РТС :: О емисији

Денис Џонсон: Снови на шинама (2)

Fri, 10 Jul 2026 15:19:18 +0200

Године 1917. Роберт Грејнер, као радник на изградњи пруге, присуствује покушају линчовања кинеског радника који је ухваћен у крађи. Наравно, није ту реч само о крађи, има ту и расизма, примитивизма, сировости и суровости која је део живота радника у Америци тих година. Та епизода пратиће Грејнера готово читавог живота који се, уз кратке периоде мира, чини као једна велика мука у окружењу без милости. Грејнерова прича је, заправо, америчка прича у којој нема ничег од америчког сна, али има пуно (превише) изнурујућег рада и живота без икаквог обећања да ће бити боље.

Рођен 1949. године Џонсон је романима Анђели (1983) и Фискадоро (1985) скренуо значајну пажњу на себе, да би романом Дрво дима (2007) и краћим романом Снови на шинама (2011) себи изборио истакнуто место у богатој америчкој књижевности.

Према филму Дениса Џонсона снимљен је истоимени филм, а роман ће објавити издавачка кућа „Имприматур” из Бања Луке.

С енглеског превео Игор Цвијановић
Читао је Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић

О традицији стрипа у Лесковцу

Fri, 10 Jul 2026 12:23:06 +0200

О Балканској смотри, једној од најзначајнијих културних манифестација у Србији, као и о чувеној лесковачкој школи стрипа ''Никола Митровић Кокан'', говори гост Културног дневника Марко Стојановић, стрип сценариста и организатор Балканске смотре младих стрип аутора.

У Галерији науке и технике САНУ, постављена је изложба ''Метамодернизам – архитектура након позног капитализма'', која сагледава архитектуру после светске финансијске кризе 2008. године и распршених илузија о напретку човечанства уз капитал.

У Културном дневнику и о књизи Стефана Кирилова ''Фајронт у Клубу 27'' - добитника награде ''Милован Данојлић'', о отварању 8. Међународног фестивала илустрације, Фестивалу камерне музике Bliss у Чачку и изложби ''Официр с ружом – Жарко Лаушевић'' у Српском културном центру у Пули.

Из Беча, ексклузивно о представи ''Рат и мир'' на Летњем фестивалу Рајхенау.

У емисији и о другим догађајима из културе.

Уредник Снежана Стаменковић Јојић

Монтажер Горан Томић

Реализатор Ерна Глигоријевић

Фантастична планета: Екстремна планета, 1-9 2C

Fri, 10 Jul 2026 11:53:57 +0200

Видећемо како на плутајућим острвима на језеру Титикака живи народ Урос, а како народи који насељавају бразилски Амазон. У Аргентини сазнајемо како су пацијенти психијатријске болнице покренули радио-станицу која је постала најпопуларнија у земљи, колико танго помаже у лечењу Паркинсонове болести и како тренирају светски шампиони у фудбалу.

Банић нас води у поља коке у Колумбији, где ће нам показати шта значи оданост фудбалском клубу у овој земљи, али и то како је плесао Пабло Ескобар. У Сједињеним Државама чућемо како изгледа данас вуду веровање и одакле потиче, као и ко верује да се духови могу призвати у градској судници. На том континенту, Фантастична планета путује и до мочваре Еверглејдс, која је од белог човека сачувала народ Микосуки. У Азији ћемо обићи многољудни Хонг Конг, футуристични Сингапур и такмичарску Кореју, где ћемо видети како изгледа финале видео-игре League of Legends, као и зашто су гејмери плаћени попут професионалних спортиста. У Европи Владимир Банић истражује зашто Шпанци трче са биковима у Памплони, зашто се у Фиренци једном годишње људи боре за свој део града песницама као у средњем веку и какве то везе има са нижим криминалитетом.

Производња: Редакција Актуелности

Живот у окупираном Београду 1941-1944: Пад Београда, 1. еп.

Fri, 10 Jul 2026 14:18:43 +0200

Представе о свакодневном животу у Београду током Другог светског рата, осим из стручних, релативно ретких, историографских књига, стицане су посредством игране серије Отписани, неколико романа који за тему имају судбине појединаца у окупираном Београду, или у логорима и затворима у њему. Такође, из кратких немачких филмских УФА журнала, и сачуваних журнала Недићеве владе приказиваних пре филмских пројекција у биоскопима током окупације Београда у Другом светском рату.

Имагинарни пејзажи – Албум „Лава” Андреаса Тилиандера

Fri, 10 Jul 2026 14:23:57 +0200

Овај шведски продуцент и ветеран електронске сцене је почетком 2000. скренуо пажњу на себе својим албумима „Ljud” и „Elit” за чувени лејбл Mille Plateaux. Наступао је и под именима Lowfour, Mokria, TM404, када су посебно долазили до изражаја његова ритмичка инвенција и прецизни, кликс анд катс битови и асид-дуб атмосфера.

На свом последњем албуму „Лава”, Тилиандер се окреће нешто другачијем звуку усмереном ка дрону, амбијенталним исијавањима, инспирисаним пејзажима региона Сконе у Шведској. Како то Лилиандер каже „пољима и путевима у Винслову, Ванкиви и Хеслехолму… обалама Охусфелтета и улицама које су обликовале све што чујете”. Ипак, ово није класична амбијентална електроника, већ спој звука теренских снимака, lo-fi аналогних синтисајзера, старих семплера, VHS трака и других машина, који заједно стварају засићени исијавајући дрон, лишен битова, али на самој ивици индустријског нојза и технолошког отуђења. У неку руку Тилиандер ствара музику која показује фрикцију између природе и нашег људског окружења, пре него што, као многи други амбијентално оријентисани радови, указује на хармоничну симбиозу звука и природних појава.

Уредница емисије: Ксенија Стевановић

Живот у окупираном Београду 1941-1944: Година прва, 2. еп.

Fri, 10 Jul 2026 14:20:27 +0200

У другој епизоди такође ће бити речи о транзицији власти од Комесарске управе Милана Аћимовића до образовања владе Милана Недића као и критеријумима избора власти у Београду и Србији од стране окупационе немачке власти.

О својим сећањима на живот под окупацијом у Београду говоре: Бреда Калеф, Јосеф Жамбоки и Бранислава Ристовић, док историчари: др Наташа Милићевић, др Александар Стојановић, Душан Никодијевић, др Раде Ристановић, др Радосав Туцовић, др Радмила Радић, др Љубинка Шкодрић, др Бојан Ђорђевић и др Маја Васиљевић говоре о својим истраживањима везаним за период окупације Београда у Другом светском рату.

Сценариста и редитељ Ненад Милошевић

"313": У Константинопољу је исто служити цару и Богу, 8. еп.

Fri, 10 Jul 2026 14:25:15 +0200

После најдужег грађанског рата у историји Римског царства, који је трајао осамнаест година, апсолутна моћ се нашла у рукама једног владара. Константин Велики је напокон могао да је употреби за мирнодопске циљеве. Једна од првих одлука била је подизање нове римске престонице на Истоку, Роме секунде.
Цар Константин није поседовао неко велико богословско образовање, међутим он је мудро проценио да би за хришћанство било добро да буде уједињено, да се око неких важних питања постигне договор и да престану сталне расправе. Тражио је да се постигне договор на највишој инстанци, то јест, на Васељенском сабору, и он га је сам сазвао у Никеји 325. године. Чак је на располагање ставио и своју палату у којој ће заседати сви епископи.
Учествују: проф. др Радивој Радић; епископ бачки др Иринеј; др Оливер Томић; проф. др Жика Бујуклић; проф. др Радомир В. Поповић; академик Ненад Камби; проф. др Василис Катсарос; проф. др Фабрицио Бисконти; кардинал Равази; Анђело ди Берардино; проф. др Ђовани Марија Вијан.
Уредник серије: Божидар Николић; главни стручни консултант и сценариста: проф. др Радивој Радић; редитељ: Татјана Феро
Сниматељ: Васко Васовић; монтажер: Марко Драгојевић

Живот у окупираном Београду 1941-1944: Ред, рад и мир, 3. еп.

Fri, 10 Jul 2026 14:22:00 +0200

Сведоци говоре о "сналажењу" у набавци обуће и одеће током окупације када је целокупна производња била усмерена пре свега за потребе немачких окупационих власти. Историчари говоре и новом систему информисања, контроли информација, ратној пропаганди у којој учествују сви листови и новине који су излазили током окупације, а нарочито о улози Радио Београда који је током окупације добио посебно место у систему немачке пропаганде јер је могао да се чује на целом југоистоку Европе као и у Африци где се тада отворио нови фронт. "Национална непоузданост" уводи се као нови критеријум за очување радног места, односно губитка посла у државној служби. Криминал и поред увођења полицијског часа бележи пораст. И равногорски и партизански покрет преко својих илегалаца почињу да делују у окупираном Београду и изазивају како реакцију Специјалне полиције и Гестапоа тако и подељене реакције становништва. О својим сећањима на живот под окупацијом у Београду говоре: Бреда Калеф и Бранислава Ристовић, док историчари: др Наташа Милићевић, др Александар Стојановић, др Раде Ристановић, др Радосав Туцовић, др Радмила Радић, др Бојан Ђорђевић и др Маја Васиљевић говоре о својим истраживањима везаним за период окупације Београда у Другом светском рату.

Сценариста и редитељ Ненад Милошевић

Живот у окупираном Београду 1941-1944: Холокауст, 4. еп.

