"Ви се стварно трудите и вама свака част, значи, ми никакве замерке немамо на ваш рад, али само мислимо, сматрамо, да би било благотворно да вас има више", наводи Бранисалв Јосифовић, народни посланик.

Многобројни Књажевчани на данашњој расправи су истакли професионалност у раду новинара информативног програма РТС-а, продукцијске садржаје и културу, међутим изнели су примедбе на музички програм.

"Имали смо фантастичан један музички тобоган је л’ тако? Сви смо заборавили чини ми се. Едукативног карактера учествовање активног што наставника што родитеља, имали смо један велики Биг бенд РТС-а и на њих смо заборавили", рекао је Млађа Василевски, директор Музичке школе.

Јавна расправа у Дому културе тајала је два сата.

"Драго нам је кад чујемо критику зато што свака критика треба да се тумачи позитивно, да је добронамерна и онда је мотив више да се следећи пут у некој другој јавној расправи покаже да је то саслушано, да су прихваћене оне сугестије које су могуће", навео је Жарко Ракић, председник програмског савета РТС-а.

Програмски савет ће након данашње јавне расправе анализирати све предлоге и примедбе и препоручити генералном директору и Управном одбору РТС-а како да се унапреди програмски садржај Јавног медијског сервиса.

"Да РТС осим својих еколошких емисија на радију уведе обавезну еколошку емисију на најгледанијим програмима и најгледанијим терминима. Имам само речи похвале за Други и Трећи програм и морам да кажем да га гледамо чешће него Први", рекао је Александар Панић из покрета "Одбранимо реке Старе планине".

"Јако сам задовољан што се на знаковни језик преводи Дневник у пола осам. Било би јако добро да тај дневник буде емитован на првом каналу", рекао је Виден Вељковић, грађанин Пирота.

Осим тога што је најгледанија, Радио-телевизија Србије има и највећу одговорност за изговорену јавну реч.

"Закључено је да још није достигнута популарност некадашњег образовног и дечјег програма, да треба посветити више пажње програмима који се односе на националне мањине, омладину и осетљиве друштвене групе", навео је Владимир Паликућа, заменик председника Програмског савета РТС-а.

Након последње јавне раправе која ће бити одржана у Kњажевцу, Програмски савет ће анализирати све предлоге и примедбе и препоручити генералном директору и Управном одбору РТС-а како да се унапреди програмски садржај јавног медијског сервиса.

Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања (Бироди) упитао је зашто јавни сервис који има свој центар за истраживање јавног мњења ради онлајн анкете, уместо, како сматра, у телефонским и теренским анкетама, пита публику.

"На сајту РТС-а пише да од 1935. године кућа ради слушање публике. Зашто 2023. ми то немамо? Јавни сервис је јавни ако је у функцији јавности", додаје Гавриловић.

Драган Кремер из невладине организације Европско партнерство за демократију (ЕПД) предлаже формирање професионалног тима за проверу вести.

"Када су дезинформације највећи проблем медија и у свету и код нас и када се не можете поуздати у рад појединачних новинара и уредника, РТС има ресурсе да направи тим за професионални 'факт чекинг' и да буде гарант грађанима да je оно што је изашло из РТС-а дупло проверено", наводи Кремер.

"Један од најважнијих захтева свакако јесте потреба за формирањем једног сталног дописништва у нашем граду , Сремска Митровица као регионални центар град који се све снажније и убрзаније развија привредно, туристички и у сваком другом погледу има потребу за једним сталним дописништвом РТС-а", рекао је Петар Самарџић, заменик градоначелнице Сремске Митровице.

"Музеј Срема је једна изузетно значајна и богата институција, тако да је наш предлог да наше благо буде још видљивије, јер култура је свуда, дакле Београд, Нови Сад то све дивна места, али култура је свуда у Србији", навео је Андрија Поповић, директор Музеј Срема Сремска Митровица.

Интеракција са публиком је и мисија јавних расправа Јавног медијског сервиса, у којој могу да учествују сви заинтересовани од грађана, до институција, удружења, невладиних организација.

"Желимо да чујемо шта они мисле о понуђеним програмским садржајима, да чујемо њихове жеље, примедбе још више критике како би се ти програми обогатили и како били све више по мери слушалаца и гледалаца", рекао је Жарко Ракић, председник Програмског савета РТС-а.

Јавна расправа је сутра у Београду. У Пироту 26. октобра, а 27. октобра у Kњажевцу.

.

Пословник о раду Управног одбора ЈМУ РТС (PDF формат) 

Пословник о раду Управног одбора ЈМУ РТС (PDF формат)

Пословник о раду Управног одбора РДУ РТС (PDF формат)

Одлука о избору независних продукција од 23.02.2023. | [image/jpeg]

ОБРАЗАЦ бр.2: Изјава... | [application/msword]

ОБРАЗАЦ бр.4: Изјава... | [application/msword]

ОБРАЗАЦ бр.3: Изјава... | [application/msword]

ОБРАЗАЦ бр.1: Пријава на јавни конкурс | [application/msword]

Правилник о критеријумима и начину одабира програмских садржаја европских независних продукција Јавне медијске установе Радио-телевизија Србије | [application/pdf]

Public bid for the selection of Europian independent productions program content to be broadcast on Radio Television of Serbia | [application/msword]

Јавни конкурс за избор програмских садржаја европских независних продукција 2022. | [application/msword]

"То је један шири друштвени проблем, дебата свакако, волео бих да постоје те арене, али нама треба дијалог што пре. Мислим да друштвени дијалог – то је највећа одговорност Јавног медијског сервиса да створи услове за дијалог", каже Ђорђе Микетић, посланичка група "Заједно".

