Уметност средњовековне Србије у Атини

Као и у Византији, средњи век у Србији обележен је снажним везама и сагласјем државе и цркве. Владари, властела и црквени великодостојници подизали су цркве, за које су поручивали иконе и богослужбене предмете. Резултат живе ктиторске активности су врхунска остварења уметности, како она византијског културног круга, тако и дела настала под утицајем Запада.

Избор експоната и концепт изложбе, чији основни сегменти носе наслове: Династија Немањића, Владари, Српска уметност XIII века и Српска уметност XIV века, резултат су динамичне сарадње стручњака два музеја. Одабраним експонатима у оквиру поставке Уметност средњовековне Србије посебно ће бити наглашена специфичности уметности која се развијала на овим просторима као и улога династије Немањића у успону српске државе и уметности.

Сегменти изложбе посвећени Немањићима презентују њихове портрете на копијама фресака, дела пореклом из њихових задужбина и предмете који су припадали српским владарима. Представе владара на фескама указивале су на порекло и легитимност власти и истицале њихову улогу ктитора. Пoсeтиoци излoжбe имaћe прилику дa видe фреске из Студенице, Милешеве, Богородице Љевишке и Грачанице, уз посебно истицање представа Св. Симеона Немање и Св. Саве.

Међу делима из задужбина Стефана Немање истичу се четири плочице израђене у техници ћелијастог емаља на злату из Манастира Хиландара (XI век) и Иконица Богородице од стеатита из Богородичине цркве у Куршумлији (XII- XIII век). Накит и остали предмети који носе натписе са именима, титулама и хералдичким симболима наглашавали су политички положај владара и властеле, њихову моћ и богатство. Посетиоци ће тако бити у прилици да виде српски владарски накит, израђен у злату: Прстен српског краљевића Радослава из 1219-20, Прстен српске краљице Теодоре (пре 1322) и Запон хумског кнеза Петра (1222-28). Поред тога овом приликом биће изложен и тањир цара Душана из 1345-55 са натписом и представом двоглавог орла.

Сегменти изложбе посвећени српској уметности XIII и XIV века илуструју врхунце српског и византијског иконописа и монументалног сликарства. Међу иконама се, као ремек дело, издваја Двојна икона Богородице Одигитрије, са сребрним оковом из Богородице Перивлепте у Охриду (трећа четвртина XIV века). Овај сегмент употпуњују у копије фресака из Милешеве, Сопоћана, Краљеве цркве у Студеници и Грачанице.

За разлику од зидног сликарства и икона, који припадају уметности Византије и њеног културног круга, дела примењене уметности средњовековне Србије представљају, уз присуство импорта, спој елемената византијског и западњачког порекла. Ова културолошка појава биће представљена уз помоћ богослужбених и других предмета култне намене, међу којима посебно место заузимају делови Хороса краља Вукашина из Марковог Манастира (1365-71).

Захваљујући пажљиво одабраним експонатима који се чувају у збиркама Народног музеја у Београду, посетиоци Визaнтиjскoг музeja и изложбе Уметност средњовековне Србије бићe у прилици дa сe у непосредном контакту са ремек делима средњовековен Србије ближе упознају са тековинама и наслеђем средњовековне Србије.

У реализацији изложбе Уметност средњовековне Србије учествовао је велики број појединаца који су учинили све како би наше културна баштина била представљена иуностраној публици. Помоћ у реализацији изложбе пружила је амбасада Републике Србије у Атини, Министарство спољних послова, Министарство унутрашљих послова и Министарство културе и информисања Републике Србије.