Ирана, шта пише у 14 тачака</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/svet/5975128/nacrt-memorandum-sad-iran-si-en-en-14-tacke-.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Ђедовић Хандановић: НИС има рекордне количине сирове нафте, осигурано 350.000 тона до 1. јула</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/ekonomija/5975111/nis-mol-djedovic-handanovic-nafta.html</link>
                <description>
                    Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је са српским члановима Одбора директора НИС-а о пословању компаније и даљим плановима и изјавила да НИС сада има рекордне количине сирове нафте и да је око 350.000 тона осигурано до 1. јула, у складиштима и у луци у Омишљу.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/14/59/865/5462032/thumbs/12846814/djedovic.jpg" 
                         align="left" alt="Ђедовић Хандановић: НИС има рекордне количине сирове нафте, осигурано 350.000 тона до 1. јула" title="Ђедовић Хандановић: НИС има рекордне количине сирове нафте, осигурано 350.000 тона до 1. јула" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>"Усагласили смо и потписали уговор између акционара, између Владе Србије и МОЛ групе, о управљању Нафтном индустријом Србије, који ће ступити на снагу ако се Гаспромњефт и МОЛ договоре о купопродаји. Јуче је НИС добио и <strong><a href="/vesti/ekonomija/5974685/nis-mol-ofak.html" target="_blank" rel="noopener">продужење оперативне лиценце до 1. јула,</a></strong> за колико је и <strong><a href="/vesti/ekonomija/5974938/ofak-mol-pregovori-licenca.html" target="_blank" rel="noopener">МОЛ добио продужетак лиценце</a></strong> за преговоре", рекла је Ђедовић Хандановић.</p>
<p><!--<box box-left 51749338 media>-->Компанија је и даље изложена регулаторним, финансијским и оперативним ризицима и морамо да наставимо да радимо на томе да се Нафтна индустрија Србије што пре скине са листе санкција америчког ОФАК-a, додала је министарка.</p>
<p>Она је подсетила да држава и даље спроводи мере како би се обезбедила пуна снабдевеност тржишта.</p>
<p>"НИС сада има рекордне количине сирове нафте, око 350.000 тона је осигурано до 1. јула, у складиштима и у луци у Омишљу. Мере државе и залихе које је НИС направио током важења оперативне лиценце позитивне су за одржавање снабдевености, али је неопходно да наставимо да радимо на дугорочном решењу које ће вратити предвидивост и стабилност пословању НИС-а", рекла је Ђедовић Хандановић.</p>
<p>Састанку су присуствовали заменик председника Одбора директора Нафтне индустрије Србије Драгутин Матановић и чланови Ирена Вујовић, Милан Ђурић, Дејан Раденковић, Драган Брачика, члан одбора Скупштине акционара за надзор над пословањем и Зоран Грујичић и председник Одбора Скупштине акционара за надзор над пословањем.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 14:24:34 +0200</pubDate>
                <category>Економија</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/vesti/ekonomija/5975111/nis-mol-djedovic-handanovic-nafta.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/14/59/865/5462032/thumbs/12846808/djedovic.jpg</url>
                    <title>Ђедовић Хандановић: НИС има рекордне количине сирове нафте, осигурано 350.000 тона до 1. јула</title>
                    <link>http://rts.rs/vesti/ekonomija/5975111/nis-mol-djedovic-handanovic-nafta.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/5/17/14/59/865/5462032/thumbs/12846808/djedovic.jpg</url>
                <title>Ђедовић Хандановић: НИС има рекордне количине сирове нафте, осигурано 350.000 тона до 1. јула</title>
                <link>http://rts.rs/vesti/ekonomija/5975111/nis-mol-djedovic-handanovic-nafta.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Хумористичка емисија</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5975106/humoristicka-emisija.html</link>
                <description>
                    Драги слушаоци, не знам како ви, али ја просто не престајем да уочавам разлике између мушкараца и жена. А ова о којој ћу вам данас рећи неколико речи, заиста је суштинска.


                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2025/2/10/10/8/249/3847533/thumbs/12846664/karavan__2.jpg" 
                         align="left" alt="Хумористичка емисија" title="Хумористичка емисија" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Сигурно се већем делу вас, драги мушки слушаоци, догодило овако нешто: изашли сте са својом лепшом, бољом… или како год да је зовете, углавном, женском половином на ручак или вечеру. Гладни сте и једва чекате да забодете виљушку и нож у неку шницлу. Међутим, ваша женска половина се пренемаже 10 минута и на крају, када дође конобар, изговара једну од најстрашнијих женских реченица:</p>
<p>“Неее знааам, нисам глаааадна… Узећу само мало од тебе.”</p>
<p>Музичка уредница: Снежана Станојевић</p>
<p>Аутор: Огњен Шестић</p>
<p> </p>
<p> </p>
<p> </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 17 Jun 2026 14:09:10 +0200</pubDate>
                <category>Радио Београд 1</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5975106/humoristicka-emisija.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2025/2/10/10/8/249/3847533/thumbs/12846658/karavan__2.jpg</url>
                    <title>Хумористичка емисија</title>
                    <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5975106/humoristicka-emisija.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2025/2/10/10/8/249/3847533/thumbs/12846658/karavan__2.jpg</url>
                <title>Хумористичка емисија</title>
                <link>http://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5975106/humoristicka-emisija.html</link>
                </image>
            </item>
        
    </channel>
</rss>

