Срби у Бергену

У норвешком граду Бергену и околини, по незваничним подацима живи око 400 Срба. Неки од њих сe окупљају у Друштву Срба и пријатеља Србије, које је овог маја прославило јубилеј - пет година постојања. Друштво промовише вредности и културу српског народа, организује гостовања наших уметника, као и школу српског језика и музике за децу.

Друштво Срба и пријатеља Србије окупља људе са запада Норвешке, како Србе, тако и људе других нација који су на неки начин повезани са српским народом. Јубилеј, пет година рада, је био повод да за Програм за дијаспору РТС, подпредседница друштва, Добрила Радуловић представи рад и активности друштва.

Колико чланова броји друштво и на који начин сте организовани?

Од оснивања 2008. до данас увећали смо чланство. Данас друштво има преко 100 одраслих чланова и око 60-оро деце, а на почетку нас је било 40-оро. Друштво је регистровано као аполитична, непрофитна организација и од норвешке државе добијамо финансијску помоћ (око 1000 еура годишње). Друштвом управља одбор састављен од 9 чланова. Као што и име друштва каже, били смо и остаћемо отворени за припаднике свих нација и религија који поштују Србију, желе да се друже и имају интересовања за наше активности.

Којим видовима активности се бави друштво?

Поред организације културних догађаја, веома смо поносни што смо до сада реализовали неколико хуманитарних акција помоћи угроженима у Србији, од школе погођене земљотресом до недавних акција прикупљања новца за трансплантације. Нова пошиљка медицинских уређаја је спремна и надамо се да ће наши чланови успети да заједничком акцијом обезбеде транспорт.

Нашим сународницима који одлуче да наставе живот у Норвешкој, пружамо неопходне информације и помажемо саветима и подршком, а велику захвалност дугујемо нашим норвешким пријатељима, који са пуно ентузијазма предтављају нас и Србију у позитивном светлу.

Морамо се похвалити да је баскет ентузијаста све више. Наша кошаркашка екипа Отписани је први пут учествовала на Кошаркаском првенству српске дијаспоре у Стокхолму и освојила пехар за фер плеј.

На који начин чувате српско наслеђе и културу?

Наши млади чланови са великим задовољством похађају школу српског језика, школу гитаре, слушају духовну музику у извођењу нашех црквеног хора, присуствују позоришним представама и концертима и тако негују везу са Србијом и Балканом.

До сада смо угостили неколико глумаца и музичара из Србије - Раду Ђуричин, Вјеру Мујовић, Александра Срећковића, а за Васкрс гитарски трио Старчевић (Балканске жице). Та гостовања остављају посебан утисак на нашу децу која су углавном рођена овде. Трудимо се да одаберемо праве садржаје и вредности и да им пренесемо делић српске културе у којој смо ми одрасли.

Поред гостовања, организујемо и концерте које изводе чланови нашег друштва. Имамо срећу да у Бергену живе професионални музичари - Марко Ердевички професор класичне гитаре, Милица Тосков, професор виолончела, а недавно су нам се прикључили и брачни пар Кадовић- Марија, харфисткиња и Данило који свира хорну у Бергенској филхармонији.

Да ли су српска деца у Бергену заинтересована да уче матерњи језик?

Да, свакако. Једна од најважнијх активности је управо школа српског језика за школску и предшколску децу. Учитељи успевају да мотивишу децу да долазе сваке суботе у школу, и на занимљив и разноврстан начин уче децу, припремају приредбе и представе поводом Светог Саве, Васкрса, Божића, завршетка школске године....

Рад је заснован на програму Министарства дијаспоре постављеном на њиховом сајту, а онима који не могу да стигну до школе омогућено је онлајн учење.

Да ли Норвежани показују интересовање за Србију?

Поред наше деце, велико интересовање и ентузијазам показују и наши норвешки пријатељи који имају жељу да науче српски језик. Један од њих Richard Exelby који је недавно организивао екскурзију норвешке деце у Србију, тако да су видели Опленац, манастир Враћевшницу, Норвешку кућу у Горњем Милановцу и многе друге културне и туристичке знаменитости. Колико нам је привржен говори и то што је због његове интервенције, односно писама упућеним организаторима, одложена организација изложбе у Ослу о интернирцима у Другом светском рату, где су све етничке групе поменуте, а само српски народ сврстан под Југословене, а чинили су 90 одсто заробљеника.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 29. септембар 2024.
13° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи