РТС :: Догађаји

Изложба поводом века Радио Београда на три локације у центру престонице

Thu, 19 Sep 2024 16:10:27 +0200

Радио Београд, поводом 100. рођендана, позива своје верне слушаоце, али наравно гледаоце РТС-а, као и љубитеље и поштоваоце радија као медија, да погледају изложбену поставку посвећену великом јубилеју и то на три локације у самом центру Београда: РТС Клуб у згради Радио Београда, ПТТ музеј и Музеј науке и технике у Београду.

Прве речи које су се чуле пре тачно 100 година на таласима Радио Београда биле су: „Ало, ало, ало“.

Ранко Стојиловић, уредник изложбе, истиче да је 19. септембар 1924. године познат по томе што је изведен први пробни радио-концерт из зграде Прве хрватске штедионице, из Кнез Михајлове 42, и тада је приређен богат културно-уметнички програм. Наступили су солисти Београдске опере, наши угледни глумци и то је најавило на велика звона да радио улази на велика врата у јавни, друштвени и културни живот тадашњег Београда.

У току изложбе Из века у век, тај први концерт биће реконструисан са данашњим уметницима.

„Наше некадашње колеге, чија имена смо помињали свих ових дана током припрема ове изложбе, заиста су оставили једно велико богатство, не само за нас који данас радимо у Радио-телевизији Србије, већ заправо за све медијске посленике у нашој земљи“, рекла је Ана-Марија Симоновић, уредница изложбе.

Према њеним речима, 19. септембар је врло важан у историји наше земље: „То је почетак радиодифузије и баш на данашњи дан, на три локације у самом центру Београда, отваримо изложбу која се зове наравно Из века у век. Једна поставка биће у ПТТ музеју, друга у Музеју науке и технике. Ранко је поменуо да ћемо тамо имати управо и реконструкцију овог данашњег дана када је одржано пробно емитовање, а овде, баш у згради Радио Београда, у Клубу Радио-телевизије Србије, је једна мала, али мислим богата, изложбена поставка са којом ћемо ући у 101. годину постојања Радио Београда“.

Изложба је подељена у четири тематске цилине и то није био лак задатак да се на једном месту, на малом простору, обједине све личности, емисије, догађаји, историјски тренуци који су обележили историју Радија уназад 100 година.

„Посебну вредност ове изложбе чине QR кодови. Са њима смо желели да дођемо до оних млађих, пре свега, млађих колега. Само мало смо загребали историју и поставили је на сајт Радио-телевизије Србије, тако да сви посетиоци изложбе у Клубу РТС-а, једним покретом мобилног апарата, односно укључењем камере, могу директно да оду на сајт РТС-а и да прочитају, односно чују тонски запис, чују глас неког од својих омиљених водитеља, или рецимо да чују сегменте из својих омиљених емисија или можда историјских догађаја које је забелажио само Радио Београд“, истакла је Симоновићева.

Ранко истиче да су поставке обогаћене и колекцијом старих радио-апарата колекционара Миодра Глигорића, тако да посетиоци могу да уживају и у амбијенту за слушање радија из 20-тих, 30-тих и 40-тих година прошлог века.

„У једном таквом амбијенту можемо да се вратимо на Мићу Татића. Не знам да ли знају људи да је емисија Добро јутро, децо почињала увек од 1955. године у седам ујутру једном шпицом која је цвркут птице који је генерисао сам Мића Татић“, истакао је Ранко Стојиловић.

Говор краља Александра у Бугарској уочи атентата

Thu, 12 Sep 2024 12:16:59 +0200

Био је млађи син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке и брат Ђорђa П. Карађорђевићa. Краљ Александар Карађорђевић је у балканским ратовима био командант Прве српске армије, а у Првом светском рату и Врховни командант српске војске. Велике победе те војске на Церу и Колубари донеле су му углед у светским размерама. Попут оца, прешао је Албанију у току Првог светског рата. У току политичких преговора с иностраним државницима, залагао се за ,,уједињење у једну домовину Срба, Хрвата и Словенаца, који су један народ, с истим традицијама, језиком и аспирацијама, али ког је разделила зла коб”.

После победе у Првом светском рату, Александар је постао регент нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ 1921. после очеве смрти. После убистава у Народној скупштини, завео је Шестојануарску диктатуру 1929, а 1931. године је донео Октроисани устав.

