За мене лично, већ својевремено другопласираног на овој манифестацији, постигнут резултат не може бити оно што сам од срца желео. Верујем да свако то може да разуме, али исто тако сам већ у овом тренутку свестан да је треће место реалан успех моје земље на овој престижној манифестацији. Евровизијско гласање је такво какво јесте, нико га не може мењати, мало се може утицати. Еуросонг је манифестација која је окупила 42 земље и свака је гласала према свом нахођењу и уверењу, а у том контексту поред квалитета саме композиције има, нормално, и пристрасности. Кажу и други: „Слика бројних, сложених односа у Европи". Толико о томе.

За мене као извођача ово ће бити последње учешће на овом такмичењу. Можда ће бити прилике да за неког стварам „лепе песме" као што сам то радио до сада већ неколико пута. Музика је мој живот и велика љубав, тако да верујем да ће бити прилике за неке нове, другачије сигурно, евровизијске сусрете.

Поносан сам на чланове свог оркестра и свог тима, целе делегације, јер су за ову причу сви дали свој максимум да се и ове године Европи покажемо у најбољем свету, а у много тога смо били јединствени: у квалитету извођења песме, промотивним активностима, урађеним верзијама песме, видео-спотовима, наступу на сцени, стајлингу и, има ту још ствари, заиста дивних.

Ксенија, Олга, Милоше, Гаги, Дуле – свака част! Знају и остали у мом тиму, верујем, да исто мислим, само, не морам да их помињем. Хвала и мојим пријатељима који нису жалили времена да дођу у предивни Баку, нашој амбасади у овој земљи и свим њеним активностима и, наравно, Радио-телевизији Србије која је све време била уз мене.

Не жалим, ни у једном тренутку, сваки моменат протеклих више од пола године. Није љубав ствар ће се још дуго вртети на станицама широм наше земље. Мене чека рад у студију на песмама које су чекале, нова изненађења, а сада, у овом тренутку, надам се бар који дан одмора.

Хвала вам на указном поверењу протеклих дана,
Жељко Јоксимовић

После посете Старом граду о ком сам вам причао, хтео сам да се мало упознам и са музичком културом у Азербејџану, њиховој музици и инструментима. Ово је земља која посебну пажњу посвећује песницима, музичарима, композиторима, свему што има везе музиком и због тога је заиста прави рај за многе од нас овде у тиму. Веома поштују своју традицију и мелодије које се могу чути на њиховим "народним" инструментима.

Наш вредни волонтер Мађид одвео нас је до продавнице са традиционалним инструментима од којих су неки скупоцени антиквитети попут хармонике коју сам чак имао и прилику да испробам. Културе су различите, али музичка суштина је свуда остала иста, тако да смо се врло брзо снашли и поиграли са новим играчкама. Неке смо и купили за своју колекцију. Наоштрите свој слух када будете слушали моје будуће песме, сигурно ћете препознати неки од ових.

Уочи финала, како се приближавало, сви смо постали веома узбуђени. Расположење расте заједно са адреналином и достигнуће свој максимум оног тренутка када изађемо сви заједно на бину. По ко зна који пут, после емисије у Београду 10. марта у којој смо представили песму, свих проба сценског наступа у Београду и овде, верујем да смо у финалу бољи најбољи, бољи него икад, непогрешиви и упечатљиви. Осећамо да ће то бити добар резултат и надам се да ће се то расположење пренети и на публику.

Финалу је присуствовао и велики број мојих пријатеља који су дошли из Београда. Знам да су хиљаде вас ноћас били уз нас, али лепо је и када знате да су вам неки блиски људи одмах ту, пар редова даље, у ноћи за памћење. У Београд стижемо вечерас, после готово целодневног путовања. Верујем, у овом тренутку – само неколико сати уочи финала које овде у Бакуу и први пут у историји „Песме Евровизије" почиње у поноћ и завршава се после три часа ујутру, да ћемо се заједно и радовати.  

Ваш Жељко

Време као да лети у Бакуу. Од полуфинала немамо времена за најосновније ствари између проба, разговора са новинарима, сви су већ помало уморни. Вече уочи полуфинала одржана је још једна генерална проба. Сада само са финалистима, односно први пут и са извођачима из групе земаља које се у евровизијском жаргону називају „велика петорка".

То су: Велика Британија, Италија, Француска, Немачка и Шпанија, али и домаћин Азербејџан, па је то, заправо, „велика шесторка". У финалу се такмиче извођачи из укупно 26 земаља Европе. Поред поменутих и нас, то су: Румунија, Мађарска, Данска, Албанија, Грчка, Литванија, Шведска, Босна и Херцеговина, Турска, Русија, Исланд, Кипар, Малта, Македонија, Ирска, Естонија, Норвешка, Украјина, Молдавија.

И овом приликом желим да захвалим свима који су гласали за Србију и за песму Није љубав ствар, за мене и "Ад хок оркестру". Хвала. Будите и са нама вечерас, пренос је у 21 час, а бројеве за гласање можете видети на националном емитеру земље у којој живите. Број наше песме, за Србију је број 24.

Ваш Жељко

Да се Русија није ове године такмичила за „Песму Евровизије 2012", са групом „Бурановскије Бабушки", група која се састоји од осам бака, од којих једна бака, Алексеј Пугачева има, наводно, 76 година, Хампердинк би био најстарији икада певач (учесник) за „Песму Евровизије" и мушкој или женској, конкуренцији у 57 година дугој историји Еуросонга.

Велика Британија, до данас најуспешнија евровизијска земља са пет победа, 15 других и три трећа места, пропустила је прво издање Еуросонга 1956. године. Њихова делегација закаснила је са подношењем пријаве за учешће. Британија држи рекорд по броју узастопних учешћа – од 1959. па све до данас ова краљевина није пропустила ниједно такмичење.

Група ABBA је први пут покушала да се пласира на ЕСЦ 1973. године, годину дана пре своје историјске победе. Песма Ринг ринг, нажалост, није успела да победи на шведском националном финалу – само 3. место. Упркос почетном неуспеху, песма Ринг ринг је нашла своје место на британској топ-листи исте године. Добила је своју немачку, француску и шпанску верзију и једна је од најизвођенијих и најомиљених песама популарних ABBA трибјут бендова.

На Евровизији су у историји отпеване песме са најчуднијим порукама и садржајем. Норвежани су 1980. године послали песму у којој је опевана градња хидроелекране. Финци су 1982. године послали песму у којој је исказан протест због изградње нуклеарне електране. Ипак, најбројније су и са највећим успехом оне песме које садрже реч „љубав".

Сценографију за Еуросонг у Мадриду 1969. године било је дело славног шпанског уметника надреалисте Салвадора Далија. Дали је био задужен и за дизајн промотивног материјала и за израду делова импозантне сценографије.

Најкраћа песма икада на овом такмичењу изведена је 1957. године. Била је то песма All Патрише Бредин. Представљала је Велику Британију и трајала је минут и 52 секунде! То је било и прво учешће Велике Британије на „Песми Евровизије". Најдужа песма изведена је исте године одмах након британске – Corde delle mia chitarra назив је италијанске песме коју је певао Нунцио Гало, а трајала је 5 минута и 9 секунди! Стандард од три минута за сваку нумеру уведен је тек много касније.

Чувена Ирска плесна група Riverdance управо се прославила на „Песми Евровизије". Ова група наступала je 1994. године на Еuросонгу у Даблину у склопу интервал наступа. Од тада, њена популарност расте муњевитом брзином, и до данас је стекла славу широм света.

Португал је држава која најдуже чека евровизијску победу! Од свог првог учешћа 1964. године па све до данас, Португал није успео да се пласира ни у топ 5! Најбољи пласман имао је 1996. године у Ослу, 6. место.

У претходна 24 часа имали смо генералну пробу, а пре тога неколико проби у хотелу, да не изађемо из форме. Још једном смо прегледали снимке које смо имали и потрудили се да сви заједно прођемо кроз све детаље. Посебно смо разрађивали транзицију са клавира на гитару које свира Душан (Алагић) јер смо схватили да то на сцени мало другачије изгледа него што смо иницијално замислили.

Уосталом, видећете како смо све то замислили већ вечерас у преносу на Првом програму РТС-а. Тачно у 21 час, не заборавите, први смо по редоследу наступа, а за оне који могу да гласају, да подсетим: гласа се после свих изведених нумера. Верујем да ће то бити занимљиво вече свим љубитељима Евровизије, специјални гост домаћина је и једина победница из Србије Марија Шерифовић. Нисам сујеверан, али је свакако и њен долазак у Баку леп подстицај за све нас.

Прво полуфинало вече сви из делегације и наши пријатељи овде смо одлучили да гледамо заједно у Хотелу. У близини нашег стола, била је и хрватска делегација, па се цело вече на крају свело на заједничко балканско навијање. Некако логично...

Наравно да смо, као и верујем већина вас која у групи гледа Евросонг, интерно гласали - ко ће погодити највише држава које ће се пласирати у финале. Испоставило се да смо нас пет имали исти резултат, чак осам погођених. Већина је погрешила на Црној Гори, вероватно јер смо јако желели да се Рамбо нађе у финалу. Изгледа да наше симпатије, а признајем и гласање одавде из Азербејџана нису помогли представнику наших суседа.

За српску песму вечерас од укупно 18 земља Европе чији извођачи наступају, могу да гласају све земље осим нас, односно вас у Србији. Плус гледаоци из Велике Британије, Немачке и Француске. Сваки глас значи, наша дијаспора је велика и бројна и уколико реагује вечерас заиста може донети велики број гласова песми „Није љубав ствар". Депласирано ми је да вам кажем „гласајте за нас", али поручујем да ако вам се песма допада, пошаљите СМС подршке и будите уз Србију!

Ваш Жељко

Нина Бадрић сјајно звучи уживо. После хрватске журке, упутили смо се на пријем у организацији наших домаћина, Азербејџана, недалеко од нашег хотела. На овом месту поново нам је указана част од стране домаћина, били смо и специјални гости њихове представнице, Сабине Бабајеве, која нас је замолила да нешто одсвирамо.

Интересантан је податак да се са Сабином знам више од 10 година, она је била један од учесника на Славјанском Базару у Витебску, 1999. године. Интересантно је колико је тај фестивал, са самог почетка моје каријере имао утицаја и на ову Евровизију. Подсетићу да је Викторија Лапехо, рођена баш у том граду, написала руски текст песме „Није љубав ствар", верзија која је доживела велику популарност. Ево, ту је сада и Сабина.

За ову прилику припремили смо и рефрен песме на азербејџанском језику. И ако нисмо планирали да радимо још верзија, од како смо дошли овде људе је интересовало да ли ћу препевати песму на азербејџански. Њима је ово утолико више значило што ниједан певач пре тога није отпевао своју песму на језику домаћина. Ово је био довољно јак импулс да то урадимо, и уз помоћ нашег домаћина, волонтера Масида Мађида припремили смо мали део песме.

Да будем искрен, за азербјеџански сам имао помоћ, припрему, и у Београду, од директорке Културног центра ове земље Зарифе Ал Заиде, иначе пијанисткиње која је не само помогла у реализацији Симфонијске верзије „Није љубав ствар" већ и у мом првом сусрету са „азерским".

У савладавању овог језика, помогла ми је Зарифа у мом студију заједно са својом другарицом, госпођом Маџидов. Послушајте на ју тјубу како је све то изгледало, звук је мало лошији, али довољно добар да стекнете утисак да се свидело многима.

Са „Није љубав ствар" на бројним језицима јуче смо још једном запалили атмосферу у "џез клуб"-у. По завршетку резервисали су нас за интервјуе са Сабином. Све их је више, али и то је део посла и води нас ка заједничком циљу.

До сутра,
ваш Жељко

Данас ће се представити Црна Гора и мој колега Рамбо са песмом „Еуро- неро" која је изазвала пажњу и у Србији колико због њега лично толико и због оригиналног спота за песму. Од Рамба се некако баш таква промоција и очекивала- у његовом је духу. После Црне Горе наступиће Исланд, Грчка, Летонија, Албанија, Румунија, Швајцарска, Белгија, Финска, Израел, Сан Марино, Кипар, Данска, руске „бабушке" које су мешу фаворитима, Мађарска, Аустрија, Молдавија и Ирска. Најбољи ће ићи даље, у финале, баш као и најбољи у нашој групи, у четвртак 24. маја.

Сва очекивања, надања, снови- смештени у пар сати телевизијског програма. Тачније у три минута - за само неколицину шест и- крај. Само један од нас носиће титулу победника, само једном од нас следи та част да у победничким предностима ужива наредне године. И да, наравно, да у својој земљи организује наредно издање Песме Евровизије.

Веома сам срећан што смо у недељу поподне имали прилику да организујемо журку добродошлице за све наше пријатеље у Бакуу. За ову омогућену прилику заслужна је наша амбасада у Азербејџану, а поред бројних учесника Еуросонга, угостили смо и дипломатска представништва из преко 30 земаља, као и људе из Србије који раде у Азербејџану.

У пријатној атмосфери у Хилтону одржали смо и получасовни концерт са мојим највећим евровизијским хитовима (Лане моје, Лејла, Није љубав ствар) али и две народне српске песме. Журка је протекла у баш добром расположењу, на ју-тјубу можете да је и погледате,и сви су били јако задовољни како је то испало. Вече смо завршили у ресторан на 25. спрату нашег Хотела који се ротира и тако пружа поглед на величанствени Баку. Тренутак у ноћи за размишљање. Призор који свакоме желим да види.

До сутра,
ваш Жељко  

На журци смо остали неколико сати,дружили се са члановима других делегација, разговарали о њиховим искуствима, припремама, очекивањима. Мало касније смо сви колективно отишли у оближњи ресторан и наравно, тамо гледали финале Лиге Шампиона. И поред чињенице да је утакмица почела веома касно по овдашњем времену (у поноћ) морам признати да је вредео сваки тренутак- сјајни фудбалски сусрет и победа "нашег" Челзија. Увек ми је драго када играчи из Србије, као што је Ивановић, представљају нашу земљу у тако позитивном светлу. На истој мисији смо и ми овде у Бакуу.

Ипак, највеће изненађење дана сам доживео у продавници инструмената, где сам после јако дуго времена видео да има да се купи -мелодика. Мелодика је мој први инструмент који сам добио, доста пре хармонике, која ми је донела најлепше тренутке у детињству. Нисам могао да дочекам да дођемо у Хотел да се мало подсетим свог детињства, а као резултат направили смо један супер видео и спот који можете погледати на ју тјубу. Мелодику ћемо свакако користити и на журци наше делегације тако звана „Serbian Gala Open" о којој ћу више говорити сутра.

Организујемо је у сарадњи са нашом амбасадом у Азербејџану која заиста чини све да се овде осећамо добродошли. Биће ово још једна прилика да се мало дружимо са другим учесницима, али и свима онима који живе и раде у Бакуу, а пореклом су из наше земље. Припремили смо получасовни програм, после кога ћемо и премијерно емитовати нову, трубачку верзију песме, коју смо урадили у сарадњи са Дејаном Петровићем. То је још једно у низу верујем добрих изненађења које смо урадили поводом промоције песме „Није љубав ствар" и оставили смо га за сам крај. У наредном дневнику ћу покушати да ову верзију дочарам и вама на папиру, да је некако поделим и са вама као што желим да делим сваки тренутак проведен у Бакуу са свима које занима шта се овде све догађа. До тад држите палчеве, друго полуфинале у којем наступамо први је за само четири дана.

Ваш Жељко
 

Азербејџанци заиста нису ниучему штедели, а имају жељу и могућности да за ову прилику све направе грандиозно, велелепно, чаробно. И дворану у којој се одржава такмичење, Кристалну, завршену за само неколико месеци упркос уздржаности многих у амбицију, и сцену, и још много тога. Све је овде огромно...И вечерас свакако ће бити репрезентативна добродошлица, верујем да ће то бити она о којој ће се дуго причати у овом свету.

Према мојим сазнањима, до сада су уложили више од 50 милиона евра, што је до сада највише колико је неко уложио у организацију. Можда и више. Тврде да ће им се сигурно исплатити, а моја оцена је да већ јесте. За ову земљу данас знају сви на планети, пријатељства стечена овде и сада обележиће целу једну генерацију. Такве ствари немају цену. А, како би рекли у бизнису, бенефите ће видети у годинама које долазе. Азербејџан је предиван и осим за нафташе, сасвим сигурно постаје озбиљна туристичка дестинација.

Ми у тиму обазриво располажемо са средствим, али уз праве пријатеље овде и у Србији успећемо да приредимо и журку за нашу делегацију, сутра у хотелу »Хилтон«, у коме смо смештени. Припремамо се и за тај догађај на коме очекујемо бројне евровизијске пријатеље, али и све оне привреднике из Азербејџана који већ, или планирају у будућности да сарађују са нашом земљом. Овде све нас из Србије заиста, са посебном дозом љубазности прихватају. Спољлно-политички и економски односи између наше две земље, активни последњих година, оставали су огромног трага. Азербејђжанци знају за Србију, воле нас и лепо је осећати то у сваком тренутку боравка овде.

