Дела српских уметника у Милану

У оквиру дводневне презентације српске уметности у галерији Арте Реале, у Милану, италијанској публици су се представили и ствараоци из Мађарске, Милан Ђурић и Драган Јаковљевић. Општи утисак након представљања српског стваралаштва из Србије, Румуније, Чешке Републике и Мађарске је да се слика о Србима постепено мења.

Прилика за представљање у Милану, какву сваки стваралац потајно прижељкује, пружила се српским уметницима из Мађарске - сликару Милану Ђурићу и писцу Драгану Јаковљевићу. Они су посредством Министартва вера и дијаспоре Србије и Уметничке групе Арте, гостовали у престижној миланској галерији Арте реале. Овај храм културе смештен је у најстрожем центру града који је културно, научно, модно и привредно средиште Италије и тог дела Европе, што је у великој мери утицало да презентација новије српске уметности буде веома посећена и запажена у италијанској јавности.

Мултимедијалну манифестацију која је на ефектан начин Италијанима представила српске актуелне ликовне и књижевне домете, отворио је  23. новембра министар вера и дијаспоре Републике Србије Срђан Срећковић. Прве вечери посетиоци галерије Арте реале имали су прилику да виде дела водећих српских сликара попут Миће Поповића, Оље Ивањицки и Љубице-Цуце Сокић, а међу њима се одлуком селектора нашао и један сегмент ликовног стваралаштва Милана Ђурића. Реч је о његовом делу Пиле, које су професори познатог уметничког универзитета Брера, приликом селекције оценили вредним да буде изложено у Милану. Вема строгу селекцију задовољило је свега неколико српских сликара, углавном из уметничке групе Арте.

"Велика је част када се ваше дело нађе поред слика уметника какви су Мића Поповић или Љубица-Цуца Сокић, што се мени десило у Милану. Признајем да сам се прибојавао да ли ћу задовољити критеријуме италијанског селектора са Универзитета Брера, за кога су ми у галерији Арте Реале рекли да је врло строг. Моја бојазан је тим вила већа, јер ја у свом стваралачком чину не размишљам о томе како да се допаднем криричарима или публици, већ се трудим да што верније представим мотиве које желим. Међутим, десило се да је мој рад високо оцењен од стране критичара, што ме чини срећним и мотивише да и даље радим несмањеним интензитетом", рекао је Милан Ђурић.

Отварање изложбе је у великој мери својим организаторским умећем и истанчаним осећајем за прожимање различитих уметничких садржаја, обликовао државни секретар у Министарству вера и дијаспоре Србије Миодраг Јакшић. Тако су уметничкој вечери особени печат дали и наступ џез квартета Мирковић и неколико песника, казивањем својих стихова на српском и италијанском језику.

Књижевни део манифестације у Милану настављен је сутрадан, наступом неколико истакнутих српских књижевника из Србије, Румуније, Чешке Републике и Мађарске. Публици се том приликом представио и будимпештански писац и песник Драган Јаковљевић, са неколико сегмената свог новијег књижевног опуса. Он је присутнима пренео поздраве редакције СНН-а у којој је запослен, споменуо је рад Удружења уметника „Круг" чији је активни члан, а евоцирао је и успомене на своје прве сусрете са неким од српских светиња у Мађарској, којима је посветио поједина своја песничка остварења. Публика их је, у Јаковљевићевој интерпретацији, слушала са великим интересовањем и видним емотивним набојем, што су потврдили и бурни аплаузи после читања његових песама и записа. Тако је италијанска и српска публика у Милану имала прилике да, пре свега кроз његову поезију, упозна и на посредан начин доживи трагове српске културе и духовности у Мађарској.

"До сада сам учествовао на много књижевних вечери у Мађарској, Србији и другим земљама, али је ово гостовање у Милану по много чему оставило најснажнији утисак на мене. Вероватно и због тога што сам овога пута био у прилици да пред страном публиком покушам да утичем на мењање не баш сјајног имиџа који нам је последњих деценија наметнут на западу. Мислим да су култура и уметност, уз науку и спорт, поља на којима се тај имиџ на најделотворнији начин може променити. Интересовање које је у Италији владало за наше представљање, говори да је њихова публика жељна да о Србима чује и нешто ново, другачије од онога што јој се до недавно нудило на ТВ екранима. Ми смо се потрудили да им дамо једну другачију, рекао бих аутентичну слику о нашем народу, његовој култури и уметности и драго ми је што видим да су је они са задовољством прихватили", каже Драган Јаковљевић.

Двојица наших уметника су, заједно са координаторком Културног и документационог центра Срба у Мађарској, Дианом Ђурић, боравак у Италији искористили су и да се упознају са актуелним приликама у уметничком животу најразвијенијег италијанског града. У културни миље Милана у великој мери их је упутила позната италијанска сликарка Светлана Николић, иначе власница галерије Арте Реале (интервју са њом објављујемо у једном од наредних бројева СНН-а). Гости из Будимпеште понудили су госпођи Николић да приликом предстојеће европске турнеје приреди изложбу својих слика у галерији Српског културног центра у Будимпешти, што је она и прихватила. То значи да постоји могућност да већ следеће године уметнички дах Милана, преко слика Светлане Николић, осети и будимпештанска Нађмезе улица.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 29. септембар 2024.
12° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи