„Мислим да је серија о Немањићима догађај сам по себи. Коначно после деценија се неко сетио да направи серију на тако значајну тему“, сматра глумац Предраг Бјелац.

Глумица Дубравка Мијатовић са нестрпљењем чека да види како ће серија изгледати, јер, како каже, има све услове да буде добра.

Први човек наше куће Драган Бујошевић и редитељ Марко Маринковић захвалили су се свима који су помогли снимање серије Немањићи - Рађање краљевине.

„Огромна екипа је радила врло предано, врло одговорно са много љубави и енергије и ми смо им на томе бескрајно захвални. Захваљујем се и свим оним људима који су нам помогли на хиљаду начина, који су нам уступали локације на којима смо снимали“, истакао је генерални директор РТС-а Драган Бујошевић.

Према речима редитеља Марка Маринковића, резултат је један велики колаж мелодрамских тренутака. „Имамо најбитније историјске тренутке нашег народа, а, опет, испричане савременим језиком“, нагласио је Маринковић.

Серија Немањићи - Рађање краљевине језиком бројки: 100 дана снимања, 222 глумаца, 2.700 статиста и 230 локација све то стаће у 12 епизода. Прва ће, на програму РТС-а, премијерно бити приказана крајем године.

„Сјајан осећај захватио нас је ових тешких дана, врелих. Иначе имали смо срећу све време снимања, сваки дан је био доста погодан за нас. Сад ових последњих десетак дана била је огромна врућина, али осећај је онако као да нешто тешко спадне са вас, тако отприлике. Као када скинете костим“, каже глумац Младен Нелевић.

Прва клапа је за глумце увек радосно узбуђење, последња, кажу, ипак буди помешана осећања, нарочито када се више месеци снимају овакви историјски догађаји.

„Било је ту и суза и свега, ипак смо ту заједно четири-пет месеци, дружимо се, заједно нам адреналин ради, заједно смо у свим тим неким тешким тренуцима, а добро смо се иначе као екипа слагали и сарађивали сјајно. Тако да туге има доста“, објашњава Нелевић.

Највећи изазов за глумце биле су сцене битака, каже глумац Александар Ђурица.

„Било је доста тих захтевних сцена, пре свега некаквих акционих, тако да кажем, које до сада нисмо радили са коњима, са пуно статиста и војском, тако да су то били највећи изазови што се тиче моје улоге, ја сам имао углавном те делове“, истиче Ђурица.

У најзначајнијем пројекту РТС-а ове године учествовало је 218 глумаца и око 2.700 статиста. Пуно посла било је и за костимографе и мајсторе за израду средњовековног оружја.

„Најтеже је време било, мислим оно све друго некако може да се организује и контролише, а време не. Ми смо имали пуно среће, нешто знања, тако да смо почели на време и завршили на време. Сто предвиђених дана снимања, ево данас је 100. дан снимања и ми завршавамо“,  задовољно је изјавио извршни продуцент Мишко Стевановић.

„Постпродукција, практично монтажа је почела другог дана снимања тако да се радила паралелно. Сада се завршава, финализује и раде се ови специјални визуелни ефекти, ради се звук, ради се финализација, тако да се надамо да ћемо све на време и пре времена завршити и спремити за емитовање“, додаје Стевановић.

Рађање српске краљевине, прва драмско-играна телевизијска обрада српског средњег века почеће да се емитује крајем ове године.

Помоћник редитеља серијала „Немањићи – рађање краљевине“ Младен Шевић открива да је у току снимање православног крунисања Стефана Првовенчаног: „Крунисан је двапут – једном по папском обреду, јер му је папа дао круну, али му је жеље била да га, ипак, крунише његов брат Сава.“

Лик Стефана Првовенчаног тумачи Војин Ћетковић, његову другу супругу Ану Дандоло Слобода Мићаловић, а Саву Немањића Драган Мићановић.

„Направили смо студио који апсолутно одговара Манастиру Жичи, с тим што су овде нове фреске, јер је у то време тек био саграђен“, прича Ћетковић.

„Она (Ана Дандоло) је заправо била једна важна фигура, пре свега у том крунисању, јер је, она, успела преко папе да обезбеди круну“, објашњава глумица Слобода Мићаловић.

Њихов колега Драган Мићановић истиче да Саву Немањића игра као живог човека, а да је тема која се обрађује веома значајна за данашње време, за нашу земљу.

„Снимање серије о Немањићима је нама посебно интересантно због тога што потичемо из краја који је био прва престоница Стефана Немање у 12. веку“, истакла је Јелена Илић из куршумлијске компаније АД „Планинка“.

Снимање се одвија на 220 локација, међу којима су Студеница, Сопоћани, Петрова црква и Калемегдан.

Ово је за последњих 30 година највећи и најзахтевнији пројекат којим Радио-телевизија Србије обележава 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног под сводовима Манастира Жиче и осам векова самосталности Српске православне цркве коју је изборио Немањин најмлађи син Растко, потоњи Свети Сава.

Снимање серијала о Немањићима трајаће до средине августа, а почетак емитовања очекује се крајем године.

Иако се снима већ више од два месеца, глумци кажу да се нису уморили и да и даље раде са истим ентузијазмом као и првог дана.

„Што се самог снимања тиче, све тече одлично, имамо феноменалне услове, сценарио је одличан, добро су постављени ликови, радим са сјајним глумцима и мислим да ће то бити добра серија. Ја се баш добро осећам на овом снимању“, рекао је Војин Ћетковић.

Његово мишљење дели и Миодраг Мики Крстовић.

„Осећам само радост а умор не. Не верујем да ће ме стићи до десетог или петнаестог августа, када се очекује завршетак снимања“, каже Крстовић.

Серија о рађању краљевства Немањића која описује историјске тренутке у вези са српском државом крајем 12. и почетком 13. века снимаће се још 24. дана на локацијама чувеник српских манастира. 

Директор серије Мишко Стевановић каже да ће у тим данима снимање бити у Студеници, Жичи и Црној Реци. Каже да су Жича и Студеница везани за разна крунисања, венчања, крштења, монашења. Сцене ће бити тешке и у њима ће се наћи 80 глумаца и 150 статиста.

Осим снимања на локацијама где су живели Немањићи, урађено је и око 500 визуелних кадрова.

„Визуелни ефекти дочаравају све оно што сценографија не може да постигне. То су градови, утврђења, средњовековна здања која више не постоје и не постоји начин да се реконструишу. То се све компјутерски обрађује“, каже редитељ визуелних ефеката Бориша Симоновић.

У серији игра 218 глумаца и ангажовано је 2.700 статиста, којих је било и на снимању у Борачу. Једна од њих, Богданка Ћусић, каже да није било тешко иако први пут стаје пред камере. То је за њу искуство више.

За њену другарицу Иванку Јовановић било је велико задовољство да стане испред великих глумаца и да их упозна. Ако јој се укаже прилика, радо ће поново пред камере.

Серија од 12 епизода снима се у продукцији РТС-а и режији Марка Маринковића према сценарију Гордана Михића. Прве епизоде су најављене за крај године у којој се обележава 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног.

„Борба за влашћу је мењала људе као што су мене моја браћа затварала, све због власти. Тако и ја моје синове учим да се воле и да буду заједно и да нема никакве омразе међу њима“, прича глумац Младен Нелевић.

У импозантном простору, обогаћеном кулисама, снима се састанак Исака Анђела, византијског цара, после победе над Немањом и њихови преговори који су уследили. Поред бројне глумачке екипе, за потребе ових сцена ангажовано је више од 60 статиста.

Продуцент серије Мишко Стевановић открива да имају одговорност да пренесу историју на прави начин, користећи историјске податке. „Исто тако, редитељи и сценаристи имају ту слободу да уметнички прераде и дораде, јер ово треба да буде час и историје и уметности“, додаје Стевановић.

Кулисе коришћене за потребе снимања биће неко време део ентеријера деспотовог двора.

„То је прича град у граду, то је жеља свих Смедереваца да једног дана заиста тврђава добије свој садржај“, истиче др Јасна Аврамовић, градоначелница Смедерева.

После Смедерева, екипа серије се сели у Липовицу, потом Космај, Студеницу, Делиблатску пешчару да би се осликало што више детаља током сеоба које су следиле. Играна серија о Немањичима имаће 12 епизода, а емитовање прве еписоде биће пред крај године на РТС-у.

Војин Ћетковић, који глуми Стефана Првовенчаног, каже да су највећи изазови били јахање у пуној ратној опреми и тежина мачева и штитова. Међутим, како каже, ниједног тренутка није било напорно, већ опуштено и изазовно.

Иако их деле векови, двор од дрвета сложио се са златиборском брвнаром.

„Реконструкција Немањиног двора, сама сценографија се одлично уклопила у амбијент музеја, а што се тиче рада целе екипе, заиста се уклопила у рад музеја. Много је оних који се пред камерама не виде, а важан су сегмент приче“, објашњава Светлана Ћалдовић Шијаковић, в.д. директора музеја.