Ваш Жељко,
 

Једнако се понашам и овде, у Бакуу, али морам признати - новинара овде као да има на хиљаде. Званични телевизијски емитери, бројне телевизије, штампани медији, радио и интернет, а тек колико је портала са префиксом ЕСЦ... Да дан траје 48 сати и да само то радим овде, мислим да би, можда, то време било довољно времена да поразговарам на минут са онима који желе да чују коју реч од мене. Заиста невероватно. Данашња конференција за новинаре је била пуна до последњег места, али ни то што је трајала око сат времена није било довољно да се одговори на све захтеви за интервјуе. И долазак Јоване, моје супруге, изазвао је пажњу медија, а мени лично много значи њена подршка.

Нисам наравно лицемеран - пажња, поготову медијска, прија и што је много важније, говори доста о популарности песме уочи полуфинала. Занима их емоција песме, како је настала, који је то жанр... суштински их све занима. У овом тренутку „Није љубав ствар" је изабрана за најбољу песму другог полуфинала на интерном гласању у прес центру. Хвала драги новинари, поготову велико хвала свима онима који су све време моје овогодишње евровизијске приче били уз мене и подржавали ме.

Фанова је такође много, тако да ми се понекад чини да ми је осмех на лицу нон стоп због фотографисања са њима. Најдивнији су наравно они најмлађи који воле Евровизију, а још када чујем да су рецимо из Азербејџана а да знају да певуше део моје песме, онда се заиста осећам бескрајно добро. Има наравно и других, другачијих, али су сви добронамерни и оно што је најважније стављају до знања целој нашој делегацији да смо успели- Није љубав ствар јесте већ евровизијски хит.

Данас је одржана и друга проба на великој сцени Кристалне дворане. У костимама у којима ћемо се представити и у полуфиналу тако да је све некако добило праву тежину оног правог наступа. Ослободили смо се почетног грча и све смо прецизнији у извођењу. То ме веома радује јер и не сумњам да ће то бити један јако добар наступ. Али све на сцени и свако од нас мора да буде савршен тих три минута. На грешку немамо право. Већина сугестија наше делегације после прве пробе је усвојена па ће тако светло на сцени бити много активније, а целокупна атмосфера живља, расположенија. Остало је још пет дана до такмичења- почело је одбројавање.

Ваш Жељко!

У истом хотелу у коме смо и ми смештена је и делегација Хрватске. Имао сам прилику да сретнем своју добру познаницу Нину Бадрић и њен тим. Било је то пријатељско дружење пуно лепих комплимената за песме са обе стране, баш непосредно уочи одласка на пријем код амбасадора Србије у Бакуу. Његова екселенција Зоран Вајовић заједно са својим сарадницима припремили су нам заиста посебно дружење. Смештена на престижном месту у самом центру старог града, реновирана скоро баш за ову намену, амбасада- наше парче тла у старој тврђави Бакуа је нешто потпуно посебно. Испред  фонтана којих је чиними се на стотине у граду, унутра све старинско и са орјенталним ентеријером - готово балканским, са терасе поглед на цео Баку: на модерне зграде од стакла и оне које су симбол града , називају их „Ватрене куле", на Каспијско море, огроман Булевар и уске уличице старог Бакуа. У присуству бројних дипломата и привредника Азербејџана, пријем у част делегације Србије протекао је достојанствено и верујем да смо исту такву слику давали и ми, представници Србије на Евровизији. 

Све је толико другачије, а опет некако и исто. Искуство које сам протеклих година стекао на различитим евровизијским позорницама је свакако од непроценљиве важности и за мене лично и за мој тим, али је невероватна и чињеница колико су се ствари промениле. Песма Евровизије- данас у егзотичном, оријенталном и у исто време европском Азербејџану. ..На граници Истока и Запада.... Заиста је јединствен осећај поново се наћи на евровизијској позорници и то у Бакуу, који у исто време подсећа на Сиднеј, односно Банкок, а кажу да ће га у најскоријој будућности звати и „нови Дубаи". Светска метропола. Са надасве љубазним људима који се по гостопримству могу поредити са нама.

Само такмичење у продукцијском смислу је доживело невероватан помак, посебно у односу на Истанбул пре осам година. Организацијски такође. Чињеница је да домаћини нису жалили средства, а при томе су их и имали на располагању, тако да је све велелепно и раскошно у Бакуу што је у функцији или за евровизијску намену. Град заиста одише евровизијским духом.
Данас евровизијски, сутра можда и олимпијски јер је и град кандидат за организацију Олимпијских игара 2020. године, Баку је сасвим сигурно - град будућности. 

Једна победа, дуета Ели и Ники омогућила је овој дивној земљи,Азербејџану, јединствену могућност да Европи покаже бар део своје богате културне баштине и први пут у својој 20 година дугој историји као независна држава, буде домаћин једном међународном догађају оваковисоког ранга.

Сви у делегацији Србије смо испуњени поносом јер у сваком сусрету са житељима ове земље осећамо колико су односи између наше две земље успешни и квалитетни. У томе је сигурно улогу одиграла и наша амбасада које је отворена прошле године у самом центру Бакууа. Вечерас у организацији амбасадора Његове екселенције Зорана Вајовића и у присуству дипломатског кора Азербејџана и медија имамо пријем коме се унапред радујем. Већ сутра ћу утиске са овог догађаја поделити и са вама.

Ваш Жељко,

Читаоцима мог Дневника желим да уживају у предстојећој евровизијској недељи и надам се да ћу успети да им дочарам део атмосфере из престонице за многе егзотичног Азербејџана, града кога називају и градом ватре односно град ветра, из Бакуа. Будите са нама до и током полуфинала 24. маја и финала 57. Песме Евровизије- 26. маја.

У претходна 24 часа делегација Србије за 57. Песму Евровизије је летом преко Истанубула стигла до Бакуа, са београдске кише и температуре од пар степени за само 10 сати доживела морских 30. Сместили смо се у Хотел „Хилтон", одржали прву званичну пробу и прву прес конференцију и управо у овом тренутку док пишем ове редове надам се да ће се међу бројним већ унапред испланираним обавезама у овој и наредној недељи, пронаћи бар неколико сати за мало одмора. До наредног јутра.

Утисака је за ово кратко време у Бакуу заиста много. Од испраћаја који смо имали на аеродрому „Никола Тесла" и сусрета са Гораном Бреговићем, потом дружења са кошаркашком легендом Душаном Ивковићем на истанбулском аеродрому непосредно после освојене титуле у Евролиги са Олимпијакосом. Заиста леп почетак моје нове, четврте, евровизијске приче. По доласку у престоницу Азербејџана Бакуу још једно надасве пријатно изненађење-дочек од стране Његове екселенције Зорана Вајовића, амбасадора Републике Србије у Азербејџану и бројних, дивних и љубазних волонтера, фанова и неколицине пријатеља.

Заиста сам искрен када кажем да се увек изнова изненадим када схватим колико људи широм Европе зна и показује ми колико цени музику коју стварам. Колико људи моја музика чини срећним. То се догодило и у Азербејџану где осим професионалне сарадње са њиховом поп звездом Сафуром на песми „Дрип дроп" 2010 , нисам до сада имао прилике да боравим. Бројни фанови из целе Европе присуствовали су првој проби коју смо Ад Хок Оркестар и ја имали у Кристалној дворани, а још више оних који су желели да нас виде и чују на прес конференцији. Не знам колики је број био оних новинара са којима са разговарао, али заиста их је било много. И реакције на песму „Није љубав ствар" су сјајне што само потврђује све оно у шта сам веровао односно што сам добијао као коменатре свих ових месеци. На прес конференцији смо певали сада већ евровизијски хит „Лане моје" и подигли атмосферу међу присутнима. Та песма је заиста постала песма за све времена. И то је најважније, јер верујем да је квалитет песме оно што је у целој овој причи ипак суштина. Већи успех желим композицији „Није љубав ствар".

Евровизијска недеља је, дакле почела и за тим Србије. До првог такмичења, односно друге полуфиналне вечери 24. маја преостало је осам дана. Ове прве речи мог Дневника су заправо само груба и мала скица бројних импресија које већ имам о самом Бакуу, о велелепној Кристалној дворани и заиста престижној сцени за наступ, о љубазним домаћинима и, што је посебно важно позитивном духу и атмосфери која влада међу нашом екипом.

До сутра-Жељко!

