Празник над празницима

Страсна недеља у којој хришћани обележавају муке и страдања Исуса Христа завршава се Великим петком, односно даном његовог распећа. Крај Христовог овоземаљског живота догодио се на крсту, а нешто касније истога дана његово тело је скинуто са крста и положено у гробницу.

Велики петак

Страсни петак, или петак страдања код хришћана подразумева најстрожи пост, и најдубљу жалост. У Немачкој и Аустрији називају га Stillen Freitag - тихи петак, јер све замире у тишини на спомен Исусовог страдања.

Прекида се сваки посао, а нарочито се не узимају чекић и ексери - оруђа страдања. Наш народ такође каже да не ваља узимати у руке ексере, игле... било шта шиљато да се не би позлеђивале Исусове ране.

У нашим храмовима се петком пред Ускрс у поподневним часовима износи плаштаница - платно са представом Христовог полагања у гроб. Плаштаница се поставља на посебно украшен сто, испред олтара, који симболише Христов гроб и целива се све до ускршње недеље.

Јаја се шарају, најчешће црвеном бојом, почев од великог четвртка, па до суботе. Срби у Републици Српској, суботу пред Ускрс чак и називају Црвена субота. У другим крајевима српског народа, јаја су најчешће офарбана већ у петак. Петком се избегава било какав други посао. Уколико домаћица зором ипак помете кућу, верује се да треба да избаци метлу из дворишта и отера нечистоће.

Васкрсна недеља

У недељу је Исус Христ васкрсао из мртвих. То су посведочиле мироносице на његовом гробу након што им се приказао анђео. Уједно, ово је и најпознатија представа Васкрсења у српским храмовима: Бели анђео у Милешеви. Другачије, Васкрсење Христово се представља призором Христовог силаска у подземни свет.

У обележавање Ускрса код Срба унети су многи обреди слављења доласка пролећа. Укућани, а посебно деца, се рано ујутро умивају водом у коју су потопљени дрен, здрављак, босиљак и црвено јаје. Верује се да ће тако деца бити здрава и црвена током читаве године.

На ускршњу недељу се обавезно одлази у цркву. У косовским селима, Срби, са собом понесу јаја која делом оставе у цркви, а делом, поделе комшијама. Када нема цркве, окупљају се око записа - освештаног храста. Ту долази свештеник, деле се јаја, сече ускршњи колач, први пут се мрси након великог поста. У току читаве наредне седмице Срби се поздрављају са Христос Воскресе - Ваистину воскресе.