Fri, 10 Jul 2026 14:23:32 +0200

Већ у првим данима окупације у Београду и окупираној Србији спроводе се нацистички антирасни закони, заплењује се јеврејска имовина а Јеврејима се забрањује употреба јавног превоза и ходање тротоаром. Јевреји и Роми, који су умногоме поделили судбину са Јеврејима који су били затварани у логоре, служили су као резервоар талаца у спровођењу немачке казнене политике: педесет стрељаних талаца за једног немачког рањеног војника, и сто стрељаних талаца за једног немачког убијеног војника. По проценту убијених Јевреја, Холокауст у окупираној Србији био је један од највећих у Европи. У четвртој епизоди своја сећања и сазнања о Холокаусту у окупираном Београду износе: др Милан Кољанин, др Александар Стојановић, др Маја Васиљевић, Јосеф Жамбоки и Бранислава Ристовић.

Сценариста и редитељ Ненад Милошевић

Едгар Морен: Природа људског друштва (1)

Fri, 10 Jul 2026 14:03:34 +0200

У овом пионирском тексту Морен критички интерпретира уобичајено раздвајање и супротстављање категорија природе и културе, и елаборира становиште да је култура саставни део људске природе. Према његовом мишљењу, „није довољно културу таутолошки одредити супротстављањем природи, или једноставно набројати збир или скуп изричито друштвених норми, правила и знања. Ради се пре о томе да се истакне организациони карактер културе, насупрот једној приматској друштвеној организацији коју култура истовремено и развија и преображава”. Људско друштво је, дакле, сложен систем, и природни и културни, као део континуума живог света, а оно што увек треба имати у виду када се говори о тзв. људској природи јесте чињеница да је човек истовремено и појединац и припадник врсте и саставни део друштва.

Овај Моренов оглед изворно је објављен у часопису Communications 1974. године, а превод, чији је аутор Аљоша Мимица, публикован је у 26. броју часописа Трећи програм 1975. године.

Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић

Disco 3000

Fri, 10 Jul 2026 14:04:26 +0200

Севдалинка је прошла занимљив пут: од музике популарне у босанским градским срединама, преко велике распрострањености широм некадашње Југославије и учешћа композитора и музичара из различитих делова земље, до све веће видљивости у Европи и свету. Захваљујући преданом раду нових генерација уметника, ова традиција је добила и међународно признање уписом на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа. Тај процес доприноси ширењу извођачке базе – севдалинку данас свирају и музичари који не потичу са Балкана, док се истовремено бележе и представљају сазлије и певачи који би можда остали непримећени. У емисији ћете слушати италијански гудачки New Era Quartet и њихове обраде познатих севдалинки; најавићемо концерте истакнутих неосевдах аутора, али и представити снимке сазлија и певача из Удружења „Авдо Врабац”.

Аутор емисије Бојан Ђорђевић

Временска капсула: Пут на исток грофа од Такова

Fri, 10 Jul 2026 14:15:42 +0200

Под именом гроф од Такова, Милан Обреновић путује возом, бродом, поштанским колима, на коњу... Мотив његовог путовања је Света земља и духовни преображај на Христовом гробу. На том путовању он обилази древне земље и народе, а на великим базарима у Цариграду, Бејруту и Дамаску купује уметнине Оријента којима ће украсити свој двор у Београду.

На стоседамдесетогодишњицу рођења краља Милана, белешке његовог ађутанта и сапутника Михаила Рашића са путовања по Истоку, преточене у књигу "Са Њ. В. Краљем Миланом на Истоку“ и изложбена поставка смедеревског музеја "Пут на Исток краља Милана Обреновића: хаџилук и култура Оријента на српском двору“, јесу повод да оживимо незаборавне тренутке путовања краља Милана по Светој земљи и чудесном свету Оријента.

Куриозитет емисије је виртуелна рекострукција Арапског салона који је некада давно важио за најлепши ентеријер краљевог Старог двора у Београду. Нажалост, после убиства краља Александра и краљице Драге и рушења Старог конака, краљица Наталија је највећи део заоставштине Обреновића, међу којима и Арапски салон, продала на великим аукцијама. Неколико сачуваних фотографија Арапског салона послужило је за његову виртуелну реконструкцију.

У амбијенту виртуелне реконструкције Арапског салона, иначе ауторско дело конзерватора Снежане Мијић из Галерије Матице српске у Новом Саду, о владавини и животу краља Милана и његовом путовању на Исток, за Временску капсулу говоре аутори изложбе др Снежана Цветковић, историчар уметности Музеја у Смедереву и Дејан Вукелић, историчар уметности Математичког института САНУ, и Александар Марушић, историчар Музеја Рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу.

Емисија је снимана у Музеју у Смедереву, Вили Обреновић у Смедереву, манастиру Крушедолу, Музеју СПЦ у Београду.