Група завереника из редова усташа и бугарског ВМРО-а убила га је у Марсељу 1934. године. Наследио га је најстарији син Петар, али је, због тога што је био малолетан, земљом до 1941. владало Намесништво на чијем челу је био Александров рођак кнез Павле.

Извор: Звучни архив Радио Београда

Најстарији сачувани тонски запис из 1888. године у Архиву Радио Београда

Thu, 12 Sep 2024 12:20:14 +0200

Сер Артур Саливен је био веома скептичан према проналаску фонографа, на ком је сачуван овај тонски запис. Стога он каже: ,,Што се мене тиче, ја могу само рећи да сам задивљен и донекле престрављен резултатом овог вечерашњег експеримента. Задивљен сам усавршавањем изванредног изума, а престрављен сам при помисли да заувек може да остане снимљена толика безвредна и лоша музика.”

Извор: Звучни архив Радио Београда

Драматизације чланова Академске омладине 1914. године

Thu, 12 Sep 2024 12:23:13 +0200

У драматизацији ,,Повратак српске војске из боја” члан Академске омладине препричава опис новинара о повратку српске војске из боја, док се у ,,Свечаном дочеку војске у Београду” описује Београд, а председник општине поздравља престолонаследника с војском, те му предаје сабљу.

Извор: Звучни архив Радио Београда

Говор Драгише Цветковића 1941.

Thu, 12 Sep 2024 12:23:41 +0200

Драгиша Цветковић био је југословенски новинар, политичар и председник Владе. Након преговора с министром спољних послова Немачке фон Рибентропом и самим Хитлером, и након одлуке Крунског савета, 25. марта 1941. године, потписује југословенско приступање Тројном пакту.

Цветковић и министри су се вратили 26. марта из Немачке и саопштили су да је Тројни пакт потписан у Бечу и да је Југославија званично приступила Осовини. У изјави је, такође, речено да пакт садржи тајне клаузуле које за нас представљају велику предност јер гарантују Југославији потпуну неутралност.

Два дана касније, 27. марта, група официра је извела војни удар, збацила Владу и Намесништво, ухапсила Драгишу Цветковића и остале министре, а краља Петра II прогласила пунолетним и предала му власт. После рата, по одлуци државне комисије комунистичке Југославије Драгиша Цветковић је проглашен за народног непријатеља и ратног злочинца.

Извор: Звучни архив

Проглас о Мартовском пучу

Thu, 12 Sep 2024 12:24:37 +0200

Мартовски пуч су пратили масовни протести грађана који су подржали одбацивање Тројног пакта.

У раним јутарњим сатима 27. марта 1941. из студија Радио Београда, крајње узбуђеног гласа, прекидајући текући програм и најављујући ванредну емисију, нацији се обратио спикер Иван Ковачевић: ,,Драги слушаоци, сада ћете чути проглас Његовог величанства краља Петра II! Његово величанство вам се лично обраћа.”

У Архиви Радио Београда чува се тонски запис саопштења у име краља Петра II Карађорђевиа, у коме се каже да су потписници Пакта сами поднели оставку, те да му се војска и морнарица ставила на располагање.

Само мали број људи је у том тренутку знао да те речи није изговорио краљ. Његову улогу одиграо је марински капетан бојног брода Јаков Јововић. За то време се краљ налазио у двору, не знајући за своју историјску улогу у Мартовском пучу.

За осам дана, 6. априла 1941. године, немачки авиони су разорили Београд, а краљ Петар II и Влада су побегли у Лондон. Краљевина Југославија је потписала безусловну капитулацију 18. априла 1941.

Извор: Звучни архив Радио Београда

Говор патријарха Гаврила Дожића 1941.

Thu, 12 Sep 2024 12:25:23 +0200

У својим ,,Мемоарима” патријарх Гаврило Дожић забележио је детаље организације и спровођења војног пуча којим је збачена дотадашња краљевска влада Цветковић–Мачек (27. марта 1941. године) и одбачен Тројни пакт. Тим поводом патријарх Гаврило одржао је говор 27. марта 1941. године преко Радио Београда, Загреба и Љубљане. У том говору казао је: ,,Видовдан 1389. године, Видовдан 1914. године и 27. март 1941. године исти су по суштини и мотивима. Српски народ манифестовао је своју потпуну вољу да иде до краја против Хитлерове тираније да би тако заштитио своје националне и државне интересе”.

