Сећање на Миљковића

Поводом педесетогодишњице смрти српског песника Бранка Миљковића, у Српском културном центру у Загребу, одржано је књижевно вече посвећено прерано отишлом песнику и преводиоцу поезије.

У Загребу, у Српском културном друштву "Просвјета" је одржано књижевно вече посвећено српском песнику Бранку Миљковићу, као спомен на педесету годишњицу његове трагичне смрти у Загребу 1961. године.

На скупу, који је организовала Централна библиотека Срба у Хрватској, говорили су Тонко Мароевић, загребачки академик и критичар и Михајло Пантић, књижевник и професор београдског Филолошког факултета, који је Миљковића назвао једним од најбољих српских песника средине прошлог века.

"Миљковић, који је један од најбољих песника средине прошлог века, свакако би се бар с десет песама кандидовао за златну књигу српске поезије", рекао је Пантић.

Он је казао да је Миљковић мајсторски користио књижевни језик, иако је био из Ниша, наводећи да је сам песник једном рекао да чим проговори, одмах знају одакле долази.

Пантић је подсетио на Миљковићев симболизам, наводећи да сваке године изађе нека књига или студија о њему.

"Својим студентима који имају по двдесет три године кажем, ето Миљковић је у вашим годинама имао четири књиге сабраних дела, а то нису биле мале свешчице", рекао је Пантић.

Говорећи о утицају Миљковића на наредне генерације песника академик Мароевић је истакао да је Миљковић у Загребу добро примљен и да се дружио с тамошњим песницима.

"Било би погрешно видети у Миљковићевом делу само мисаоност, јер је у своје песме уносио и осећање митологије и завичаја", рекао је Мароевић и додао да се и "данас радо греје на ватри његове поезије".

У уводном излагању о животу и делу овог великог српског песника, др Велимир Секулић је истакао да се Миљковић, који је умро у двадесет седмој години, за девет година књижевног стваралаштва развио у великог песника обимног опуса, али и значајног певодиоца поезије.

Бранко Миљковић је рођен у Нишу 1934. године, а са деветнаест година је прешао на студије у Београд, где пише песме, есеје и критике, а бавио се и превођењем руских и француских песника. Добио је Октобарску награду Београда 1960. године за збирку "Ватра и ништа", а крајем те године одлази у Загреб.

Миљковић је у ноћи 12. фебруара 1961. године пронађен обешен о дрво у једном парку у центру Загреба, а према званичној верзији извршио је самоубиство.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 29. септембар 2024.
13° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи