Од 1. октобра 1924, на таласној дужини 1.650 m, уторком, четвртком и суботом од 18.45 до 19.45 емитован је програм „Концерти, берзански извештаји и остале новости”.

Радио Париз почео је са радом само шест месеци раније, а истог дана када и Радио Београд први пут се огласио и Радио Беч. Тек годину касније настали су Радио Москва и Радио Токио.

У периоду од 1924. до 1929. године радијски посленици постепено су овладавали техникама преноса и креирања програма.

У недељу, 24. марта 1929. године, из просторија на другом спрату здања САНУ, почело је редовно емитовање програма Радио Београда. Програм у тадашњој Краљевини Југославији најавила је Јелена Билбија Лапчевић чувеном реченицом ‒ ,,Овде Радио Београд!”

Хор певачког друштва „Обилић” отпевао је националну химну, а глумци Народног позоришта одиграли су прву српску радио-драму „Ђакон Стефан и два анђела”. Исте године емитован је први радио-пренос фудбалске утакмице, само три године после првог спортског радио-преноса у свету.

Почетак утакмице БСК–Југославија преносио је репортер Раде Стоиловић, секретар Београдског лоптачког подсавеза, а касније Димитрије Стефановић Маратонац, службеник Радио Београда.

Током 1937. године почело је емитовање десетоминутне информативне емисије Радио Београда „Актуелни час”, а исте године основан је Симфонијски оркестар Радио Београда.

У немачком нападу на Београд 6. априла 1941. године био је бомбардован и Радио Београд, који се налазио у згради Српске академије наука и уметности, а током Другог светског рата је престао са радом. Током рата, немачка окупациона станица „Sender Belgrad” емитовала је програм из просторија некадашње Краткоталасне станице Централног пресбироа Краљевине Југославије.

После ослобођења, 10. новембра 1944. године, глумац Народног позоришта Љубиша Јовановић огласио је почетак рада станице речима ‒ „Говори слободни Радио Београд. Смрт фашизму – слобода народу!”

Једна од најслушанијих и најдуготрајнијих емисија „Весело вече” први пут је емитована 6. марта 1949. Почетком педесетих година двадесетог века настале су и емисије „Дневник” и „Спортски журнал”.

Од 9. фебруара 1958. у етру се јавља Други програм Радио Београда, а Трећи програма  почиње са радом 1965. године. Програм Београд 202 први пут се огласио 1969. године.

Радио Београд је до данас задржао квалитетни дечји, драмски, културни, информативни и музички програм, али и све остале програме који чине суштину радија. Од 18. септембра 2019. године тематски канали Радио Београда ‒ РТС Плетеница (народна музика), РТС Рокенролер (поп и рок музика), РТС Џубокс (евергрин музика) и РТС Вртешка (канал за децу) ‒ емитују се на мултимедијалној платформи РТС Планета. Покретање те медијске услуге прати дигитализацију Звучног архива Радио Београда. Програми тематских канала Радио Београда емитују се и у мрежи DAB+. Од 2023. године доступни су и на апликацији РТС Звук, где се на једном месту може чути оно најбоље из продукције звука Јавног медијског сервиса Србије. Апликација је бесплатна и доступна свим корисницима мобилних телефона који имају оперативне системе Аndroid или iOS.

У години јубилеја покреће се пети тематски канал Радио Београда ‒ РТС Џезер (џез музика) 18. септембра 2024. године.

Kорачајући у други век свог постојања, Радио Београд представља респектабилну медијску кућу која испуњава своју улогу у оквиру Јавне медијске установе РТС. Радио Београд негује језичку и говорну културу, свакодневно информише о свим друштвеним феноменима и на тај начин наставља да одржава постојеће и поставља нове стандарде радиофонијског стваралаштва.

Ово су речи из текста Миље Милосављевић, дугогодишње уреднице емисије ,,Код два бела голуба”, којима она започиње причу о историјату ове емисије. То је једна од безбројних прича о прошлости и традицији које су се чуле у овој емисији.

Емисија „Код два бела голуба” на Првом програму Радио Београда траје од 1968, а њен оснивач и први уредник био је Драгослав Батица Савић. Емисија се на почетку звала ,,У пола четири код два бела голуба”. Назив емисије потиче отуда што је на програму била сваке недеље у пола четири, а оно ,,код два голуба” упућује на име кафане која се налазила на месту на коме је подигнута зграда Занатског дома, у којој се данас налази Радио Београд, као и на име улице Код два бела голуба, која се данас зове Светогорска.

Драгослав Батица Савић уређивао је ову емисију тринаест година. Представљајући стари Београд, његове људе, атмосферу и традицију, он је у оквиру емисије реализовао интервјуе са више од стотину истакнутих личности града. Стари Београд, његови житељи, појаве и догађаји, били су и остали темељ емисије, а током година и прошлост осталих градова Србије заузела је своје место у њој.

Драгослава Батицу Савића на уредничком месту наследила је Миља Милосављевић, која је емисију уређивала више од три деценије. Заслугом многих сарадника, али пре свега зналачким уредничким вођењем и ауторским доприносом Миље Милосављевић, ,,Голубови” су постали емисија по којој се Радио Београд препознаје.

Након Миље Милосављевић, емисију ,,Код два бела голуба” уређивала је Тамара Крстић, а после ње Војислав Карановић, који је и актуелни уредник ове култне емисије Радио Београда.

Био је млађи син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке и брат Ђорђa П. Карађорђевићa. Краљ Александар Карађорђевић је у балканским ратовима био командант Прве српске армије, а у Првом светском рату и Врховни командант српске војске. Велике победе те војске на Церу и Колубари донеле су му углед у светским размерама. Попут оца, прешао је Албанију у току Првог светског рата. У току политичких преговора с иностраним државницима, залагао се за ,,уједињење у једну домовину Срба, Хрвата и Словенаца, који су један народ, с истим традицијама, језиком и аспирацијама, али ког је разделила зла коб”.

После победе у Првом светском рату, Александар је постао регент нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ 1921. после очеве смрти. После убистава у Народној скупштини, завео је Шестојануарску диктатуру 1929, а 1931. године је донео Октроисани устав.

Група завереника из редова усташа и бугарског ВМРО-а убила га је у Марсељу 1934. године. Наследио га је најстарији син Петар, али је, због тога што је био малолетан, земљом до 1941. владало Намесништво на чијем челу је био Александров рођак кнез Павле.

Јелена Билбија Лапчевић (1902–1964) била је прва и једина спикерка у Радио Београду у току прве две године његовог рада. Била је и српска књижевница, преводилац, глумица, новинарка. Студирала је на Филозофском факултету у Загребу и истовремено похађала Државну глумачку школу, на којој је дипломирала 1928. године. Следеће године почела је да ради као спикерка у Радио Београду.

Спикери Јелена Билбија Лапчевић и Иван Ковачевић с акционарима и гостима пред сам почетак емитовања програма Радио Београда 24. марта 1929. г. 

На табли у студију у коме је радила стајало је поетски срочен натпис: ,,Црвена светлост кад сине / васионе таласи брзи / твој већ преносе глас / цео слуша те свет”, а управо је она захваљујући свом сигурном гласу јединствене боје постала препознатљива на простору Југославије. Уживала је углед и популарност најбољег југословенског спикера, доприносећи афирмацији професије и обучавању младог спикерског кадра. Из Радио Београда прешла је у ,,Филмске новости”. Затим је била први уредник листа ,,Полетарац” и сарадница других дечјих часописа. Објавила је више књига: ,,Приче за децу”, ,,Деца у селу и граду”, ,,Село и град”, ,,Јесењи путници” и друге.