Извор: Звучни архив

Говор краља Петра II у Лондону 1941.

Tue, 17 Sep 2024 16:09:32 +0200

У свом говору краљ истиче колико је важно да се југословенски народ, који истински пати у ратним околностима, храбро бори и да верује у победу. Краљ свој допринос тој борби види кроз сарадњу с Британцима, а за своје обраћање одабрао је Видовдан са циљем да нарочито охрабри свој народ.

После војног пуча против кнеза Павла и владе Цветковић–Мачек који су донели одлуку о приступању Југославије Тројном пакту, Петар II је проглашен пунолетним. У земљи је владао само 19 дана, пошто је 14. априла, на предлог председника владе армијског генерала Душана Симовића, одведен у избеглиштво након инвазије немачке војске и њених савезника.

Извор: Звучни архив

Титов говор у ослобођеном Београду

Thu, 12 Sep 2024 12:31:36 +0200

Тај датум види као преокрет који је покренуо цели народ, а не појединци. У тонском запису чује се његов говор с балкона Народног позоришта у Београду испред окупљених грађана.

Београдска офанзива представља једну од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату. Tрајала од 12. до 20. октобра 1944. године и представљала је део опсежног оперативног плана Црвене армије и Прве армијске групе НОВ и ПОЈ. Здружене јединице НОВ и ПОЈ и Црвене армије ослободиле су Београд, главни град Југославије и велики део Србије.

Београдском операцијом окончана је 1287 дана дуга немачка окупација главног града Југославије. Београд је по ослобођењу постао војни, политички и административни центар и седиште владе нове Демократске Федеративне Југославије.

Извор: Звучни архив

Проглашење Федеративне Народне Републике Југославије

Thu, 12 Sep 2024 12:33:34 +0200

Устав Федеративне Народне Републике Југославије из 1946. године први је од три устава које је Друга Југославија донела приликом свог постојања. Службено је донет 31. јануара 1946. године, на заједничкој седници оба дома (Савезне скупштине и Скупштине народа) Уставотворне скупштине, неколико месеци након проглашења ФНРЈ, 29. новембра 1945. године. Тим је уставом формално престао важити дотадашњи Устав Краљевине Југославије из 1931. године, те је уставноправно потврђен режим који се под вођством КПЈ успоставио за време Другог светског рата.

Извор:Звучни архив

Потписивање Повеље Уједињених нација

Thu, 12 Sep 2024 12:34:05 +0200

Станоје Симић био је српски и југословенски правник, дипломата и политичар. Учествовао је у ослободилачким ратовима Србије од 1912. до 1918. Био је секретар у Министарству иностраних дела од јануара 1932. Саветник у Министарству иностраних дела од маја 1934. Саветник посланства у Паризу од 1935. Пензионисан је 1938. године да би био поново враћен у службу 1939. Југословенска Краљевска влада именовала га је 1942. године за посланика, а од 1943. године за амбасадора у Совјетском Савезу. Био је и амбасадор ДФЈ у Вашингтону од априла 1945. Био је и министар иностраних послова од 1. фебруара 1946. до 31. августа 1948.

Извор: Звучни архив

Новогодишња порука Јосипа Броза Тита 1947. године

Thu, 12 Sep 2024 12:36:03 +0200

Новогодишња порука, у којој Јосип Броз Тито честита Југословенима 1947. годину, представља тонски запис сачуван у Звучном архиву Радио Београда под редним бројем један. Тито говори о обнови и изградњи и обраћа се радницима, сељацима, народној интелигенцији и омладини. Позива их на остваривање задатака који су постављени у првом петогодишњем плану.

Вест о додели Нобелове награде Иву Андрићу

Mon, 9 Sep 2024 14:59:42 +0200

Међу кандидатима за награду те награде били су и велики светски писци: Фрост, Толкин, Грин, Моравија, Дарел, као и Џон Стајнбек, коме је Нобелова награда додељена већ наредне године.
,,Нобелову награду сматрам као изузетно признање за целокупну књижевност моје земље”, рекао је Иво Андрић поводом доделе овог високог признања. Нобелова награда Андрићу је уручена у Стокхолму 10. децембра 1961. године. У образложењу жирија наведено је да је нашем писцу ова награда додељена ,,за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље”.

Наш једини нобеловац је често сарађивао с Радио Београдом. О спикерском послу у тексту ,,Књижевник поред радио-пријемника” написао је: ,,Размишљајући тако о природи овог позива, поред угашеног радија, у поноћ, дешава се понекад да поислимо, не на милионе слушалаца, не на оно шта смо до малочас слушали, него на живог човека који је то лаку ноћ изговорио. Мислимо тада да и он има своју ноћ, да после изговорене опроштајне формуле купи своје ствари и одлази некуда. У сусрет другом послу или неком личном задовољству, или просто својој кући, да би ту остао сам са својим мислима и, можда, жељан људског друштва и разговора, пошто је још пре неколико тренутака разговарао са стотинама хиљада људи и целом свету зажелео лаку ноћ. И мислећи на спикере и природу њиховог посла, ми мислимо на терет и лепоту свих људских звања и послова” (из књиге ,,Књижевност и радио”, коју је приредио Ђ. Малавразић).

Извор: Звучни архив Радио Београда

Конференција Покрета несврстаних у Београду

Tue, 17 Sep 2024 16:15:57 +0200

У тонском запису Архива Радио Београда из 1961. године чује се говор Јосипа Броза Тита, у коме он истиче како је Београд у својој историји био у великом броју ратова, те да се у њему коначно налази велики број земаља као носилаца мира.

Термин ,,несврстани” први је сковао индијски премијер Џавахарлал Нехру током свог говора 1954. у прeстоници Шри Ланке, Коломбу. Као прекретница ка оснивању Покрета несврстаних сматра се конференција 29 држава Африке и Азије у Индонезији 1955. године.

На скупу је исказана жеља о дистанцирању од хладноратовских идеолошких сукоба Истока и Запада. Већ наредне 1956. године лидери Југославије, Индије и Египта (Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру, Гамал Абдел Насер) 19. јула на Брионима потписали су Декларацију о заједничкој сарадњи и политици – и тако створили Покрет несврстаних.

Тек пет година касније, у септембру 1961. године, уз велику заслугу једног од оснивача, Тита, у Београду је одржана прва званична конференција Покрета несврстаних.

Савет астронома 1964. године

Thu, 12 Sep 2024 12:37:32 +0200

На снимку се чује како председавајући најављује учеснике. Ученик учитељске школе из Сремске Митровице се захвљује у име омладине на отварању Народне опсерваторије, док професор Лакић у свом реферату говори о десетогодишњем искуству на популаризацији астрономије и о свом раду с омладином.

Извор: Звучни архив Радио Београда

Пренос слетања на Месец на Радио Београду

Thu, 12 Sep 2024 12:38:24 +0200

,,Аполо 11” била је прва свемирска мисија са задатком да се астронаути спусте на Месечеву површину, пета мисија у оквиру програма ,,Аполо” с људском посадом и трећа с људском посадом која је летела према Месецу. ,,Аполо 11” је лансиран 16. јула 1969. године, с трочланом посадом коју су чинили: Нил Армстронг, Едвин Баз Олдрин и Мајкл Колинс. Дана 21. јула, у 2.56 часова по универзалном времену, Нил Армстронг је постао први човек који је закорачио на Месец, а убрзо му се придружио и Баз Олдрин. Прва реченица коју је Нил Армстронг изговорио на површини Месеца гласила је: „Ово је мали корак за човека, али велики скок за човечанство.”

Извор: Звучни архив Радио Београда

Обраћање Јосипа Броза Тита пионирима 1970. године

Thu, 12 Sep 2024 12:39:05 +0200

Дан младости обележавао се 25. маја од 1945. до 1987. године и окупљао је омладинке и омладинце из свих делова СФРЈ – од Вардара до Триглава. Празник се до 1957. обележавао само као Титов рођендан, да би те године на његову иницијативу постао Дан младости.

Дан младости је некада био општенародни празник са много приредби, слетова и завршном свечаношћу на стадиону ЈНА, где би Титу била уручена Штафета младости. Штафета се претходно, и по неколико месеци, носила по целој Југославији.

Последња приредба на стадиону, док је Тито био жив, одржана је 1979. године.

Тито је званично рођен 7. маја, али је 25. мај прихватио и славио као свој рођендан с омладином и народом.

Централна манифестација увек је организована на тадашњем стадиону ЈНА у Београду, где су пионири, омладинци и припадници свих родова војске и морнарице изводили слет.

