"Дневник 2" традиционално је најгледанији информативни садржај свакога дана, док су у врху гледаности и остале дневне и специјалне емисије информативног програма – Јутарњи дневник, Дневник 1, ОКО, ОКО Магазин, Четвртком у 9, Таковска 10 и Београдска хроника. Милионски аудиторијум пратио је емисију "Напад на Иран – Блискоисточни понор" и пренос Дана сећања на жртве НАТО агресије 1999. године. Наш Јутарњи програм, који обележава 40 година емитовања, и даље је најгледанији јутарњи садржај.

Најгледаније домаће серије у Србији су "Извор" и "Село гори а баба се чешља". Спортске преносе гледаоци највише прате на РТС-у. Слагалица, Потера и Суперпотера и даље су најгледанији квизови у Србији, а на листи најгледанијих су и други садржаји забавног програма, као и наше документарне емисије.

Останите уз РТС. Хвала на поверењу.

Узбудљиви сусрети, напете одлуке и права интелектуална борба чекају гледаоце сваке суботе од 21 час на Првом програму – спремите се да заједно са такмичарима и трагачима упловите у свет загонетки, логике и адреналина!

Свака прича почиње питањем: Зашто се нешто догодило? Па тако и ова наша. Шта је био разлог за бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999. године? Зашто је 19 НАТО земаља, предвођених Сједињеним Америчким Државама, бомбардовало Југославију?

Ако одговор потражимо у 1999. години наћи ћемо у архивске изјаве челника западних земаља и причу о хуманитарној катастрофи као основном поводу за бомбардовање. Југославију је требало бомбардовати како би се зауставила и спречила хуманитарна катастрофа коју над албанским народом на Косову, како су говорили, спроводе Срби, односно, српске војне и полицијске снаге. Сви су тада тако говорили. Бил Клинтон, тадашњи председник САД, убеђивао је јавност да Југославија мора да буде бомбардована и да ће Милошевић оклевање запада схватити као „дозволу за убијање”. Премијер Велике Британије Тони Блер тврдио је да је сила једини језик који Милошевић разуме и да хуманитарна катастрофа на Косову само бомбардовањем може да буде заустављена.

Шта данас, 27 година касније, кажу њихови тадашњи сарадници? Одговор на то питање у новом документарцу Радио-телевизије Србије доносе: потпредседник Скупштине ОЕБС-а Вили Вимер, директор за европска питања у Савету за националну безбедност САД Чарлс Капчан, италијански генерал и тадашњи војни аташе Италије у СР Југославији Бјађо ди Грација, медијски саветник Косовске верификационе мисије новинарка Тицијана Боари…

– Занимљиво је да после 27 година нико више не говори о хуманитарној катастрофи као разлогу за бомбардовање Југославије – каже ауторка филма Слађана Зарић. Професор Капчан, који је уједно био и саветник америчког председника, наводи да хуманитарна катастрофа није била разлог бомбардовања, јер су се у то време много веће хуманитарне катастрофе дешавале у Африци и југоисточној Азији и нико тамо није реаговао. Сличног мишљења су и остали моји саговорници. Новинар немачког јавног сервиса АРД Џо Ангерер, аутор документарног филма „Све је почело једном лажи”, каже да је прва и основна лаж која је произвела остале лажи, била лаж да је на Косову пре почетка бомбардовања била хуманитарна катастрофа.

Немачки политичар и потпредседник ОЕБС-а Вили Вимер тврди да је немачко министарство одбране почетком 1999. године имало извештај који је био коректан и који је ситуацију на Косову и Метохији описивао као сукоб ниског интензитета. У том извештају је, како наводи Вимер, српска страна представљена као страна која се придржава споразума о поштовању прекида сукоба. УЧК је представљен као неко ко те сукобе почетком 1999. године изазива. Међутим, по речима Вимера, немачком парламенту није предочен извештај Министарства одбране, немачки посланици разматрали су извештај Министарства спољних послова које је имало сасвим другачију слику ситуације на терену – слику у којој су Срби криви за све. Италијанска новинарка и медијска саветница у КВМ, која је крајем 1998. и почетком 1999. била на Косову и Метохији, каже у документарном филму „Тачка прелома”, да је хуманитарна катастрофа почела након бомбардовања.

Ако хуманитарна катастрофа није разлог за почетак бомбардовања, зашто је онда 19 земаља НАТО-а бомбардовало Југославију 1999. године? Саговорници у филму разлоге траже у различитим интересима.

Потпредседник скупштине ОЕБС-а Вили Вимер каже да су му тих година људи из Стејт департмента говорили да разлоге треба тражити у ономе што амерички председник после Другог светског рата није урадио – није обезбедио војно присуство САД на Балкану – преноси Слађана Зарић и каже да је по сазнању Вимера формирање војне базе „Бондстил”, која се налази близу Урошевца, један од кључних разлога бомбардовања. Разлози су, истиче Вимер, геополитички.

Професор историје на Оксфорду Џејмс Петифер сматра да разлоге треба тражити на више страна: са једне стране Америка је желела да заврши са Милошевићем, са друге плашила се ширења сукоба на околне земље и нових избегличких криза, са треће стране доминантан је био и војни и геополитички интерес Америке који је настао после Хладног рата: требало је контролисати Јадран и војне поморске базе у Албанији које су током Хладног рата биле под утицајем Русије. Без прозападног Косова и Метохије у позадини, та америчка доминација морем била је немогућа. А контрола мора је један од кључних стубова америчке војне стратегије – објашњава професор Петифер у новом РТС документарцу.

Саговорник у филму је и Јан Оберг, мировни активиста који је током деведесетих година био саветник Ибрахима Ругове, албанског политичара са Косова и Метохије који се залагао за независност Косова мирним путем. Оберг се тих година састајао и са српском и са албанском страном у покушају да пронађе мирно решење кризе. Сједињене америчке државе су Ругову виделе као губитника, који мирним путем ништа не може да постигне и зато су подршку дали милитантном УЧК. Оберг сматра да је УЧК успео само зато што је имао америчку подршку. У ком тренутку је Стејт департмент променио мишљење и како је могуће да од терористичке организације, УЧК за Сједињене Америчке Државе постане релевантан партнер?

Професор Чарлс Капчан, директор за европска питања у Савету за националну безбедност САД каже да односе Сједињених Америчких Држава и УЧК треба посматрати кроз чињеницу да су Америци за бомбардовање биле потребне копнене трупе и партнер на терену. Америка ни тада, као ни сада, није желела да има војне губитке и зато се определила за рат из ваздуха. На терену, партнер јој је био УЧК. Ругова, по Капчану, није могао да постигне ништа.

Документарни филм „Тачка прелома – рат који је променио правила” доноси сасвим нову перцепцију бомбардовања Југославије, каже Слађана Зарић и објашњава да саговорници овај рат сагледавају у светлу будућих светских дешавања. Рат на Косову је мајка будућих ратова; то је рат који је променио правила; сав хаос почео је тада; рат на Косову је значајније утицао на међународно право, него пад Берлинског зида; тада је отворена Пандорина кутија, то су све оцене саговорника у мом документарцу – наводи ауторка филма.

После рата на Косову, више нису биле важне Уједињене нације, више није био важан члан 5 НАТО савеза који налаже да НАТО реагује само у случају када је нека чланица савеза нападнута, међународно право више није било обавезујуће. Успостављена су нова правила која су се касније примењивала на Ираку, Либији, Авганистану – сматрају саговорници у документарном филму који можете премијерно погледати на Првом програму РТС-а на годишњицу обележавања почетка бомбардовања Југославије.

Тема документарно-играног серијала Свето краљевство јесте свеобухватни увид у живот средњовековне српске државе у периоду владавине династије Немањић.

Како би нарација била смештена у одговарајући контекст, посебна пажња посвећена је стварању српских земаља у преднемањићком периоду, током владавине династија Властимировића и Војислављевића.

Сам наслов серије указује на својеврсни куриозитет међу европским владарским породицама, а реч је о чињеници да су готово сви владари ове династије проглашени за свеце.

Серија Свето краљевство настала је у производњи РТС-а, а извршни продуцент је Блекбук д.о.о. Сценариста и редитељ је Марко Савић.

Највише сте гледали информативни програм… садржаје забавног програма… домаће серије… и спортске преносе. Централна информативна емисија "Дневник 2" традиционално је најгледанији информативни садржај сваког дана, док су у врху гледаности и остале дневне и специјалне емисије информативног програма – Јутарњи дневник, ОКО, ОКО Магазин и специјал "Напад на Иран – понор на Блиском истоку". Наш Јутарњи програм, који слави 40 година емитовања, и даље је најгледанији јутарњи садржај. Домаће серије гледаоци и даље највише прате на РТС-у. Пратили сте у великом броју и ауторске емисије забавног програма, као и наше документарне емисије.

Месец за нама обележио је и фестивал "Песма за Евровизију", где је кроз три такмичарске вечери, уз милионски аудиторијум, Србија изабрала свог представника на Песми Евровизије у Бечу. Публика и стручни жири највише поена дали су групи "Лавина", која ће се са песмом "Поред мене" такмичити у првом полуфиналу, 12. маја.

Останите уз РТС и у марту, јер вас очекују нови премијерни садржаји – серија "Извор" и играно-документарне серије "Тито – између истока и запада" и "Свето краљевство".

Кроз седам недеља, седам дама ће са радошћу подржавати једна другу у такмичењу за награду од 200.000 динара, коју осваја она домаћица која је по оценама својих сапутница и супарница спремила најбољи ручак и оставила најбољи утисак.

Серија на модеран и атрактиван начин представља научно утемељену причу о личностима и времену у коме су конституисани српска држава, српска црква и српска нација. Аутор серије, Марко Савић, истиче да циљ није био приказати свакодневни живот различитих друштвених слојева или популарне тривије о историјским личностима, већ да се трагало за одговорима на питања која се тичу саме генезе наше политичке заједнице, комплексности њеног културног и идентитетског обрасца, односу према векторима геополитичких сила и непромењивих историјских детерминизама овог простора, као и њеног опстанка кроз време. Серија "Свето краљевство" проучава и у јавни дискурс први пут износи политичку историју српског народа у средњем веку.

Тим стручних сарадника чине професор др Дејан Радичевић, др Бојан Поповић и др Небојша Шулетић, под вођством др Срђана Пириватрића.

У реализацији серије учествовао је и велики број саговорника, међу којима је велики број професора са најпрестижнијих универзитета из Србије и света, попут Драгана Војводића, Џонатана Шепарда, Смиље Марјановић Душанић, Пола Магдалина, Небојше Порчића, Жан Клод Шенеа, Љубомира Максимовића, Петера Шрајнера, Виктора Савића, Гинтера Принцинга, Предрага и Иване Коматине, Рустама Шукурова, Милоша Ивановића, Раула Гомеза и других. Игране реконструкције креиране су уз обимну употребу дигиталних анимација на којима је радило више студија под супервизијом Драгана Најденова. Од професионалних глумаца у серији се појављује Петар Стругар. Коредитељ серије је Лазар Бодрожа, директор фотографије Урош Степић, сценографкиња Снежана Вујичић и костимографкиња Петра Фотез, а ауторка музике је Ана Крстајић. Наратори су Бојан Жировић и Бојана Торњански.

Серија "Свето краљевство" настала је у производњи РТС-а, а извршни продуцент је Блекбук д.о.о. Сценариста и редитељ је Марко Савић.

"Нови почетак" породицама помаже да дођу до сопственог дома на селу и развију породичне делатности за стабилне приходе.

Водитељка Марија Вељковић и екипа емисије ће помоћи и породицама са пуно наследника. Након што добију кућу на селу у трајном власништву, тим емисије ће се потрудити да допринесе и економском оснаживању учесника пројекта "Нови почетак". Свима ће бити осмишљени и неки од поузданих и актуелних, а у сеоским условима прилагођених - привредних делатности, са дугорочним приходима.

Кроз 16 епизода у предстојећем, новом ТВ серијалу, упознаћемо породице из укупно 14 општина - од севера до југа, од истока до запада Србије...

Као и до сада, камере ће аутентично овековечити и исповести, емоције али и узбуђења учесника пројекта, због новог, извеснијег и лепшег животног почетка, који им је омогућен... Као и кроз претходне четири телевизијске сезоне серијала, такође ће и у овој бити и много индивидуалних хуманитарних дела и гестова, које су спровели чланови тима "Нови почетак", како за учеснике пројекта тако и за друге грађане...