У емисији су коришћене оригиналне фотографије из путописне књиге Михаила Рашића, као и фотографије из бројних архива, музеја, библиотека и приватних колекција из земље и иностранства.

Аутор и уредник: Светлана Илић

Стручни консултанти: др Снежана Цветковић, Дејан Вукелић, Александар Марушић

Извршни продуцент: Светлана Бандић

Главни организатор: Зоран Зиндовић

Дизајнери емисије: Драган Буловић, Валентина Даниловић

Музички уредник: Силвија Милошевић

Расветљивачи: Владимир Васиљевић, Зоран Ђорђевић

Сниматељ звука, дизајнер звука: Дамјан Попадић, Срђан Филиповић

Дрон оператери: Добривоје Каитовић, Мирослав Кондић

Директор фотографије: Милан Илић

Монтажер: Александра Виријевић Павлек

Еду глобал, 290. еп.

Fri, 10 Jul 2026 14:32:16 +0200

Широм Европе вештачки сплавови постали су незаменљива места која чиграма омогућавају гнежђење и доприносе очувању популације. Сплав, исте намене, постављен је на Власинском језеру како би помогао обичној чигри, строго заштићеној угроженој врсти. Како једноставна решења могу да донесу велики успех у очувању биодиверзитета сазнаћете у новом издању магазина Еду глобал. Из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, напомињу да је реч о кључном кораку ка очувању врсте, обичне чигре, која је веома осетљива на сваку промену у животној средини, нарочито у периоду репродукције и подизања младих.

Шта једемо? 3. еп., 1 сезона

Fri, 10 Jul 2026 14:37:13 +0200

У забавном и динамичном серијалу „Шта једемо?“, гледаоце очекује укусно путовање кроз навике, укусе и кулинарске ритуале људи са најразличитијих меридијана.

Од породичних рецепата који се преносе генерацијама, преко брзе хране коју можете купити на улици и која осваја на први залогај, до савремених гастрономских трендова – серија открива како храна обликује идентитет, различите културе и свакодневицу.

Свака епизода доноси занимљиве саговорнике, неочекиване чињенице и по неко изненађење које ће вас натерати да другачије погледате сопствени фрижидер.

Осамнаест епизода препуних укуса, прича и доброг расположења – одговара не само на питање шта једемо, већ и како и зашто баш то бирамо.

Едгар Морен: Природа људског друштва (2)

Fri, 10 Jul 2026 15:20:03 +0200

Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић

Милан се појачао дефанзивцем из Лација - Хила на "Сан Сиру"

Fri, 10 Jul 2026 22:23:12 +0200

Досадашњи фудбалер Лација Шпанац Марио Хила потписао је уговор са Миланом до 30. јуна 2031. године, саопштио је клуб из Италије.

Алијениста

Fri, 10 Jul 2026 14:13:36 +0200

Серија почиње убиством дечака чије је беживотно искасапљено тело пронађено на њујоршком мосту. Доктор Крајслер добија позив од Теодора Рузвелта, будућег америчког председника, да реши језиво убиство.

Крајслер уз помоћ пријатеља Џона Мура и прве и једине жене која је запослена у полицији Саре Хауард, покушава да схвати ум особе која је способна да убија дечаке. Полиција је убеђена да је ово убиство само језиви чин болесног појединца, али испоставиће се да се слична ситуација догодила са близанцима Звиг неколико година раније и да постоји човек са сребрним осмехом који децу одводи у мрак.

Поред детективске приче, радња се фокусира и на трио Крајслер, Мур и Хауард као и на њихов међусобни однос и њихове судбине.

Улоге: Данијел Брил, Дакота Фенинг, Лук Еванс, Роберт Виздом, Даглас Смит…

Живот је драгоцен: Мигел

Fri, 10 Jul 2026 14:13:38 +0200

Мигел болује од хемофилије типа Б – ретког поремећаја згрушавања крви који захтева сталну пажњу и дисциплину. Ипак, његов свет није ограничен дијагнозом. Он је страствени љубитељ видео-игара, ужива у читању књига и верни је навијач фудбалског клуба Сао Паоло.

Захваљујући несебичној подршци родитеља и пријатеља, као и сопственој снази и ведром духу, Мигел успева да води живот који је испуњен радошћу, сновима и плановима за будућност. Његова прича сведочи о томе да болест не мора да дефинише човека – већ да љубав, разумевање и упорност могу да надвладају и најтеже препреке.

Ово је прича о храбрости, одрастању и вери у живот.

Шта једемо? 2. еп., 1 сезона

Fri, 10 Jul 2026 14:35:58 +0200

Блузологија

Fri, 10 Jul 2026 16:03:05 +0200

Недељом од 22 до поноћи. Ваш водич кроз блуз и њему сродне музичке жанрове, у свету и код нас, некад и сад!