Веће могућности за извоз у САД

Михаило Весовић, потпредседник Привредне коморе Србије изјавио је да српска привреда недовољно користи могућност бесцаринског извоза у САД, иако је америчко тржиште заинтересовано за веће и значајније набавке робе из наше земље.

"Перспективне области за сарадњу Србије и САД су банкарство, енергетика, телекомуникације, инфраструктура, туризам и индустријска сарадња, пре свега у домену високих технологија", истакао је он.

Весовић је поводом дозвољавања преференцијалног режима извоза Србије у САД, казао да пут до америчких потрошача могу наћи и домаћи производи попут органске хране, минералне воде и текстила.

Он је додао да би у већим количинама на тржиште САД могли да буду пласирани производи металске и машинске, прехрамбене, као и једног дела војне индустрије.

Атрактивни за пласман на америчко тржиште су и производи од каучука, обојени метал, поврће и воће, муниција и њени делови, специјалне машине за поједине индустријске гране, одећа, нафта и нафтни деривати, казао је Весовић.

Он је подсетио да је Барак Обама, председник САД, потписивањем трговинских споразума 21. октобра, потврдио одлуке Сената и Конгреса, чиме је ГСП (Generalized System of Preferences) статус враћен свим земљама које су поседовале овај трговински преференцијал, укључујући и Србију.

"Преференцијална трговина подразумева да се у САД могу извозити производи из више од сто четрдесет земаља, укључујући Србију, без царина или са минималном царином", указао је Весовић.

Он је објаснио да се бесцарински извоз односи на највећи број индустријских и пољопривредних производа, са изузетком већине текстилних производа, одеће и обуће, сатова, ручног путног прибора, радних рукавица, кожне одеће, челика и производа, стакла и производа и производа електронике.

"Осим тога, роба треба да задовољи и критеријум порекла, односно мора да буде произведена у Србији са најмање тридесет пет одсто вредности и да буде директно испоручена из Србије", додао је Весовић.

Он је подсетио да је ова повластица била укинута 1. јануара свим земљама које су имале статус најповлашћеније нације (МФН статус), услед глобалне економске кризе.

"У међувремену, сва роба која се извозила из Србије у САД, а која је била на листи преференцијала, извозила се са три одсто царине, уз обавезу да САД ретроактивно изврше поврат новца због разлике у царини", казао је Весовић.

Он је истакао да су многобројни разлози што српска привреда није довољно искористила ту трговинску повластицу.

"Један од њих је да производи који представљају потенцијал српског извоза нису на листи ГСП система, разлог свакако јесте и недовољна количина робе у захтеваном континуитету, као и структура извоза, у којем су слабо заступљени готови производи и преовлађују сировине", рекао је Весовић.

"У сваком случају, оно што недостаје јесте стратегија Републике Србије ради унапређења привредне сарадње са САД, које су нам и важан политички партнер", нагласио је Весовић.

Према његовим речима, да би се остварио овакав пласман робе, неопходан је добар маркетинг, формирање националног дистрибутивног центра и повезивање са компанијама које у свом саставу имају линије мегамаркета.

"Пракса је показала да је тржиште САД заинтересовано за веће и значајније набавке робе из Србије, под условом да наша преузећа обезбеде стабилне веће количине робе, рокове испоруке, дизајн и стандард прилагођен захтевима америчког тржишта", казао је Весовић.

Он је додао да се ради о тракторима, ауто-деловима, деловима машина, алатним машинама, ручним алатима, емајлираном посуђу, кристалу, намештају, прехрамбеним производима, посебно "здравој храни", текстилу, одећи, обући, производима црне и обојене металургије...

"ПКС покушава да кроз различите форме едукације охрабри чланове српске пословне јавности за извоз на тржиште Америке", истакао је Весовић, напомињући да се листа царинских преференцијала може добити у Одбору за економске односе са иностранством ПКС.