Стоп лажним азилантима

У саопштењу достављеном Еурактиву из шведске амбасаде у Београду наводи се да ће нови прописи којим се Шведска усклађује са прописима ЕУ ступити на снагу 1. маја, а да ће забрана поновног уласка у Шведску трајати највише пет година.

"Нови пропис односи се на сва лица чији су захтеви за добијање боравишне дозволе или за добијање азила одбијени у Шведској, и која су примила решење о удаљавању или протеривању, и треба да напусте територију Шенгена", наводи се у саопштењу.

У саопштењу се додаје да се "у том случају лицу издаје забрана повратка у Шведску или у било коју другу државу Шенгена, која може трајати до пет година".

Кристер Асп (Christer), шведски амбасадор у Београду је рекао за Еурактив да нови прописи нису усмерени директно на грађане Србије, већ на све оне чији захеви за азил или боравишну дозволу буду одбачени.

Он је потврдио да ће особама чији захтев за азил буде одбачен бити одређена забрана повратака, а да ће се о дужини забране, у распону од једне до пет година, одлучивати од случаја до случаја.

"Али пошто одлука буде донета, обавестићемо све остале шенгенске земље и та особа неће моћи да уђе у шенгенски простор док траје забрана", рекао је он.

Шведски амбасадор је рекао да се новим прописима ускладила са Директивом ЕУ о повракту из 2008, али и да је питање забране повратка постало важно због прилива великог броја особа које су неосновано тражиле азил у Шведској.

Он је додао да се броја захтева грађана Србије за азил смањује у Шведској, али да је само у овој години већ примљено више од 600 захтева за азил из Србије.

Нагласио је да је у многим случајевима реч о особама које поново покушавају да поднесу захтев за азил.

"Ми сматрамо то злоупотребном шведског система азила и сада смо применили ову Директиву. Ако сте се пријавили за азил или боравишну дозволу а тај захтев вам није одобрен, биће вам забрањено да уђете у Шведску или шенгески простор на период од једне до пет година", рекао је он.

Асп је рекао да злоупотреба система азила доста кошта Шведску и да шведске власти нису спремне да дозволе да се то настави.

Након либерализације визног режима са ЕУ у децембру 2009. драстично је повећан број захтева за азил из Србије, што је изазвало забринутост више чланица ЕУ.

У највећем броју случајева реч је о сиромашним грађанима који су азил тражили из економских разлога, а највише захтева грађани Србије су поднели у Немачкој, Шведској, Белгији и Луксембургу.

Према подацима европског статистичког завода Еуростат из марта, грађани Србије су у 2011. поднели 13.900 захтева за азил у ЕУ, што је 3.800 мање него у години која је претходила.

Иако је дошло до извесног смањења, Србија је у 2011. и даље била међу водећим земљама по броју захтева за азил - на петом месту, са уделом од пет одсто, што је за два процентна поена мање него у 2010.