Премијерна епизода нове, пете сезоне снимљена је у општини Бујановац. Ова мултикултурална средина, где у слози живе Срби, Албанци и Роми - можда постане привлачнија за живот, након емитовања емисије "Нови почетак" јер ће детаљније и аутентично бити описане и представљене околности, потенцијали, атмосфера и начин живота у овом крају наше земље.

Упознаћете петочлану породицу која још увек нема своју кућу, подстанари су. Екипа емисије и локална самоуправа помоћи ће им да одаберу адекватан породични дом, у складу са издвојеним средствима која донира Министарство за бригу о селу Владе Републике Србије. Након усељења породице у нову, најзад властиту кућу, тим пројекта "Нови почетак" ће им помоћи и око започињања сопственог бизниса, којм ће се бавити у будућности и бити и економски оснажени...

Пратите нове емисије јединственог хуманитарног ТВ серијала, од 13. фебруара - петком на РТС1, од 21 сат

Србија ће имати само три такмичара – Алексу Томовића у алпском скијању (слалом и велеслалом), Милоша Милосављевића и Ању Илић у нордисјком скијању (крос кантри).

У Милану ће бити центар за хокеј на леду, брзо клизање, шорт трек и уметничко клизање. У Бормију се налази Стелвио ски центар за мушко скијање и скијашко планинарење (нови спорт), док ће се жене такмичити у алпском скијању на легендарној стази Олимпија дела Тофана у Кортини. У околини се налазе још карлинг, боб, санкање и скелетон.

Скијашки скокови ће се одржати у Предацу у покрајини Тренто. Тезеро крос кантри стадион за нордијско скијање смештен је у долини Вал ди Фјеме, а за биатлонце је резервисана Антерзелва арена. Ливињо је домаћин за сноуборд и скијање слободним стилом.

Церемонију отварања коментарисаће новинари Светлана Даниловић и Немања Матић.

Месец за нама обележило је Европско првенство у ватерполу одржано у Београду и освајање златне медаље репрезентације Србије. Финалну утакмицу између Србије и Мађарске пратило је чак два милиона гледалаца, док је у току церемоније доделе медаља остварен удео у гледаности од 46,6%. Милионски аудиторијум пратио је и преносе утакмица Црвене звезде у Лиги Европе и рукометну репрезентацију Србије на Европском првенству.

Централна информативна емисија "Дневник 2" традиционално је најгледанији информативни садржај сваког дана, док су у врху гледаности и остале дневне емисије информативног програма.

Квизови које сте највише гледали и у јануару су Слаганица, Потера, Суперпотера и Стигни ме ако знаш. Међу најгледанијима су и остали садржаји забавног програма. Документари серијали и даље су најгледанији на РТС-у. Радио Милева најгледанија је серија у Србији, а велики аудиторијум пратио је током јануара и филмове емитоване на нашим програмима.

Останите уз РТС и у фебруару јер вас очекују нови премијерни садржаји и најгледанији музички ТВ фестивал у Србији "Песма за Евровизију" – национални избор за представника Србије на Песми Евровизије.

Серија доноси излагања угледних историчара и релевантних саговорника из земље, региона и иностранства, оригиналне документе: записнике, одлуке, наредбе и друге историјске списе, богат архив ТВ и фото материјала са Титових путовања, сусрета са светским лидерима и значајних догађаја. Документарни сегменти биће допуњени играним сценама које реконструишу кључне разговоре, интервјуе и састанке са светским државницима.

Гледаоци ће имати прилику да виде како се та политика балансирања одражавала на живот обичних грађана, на промене у њиховом начину живота, моду, културу, филм, музику и уопште које су се промене дешавале у југословенском друштву на економском, социолошком, културолошком и сваком другом виду.

Обухватајући период од 1940. до 1980. године, серија "Тито – између Истока и Запада2 осветљава и представља значајан допринос разумевању сложене историје Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Поред Небојше Дугалића у улози Јосипа Броза Тита у серији играју и Предраг Бјелац (Леонид Брежњев), Радослав Миленковић (Винстон Черчил), Радомир Николић (Александар Ранковић), Драгољуб Љубичић Мићко (Јосиф Стаљин), Златан Видовић (Коча Поповић), Бранислав Томашевић (Ричард Никсон), Миона Марковић (Даворјанка Пауновић), Марија Пикић (Херта Хас), Саша Торлаковић (Никита Хрушчов), Милица Томашевић (Јованка Броз) и Тихомир Станић као наратор.

