Догађај ће се одржати 17. и 18. априла на имању цркве Светог Саве у овом америчком граду. Очекује се иначе да ће температуре достићи 32 степена током овог фестивала фолклора. Али, то ни на који начин не смета учесницима да радо дођу на овај догађај и покажу како чувају српску традицију.

Све почиње у петак увече, 17. априла. То је вече дружења и забаве уз српску музику коју припремају диск џокеји из Чикага. А главни догађај, када играчи радо показују шта су научили, је у суботу.

Српски фолклорни ансамбли долазе из најразличитијих места.

Учествују Шумадија из Милвокија, Око соколово и Гаврило Принцип из Чикага, Свети Никола из Хамилтона, Канада, Србија из Финикса, Тромеђа из Индијане, Коло Радо из околине Денвера и Свети Симеон Мироточиви из Лас Вегаса у Невади.

Без обзира на надлежности унутар Владе Републике Србије, сви заједно као јединствен колективни орган, имамо само један ресор - то су грађани Србије и њихови интереси, рекао је министар Ђорђе Милићевић и додао да је увек спреман да разговара и са грађанима и са представницима локалних самоуправа.

Наш циљ јесте да сваке године подижемо лествицу сарадње са локалним самоуправама, да градимо партнерски однос, рекао је министар Милићевић и додао да ће овогодишњи тематски летњи кампови бити садржајнији и свеобухватнији.

Кабинет је потписао меморандуме са бројним организацијама попут Спортског савеза Србије, рекао је министар Милићевић и додао да Кабинет намерава да потпише још споразума са стручним организацијама како би летњи кампови добили још више на свом квалитету.

Топола се већ показала као добар домаћин, рекао је министар Милићевић и пренео је утиске деце која су већ била учесници тематског летњег кампа, што је само још један од доказа колико су нам ови програми потреби.

На састанку је константовано да је од изузетне важности радити на повезивању младих из дијаспоре и региона са својим вршњацима у Србији. Министар Милићевић је указао да будућност земље зависи од бриге о младима и додао да њима морамо још више пажње посвећивати.

Важно је да градови и општине буду део пројекта тематских летњих кампова, рекао је министар Милићевић и додао да је заједнички циљ јасан: јачање веза са дијаспором и регионом, као и трајан повратак наших сународника.

Министар Ђорђе Милићевић је подсетио да ће се овогодишњи тематски летњи кампови одржавати током јуна и јула месеца и додао да се очекује још већи број младих који ће доћи у Србију да проучавају историју, културу, науче српски језик, и да кроз спорске игре граде дух заједништа са својим вршњацима.

Министар Милићевић је подсетио да ће и ове године бити организован Видовдански сабор који окупља сва удружења и кровне организације које окупљају Србе ван Србије.

Ови пројекти поред доприноса очувању српског идентитета развијају и локалне самоуправе, рекао је министар Милићевић и додао да градећи мостове сарадње и поверења можемо имати будућност коју с поносом остављамо млађим генерацијама.

Видовдански сабор је одлична прилика да се представе потенцијали мањих градова и општина нашим људима који живе изван матице, рекао је министар Милићевић и додао треба користити знање, потенцијал и инвестиције наших сународника који имају жељу да уложе у своју земљу.

У оквиру рада Кабинета планирано је да се организују и низ манифестација у петнаест држава широм света који ће промовисати Експо 2027. у Београду, рекао је министар Милићевић и позвао представнике локалних самоуправа да сагледају и искористе потенцијале наших људи у дијаспори, али и да представе потенцијале своје средине како би се успоставила двосмерна комуникација са нашим сународницима.

Србија је данас место које има шта да понуди свету, рекао је министар Милићевић и нагласио колико је важан партнерски однос и заједнички циљ са локалним самоуправама.

Наша земља је мудром политиком и јаком економијом постала избор све већем броју наших сународника из иностранства да овде дођу и наставе живот, рекао је министар Милићевић и додао да пројекти које спроводи Кабинет имају важну улогу у таквим одлукама.

"Спремите се за викенд традиције, музике и невероватног плеса! Узбуђени смо што можемо да објавимо да ће се Фолклоријада 2026. одржати под великим шатором овог маја. Без обзира да ли сте тамо због енергичних наступа, укусне хране или невероватног духа заједнице, ово је викенд који не желите да пропустите! Обришите прашину са својих ципела за плес и позовите своје пријатеље. Пратите нас за више детаља о распореду наступа и свечаностима", кажу организатори.

Догађај се одржава у петак 29. маја и 30. маја на имању српске православне цркве Светог Васкрсења Христова, која се налази на Српској улици, односно Редвуд Драјву.

Ево само неких ансамбала који су већ сада потврдили своје учешће, уз низ ансамбала из Чикага и шире околине: Косовски божури из Оуквила, Канада; Свети Сава Опленац, Мисисага, Канада; КУД Дрина Патерсон Њу Џерси; Шумадија Милвоки; Раваница и Растко из Детроита; Вук Караџић из далеког Ванкувера; Академија Српске игре из Торонта; Растко из Лејк Фореста Илиној; Србија из Парме код Кливленда, Охајо; и многи други.

Већина учесника ово претвори у тродневни па и четвородневни викенд. Организатори су зато дали савет за боравак у оближњих пет хотела, као и низ разних активности и атракција које се могу видети током боравка у Чикагу.

Наравно, догађај има и непроцењив значај јер се упознају млади чланови српске заједнице који долазе са краја на крај континента.

Домаћин је фолклорна група Соко Чикаго која ове године има 400 чланова.

"Са великим узбуђењем и ентузијазмом, Соко и Српска православна катедрала Светог Васкрсења позивају вас да нам се придружите на незаборавној прослави традиције, културе и заједнице на Фолклоријади. Овогодишњи фестивал обећава импресивно искуство, представљајући богат избор музике, плеса и хране. На сцени под великим шатором представићемо разноврсне фолклорне игре из целе Србије, нудећи јединствену прилику да се повежемо са срцем и душом наше културе. Овај фестивал обећава да ће бити диван начин да прославимо наше заједничко наслеђе и промовишемо дубље културно разумевање. Била би нам част ако бисте могли да присуствујете и поделите радост овог догађаја", кажу организатори.

Ученици су присуствовали и литургији у овом величанственом храму, што је њиховом искуству дало посебан духовни значај. Обилазак Карађорђевог конака додатно их је упознао са животом и делом Карађорђа Петровића, једне од најважнијих личности српске историје.

Посебну вредност екскурзији дала је сарадња са Фондацијом Корени. Ученици су имали част да се друже са принцезом Љубицом, принцом Михаилом Карађорђевићем и њиховим ћеркама. У топлој и пријатној атмосфери, принцеза Љубица читала је одломке из своје књиге „Борба за запис”, приближавајући им кроз личну причу значај очувања традиције и идентитета.

Дружење са малим принцезама и вршњацима из Тополе било је посебно радосно искуство за ученике. Фондација је организовала низ едукативних и забавних радионица, међу којима се издвојила радионица Хајдучко преживљавање у природи, инспирисана временом Карађорђа.

Деца су учила и традиционалне игре, укључујући Карађорђево коло и друге шумадијске игре, те су учествовали у заједничком часу српског језика, размењујући знања и искуства са својим вршњацима из Тополе.

Ученици су на крају посетили и Храм Светог Саве, где су дочекани са великом срдачношћу. Као успомену на ову посету, добили су пригодне књижице које ће их подсећати на ово незаборавно путовање.

Екскурзију је организовала СПКД Просвјета из Аустрије, а своје ђаке су водиле наставнице Весна Шпирић, Александра Танасковић и Ивана Кожул, чији је труд и посвећеност допринео да све протекне у најбољем реду. Ово путовање оставиће трајне успомене код ученика Просвјетине школе српског језика, али и додатно учврстити њихову везу са језиком, историјом и културом свог народа.

За српску публику ова вест има посебну тежину, јер је Марко Ембер српског порекла и то у мађарској јавности радо и отворено наглашава. У интервјуима је говорио да себе доживљава као мађарског Србина, да се моли на српском, као и да су му српски Божић и српска Нова година важан део породичног и идентитетског наслеђа. У једном разговору је рекао и да због свог српског порекла носи „балкански" однос према блискости, припадности и емоцији.

Ембер је данас једно од препознатљивијих имена млађе мађарске глумачке и музичко-позоришне сцене. Дипломирао је глуму на Универзитету за позориште и филм у Будимпешти (SZFE), у класи Габора Матеа и Андраша Домотора, а ове године добио је и престижну глумачку награду Јасаи Мари.

Широј публици у Мађарској познат је не само из позоришта већ и из филма и телевизије. Имао је једну од главних улога у филму „Како да живим без тебе?", који је постао огроман хит. Тај филм је у септембру 2025. прешао број од милион биоскопских гледалаца, што је у Мађарској оцењено као успех какав се није догодио деценијама. Истовремено је присутан и на великој сцени Еркел театра, где у мјузиклу „Престо" тумачи Матију Хуњадија, што додатно показује колико је важан у актуелном мађарском музичком театру.

Зато је рекорд у Еркел театру више од занимљиве сценске атракције: за мађарску публику то је био још један доказ Емберове популарности и издржљивости, а за српску заједницу у Мађарској и расејању и леп подсетник да један уметник српских корена спада међу највидљивија лица савремене мађарске сцене.

Иначе Марко потиче из уметничке породице, његови родитељи Тибор и Зорица су годинама присутни на српској позоришној сцени у Мађарској, а млађа сестра Лена је студент глуме и тренуто је главна глумица у актуленој поставци представе "Коштана" која се изводи на сцени Српског позоришта у Мађарској.

Али судбина ових умиљатих и често одбачених животиња их је болела, они данас имају 7 одраслих магараца а од скора и младунче.

Магарац је као јунак наше историје прилично контроверзан. Са једне стране људи га повезују са тврдоглавошћу и омаловажавају његову интелигенцију а са друге у хришћанској традицији се помиње са уважавањем као света животиња јер је Исус Христос у Јерусалим ушао јашући на магарцу.

Очигледно, особина магарца да промишља, а не да слепо слуша није одговарала свим људима. Но данас је познато, да је његово присуство умирујуће, чак и лековито, а магареће млеко се сматра еликсиром здравља и младости.

На сцени ће се смењивати енергија, емоција и традиција – уз играче који ће публици приредити прави фолклорни спектакл. Као предгрупа наступиће новоосновани КУД Рас из Мајамија, док главну улогу има СКУД Опленац, ансамбл који специјално долази из Канаде.

 Коло које је освојило свет

„СКУД Опленац није само игра – то је идентитет. Доносећи ову традицију у Мајами, делимо нашу причу са богатом локалном заједницом и чувамо своје корене у дијаспори. Програм је пажљиво конципиран као ретроспектива најзначајнијих елемената српске нематеријалне културне баштине. Публика ће имати прилику да види кореографије које представљају различите етнокореографске области – од динамичних игара централне Србије до специфичног мелоса јужних крајева, као и прелепе ношње које ће играчи представити“, истичу организатори.

Уз богат визуелни доживљај традиционалних ношњи, догађај ће бити употпуњен инструменталним солистима и извођењем изворних песама – права посластица за све љубитеље аутентичне српске културе.

 Мост између генерација и континената

„Примарни циљ ове манифестације је очување и промоција српског културног кода у дијаспори, као и едукација млађих генерација о важности националног наслеђа“, наглашавају организатори.

Догађај је намењен је припадницима српске заједнице који желе да одрже везу са матицом, али и америчким пријатељима – свима који желе да боље разумеју културну разноликост Флориде.

 Хуманост и заједништво на делу

„Сарадња са храмом Светог Симеона је од великог значаја, с обзиром на то да су верски објекти у дијаспори деценијама били стубови окупљања и очувања националног бића. Чињеница да је догађај хуманитарног карактера и усмерен ка подршци храму потврђује нераскидиву везу између духовности, културе и заједништва“, кажу организатори.

Сав приход биће намењен Саборном храму Светог Симеона Српске православне цркве у Мајамију – месту које деценијама окупља наш народ и чува духовни и културни идентитет.

  Мајами - град који слави различитост

„Мајами је град који слави различитост, а кроз бројне реномиране манифестације попут Calle Ocho фестивала јужно-америчких култура или фестивала грчке, румунске и јапанске заједнице, свака заједница има прилику да представи своје корене. Управо овакви догађаји потврђују да мултикултурализам и очување традиције иду руку под руку“, истичу организатори.

Након великог успеха манифестације „Дани српске културе“ у Историјском музеју Мајамија, овај догађај наставља мисију представљања Србије кроз културну дипломатију.

"Ако сте у Мајамију или околини – ово је догађај који не смете пропустити. Дођите да заједно заиграмо, запевамо и још једном покажемо да Србија живи где год куца српско срце“, позивају организатори из Културног трга, Мајами.

Пратећи ауторку на путовањима од Мексика и Кине, преко Париза, Стразбура, Азурне обале, Темишвара и Минхена, до Београда и планина Србије, ћилим се у виду фото-перформанса појављује као мост између култура, времена и простора. У сваком амбијенту он успоставља дијалог између традиције и савремености, локалног и универзалног.

Орнаменти пиротског ћилима сагледани су као универзални визуелни језик који превазилази географске границе. Посебно место заузима орнамент софра, доведен у дијалог са сродним геометријским обрасцима из различитих култура света, као знак заједничке људске потребе за редом, заштитом и смислом.

Видео-инсталација, накит и слике на платну Милице Живадиновић проширују ово путовање у поље унутрашњег ритма и контемплације. Саставни део пројекта чине јога простирке ручно ткане у Пироту, као и јастучићи са мотивима косовског веза, настали по замисли Владимира Живанкића. Постављени око Софре, ови предмети враћају орнамент телу и простору заједништва, призивајући древни круг окупљања, мира и равнотеже.

Амбијент изложбе употпуњују пажљиво одабрани комади намештаја, као и ћилими који су пратили ауторку на путовањима, из колекције породице Николић.

Изложбу „Ћилим око света“ Милица Живадиновић посвећује свом прадеди, Борисаву Станковићу (1876–1927), чувеном књижевнику поводом јубилеја 150 година од његовог рођења.

У улози водитеља био је мр Владимир Влајић један од оснивача и члан Управног одбора СПОЈИ-а и Савеза Срба у Аустрији, који је овом приликом упознао све присутне госте да је после дванаест година поново на месту председника организације и истакао да се ово вече на тему „Љубави, Вере и Наде“ кроз призму Косовског завета и вечних хришћанских и људских вредности организује у знак сећања на Мартовски погром на Косову и Метохији који се догодио измеђи 17. и 19. марта 2004. а у којем су оскрнављене или уништене многе српске светиње, велики део српског народа је протеран са својих вековних огњишта, а било је и многих жртава.

„Циљ ове вечери није само да се сећамо на те тужне кроз уобичајена сећања, већ кроз разговор о Љубави, Вери и Нади и да понесемо нешто позитивно кући са ове вечери… Нажалост, премало је оваквих догађаја у нашој заједници, а управо они су ти који нас духовно обогаћују, повезују и дају нам снагу да истрајемо у очувању нашег идентитета", нагласио је Владимир Влајић.

Вече су својим присуством увеличали и бројни почасни гости, међу којима су били Вера Вукићевић, генерални конзул Републике Србије у Салцбургу, прота Александар Столић, парох инзбрушки, отац Михаил Гавриловић, парох куфштајнски, професор Петар Грбовић са Универзитета у Инзбруку, Живорад Карајовић, председник Црквеног одбора у Инзбруку, као и Марко Банић, један од подржавалаца овог догађаја.

Владимир Влајић се у својој речи посебно захвалио свим подржаваоцима који су својим доприносом допринели успеху овог важног догађаја, истичући да су они наши савремени задужбинари који су препознали важност оваквих догађаја и пројеката, који граде заједницу, доприносе очувању нашег идентитета и помоћи нашем народу где год му је помоћ потребна. Њихова подршка је од непроцењивог значаја за наш рад као и за опстанак српског народа у дијаспори.

Као главни гости и предавачи вечери гласним аплаузом поздрављени су Небојша Дугалић – истакнути глумац, редитељ и професор глуме, један од наших најодликованијих глумаца, познат по својим дубоким тумачењима српске културе, историје и вере, као и Ненад Гугл – професор књижевности, писац и предавач, препознат као један од најзначајнијих савремених српских аутора, чија се предавања одликују дубином, ерудицијом и актуелношћу, а обојица први пут гостују у Инзбруку.

 Ненад Гугл: Аутентичност, достојанство и алгоритам срца

Професор Ненад Гугл је у свом дубоком излагању, а које је изнео кроз пример из косовске епике, говорио о потреби да човек буде аутентичан и да не чека догађаје, већ да их сам изазива и ствара. Истакао је да се немогуће ствари решавају срцем, али је објаснио да у „алгоритму срца“ на самом почетку мора стајати љубав, затим храброст, а потом ум који служи за припрему и учење.

Гугл је нагласио важност традиције и предака: „Треба да се попнемо на леђа наших претходника, великана, наших „џинова“ и да имамо достојанство да станемо иза своје речи.“  

Посебан акценат ставио је на правилну оријентацију духовних вредности: „Љубав, Вера и Нада треба да буду окренуте како треба – према себи, према другом човеку, и као најбитније – према самом Господу Богу.“

Указао је и на изазове савременог човека који тражи пречице споља, док се поента свега налази у нама. Подсетио је да ако се човек плаши, неће успети да сачува веру ни достојанство, јер су у достојанству садржане љубав и нада.

„Свако има свој задатак који му је Господ дао у овом животу, а то је да урадимо оно што је до нас и око нас", поручио је професор Гугл.

Гости су имали прилике да купе књиге Ненада Гугла које је он с радошћу потписивао.

 Небојша Дугалић: Страдање и Божанска љубав

Небојша Дугалић је тему Вере, Наде и Љубави повезао са кореном нашег бића, а то је Косово и Метохија, подсетивши да смо у Мартовском погрому у великом броју протерани са својих огњишта.

Дугалић је поставио кључно питање: „Тема Косова се увек повезује са страдањем. Како говорити о овим темама када кроз целу историју страдамо? Где је ту места за љубав, веру и наду?“ Одговор је понудио кроз богословску дубину: „Ако је сва истина овог живота у страдалности, чему живот? Међутим, Свето писмо каже – смрт није последња истина о човеку. Постоји Царство Небеско, постоји нешто што се зове Васкрсли Христос, Света Тројица, Света Литургија, Свето Причешће",  рекао је Дугалић, подсетивши присутне да је Божија љубав безусловна.

Даље је указао на духовни изазов савременог тренутка питајући каква је то љубав о којој говори Бог а не човек, да бисмо знали какво је наше надање како бисмо доспели до љубави. Истакао је да логика Божанске љубави готово да нема никакве везе са логиком наше љубави, јер наша љубав има логику реципроцитета. На крају је говорио о љубавном приносу Богу: „Боже, дај да све буде Твоје, свакога учини сином и ћерком Својом. Шта када би то била наша вера и наша нада?“

Овом поруком Дугалић је позвао присутне на дубље преиспитивање сопственог духовног стања и односа према вечним вредностима.

Након излагања, вођена је жива дискусија у којој су Гугл и Дугалић одговарали на бројна питања присутних, додатно продубљујући теме вечери и пружајући вредне одговоре на духовне, културне и егзистенцијалне дилеме са којима се суочава српски народ у дијаспори и матици.

 Хуманитарни карактер сусрета

Вече је имало и важан хуманитарни карактер, као и сви догађаји СПОЈИ, јер је сав приход од прикупљених донација намењен угроженим породицама на Косову и Метохији.

Захваљујући великом срцу, племенитости и великодушности свих који су били на овом догађају, али и оних који нису могли да присуствују али су ипак донирали и тако подржали циљеве овог догађаја, прикупљен је значајан износ донација у висини од 2.706,49 евра.

Изузетно је важно да негујемо своју прошлост, да чувамо културно и духовно наслеђе, рекао је министар Милићевић и додао да је још значајније да будуће генерације подсећамо и учимо са којих се темеља градила модерна српска држава.

Министар Милићевић је подсетио да документ који добија Матица српска од представника кровних организација српског народа из региона представља први уставно-правни документ с краја 13. века и додао да је његова вредност непроцењива.

Идентитет једног народа се не чува сукобима и ратовима, већ традицијом, културом и духовношћу, рекао је министар Милићевић и додао да је важно да и данас разумемо поруке које нам је оставио Свети Сава: то су поруке мира, дијалога и разумевања између народа.

Опстати данас као друштво у целини значи одговорно и мудро ићи напред, сећати се свог националног идентитета и градити будућност која ће памтити и поштовати прошлост из које је настала, нагласио је министар Милићевић.

Наша одговорност је да будемо разумни и одговорни према свима, да чувамо мир који смо изградили и да бринемо о стабилности и независности коју покушавају да нам укину, закључио је министар Ђорђе Милићевић.

Ауторку, њен живот и дело, представила је Светлана Матић, председница АСКД „Вилхелмина Мина Караџић", истичући да је реч о професорки књижевности, која је постизала запажене резултате, заједно са својим ученицима на различитим такмичењима и реализовала многобројне пројекте, који подстичу културу говора и развијају љубав према српском језику и књижевности, обраћајући посебну пажњу на развој и подстицање талената код ученика.

„Велике су њене заслуге на пољу културе и образовања. Написала је рецензије за многобројна књижевна издања, међу којима је и моја књига, "Хероина живота Милева Марић Ајнштајн", која ће уз истоимену изложбу, бити приказана у Вуковој задужбини у Београду, у четвртак, 2. априла 2026. године, у 12 часова и 16. априла 2026. године у 18 сати у Огранку Српске академије наука и уметности у Новом Саду.

Њен супруг академик проф. др Миљко Сатарић, који је вечерас са нама, угледни је члан САНУ у Београду, при Одељењу за математику, физику и гео-науке, од 2009. године. Професорка Радмила Сатарић је мајка два успешна и факултетски образована сина, са којима је изнедрила још једну значајну књигу "Никола Тесла кроз есеје". Реч о једном ретком профилу успешне жене, добитницом великог броја признања и награда, која је оставила и даље оставља траг на нашем књижевном небу", подвукала је Светлана Матић.

Обраћајући се публици, Радмила Сатарић се захвалила на позиву и истакла веома успешан рад АСКД „Вилхелмина Мина Караџић" и њене председнице, говорећи да су све очи из Србије, упрте у Беч и у културне и просветне активности, као и у обележавања годишњица српских великана и научника, које ово друштво већ пуних седам година, успешно реализује, а у циљу очувања српског језика и наше богате културне баштине. „Доћи у Беч, за мене је једна посебна лепота, јер он поседује посебну музику и архитектуру. Беч је извориште културе", рекла је Радмила Сатарић.

Бројна публика је са пажњом упијала Радмилин осврт на лик и дело великог Николе Тесле, који је променио свет, а кога је она на врло аутентичан начин представила у својим романима. Напоменула је да је Никола Тесла, још као мали, рекао свом ујаку да ће он нешто велико урадити на Нијагари, што се и обистинило. Данас његов споменик на Нијагариним водопадима, достојанствено подсећа на иновативна дела великана. Подвукла је да је Тесла уметник у науци, који је себе доживљавао као аутомат, који је диригован спољним утицајима.

Професори га, нажалост, нису разумели, у току његовог школовања, а ни његови савременици, јер је он поседовао математику у језику. Био је опчињен бројем три, који је за њега имао чаробно значење. Читао је Вукове песме, које потичу из српског народа, а први реформатор српског језика, пренео је пелцере културе из српског народа у Беч.

Светлана Матић и Радмила Сатарић су се сложиле да је Никола Тесла чудотворац, обично необичан и необично обичан. Захвалиле су се Тесли на богатству иновација и што нас је све повезао.

Мила Појтер, ученица која похађа наставу на матерњем језику у једној бечкој основној школи, рецитовала је песме о пролећу. Тим поводом, на поклон је добила часопис „Витез". Никола Тесла је волео природу, село, свог оца, мајку и завичај, који је носио у срцу до краја свог живота и са поносом истицао своје српско порекло. Слао је писма и телеграме и био велики син, рођак и брат.

Као знак захвалности за учешће у обележавању великог јубилеја, Светлана Матић је Радмили Сатарић и њеном супругу проф. др Миљку Сатарићу уручила ешарпу и кравату са ликом Николе Тесле, чију је скицу сачинила чувена дизајнерка Роксанда Илинчић, а произвела их је тржница „Шевић" из Темерина.

У књизи „Никола Тесла инспирација", рецензент књиге Душица Матицки, између осталог, констатује: „Роман Никола Тесла инспирација састоји се од 62 приче, које могу независно да се посматрају и егзистирају и својеврсна је ризница научних, историјских, књижевних, путописних података, помоћу којих може много да се сазна о духу времена у коме је Тесла живео, али није заобиђен ни савремени тренутак у коме живимо и у коме се домети Теслиног дела јасније виде. Дело је описано раскошним, рустикалним језиком, са обиљем метафора и епитета. Из сваког дела романа, трепери артизам Радмиле Сатарић, инспирисан делом великог научника, па отуда и такав наслов Никола Тесла инспирација. Међутим, за њу Тесла није коначна одредница, већ само једна значајна карика која мора да се настави рађањем новог генија", закључила је рецензенткиња ове инспиративне књиге.

У наставку програма, Светлана Матић је отворила изложбу о Николи Тесли, која садржи 20 плаката, а на њима су најзначајнији детаљи из живота и рада научника, који је осветлио планету Земљу. Промоција књиге „Рекли су о Николи Тесли" и изложба, биће приказана и свечано отворена у просторијама Конзулата Републике Србије у Бечу, поводом Дана планете земље, у четвртак, 9. априла 2026. године у 16 сати, под покровитељством Њ.Е. Марка Благојевића, амбасадора.

На овој културној манифестацији, приказане су фотографије и предмети са ликом и потписом Николе Тесле, а које је изнедрила Наташа Пајковић, уметница. Стефан и Сунчица Раинпрехтер су представили свој производ „Тесла мед", брендираног и одличног квалитета.

Уз богату закуску и дружење, Радмила Сатарић је потписивала своја књижевна остварења. На овом скупу, између осталих, присуствовали су: Сузана Царовић, конзул, проф. Дуле Аћимовић, проф. др Нађа Аћимовић, универзитетски професор на Електротехничком факултету у Бечу, бечки ствараоци и културни посленици.

Приликом обиласка српских трагова у Бечу, Радмила и Миљко Сатарић, заједно са Светланом Матић обишли су, између осталог, место где је Амбасада Републике Србије, спомен-плочу у Мароканергасе, где је Вук Стефановић живео и преминуо, Храм Светог Саве у Бечу, бисту Вука Караџића и спомен-плочу Мини Караџић, коју је Аустријско-српско културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић" поставило 2021. године, у част прве српске сликарке, књижевнице и Вукове ћерке, у трећем бечком округу.

 Биографија:

Радмила Сатарић (девојачко презиме Караџић) је рођена у Цетињу 4. маја 1952. године. У Новом Саду је 1975. године завршила Филозофски факултет, Катедру за југословенске књижевности.

Радила је на радном месту професора српског језика и књижевности у Београду и Новом Саду у угледним средњим школама (Средња медицинска школа у Београду и Техничка школа „Милева Марић Ајнштајн" у Новом Саду). У току рада у просвети обављала је мисију популаризације српског језика и књижевности, културе, писања и доброг говорења, те је имала бројне изузетне успехе у настави и ваннаставним активностима са својим ученицима на школским, градским и републичким такмичењима. За рад са талентованим ученицима Радмила је добила похвалницу Извршног већа Аутономне покрајине Војводине. У току свог педагошког рада обухватила је својим ангажовањем далеко шире подручје културних делатности него што је то било предвиђено програмом и планом рада. На Трибини школе организовала је предавања о великанима српске науке (Никола Тесла, Михајло Пупин, Милева Марић Ајнштајн...)

Приликом боравка у Канади (2001. и 2002. године) у граду Едмонтону, где је њен супруг проф. др Миљко Сатарић радио као гостујући професор на Универзитету Алберта, Радмила је активно сарађивала у оквиру Српске заједнице при Српској цркви „Свети Сава" и организовала више књижевно-културних програма, те је била један од оснивача Српске библиотеке „Вук Стефановић Караџић" која и данас постоји и ради у Едмонтону. За ову активност је добила захвалницу. Радмила Сатарић је члан Удружења књижевника Србије и врло активно се бави књижевним стваралаштвом.

До сада је објавила: научнофантастични роман "Тајна љубав", Издавач САРА, Нови Сад 2004.године, збирку песама "Љубав као свила", Издавач „Сербиан Литерарy Цомпанy", Торонто 2003.године, збирку песама"Сјај љубави", Издавач САРА, Нови Сад 2006. године Сликовница за децу „Лутка краљица", Издавач САРА, Нови Сад, 2003. године, драму "Златна обала", Радио Нови Сад, 1998. године, календар за децу са збирком песама о месецима, Издавач САРА, Нови Сад (десет издања), за песму „Мој Нови Сад" добила је прву награду на фестивалу „Златна тамбурица" 2001. године, песму је компоновао Зоран Мулић, а интерпретирао Предраг Цуне Гојковић, аутор је емисије о Францу Кафки на Радио Новом Саду, као и сонгова за представу „Палчица" у извођењу Позоришта младих у Новом Саду, збирку прича романескне структуре „Стаклене степенице", Издавач „Нова поетика", Београд 2015. године, кандидована је за НИН- ову награду и награду „Печат времена", роман „Срећа је камелеон", Издавачка кућа „Прометеј", Нови Сад, 2018. године, номинован за НИН-ову награду и награду Печат времена, роман на енглеском језику „Сецрет Лове", Издавачка кућа „Прометеј", Нови Сад, 2018. године, роман „Лепа Петра", Издавачка кућа „Прометеј", Нови Сад, 2019. године је номинован за НИН-ову награду, роман „Савршен шут", Издавачка кућа „Прометеј", Нови Сад, 2020. године и номинован за НИН-ову награду.

Роман „Гринхорн Дошљак" о Михајлу Пупину, објављен је у Издавачкој кући „Прометеј", 2021. године, кандидован је за награду Библиотеке града Београда „Београдски победник" 2022. године и за награду „Мома Димић" Библиотеке града Београда. Роман „Никола Тесла инспирација" објављен је у октобру месецу 2023. године у Издавачкој кући „Прометеј". За роман „Никола Тесла инспирација" Радмила је награђена у Њујорку 13. јануара 2024. године наградом, златном медаљом Тесла спирит авард од Теслине научне фондације  из Америке, председник Фондације је угледна личност Никола Лончар.

За роман „Никола Тесла инспирација" награђена је златном медаљом на Тесла фесту у Новом Саду 14. октобра 2024. године. Збирка песама "Дечја година са Николом Теслом" објављена је у октобру 2024. године и награђена је златном медаљом на ТЕСЛА ФЕСТУ у Новом Саду 14. октобра 2024. године.

За комплетно књижевно стваралаштво о Николи Тесли додељена јој је Велика златна плакета Тесла спирит авард од угледне ТНФ у јануару 2025. године у Њујорку. Књига есеја "Никола Тесла кроз есеје" (аутори Радмила Сатарић, Богдан Сатарић, Стефан Сатарић) објављена је у месецу августу 2025. године. Аутори су добитници дипломе на Тесла фесту 2025. године.

Радмила Сатарић је добитница захвалнице Аустријско српског културног друштва "Вилхелмина Мина Караџић" из Беча за успешну сарадњу. Захвалницу јој је уручила академик професор Светлана Матић на 68. Међународном сајму књига у Београду, приликом промоције романа Светлане Матић "Хероина живота Милева Марић Ајнштајн" на штанду ИК Прометеј - издавач године 2025.

За комплетно књижевно стваралаштво о Николи Тесли додељена јој је награда, повеља Капетан Миша Анастасијевић у Галерији Матице Српске 15. децембра 2025. године.

На Данима словенске културе одржаним на Универзитету у Букурешту, Факултету страних језика и књижевности (14-18 мај 2018 ) имала је веома успешну промоцију свог романа „Срећа је камелеон". Том приликом дала је интервју познатој новинарки, уредници Ионели Менгхер за угледни европски радио. На Конференцији слависта одржаној у септембру 2019. године, поводом 70. године славистике у Румунији, на Универзитету у Букурешту, Факултету за стране језике и књижевност, саопштила је свој научни рад: Лепа Петра у контексту савременог женског романа. (Рад је објављен у научном часопису Романославика.)

На Међународној славистичкој конференцији одржаној он лајн 2020. године на Универзитету у Букурешту, Факултету за стране језике, саопштила је свој научни рад "Интердисциплинарно читање романа Савршен шут". (Рад је објављен у научном часопису „Романославика".) На Међународном он лајн симпозијуму Румунска славистика и дијалог култура одржаном 22. октобра 2021. године на Универзитету у Букурешту, Факултету за стране језике, Округли сто посвећен Иву Андрићу - 60 година од доделе Нобелове награде саопштила је свој научни рад Михајло Пупин, Иво Андрић - грађани света.

Зборник у част универзитетском професору др Октавији Неделку поводом 65. рођендана, који је издао Савез Срба у Румунији 2022. Темишвар, објавио је Радмилин рад „Портрет Октавије Неделку - Хоризонти интелектуалности". Радмила Сатарић је успоставила изузетну плодну сарадњу са Универзитетом у Букурешту, Факултетом за сране језике и књижевности, Катедром за српски језик и књижевност. На Научном скупу "Тајна Европе и словенска мисао" одржаном 19. септембра 2025. године у Културној станици Еђшег у Новом Саду саопштила је свој научни рад "Тајна Европе и Иво Андрић - Разговор са Гојом". Научни скуп су организовали Град Нови Сад, Културни центар Новог Сада, Културна станица Еђшег, Издавачка кућа Прометеј и Центар за културне интеграције.

Написала је рецензије за: роман проф. Љиљане Шарац „Зид тајни", збирку песама „ Погледи" проф. др Гордане Смиешко (Бојић-Миличевић), збирку прича Сање Трнинић „Дневник моје маште", књигу за децу проф. Светлане Матић „Хвала ти мајко мила", роман Светлане Матић "Хероина живота Милева Марић Ајнштајн", роман "Никола Тесла моја мотивација", аутора Николе Лончара, роман "Чаробни једрењак", ауторке Маје Цветковић Сотиров.

Песме Радмиле Сатарић су врло инспиративне за композиторе, те је студент Музичке академије у Новом Саду Алексеј Мрдаковић написао композицију за хорско извођење њене песме „Мој град", премијерно је изведена 13. маја 2023. године. Радмила Сатарић живи у Новом Саду са супругом проф. др Миљком Сатарићем и имају два сина, Богдана који је доктор електротехничких наука, програмирања, и Стефана који је мастер електротехнике, енергетике.

„Посебно су упечатљиви мотиви огледала, стаклених површина и провидних зидова, који уводе тему односа привида и стварности. Ти прозирни слојеви истовремено носе и идеју пролазности, стару тему „ванитас“, као подсетник на крхкост и краткотрајност људског постојања. Ипак, упркос томе, Ђурићеве слике не делују суморно, напротив, акрилне композиције са прозрачним колоритом зраче лакоћом и позитивном енергијом, као назнака духовне вертикале“, нагласила је Голуб.

Сам уметник истакао је да је за ову изложбу припремио радове већег формата, прилагођене галеријском простору РАМ-а, наглашавајући да се у последњим годинама интензивније бави сликарством.

„Иако сам дипломирао графику, на Академији ликовних уметности, околности су ме у последњем периоду усмериле ка сликарству. До недавно нисам имао адекватан простор за рад, а графика тражи велики простор. Недавно сам од државног Удружења уметника Мађарске добио атеље у Будимпешти, што ми је омогућило континуитет и слободу у стварању“, истакао је Ђурић, додајући да на својим делима често користи ћирилично писмо као визуелни и идентитетски код, који за посматрача, онога ко уме да је чита, представља додатну, интимнију причу.

Осврћући се на поједина дела, др Голуб издвојила је слику „Летење није болест“, у којој како каже: „Плаво-златна трака изнад кавеза симболички упућује на могућност превазилажења ограничења и досезања виших сфера. Сличну снагу, носи и љубавни триптих, чија олтарска композиција уздиже однос мушкарца и жене на ниво сакралног. Пред нама је опус зрелог уметника, чије мишљење постаје све комплексније и продубљеније“, закључила је Голуб.

Свечано отварање употпуњено је наступом композитора Марка Папа, који је на гитари извео две своје композиције инспирисане изложеним делима, стварајући снажан дијалог између визуелне и музичке уметности.

Отварању је присуствовао велики број љубитеља уметности, колега и пријатеља аутора. Међу званицама били су и Биљана Гутић Бјелица, амбасадорка Босне и Херцеговине у Мађарској, Ивана Кунц, министар саветник Амбасаде Републике Србије, као и свештенство и монаштво Епархије будимске.

Публика је имала прилику да се упозна са радовима Милана Ђурића, у којима се кроз слојеве боје, симболичке мотиве и комплексну игру простора отвара слојевита прича о духовности, времену и идентитету.

Изложба „Паралелни животи“ биће отворена у Културном центру РАМ до 12. априла.

 Биографија

Мирјана Никић, писац и члан Удружења књижевника Србије, осведочени је пратилац културних и друштвених збивања на страницама листа „Политика", као и на веб сајтовима најстаријег дневног листа на Балкану. Добитница је „Златне значке" за допринос култури Србије, као и других репортерских и књижевних признања у земљи и иностранству. Поред бројних новинских текстова, објавила је до сада, пет књига: збирку поезије „Плашљива реч" (1999), роман „Излет из тврђаве" (2002), збирку прича из Србије „Мудрост из бачије" (2013), као и допуњено реиздање „Плашљиве речи" 2019. Последња је роман „Ветрушка које опет има" (2021), који је на Сајму књига у Београду, привукао пажњу причом о јунаку, који се после тридесет успешних година, у наизглед много срећнијој земљи, враћа једне ноћи, изненадно у родни Београд. Ауторка најављује наставак ове приче.

На првом међународном фестивалу поезије у Београду, жири предвођен америчким писцима, доделио је Никићевој главну награду „Златну Викторију", за песму „Пад". Добитник је и „Златног срца", признања за репортажну причу из региона 2014. године. На фестивалу писаца света „Поетске стазе мира" у Црној Гори 2019. у Парламенту на Цетињу, уручена јој је златна медаља за прегалаштво и повезивање писаца, а песма „Из вечног врта", увршћена је тада у светски зборник. Песма „Теткин сплав", ушла је у антологију хаику поезије у 2020. године у Токију, док се песма посвећена страдању Срба , Јевреја и Рома у Београду, у Другом светском рату, 2021. године, нашла на насловној страни антологије посвећене овој теми.

За претходни роман и приче о нашим судбинама и приликама, примила је златну статуу „Божанствена жена", за унапређење стваралаштва жена у региону 2020. године, као и велико признање АСКД „Вилхелмина Мина Караџић" из Беча. Рођена је у Београду и завршила је светску књижевност.

„И за путовања је потребно имати дара", каже пословица, а томе сведочи и новинарка Мирјана Никић, која је од детињства с породицом почела да крстари светом. Да лакше отвори врата далеких предела, помогле су јој и студије светске књижевности, а када је завршила факултет, развио се и таленат да све што види и доживи пренесе репортерски и подели са читаоцима „Политике".

Њена нова књига „У џунгли богова", чији је издавач „Медија сфера", пуна је одабраних путописа у којима ауторка сликовито преноси своје утиске са Кубе, Балија, Малдива, из Сингапура, Мелбурна, Марока... А ту је и прича из Сремачког Тајланда, односно Карловачког дунавца, јер у Србији коју је обишла уздуж и попреко увек открива нешто ново. Промоција књиге, која је наслов добила по истоименом називу Мирјаниног путописа са Балија, уприличена је у галерији „Никола Радошевић", чији је директор Владимир Кулашевић подсетио да ауторка и у овај простор увек доноси лепоту и тајанственост путовања.

Дијана Ивановић је, између осталог, написала у рецензији: „Писати о тако другачијим световима пуним магије којом их је природа обдарила, као што су Куба, Малдиви или Бали, нужно значи одбацити своје светоназоре и дозволити метафизици, парадоксу и апсурду да својим често самоуређујућим хаосом испуне пишчев доживљај, закључила је Ивановићева.

Догађај је реализован у сарадњи Привредне коморе Србије, Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије и Алта банке, уз подршку Генералног конзулата Републике Србије у Минхену, као и компаније ECO Green Energy BGC, који су својим ангажовањем допринели организацији ове трибине.

Организатори догађаја у Баварској били су истакнути представници српске дијаспоре Срђан Матејевић и Владимир Вања Николић.

Трибина је била веома посећена и успешно организована, уз присуство великог броја привредника и чланова српске заједнице. Током програма публика је показала велико интересовање, активно учествујући у дискусији и постављајући питања панелистима.

Скуп је отворио модератор Властимир Видић, који је поздравио присутне представнике институција, привреде и српске заједнице у Минхену.

У уводном делу обратио се генерални конзул Републике Србије у Минхену, Божидар Вучуровић, који је истакао значај јачања веза између матице и дијаспоре, као и важност подршке иницијативама које доприносе економском повезивању.

Учесницима су се потом обратили представници институција Републике Србије. Директорка Сектора за предузетништво Привредне коморе Србије, Бранислава Симанић, представила је програме подршке намењене предузетницима и инвеститорима из дијаспоре, укључујући финансијске подстицаје и могућности улагања у Србији.

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Владимир Кокановић, говорио је о значају институционалне подршке и директне комуникације са нашим људима у иностранству, наглашавајући потребу за континуираним дијалогом и повезивањем.

У свом обраћању учесницима организатори Срђан Матејевић и Владимир Николић истакли су значај умрежавања матице и дијаспоре, не само у културнмом и идентитетском смислу него и на пољу привреде, те су се из тог разлога ангажовали како би се одржала трибина у Минхену и пружила дијаспори валидне информације из прве руке.

У оквиру панела учествовали су и представници Алта банке – Данијела Крстонић и Ђорђе Ширца, који су представили улогу банке као партнера у реализацији пројеката и подршци инвестиционим иницијативама дијаспоре.

Током трибине разговарано је о кључним темама за српску дијаспору, укључујући могућности инвестирања у Србији, унапређење пословне сарадње, као и конкретне механизме институционалне подршке предузетницима у расејању.

Кампања "Заједно за дијаспору" усмерена је на јачање економских веза и стварање стабилног и поузданог оквира за улагања, са посебним фокусом на мала и средња предузећа, извозни потенцијал и ИТ сектор.

У оквиру кампање одржани су и сусрети са дијаспором у Штутгарту и Цириху, са циљем даљег повезивања српских привредника и јачања економских односа са матицом.

Организатори истичу да овакви скупови потврђују велико интересовање дијаспоре за улагања и сарадњу, као и спремност да се кроз конкретне иницијативе додатно унапреде економске везе Србије и њених грађана у иностранству.

Обраћајући се присутнима, Кокановић је истакао да је обавеза сваке одговорне генерације да чува културу сећања и да са дубоким поштовањем негује успомену на невино страдале.

Посебно је наглашен значај чињенице да је сећање на НАТО агресију по први пут обележено и у Паризу, чиме је послата јасна порука јединства српског народа и непоколебљиве решености да се истина о страдању сачува од заборава.

Окупљање Срба у Француској поводом овако важног датума потврдило је снагу веза између матице и расејања, али и зрелост националне свести која не дозвољава да жртве буду потиснуте, нити да историјско памћење ослаби. Управо у томе лежи посебна вредност овог скупа — у саборности, у поштовању према жртвама и у чврстој одлуци да се достојанствено чува истина о једном од најтежих периода у савременој историји српског народа.

Прво обележавање сећања на НАТО агресију у Паризу представља догађај од посебног значаја, не само за Србе у Француској, већ и за целокупан српски народ, јер потврђује да национално памћење нема границе и да је заједничка обавеза свих нас да чувамо успомену на страдале, истину о њиховој жртви и достојанство сопствене историје.

Свечани пријем је водио академик проф. др Велибор Стевић, председник СКАИН, изразивши задовољство пријемом нових чланица Академије, које су пред присутнима положиле заклетву.

Обраћајући се присутнима, Анђа Шушић се захвалила на предлогу да постане члан СКАИН ментору и председнику, и истакла да ће својим радом и залагањем, допринети успешности ове значајне институције, са дугогогодишњом традицијом.

Професорка Матић, образлажући свој предлог да Радмила Сатарић буде примљена у СКАИН, између осталог, нагласила је:

„Као професор књижевности постизала је запажене резултате, заједно са својим ученицима, на различитим такмичењима и реализовала многобројне пројекте, који подстичу културу говора, развијају љубав према српском језику и књижевности, обраћајући посебну пажњу на развој и подстицање талената код ученика, што може само едукован и посвећен педагошки радник.

Осим што пише романе, песме и драме, Радмила Сатарић је изнедрила научна дела у којима је на врло сликовит и уметнички разноврстан начин, представила јавности, из једног сасвим новог угла, наше научнике Михајла Пупина, Милеву Марић Ајнштајн и Николу Теслу. Њен супруг, академик проф. др Миљко Сатарић, угледни је члан САНУ у Београду, при Одељењу за математику, физику и гео-науке, од 2009. године. Професор Радмила Сатарић је мајка два успешна, факултетски образована сина, са којима је објавила још једну значајну књигу ”Никола Тесла кроз есеје”, која ће 28. марта 2026. године, у Заједници српских клубова у 18 сати, бити промовисана у Бечу.

Из свега наведеног и из њене богате радне и професионалне биографије, видимо да је реч о једном ретком профилу успешне жене, која је оставила и даље оставља траг на нашем књижевном небу. Радмила Сатарић је личност склона пријатним релацијама у пословности, пријатељству. Сарадња са њом на том нивоу, подразумева висок степен културе, одговорности и систематичности. Хуманизам је њена основна особина и из тих разлога ствара своја књижевна дела, којима обогаћује цивилизацијску културну баштину. Стога су ликови у њеним делима грандиозне карактерне фигуре које се издвајају својим високим моралним карактеристикама“, закључила је Матићева.

У инспиративној беседи, Радмила Сатарић, уз речи захвалности, између осталог, је подвукла:

„Осећам се узвишено у овом церемонијалном часу потврде мојих прегнућа, целокупног мог рада и верификације вредности моје комплетне личности. Имам утисак да у овом моменту читам виртуозне речи књижевне уметности, чујем најлепше музичке композиције, видим фантастичне уметничке слике, уочавам научне радове највиших вредности и да личности изврсне пословности представљају своја достигнућа… У свечаности узвишене атмосфере множе се изванредне мисли, утисци, обавезности, па и сопствене упитаности колико сам као личност допринела да припадам овако вредним круговима... Већ је мој рани однос према чаробности библиотеке наслутио да ћу у Канади креативно учествовати у граду Едмонтону, у оснивању српске библиотеке Вук Стефановић Караџић при српској цркви ”Свети Сава”, за шта сам добила захвалницу Иницијативног одбора за оснивање библиотеке... Хвала инспирацији што сам ја данас лауреат на овој дивној свечаности у СКАИН-а. Осећам се у овом часу веома захвална Српској краљевској академији иновационих наука, свима Вама, поштовани академици, и обавезна још и више да оправдам ваше поверење“, закључила је проф. Радмила Сатарић.

Професорка Светлана Матић је говорила о књизи „Хероина живота Милева Марић Ајнштајн“ која прати и истоимену изложбу о првој српској математичарки и физичарки, која је задивила свет, а ипак остала у сенци свог супруга Алберта Ајнштајна. Ауторка се залаже да се Милеви Марић пстхумно додела диплома на циришком Политехничком универзитету и Нобелова награда, јер је била коаутор свих Ајнштајнових проналазака. Ова изложба ће бити уприличена 16. априла 2026. године у Српској академији наука и уметности Огранак САНУ у Новом Саду, у Улици Николе Пашића 6.

Након свечаног отварања изложбе, уз богату закуску, фотографисање и размену идеја, дружење је настављено до касних вечерњих сати, уз присуство бројних угледних личности из света културе и науке.

Изложба, коју Министарство спољних послова Србије реализује у сарадњи са Археолошким институтом Србије и Градом Трстом, сведочи о богатом римском наслеђу на простору Србије и његовом значају за европску културну баштину.

Министар Ђурић је истакао да Србија и Италија имају изузетно добре реципрочне односе и да су на историјском максимуму. Он је изјавио да се наша земља поноси бројним споменицима на сопственој територији из римског периода, а такође и дубоким утицајем римског права на српски правни систем, који се огледа у историјским документима, као што је Номоканон и Душанов законик.

Осврнуо се и на обележавање 1700 година од Миланског едикта. Министар Ђурић је говорио и о данашњој сарадњи са Италијом и открио да су односи двеју земаља изузетно добри, уз уверење да ће се наставити њихов даљи развој у свим областима. Истакао је да је град Трст представљао некадашњи прозор у западни свет, у историји српског народа, а да је данас важна капија за будуће заједничке пројекте. За српску заједницу у Трсту је рекао да је снажан мост између двеју земаља, као и важан потенцијал за даље повезивање.

„Царско величанство не треба да се ослања само на оружје, већ и на закон", цитирајући латинску мисао министар Ђурић је завршио своје обраћање присутнима. На свечаном отварању изложбе говорио је и градоначелник Трста Роберто Дипијаца, који је шефу српске дипломатије уручио Плакету града Трста.

Свечаној инаугурацији изложбе, присуствовали су представници Народне скупштине Републике Србије, Српске православне цркве, Града Трста, италијанских институција, као и српске заједнице у Трсту.

Као домаћин значајног догађаја, присутне је поздравио генерални конзул Републике Србије у Трсту Немања Секицки, истакавши да је веома почаствован и поносан што је организована ова изложба, која потврђује постојање историјских и дубоких корена између два народа.

"Након ових открића и ја се осећам помало као Римљанин, а надам се да се и ви помало осећате као Срби, окружени овим прелепим палатама које су саградили Срби који су живели у Трсту пре отприлике три века. Организација ове изложбе је била могућа захваљујући дубоком пријатељству и поштовању од стране представника власти Града Трста, градоначелника Роберта Дипјаце и одговорног у сектору који се бави културом и туризмом, господином Ђорђом Росијем. Надам се да сам био добар домаћин и да сам вам свима пружио пријатан културни угођај у жељи да учиним Ваш боравак у Трсту што пријатнијим.

Српски студенти који се усавршавају у Трсту захваљујући сарадњи између конзулата и италијанских институција које им обезбеђују стипендију, учиниће овај моменат још пријатнијим једном кратком музичком изведбом.

Захваљујем вам на времену које сте посветили нашој изложби, која ће остати отворена још два месеца, али и зато што смо заједно прославили тридесетогодишњицу Централно европске иницијативе, велике платформе за сарадњу и дијалог између народа, која, у овом, светски посебно тешком моменту, може понудити важна и добра решења", рекао је, између осталог, генерални конзул Републике Србије у Трсту.

Изложба „Путевима римских императора" у Градском музеју Сарторио биће отворена за посетиоце наредна два месеца.

Како се наводи у саопштењу жирија, министар Ђорђе Милићевић својим радом и достојношћу доприноси угледу ове вредне награде.

Велика је част стати у ред досадашњих добитника награде која носи име капетана Мише Анастасијевића – човека који је својим радом, визијом и одговорношћу према народу показао шта значи градити, повезивати и јачати Србију, рекао је министар Милићевић на свечаној додели признања у Галерији Матице српске у Новом Саду.

Добитници награде су људи који су својим радом, трудом и личним залагањем Србију наставили мисију коју је започео капетан Миша Анастасијевић. Међу досадашњим добитницима су Александар Вучић, Ивица Дачић, Милош Вучевић, Ана Брнанић, патријарх српски Порфирије, Милован Бојић, Жарко Мићин и многи други.

Министар Ђорђе Милићевић је нагласио да награду доживљава као наставак те мисије – мисије повезивања нашег народа, без обзира где он живи, и јачања веза које су темељ наше будућности и додао да посебну тежину овој свечаности даје чињеница да се налазимо у Матици српској, једној од најважнијих институција нашег народа, која двеста година представља стуб нашег културног, националног и духовног окупљања.

Радионице је водила Ива Таталовић, академски иконописац и предавач, уметница која се дуги низ година бави иконописом и проучавањем византијске уметничке традиције. Кроз разговор и практичан рад ученици су имали прилику да се упознају са основама иконописа – симболиком боја, значењем светитељских ликова и традиционалним техникама израде иконе.

Посебно интересовање изазвала је древна техника сликања темпером од јајета, која се вековима користи у православном иконопису. У овој техници природни пигменти се мешају са жуманцетом и водом, чиме се добијају постојане и светлосне боје које иконама дају њихову препознатљиву лепоту и дубину.

Прва радионица одржана је 6. марта у Трсту, у Српској допунској школи „Јован Милетић". Учествовало је седам ученика, ђака учитељица Слађане Марковић и Данијеле Јанковић. Радионици је присуствовао и парох тршћански, протојереј-ставрофор Рашко Радовић, који је поздравио ученике и подржао овај леп културно-образовни догађај.

7. марта радионица је настављена у Удинама, у Српској допунској школи „Свети Стефан Бранковић Нови". На радионици је учествовало 30 ученика, ђака учитељице Данијеле Јанковић. У топлој и подстицајној атмосфери ученици су са великим интересовањем пратили објашњења и активно учествовали у раду. Многима је ово био први сусрет са иконописом, али су показали изузетну радозналост, стрпљење и креативност. Кроз уметнички рад ученици су се упознали са духовним значењем иконе и њеним местом у православној традицији.

Завршна радионица одржана је 8. марта у Вићенци, у новом парохијском центру Српске православне црквене општине при цркви Светог Луке. У поподневним часовима окупило се више од 80 ученика са осам наставних места Српске допунске школе „Свети Сава" – из Вићенце, Скија, Бусоленга, Басана дел Грапе, Валдања, Арзињана и Алонтеа. Ученици су дошли у пратњи својих учитељица Магдалене Доневски, Јасмине Стојковић и Драгане Пречанице. Домаћини су били протојереј Далибор Ђукић и председник црквене општине Живомир Илић.Током радионица ученици су имали прилику да „оживе" ликове великих православних светитеља – Светог Саве, Светог Луке, Светог Спиридона и Свете Петке – упознајући се истовремено са њиховим значајем у духовној и културној традицији српског народа.

На крају радионица ученицима су уручене дипломе као знак пажње и признање за труд, креативност и учешће у овом посебном уметничком искуству.

Кроз заједнички рад, дружење и уметничко стваралаштво ученици су не само развијали своје ликовне способности, већ су се још снажније повезали са духовним и културним наслеђем свог народа. На тај начин показали су да управо они постају нове генерације које са поносом чувају традицију – истински млади чувари традиције.

Састанку је присуствовао Константин Добриловић, дугогодишњи политички активиста и кандидат за посланика у бриселском парламенту и проф. Светлана Матић.

У пријатељском разговору, размењени су погледи на актуелне политичке прилике у свету. Било је речи и о статусу српске мањине у Аустрији, као и учешћу Срба у политичком животу у Аустрији, који имају право гласа. Драган Станојевић се захвалио Слободарској партији што разуме потребе Срба, који живе на овим просторима већ пет векова. Позвао је своје колеге посланике, да посете Одбор за дијаспору и Србе у региону.
 
Истог дана, председник Одбора је разговарао са представницима Управног одбора Заједнице српских клубова у Бечу, која постоји већ педесет година у алпској престоници, а чине је једанаест српских клубова и удружења. У разговору, који се односио на сва отворена питања, културне манифестације и активности, учествовали су: Радмила Максимовић, председница Заједнице српских клубова и КУД-а "Бранко Радичевић", Борислав Капетановић, кореограф, проф. Светлана Матић, председница АСКД "Вилхелмина Мина Караџић", Синиша Максимовић и Горан Ђурђевић Шиља, заменик председника Заједнице српских клубова, председник и уметнички руководилац Културног и спортског друштва "Борислав Бора Станковић".
 
У суботу 7. марта, Драган Станојевић је отворио манифестацију обележавања 170 година од рођења Николе Тесле, које је започето у Народној скупштини Републике Србије, Свечаном академијом 26. фебруара 2026. године.

Ову културну манифестацију је организовало АСКД "Вилхелмина Мина Караџић" у Бечу.

Обраћајући се присутнима, уз присуство представника дипломатског кора, привредника и културних посленика, Станојевић је, између осталог, обавештавајући присутне о досадашњим активностима Одбора, на чијем је челу, подвукао да су врата Одбора за дијаспору, отворена за разматрање сваког конструктивног предлога наших људи, који живе у милионском српском расејању и да су добродошли у највиши Дом српског народа.

Нагласио да је иницијатива за проглашење 2026. године Теслином годином Теслиног народа, потекла на седници Одбора за дијаспору и Србе у региону.

Поздравио је присутне, захвалио се проф. Светлани Матић на позиву и пожелео АСКД "Вилхелмина Мина Караџић"  много успеха у будућем раду.