Фолклорна баштина Балкана у Адоњу

Централни догађај манифестације била је промоција књиге историчара Милана Дујмова "Историја Срба у Адоњу", која на занимљив начин говори о историјату наших сународника у овом месту. Они су, упркос својој малобројности, оставили дубоке историјске трагове у том делу Мађарске.

Представљајући свој научни рад, Милан Дујмов је рекао да је присуство српског становништва у Адоњу забележено још средином 16. века, у доба Османлија, и подсетио да су управо овде чуване неке од највећих светиња српског народа.

"Током истраживачког рада пронашли смо врло важан податак да су овде у Адоњу, приликом сеобе, почивале мошти деспота Стевана Штиљановића, које се данас налазе у Саборној цркви у Београду. Он је, као што знамо, био заповедник града Шиклоша 1515. године, када је и умро. Убрзо га је Српска православна црква прогласила за светитеља", рекао је, поред осталог, Дујмов.

Председник Самоуправе Срба у Мађарској Љубомир Алексов мисли да је велики резултат новоформиране самоуправе што је успела не само да се оформи и административно постоји, већ што упорним и марљивим радом постиже веома лепе резултат.

Адоњ, у коме данас живи невелики број Срба, налази се у непосредном суседству Ловре, која се као једино место са већинским српским живљем, сматра својеврсним центром српства у Мађарској.

"Без обзира на националност житеља, наше везе су увек биле интензивне. Када се српско становништво Адоња разишло, драгоцености из адоњске српске цркве су пренете у наш ловрански свети храм, где се и данас чувају. Ми Ловрани, као комшије, можемо само да честитамо житељима Адоња што су приредили овако успешну манифестацију", рекао је Алексов.

Посетиоци Фолклорног фестивала Балкана имали су прилике да током целодневног програма погледају углавном српске, али и кореографије игара других балканских народа.

"На фестивалу је учествовао КУД Табан из Будимпеште, који игра српске игре, како оне из наше матице, тако и из Мађарске. КУД Зорица из Ерчина чине углавном Хрвати, тако да су на њиховом репертоару заступљене махом хрватске игре и песме. У гостима смо имали и Грке из Белојаниса, КУД Рузмарин из Чобанца са српским народним играма, као и децу из Српске основне школе и забавишта у Ловри. Биле су ту и фолклорне групе из Адоња које играју немачке игре",  рекла нам је Јелена Вукајловић-Краус, председница Српске самоуправе у Адоњу.

Посебан куриозтет фестивала у Адоњу био је наступ полазника забавишта и Српске основне школе у Ловри. Под будним оком васпитачица Милице и Диане Алексов, фолклорни ансамбл ове школе доказао је да српска заједница у Мађарској нема разлога да брине о томе хоће ли нашу фолклорну традицију имати ко да настави.

У програму су такође учествовали и чланови Српског позоришта у Мађарској, док су најмлађи имали прилике да свој уметнички дар испробају у ликовној радионици.