Штафета младости је полазила сваки пут из другог места и из друге републике, али је увек масовно дочекивана у свим градовима некадашње Југославије. По правилу, штафету младости Титу су, уз пригодну честитку са жељама за дуг живот и добро здравље, уручивали најбољи омладинци и омладинке

Штафета је била сваке године другачије дизајнирана, најчешће од дрвета, метала, али и од стакла.

Бранко Ћопић на Радио Београду

Thu, 12 Sep 2024 12:39:52 +0200

Бранко Ћопић био је српски и југословенски књижевник. Основну школу завршио је у родном месту, нижу гимназију у Бихаћу, а учитељску школу похађао је у Бањој Луци, Делницама и Сарајеву, те је завршио у Карловцу. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године на групи за педагогију. Прву причу објавио је 1928. године, а прву приповетку 1936. Његова дела су, између осталих, превођена на енглески, немачки, француски и руски језик. Био је члан Српске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине.

Бранко Ћопић је цењен и као дечји писац, првенствено захваљујући живој машти и дару за спретно уобличавање својих посматрања, али и несумњивом хумористичком таленту. Написао је преко тридесет књига за децу, међу којима су и два романа.

Милош Црњански чита своју поему на Радио Београду

Tue, 17 Sep 2024 16:18:54 +0200

Ова поема је бисер српске поезије, лабудова песма Црњанског – писца који је створио канонска дела српске књижевности. Премда ,,Ламент” по своме обиму не може да се мери с велелепним романима попут прве и друге књиге ,,Сеоба”, с ,,Романом о Лондону” или ,,Хиперборејцима”, по својој естетској вредности и те како може. Црњански је створио песму у којој се сажима питање крхкости људског живота и вечности града који надвисује људе својом светлосном лепотом. Ту лепоту јединствено дочарава сам аутор својом бојом гласа и аутентичном интерпретацијом, због које се чини да песничке слике оживљавају пред нашим очима, те да можемо дубље осетити и доживети овај изузетни уметнички текст.

Милош Црњански је рођен 1893. године у Чонограду, у породици сиромашног нотара, учио је гимназију код католичких фратара у Темишвару, а затим школовање наставља у Бечу. Када се 1914. вратио у Нови Сад, био је ухапшен па мобилисан. Упућен је на ратиште у Галицији. После лечења у Кракову, радио је у једној манастирској болници у Бечу, затим као телефониста у Сегедину. Пошто је дипломирао на Филозофском факултету у Београду, одлази 1920. године на студије у Париз. Следеће године, после посете Иву Андрићу у Риму, враћа се у земљу и венчава се познатом београдском лепотицом Видом Ружић. Умро је у Београду 1977. године и сахрањен је у Алеји заслужних грађана.

Написао је збирке поезије: ,,Лирика Итаке” (1918), ,,Одабрани стихови” (1954), ,,Ламент над Београдом” (1965).

Приповетке: ,,Приче о мушком” (1924); романи: ,,Дневник о Чарнојевићу” (1921), ,,Сеобе” (1962), ,,Роман о Лондону” (1972); драме: ,,Маска” (1918), ,,Конак” (1958), ,,Никола Тесла” (1967); oбјавио је и неколико књижевних репортажа и две антологије лирике источних народа.

Извор: Звучни архив Радио Београда

Десанка Максимовић чита своју песму на Радио Београду

Tue, 17 Sep 2024 16:19:37 +0200

Била је песникиња и приповедачица, рођена је 16. маја 1898. у селу Рабровици крај Ваљева, у породици учитеља Михаила Максимовића. Гимназију је завршила у Ваљеву, а студије упоредне књижевности, општу историју и историју уметности на Филозофском факултету у Београду.

Радила је као професорka гимназије у Обреновцу, Дубровнику и Београду. Првенствено је била песникиња, али је такође писала и приповетке и романе. Спада међу наше најистакнутије и најчитаније писце. Лирика јој је интимна, топла, сензибилна, непосредна и музикална. Прве песме објавила је 1920. године у београдском књижевном часопису ,,Мисао”. Оставила је траг у нашој књижевности и као књижевница за децу. Преводила је са словеначког, руског, француског и бугарског језика.

Добила је многе награде, међу којима су: Вукова награда, Змајева, Октобарска награду града Крагујевца, Седмојулска и Награда АВНОЈ-а. Од 1966. била је члан САНУ.