Продуценткиња серије је Данка Милошевић, аутор сценарија је Светко Ковач, а режију играних делова потписује Иван Стефановић.

Аутор и водитељ емисије, др Драгиша Јестротић, ветеринар, води гледаоце тамо где камере ретко улазе, у амбуланте, штале, дворишта, на фарме и на терен, где нема понављања кадра, нема глуме и нема паузе за трему.

У свакој епизоди:

- познате личности асистирају ветеринару током правих интервенција

- уче да дрхтава рука није добра идеја кад је скалпел у питању

- откривају да храброст понекад значи само остати прибран

- а често и схвате да су животиње те које воде главну реч.

Уз смех, нервозу, тишину пред важан захват и олакшање када се све заврши добро, "Ветеринарска мисија" доноси искрене реакције познатих, али и приче власника животиња које дирају и подсећају зашто је овај позив много више од посла.

"Овде нема улога – овде се помаже", поручује аутор емисије др Драгиша Јестротић, који својом смиреношћу, искуством и непосредношћу води емисију кроз ситуације у којима су емпатија, знање и брза одлука пресудни.

И док се познати боре са тремом, а публика са емоцијама, једна ствар је сигурна – свака животиња има своју причу, а свака интервенција оставља траг.

"Ветеринарска мисија" је емисија о људима и животињама, о страху и храбрости, о грешкама, смеху и великим малим победама.

Емисија која показује да су понекад највећи хероји они који не траже аплауз – већ реп који поново маше или живот који се наставља.

Прва епизода

Тишина архива у Ваљеву. Папири који шуште под прстима. Фотографије које памте више него људи. Ту почиње наша прича.

У овој епизоди "Ветеринарске мисије", заједно са глумцем Иваном Михаиловићем, отварамо заборављене фасцикле о Колубарском говечету – раси која је нестала шездесетих година прошлог века, али никада није изгубила своје место у историји.

Ово говече није било само стока. Било је снага војске. Вукло је топове. Санитетска кола. Носило терет повлачења српске војске у Првом светском рату. Без њега, путеви историје можда би водили другачије.

А онда – рез. Планина. Ветар. Тишина Соколске планине. Април 2024. године. Оно што је сматрано изгубљеним, поново је рођено. Како се враћа нешто што је нестало пре више од пола века? Ко је сачувао сећање, знање и веру? Крећемо пут Соколске планине, да погледамо у очи симболу снаге, опстанка и континуитета. Ово није само прича о једној раси. Ово је прича о повратку. Како? Видећете у "Ветеринарској мисији".

Аутор: Борис Миљковић

Најгледанија централна информативна емисија у Србији традиционално је Дневник 2, коју свакога дана прати милионски аудиторијум. Информативни програм РТС-а пратите током целе године од раних јутарњих часова – од најгледанијег Јутарњег програма у Србији, преко Јутарњег дневника, Вести, Дневника 1, емисије Ово је Србија, ОКО и ОКО Магазина, Београдске хронике, Шта радите, бре, Таковске 10, Четвртком у 9 и Трећег дневника.

Спортски преноси најгледанији су на РТС-у. На нашим програмима највише сте гледали кошарку, фудбал и тенис.

РТС наставља да буде лидер у производњи и емитовању најгледанијег домаћег играног програма у Србији, а годину за нама обележила је серија "Тврђава". Милионски аудиторијум пратио је и серије "Радио Милева", "Камионџије д.о.о", "Село гори а баба се чешља", али о остале серије и филмове емитоване током године на Првом програму.

Најгледанији квизови били су "Слагалица", "Потера" и "Суперпотера", а годину су обележили и остали садржаји Забавног програма, као и пренос Песме Евровизије из Базела. РТС и даље емитује најгледаније емисије документарног програма.

Уз много забаве, и нову 2026. годину дочекајте уз наш Први програм, јер вас очекује премијерна епизода омиљене комшинице "Радио Милеве", а одмах затим и новогодишњи шоу програм током којег ће нас највеће музичке звезде подсетити на хитове популарне музике који су обележили декаде за нама и остали да живе… "За сва времена".

Редитељ серије је Саша Хајдуковић, а као сценаристи потписани су Мирко Стојковић и Горан Старчевић. Главне улоге играју Огњен Мићовић, Дарија Вучко, Љубомир Бандовић, Никола Пејаковић, Јово Максић, Слађана Зрнић, Николина Фригановић, Славиша Чуровић. Поред њих, улоге тумаче и Мики Манојловић, Небојша Дугалић, Миодраг Радоњић, Јован Јовановић, Јана Бјелица, Марко Тодоровић и многи други.

Од 20 најгледанијих ТВ садржаја у новембру, чак 18 је емитовано на РТС 1.

Традиционално, најгледанији дневни садржаји су квиз "Слагалица" и централна информативна емисија "Дневник 2", која је најгледанији информативни програм у Србији. На листи су и остале дневне информативне емисије – ОКО, ОКО Магазин и Београдска хроника, као и најгледанији Јутарњи програм у Србији.

Месец за нама обележили су спортски преноси у фудбалу, кошарци и рукомету. Најгледанија премијерна серија је "Тврђава", а репризна "Село гори а баба се чешља". Међу најгледанијим ТВ садржајима у Србији су и наши квизови, али и остали садржаји Забавног програма. Новембар су обележили и наши документари серијали.

Останите уз РТС и у децембру, када вас очекује велико финале серије "Тврђава", нове премијерне епизоде "Радио Милеве", а нову годину дочекајте уз Новогодишњи програм РТС-а.

Марија Поповић: "Емисија ће ности прегршт емоција али и релевантне одговоре на вечите дилеме - Шта је то здрава љубав, здрав брак, а шта здрав развод? Како да разликујемо здраво пријатељство и здраве односе, имамо ли о свему здрав став, здраву емоцију, и на крају здрав дух. Зато се "Здрава прича" (РТС Ординације) окреће нашим животима и свакодневици. Ове сезоне трагаћемо и за одговорима на питања - Имамо ли здраво окружење (и код куће и на послу), поседујемо ли здраве амбиције за себе или наше најмилије, здраве животне навике или дом у коме живим. Гледаоци ће моћи да освесте да ли су имали здраво детињство или младост, а како да имају здраву старост..."

У првој емисији "Здрава прича РТС ординације" (недеља, 23. новембар у 14.10, РТС1) ауторка ће се бавити темом о којој многи родитељи свакодневно говоре- колико је тешко ускладити посао, обавезе и време с децом, чак и када их је једно или двоје.

Док често чујемо жалбе да “нема довољно дана за све”, у студио код Марије Поповић доћиће породице које живе потпуно другачију реалност: породице са седморо деце у Београду, деветоро у италији, па чак и једанаесторо деце на селу… Како изгледа њихов дан? Како функционише дом у којем је сваки угао испуњен дечјом енергијом, у којем се ручак припрема за мини-војску, а организација постаје начин живота. 

Можда ће за оне који стално говоре да нешто не могу да ураде или успеју бити мотивишућа емисија о томе да људске границе не постоје - кроз пример младих са Дауновим синдромом. Вука су родитељи оставили после рођења у сиротишту, али се одмах после дан вратили по њега, а данас је после свих препрека и изазова физиотерапеут. Гледаоце ће на размишљање покренути и Урош који такође има Даунов синдром, а уз све препреке које му је живот наместио остало му је неколико испита да дипломира хотелијерство. Студирање је ставио на паузу јер мама има карцином и тренутно се лечи, а Урош мора да ради како би им обезбедио средства за живот. Њихова љубав, снага и борба биће инспирација целој нацији. 

Посебно отрежњујућа емисија биће о томе шта је једна мајка све спремна да учини за своје дете (приче које ће уздрмати тв аудиторијум) до прича о појави којој не посвећујемо пажњу, а једна је од најопаснијих која нас окружује - саобраћај.

У "Здравој причи" и здравом односу према саобраћају говориће и човек који је због невезивања појаса остао непокретан. Важну причу за публику доноси и брат жене из Бањалуке која је преко 30 година била у коми након несреће са друговима, а само једна погрешна одлука прекинула јој је младост.