У ванредним условима РТС је глувим и наглувим особома, признају, прилагодио програм. Као пример наводе пандемију. То, кажу, не треба да буде изузетак, већ пракса. И не мисле само на Информативни програм.

"Програми нису титловани, нити преведени на знаковни језик. Поменули сте филм 'Тому', који није био титлован, тако да ни то нисмо могли да гледамо, ни 'Бољи живот', серија о којој сви причате, која вам је заправо дојадила, ако тако смем да кажем, гледали сте је милион пута, ми је ниједном нисмо погледали", наводи Радован Кеџа из Савеза глувих и наглувих Србије.

Док трају јавне расправе, отворена је и анонимна анкета на сајту РТС-а.

"Једна од најчешћих примедби када питају зашто немате ово или оно, па не може више. Јавни сервис је један од учесника у медијској утакмици, није више једини, а многи и даље мисле да је једини. Оно што је за нас добро многи га гледају и прате га као да је једини", истиче Зоран Станојевић, помоћник главног уредника за нове медије.

Председник Програмског савета РТС-а Жарко Ракић нада се да ће овакви разговори допринети да програмски садржај РТС-а буду још бољи.

"Интересантно је да су слушаоци радија и гледаоци телевизије показали веома добро познавање програмских садржаја, да су били веома конкретни у својим примедбама. Надам се да ће овакви разговори допринети да програмски садржаји РТС-а буду још бољи", поручује Ракић.

Претходно се о програмском садржају расправљало у Врању и Крагујевцу. После Београда, Програмски савет ће о закључцима обавестити руководство, надлежне институције, а потом и објавити извештај на сајту РТС-а.

"Радио-телевизија Србије има већ дуго традицију да иде у походе местима по Србији, да би управо развила ту комуникацију са корисницима њених услуга. И мислим да је ово дивна прилика, мало смо дошли на југ Србије", рекао је Жарко Ракић, председник Програмског савета РТС-а.

"На неки начин ово је признање за неку добру сарадњу града Врања, локалне самоуправе и свих житеља са Радио-телевизијом Србије, преко Дописништва које већ дуги низ година постоји у Врању", навео је Дејан Тричковић, председник Скупштине града Врања.

Циљ јавних расправа је да се унапреди садржај јавног медијског сервиса.

Претходне седмице одржана је у Крагујевцу, а после треће која ће бити следећег четвртка у Београду, Програмски савет објавиће извештај и обавестити руководство РТС-а и надлежне институције.

Неки од присутних на јавној расправи кажу да РТС има свој квалитет и да треба да га одржи, али и да се залажу за више дечјих емисија и да буде прилагођен особама са инвалидитетом.

"Сматрам да су управо овакве организације, јавне расправе на којима се дискутује о програмском садржају веома важна ствар. Велико моје задовољство што се то управо одржава у Крагујевцу, у Крагујевцу у коме је зачето српско новинарство на неки начин, прве Новине сербске су 1834. године управо овде штампане", каже Никола Дашић, градоначелник Крагујевца.

Важна и за гледаоце и за кућу, јер је програм "Нит која нас повезује". Иако је РТС најгледанији у Србији, са око три милиона гледалаца дневно, места за побољшање има.

"Ми као Програмски савет можемо да то лепо саслушамо, да претворимо у неке предлоге и да проследимо уредницима Радио-телевизије Србије и надамо се да ће од тога бити користи", поручује Жарко Ракић, председник Програмског савета РТС-а.

Јавне расправе о програму РТС-а у овој години биће одржане још 15. децембра у Врању, а недељу дана касније у Београду.

Презентација и расправа о програмским садржајима РТС-а водиће се на трибинама које ће се организовати у Крагујевцу у сали Скупштине Града у среду 7. децембра 2022, у Врању у сали Скупштине Града у четвртак 15. децембра и у Београду у Галерији РТС у четвртак 22. децембра 2022.

Тема овогодишње јавне расправе су програмски садржаји РТС-а са акцентом на следеће сегменте: информисање, образовање, култура, забава и спортски садржаји.

Грађани, удружења, установе, државне институције и невладине организације, гледаоци и слушаоци заинтересовани за програмски садржај РТС-а као јавног медијског сервиса добродошли су да учествују у расправи.

Похвале, примедбе, предлоге, сугестије и коментаре на програм РТС-а можете доставити електронским путем на мејл javnarasprava@rts.rs односно, поштом на адресу: Програмски савет РТС, Таковска 10, Београд. Позивамо вас и да попуните анонимну анкету која се налази на сајту РТС-а у делу који се односи на овогодишњу Јавну расправу.

Програмски савет ће потом јавно објавити извештај са детаљима ваших закључака и о томе обавестити руководство РТС-а и надлежне институције.

Позивамо вас да попуните анонимну анкету о гледаности програма РТС-а коју можете пронаћи овде.

Одлуку Програмског савета РТС-а можете погледати овде.

Срђан Бошковић је као главни и одговорни уредник Првог програма Радио Београда у претходном мандату показао довољно снажан ауторитет и да има новинарског, уређивачког и менаџерског дара да води један хетерогени тим људи.