Волео бих да и што више евровизијских фанова поново погледа тај снимак. Чини ми се да ће, поновним гледањем, сви јасније разумети колико ме велико евровизијско искуство, осим свих предности, обавезује.

Имајући у виду све моје досадашње ранкинге (да се изразим спортски), друго, треће и шесто место. Верујем да ће временом и највећи скептици разумети зашто сада тежим бољем евровизијском резултату од досадашњих.

Спортисти и они који су се икада у нечему такмичили сигурно ће разумети.

Решио сам да се растеретим ранијих искустава и да се при припреми песме за Баку окренем тотално новим размишљањима, без икаквих повлачења паралела типа "тада и сада".

На мелодију сам поносан. Добио сам оно што сам планирао да створим – моћну песму коју ћу свим снагама моћи да браним, са поносом да представим Србију евровизијском музичком аудиторијуму.

Текст је, опет, процес за себе. Врло је значајно што сам, ранијим проглашењем, добио неопходно време, па све тече у готово идеалним околностима. А да ли ће песма бити нова химна љубавника и заљубљених или остављених или нешто сасвим другачије, не могу вам још открити.

Моји твитераши знају шта сам још радио и где сам све био протеклих недеља: три концерта у Немачкој и по један у Хрватској, Македонији, Србији, Црној Гори.

Дивно је било, толико да умор осећам тек сада када имам пар дана за предах.

Захваљујем свима на дивном пријему, од Минхена, Форцхајма, Диселдорфа, преко Карловца, Загреба, Обреновца до Скопља, где је уз фантастичну публику (кажу да вас је било тринаест хиљада) два и по сата прошло као трен!

Хвала и Калиопе, Харију и Борису на лепом дружењу, али, пре свега, што се увек лако разумемо.

Ето, и ови концерти су ми дошли као окрепљење, као адреналинске дозе за месеце припрема који су преда мном.

Чини ми се да је важно успешно привести крају текућу годину, да је то одличан предуслов да следећу започнете са више елана.

А мој "фото-финиш 2012." био је какав се пожелети може: одбројавање последњих тренутака старе године са хиљадама људи на препуном тргу у Новом Пазару, потом реприза дочека са публиком и пријатељима у Петровцу.

А дан раније стигла је и награда – интернационални фанови Еврвовизије прогласили су песму Лане моје најбољом у историји такмичења!

А  нова-новцијата година, већ је стигла и тек чека да на њеном календару заокружујемо све оно важно и значајно што очекујемо, планирамо, што нам предстоји.

Желим вам свима да нову, 2012. годину испуните са што више дана радости, љубави, успеха и весеља.

Срдачно ваш,
Жељко Јоксимовић

Рећићу још само: Ма шта аналитичари рекли, за мене је ово друго учешће на "Еуросонгу"!

Осећам се као 2004. године, јер ће то бити ситуација "поново сам на сцени, поново певам своју песму".

А то је оно што ми највише значи, највише ме инсиприше, узбуђује, подстиче, подиже адреналин, вуче да дам све од себе!

Једина разлика, али дивна, јесте у томе што овом приликом имам више времена за припреме, баш све припреме... И то ми је драгоцено.

Уз све што сањам и што ми се дешава, покушавам да задржим и дневну рутину – вредно вежбам ("фискултурне радости"), довршавам нови албум, приводим крају концертну сезону, имаћу још седам концерата, у пет градова региона до 14. фебруара.

Користићу те прилике да слушнем утиске фанова, колега и стручњака које ценим у вези са песмом Србије за "Еуросонг".

Мелодију сам већ створио (још када је била у верзији "На-на-на", људи из мог тима су рекли да им се допада). Сад ређамо речи, чини се да иде у добром правцу.

"Европски целофан са најбогатијим састојцима ових простора", рекао сам на дан објаве новинарки Тијани у Дневнику РТС-а, у првом налету узбуђења и поноса.

И нисам се предомислио. Биће ускоро прилике да се уверите да ли сам у томе успео.

У глави имам само један циљ у вези са "Евровизијом 2012".

А Марија Шерифовић, као добра вила, као да је знала, желела и предосећала – само два дана пре објаве РТС-а, донела ми је из Беча један врло важан уређајчић, који ће ми и те како користити у припреми евровизијске песме.

Песма Србије за 57. "Евровизију" ће, трудићу се, верујем и верујмо, бити таква да ћемо засенити све!

Срдачно ваш,
Жељко Јоксимовић