„У оваквим ситуацијама цела обука иде много брже, али и ми и глумци смо свесни ризика и задатка, па убрзавамо неке ствари. Стварно дају максимум од себе и труде се да ураде најбоље“, истиче Марина Гуњача.

После Сирогојна екипа Немањића сели се у Смедерево па у Херцеговину.

„Ово је 31. снимајући дан, што ће рећи да смо трећину снимили, чека нас још две трећине, али да кажем већи део посла, велике битке и те ствари урадили смо једну, сада радимо другу наредних дана, и сада имамо ове мултипликације које су веома захтевне“, истиче продуцент Мишко Стевановић.

Тумачење лика Стефана Првовенчаног поверено је Војину Ћетковићу, а његову усвојену сестру Рашку, глуми Нада Шаргин.

„Овде је дошао код свог рођака Кулина бана, и ова капија представља капију његовог двора, тако да он Стефану Првовенчаном и Рашки и Богдану пружа помоћ, неке савете, од којих ће зависити сутрадан прва круна Србије“, објаснио је Војин Ћетковић.

„Она је лепо написана као светао лик, као неко ко је подршка која има у себи доброте, која се преиспитује и која помаже другима“, прича о свом лику глумица Нада Шаргин.

Снимање серије о Немањићима трајаће до 5. августа, а почетак емитовања се очекује крајем године.

„Цело осветљење је базирано на ватри, дакле све је то ватра, бакља, свећа итд. То је нешто што је у фотографском смислу визуелизација овог пројекта у ентеријерима. Ја своје осветљење базирам на тим изворима, некад је то проблем, али некад је добро јер ми пружа могућност да направим неки 'штимунг' – неку атмосферу коју не бих могао да је то нека савремена тема“, објашњава Башић.

Како се камером ухвати дух времена о којем нема много расположивих докумената ни много објеката, изузев манастира и цркава, и како су оживљени ликови познати нам углавном са фресака и из српске средњовековне књижевности?

„Што се тиче фресака, није нам то била референца. Референце су нам биле можда неки филмови који су снимани у сличном окружењу, који потичу из исте епохе, што се тиче приче. Такође, неке слике, рецимо, ликовна дела, на пример Жорж де ла Тур, зато што је он сликао сцене где постоји свећа у кадру, врло је специфично осветљење на његовим сликама“, рекао је Башић.

Сниматељу помаже и то што су објекти прављени специјално за снимање, а чим се уђе у такав простор већ постоји једна врста стилизације.

Док се у ентеријеру осветљење лако контролише, у екстеријеру се често не може одржати континуитет светла и то може да представља проблем, Ипак, екипа је спремна да брзо реагује и да, ако падне киша, уђе у студио. Увек постоји резервни план, каже Небојша Башић.

За ковача је још већа одговорност када су мачеви за Немањиће, додаје 29-годишњи Сремскомитровчанин. Ветерина му је професија, али су му ватра, наковањ, чекић и израда мачева хоби од средње школе. За израду једног у радионици је од петнаест до месец дана. Помоћ затражи само ако су рокови кратки. 

Академски сликар Иван Цањар открива да сваки део који обрађују Маринић захтева да се обради до перфекције: „Ја му помажем у изради дрвених канија то јест футрола за мачеве и повремено добијем част да полирам мач“.

Од ковања, до гравуре, обраде храстових рукохвата и телећег бокса за футроле - све је годинама уназад усавршио. Четири од укупно седам мачева већ су на снимању. Најважнији и највећи изазов је крунидбени мач Стефана Првовенчаног. 

Слободан Маринић истиче да је ово велика част, али и обавеза.

„Сви ми који се бавимо витештвом и ковањем мачева, некако је на нама да пренесемо не само дух средњег века, него дух наше средњовековне Србије. Да бих дошао до изгледа мачева српских владара, направио сам велико истраживање од наших музеја, преко истраживања фресака, истраживања записа, о томе како су они изгледали до тога како су израђивани“, тврди Маринић.

Ово је остварење ковачког сна и зато, каже Слободан, и после 24 сата проведених у радионици не осећа умор и тежину посла, него задовољство и поштовање.