Као опомена биће и животна драма Панчевца који је после пада са мотора имао скоро 30 операција и препун је метала, зато га зову "Робокап".

Марија Поповић ће се са својим сарадницима бавити ипитањима у вези са здравом комуникацијом (како разговарати, слушати и разумети), здравим емоцијама (препознавање, изражавање и контрола осећања), здравим животним изборима (о доношењу одлука које поштују наше вредности), јер нам је све то више него потребно у данашње доба.

Здрава прича је свака која ће нам донети бољи и здравији живот и поглед на свет...

Гледајте нови сезону најпопуларнијег ТВ серијала посвећеног здрављу - "Здрава прича РТС ординације" - недељом у 14.00 часова, РТС1

Сабор народне музике Србије је јединствен по тежњи да афирмише и слави ауторе композиција. Национални музички фестивал су заједнички осмислили и спроводе Савез естрадно- музичких уметника Србије (СЕМУС) и Радио-телевизија Србије, са циљем да кроз афирмацију аутора и подстицањем на стваралаштво- допринесу неговању квалитета народне музике.

И ове године ћемо, након две вечери програма Сабора 2025, добити две победничке композиције фестивала- у две категорије: "Најбоља новокомпонована народна песма" и "Најбоља нова староградска песма/ романса". Зато ће стручни жири доделити по две награде за прво, друго и треће место у наведеним категоријама. Такође, публика ће (СМС гласовима) одлучити о лауреатима две награде "Победник публике", за најбоље такмичарске композиције по њиховом избору, у обе категорије.

Водитељи овогодишњег издања фестивала Сабор народне музике Србије биће Марија Вељковић и Стефан Мрваљевић.

Током прве вечери фестивала, у уторак, 18. новембра- за титулу победника такмичиће се аутори 14 композиција, у категорији "Староградске песме и романсе". У ревијалном програму, уживаћемо уз највеће хитове Жарка Данчуа, групе "Легенде" и Бранка Бака Јовановића - тамбурашког виртуоза.

Све учеснике Сабора народне музике Србије 2025, пратиће и врхунски музичари: Велики саборски оркестар, Велики тамбурашки оркестар Радио-телевизије Војводине и Народни ансамбл Радио-телевизије Србије.

У четвртак, 20. новембра, биће представљено још 14 такмичарских композиција, овога пута у категорији "Новокомпоноване народне песме". Ревијални програм друге вечери Сабора народне музике Србије 2025, обележиће наступи Чеде Марковића, Зорице Брунцлик и Мирољуба Аранђеловића Кемиша.

По традицији, СЕМУС ће и овом приликом истакнутим музичким уметницима доделити највиша признања ове асоцијације: награде "Златна птица" и "Национални естрадно-музички уметник Србије".

Директан пренос програма обе вечери 7. Сабора народне музике Србије 2025, можете пратити уживо у уторак 18. и 20. новембра, од 21 сат на РТС 1, РТС Свет, Радио Београду 1 и интернет платформама РТС Планета и РТС Звук.

Ова симпатична плавуша, мама два дечка и несуђена фудбалерка показала се као врло спретна домаћица. На прави начин је отворила нову сезону и дочекала гошће којима се једнако допао и обилазак оближњег Ниша.

Кроз седам недеља, седам дама ће са радошћу подржавати једна другу у такмичењу за награду од 200.000 динара, коју осваја она домаћица која је по оценама својих сапутница и супарница спремила најбољи ручак и оставила најбољи утисак.

Сви они ће, сада мало искуснији, представити своје кулинарско умеће једни другима и на најлепши начин угостити своје пријатеље и колеге из супротних тимова али и открити нешто више о себи и ономе што су проживели од претходног учешћа на које ће се такође осврнути.

И овога пута сви они се боре за награду од милион динара која је намењена Хуманитарном удружењу за помоћ и подршку деци и особама са аутизмом "Свици у мраку" из Венчана.

Прва којој припада част да отвори ову, по свему посебну сезону серијала НВК је Зое Кида, талентована кантауторка и певачица специфичног израза која ће своје госте, нема сумње, одушевити како менијем тако и забавом која их чека након вечере.

Не пропустите још једну узбудљиву и забавну сезону овог јединственог шоу програма.