Новаковић је истакао да је ово вероватно највећа и најобимнија играна ТВ серија коју Радио-телевизија Србије ради у својој историји. „Пре мало више од годину и по дана смо ушли у припрему за јавни анонимни конкурс за сценарио који је имао радни наслов Крунисање Стефана Првовенчаног – прва немањићка краљевина, да би данас носила назив Немањићи – рађање краљевине. Конкурс је био анониман да би сви писци имали подједнаке шансе да управо њихов текст буде и реализован.“

„Овај датум и 800. годишњица од рађања прве краљевине Србије, у нашим професионалним животима, јединствена је прилика када ћемо моћи оваквом серијом то и да обележимо. Није случајно да је на јавном анонимном конкурсу управо Гордан Михић био тај чије је име прочитано када је отворена шифра са његовом ковертом. Михић је уткан у кинематографију и телевизију ове земље“, додао је одговорни уредник драмског и серијског програма РТС-а.

Редитељ Марко Маринковић открива да серија јесте велика, али и да су услови врхунски за нашу продукциону ситуацију.

„РТС је омогућио целом ауторском тиму да кроз дужу припрему – пошто радимо од маја прошле године – сагледамо и кроз анализу дођемо до правих решења. Сценаристика Гордана Михића је заиста била захтевна. Он је наш врхунски писац и занатлија, а ипак нам је продукционо високо поставио лествицу квалитета и то је оно са чиме смо се борили и шта смо припремали. Успешно савлађујемо и велике акционе сцене које су упоредиве са великим продукцијама. Липовачка шума, где снимамо, у серији је град и село Стефана Немање, а селићемо се и у Сирогојно. Радићемо до половине августа“, објаснио је Маринковић.

Редитељ додаје да човек који води пројекат, а невидљив је медијима, Мишко Стевановић, носи терет извршног продуцента који употпуњује све сетове на којима ће се снимати.

Војин Ћетковић, у главној улози као Стефан Првовенчани, открива да су маске тог времена, у којима смо затекли глумце, аутентичне и да не покушавају да их улепшају.

„Многи ће нам судити да ли је или није први српски краљ, зашто има овакве зубе, зашто су му овакве шаке, костим... Једноставно, нисмо ништа улепшавали. Не желимо да судимо историји нити неким ликовима. Просто радимо по сценарију и верујемо том делу ауторске екипе која је задужена за личности и догађаје. Покушавамо да одбранимо наше ликове, а не да им судимо. А и они су људи. Гордан Михић је урадио велику ствар што се језика тиче. Постоје архаичне речи али и савремени ритам у реченици, па мислим да ће бити врло приступачна за гледање.“

Ћетковић истиче да је акценат серије на драматуршки занимљивим моментима.

„Околности, које су историјске, саме по себи су веома драмске. Не знам ни сам број ратова које су Немањићи водили. Видећете како су се борили да сачувају део наше територије и да Србија постане краљевина. Појављују се и љубавне везе, борба за превласт, уништавање себи најближег...“

„Данас смо снимали Стефана Првовенчаног након борбе са братом, који лута шумом, када га проналазе и спасавају два измишљена лика. Са Небојшом Глоговцем, који игра мог брата Вукана, много сам глумио у прошлости и задовољство је са њиме радити. Не знам који део сценарија ми је најзанимљивији. Увек када први пут прочитам сценарио, запишем себи најзанимљивији део. Иако сам снимао сутрадан ујутру, увече сам га прочитао у даху и просто не знам шта бих издвојио“, каже Ћетковић.

Глумица Нада Шаргин каже да у историји има мало информација о женама у време Немањића, али да су оне биле велика подршка, поготово ако су њихови мушкарци имали обавезу према држави и народу: „Жене су биле много јаке, свашта им се дешавало, за тако нешто је требало имати много стабилности у себи. Тако је и мој лик написан. Рашка је подршка, стабилност, љубав, једноставно жена.“

"Овакви пројекти се нису радили доста дуго, веома је велики број глумаца, локација, статиста, много костима. Снимаће се на више од 220 локација, а на филму ради 218 глумаца", каже Мишко Стевановић, продуцент серије чије је снимање почело неколико дана.

Ова тема, како наоводи, никада до сада није експлоатисана на телевизији, што је зачуђујуће ако се има у виду значај Немањића у нашој историји.

"По трагу који су оставили у нашој историји и по томе да су практично темељ српске државе и државности, потпуно је изненађујуће да се нико није сетио нити је могао да направи филм или серију о њима. Ово је први пут да се једна телевизија упустила у тако нешто и може се рећи да је РТС направио велики искорак у квалитету производње играног програма", оценио је Стевановић.

Рађање краљевине, како је истакао, продукционо је веома озбиљан захват, са доста специјалних ефеката. "Реконструисати 12. и 13. век је врло компликовано. Поред све грађе, сценографије и осталог, мораће доста тога комјутерски да се уради", објаснио је Стевановић.

Много посла имају и костимографи, али и мајстори за израду средњовековног оружја. Оружје за пет главних глумаца је руком рађено, то су верне реплике мачева које су носили Немањићи. Велики део оружја за статисте је прављен и врло су слични оригиналним примерцима.

"Обући око 2.700 статиста и 218 глумаца је озбиљан посао, а помислите само колико је укупно костима требало направити, ако се узме у обзир да серијал покрива 80 година Немањића и да глумци мењају костиме током приче", рекао је Стевановић.

Према његовим речима, радиће се на томе да простор у серији добију сва места на којима су Немањићи живели: "Тренутно смо на Голији, у близини манастира Студеница, касније ће то бити Херцеговина, Црна Гора, Рашка".

Предвиђено је да снимање траје четири месеца, наредна локација је Копаоник, а предвиђено је снимање и у Црној Гори, Херцеговини, Рашкој.

Почетак емитовања планиран је за крај 2017, године у којој се обележава 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног.

Серија о Немањићима доноси историјске турбуленције везане за српску државу крајем 12. и почетком 13. века, у време које је претходило устоличењу династије Немањића.

Важан аспект приче о Немањићима је подизање манастира Хиландар на Светој Гори.

У улози Стефана Првовенчаног појавиће се Војин Ћетковић, Стефана Немању ће тумачити Младен Нелевић, улога Светог Саве поверена је Драгану Мићановићу, а Вукана Немањића ће играти Небојша Глоговац.

У осталим улогама појавиће се: Нада Шаргин, Слобода Мићаловић, Миодраг Мики Крстовић, Горан Султановић.

Серија ће бити снимљена у продукцији РТС-а, у режији Марка Маринковића, према сценарију Гордана Михића.

Планирано је да снимање траје четири месеца на аутентичним локацијама, међу којима су Студеница и Црква Светог Петра и Павла у Новом Пазару.

Почетак емитовања прве епизоде планиран је за крај године у којој се обележава 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног.

Серија ће имати 12 епизода.

Емитовање серије од 12 епизода очекује се на јесен, када се обележава 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног за краља. 

Радио-телевизија Србије ће кроз 12 епизода представити средњевековну  српску династију која је владала више од 200 година и тиме обележити  800 година првог краљевског крунисања у манастиру Жича.

Била је десна рука Кополи за филм Кум 3, Фелинију за његов последњи филм Глас Месеца, Данилу Шербеџији за Ослобођење Скопља. Занимљиву сарадњу истиче са Ентонијем Хопкинсом, Мишел Фајфер, Ал Паћином, Џесиком Ланг.

Дуго је радила на серији о Папи Јовану Павлу и у Киргистану месецима историјски серијал о Џингис Кану.

Немањићи су јој задовољство јер је то важан историјски период рађања српске државе и цркве.

„Сад је прилика да (гледаоци) сазнају све о тој династији која је владала у то време. Ако то буде отишло негде у свет да се покаже да смо ми у то доба имали краљевину, да су се писале књиге, и да постоје записи, увек то помињемо, да се јело кашиком и виљушком док су Енглези јели рукама, да се покаже да је постојала велика култура у то доба“, истакла је, у изјави за РТС, Бојана Шутић. 

„Ту смо узели у обзир остатке Маглићке тврђаве – која је од каснијег доба, али ћемо је адаптирати као да је из тог доба – затим Смедеревску тврђаву, манастирске комплексе који су у Рашкој области“, набраја Спасески.

Костими и реквизити се такође убрзано припремају за 15. март, када почиње снимање. Петровић Милош прави каишеве, прецизније ставља нитне на њих да би изгледали аутентично. Архитекта Стеван Стевановић каже да имају задатак да представе што више различитих војника, византијских, српских, мађарских и осталих, што у сегменту оклопа, костима, што осталих реквизита.

РТС ће кроз 12 епизода представити 200 година династије Немањића.

Главни и одговорни уредник КУП Небојша Брадић каже да је значај тог пројекта вишеструк и истиче да говори о континуитету и рађању цркве и државе.

„У том смислу, то ће бити први пројекат који се бави том темом. Верујем да ће пројекат имати веома велики подстицај и за друге телевизије и ауторе да крену овим путем“, нагласио је Брадић.

Прве епизоде публика ће видети крајем године.