Како уметници виде савремени свет, трендове, вештачку интелигенцију, науку, медије, наметнуте идеологије, конзумеризам, какав је однос према уметности на истоку и на западу... О свему овоме говоре Јана Стојаковић и Михаел Милуновић чија је дела видела публика на Бијеналу у Кини, и Владан Јеремић, кустос изложбе.

Концепцију обе изложбе, у Пекингу и Београду, осмислио је визуелни уметник и културолог Владан Јеремић. Дипломирао је зидно сликарство и рестаурацију на Факултету примењених уметности и докторирао на Факултету политичких наука у Београду.

Владан је у Немачкој упознао садашњу супругу, Рену Редле, са којом успешно сарађује више од две деценије. Какав утисак су дела наших уметника оставила на кинеску публику, зашто се са супругом Реном вратио из Немачке у Србију...

Михаел Милуновић живи и ради у Паризу и Београду, а његова дела су део сталних поставки водећих европских и светских институција културе. Добитник је признања Фондације Реноар, једне од најпрестижнијих награда у области сликарства и награде за изузетан допринос уметности коју му је доделила Француска академија лепих уметности.

Михаелова платна делују као снажан визуелни шамар који упозорава и покреће успавану свест посматрача, док колорит даје посебну нијансу утиску. Да ли је могуће сачувати индивидуалност, критичку свест и сопствено лице? Шта су "шитхеди" (shithead), шта се променило у Паризу, Београду али и другим великим градовима широм света...

Након Факултета ликовних уметности у Београду, Јана Стојаковић се усавршавала на Челзи колеџу у Лондону. Излагала је на смосталним и групним изложбама у земљи, региону и свету и учествовала на више ликовних колонија. Добитница је Grand Prix награде на Тиватском ликовном салону.

Јана на веома занимљив начин истражује шта ће бити са човечанством ако дозволимо да нам технологија и наука одузму хуманост. У свету који приказује на својим сликама, наука је стављена у службу манипулације... Зашто након студија није остала у Лондону?

Изложба наших уметника у Кини представља један од најобимнијих пројеката домаће савремене сцене у иностранству. Ова велика културна мисија реализована је уз покровитељство Министарства културе, Фондације Музеја савремене уметности и Удружења ликовних уметника Србије.

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Наш гост је и мултиталентовани музичар Ђорђе Кујунџић. Његов рад успешно брише границе између класике, џеза и рока. Иако је образовање стекао као класични кларинетиста у Београду, Лугану и Луцерну, Ђорђе током студија у Швајцарској открива саксофон, који ће постати његов заштитни знак. Са Ђорђем разговарамо о наступима од Јужне Кореје до Португалије, о сарадњи са култним домаћим саставима, али и о његовом ауторском раду. И што је најважније најављујемо наступ његовог квартета на Београдском џез фестивалу.

Наша колегиница Наташа Митрић снимила је прилог о колекцији и изложби народних ношњи чији је власник Жељко Утвар.

Из Чикага извештава Александар Жигић о новој организацији, основаној у Чикагу. Она има за циљ да појача везе између српских и генерално балканских фирми са америчким. У центру Чикага је одржана гала вечера којој су присуствовали чланови Сената САД, лидери привредне коморе савезне државе Илиној, градоначелници као и садашњи чланови и кандидати за Конгрес САД.

Уреднице Тијана Паунковић и Вања Васић.

Реализација Ернестина Глигоријевић.

Удружење „Право у жицу“ из Ужица покренуло је низ пројеката чија су инспирација  животи и дело великана српске науке. Прошле године на „Месецу српске културе“ у Прагу представили су драмско-музички догађај „Гусле грме кроз Теслине струне“. Ове године промовишу нови пројекат о великану науке Михајлу Идворском Пупину којим повезују његов живот и дело са српском епском традицијом, кулутрним наслеђем, обрзовање и науком. Гост Ивана Ивановић, председник удружења „Право у жицу“.

КУД „Дукат“ на Малти и српска заједница у овој земљи истрајавају на путу очувања  традиције и српског фолклорног наслеђа. За емисију Магазин Србија на вези говори Тамара Поповић, оснивач и кореограф КУД „Дукат“.

Деценијама пратимо рад и песме Жарка Данчуа, музичке звезде поп и староградске музике. На „Београдском пролећу“, поводом 65 година од оснивања, добио је награду за животно дело која се додељује музичким великанима који су облежили историју овог фестивала. Такође, на недавно одржаном „Европском фестивалу уметности“ добио је награду за традиционалну и поп музику. Гост емсије Жарко Данчуо.

Аутор документарних филмова Драган Гавриловић из Мелбурна завршио је своју нову филмску причу „Људи и ватре“. Филм приповеда о Зеници, граду који је кроз индустрију, раднике, уметности и време створио властити идентитет и о Томиславу Перазићу који је тај идентитет целог живота покушавао да сачува на платну.

Музички гости Жарко Данчуо и чланови плесне школе „Ескејп“.

Уредник емисије Бобан Ковачевић

Редитељ Драгица Гачић

“Од када знам за себе знам и за Теслу. И ми пречани, некако на посебан начин доживљавамо Николу Теслу и ми се на неки начин идентификујемо са њиме. Јер знате увек је било - Тесла је геније а Тесла је наш”, каже Рада Комазец, Теслина научна фондација, Београд.

Конференција у Филаделфији организована је на Теслин рођендан 10. јула у сарадњи са дипломатским представништвима Републике Србије у Америци.

“Сама конференција била је заиста успешна, јако успешна. Било је ту учесника и из Србије и наравно Американаца али морам рећи из целог света."

Она наглашава да је за то највећа заслуга председника Теслине фондације Николе Лончара који ужива велико поштовање научних институција у Америци, али и његове потпредседнице американке Ашли Редферн, која се свесредно труди да људима који нису довољно упознати представи заслуге Тесле и тековине његових достигнућа, не само у САД већ и у читавом свету.

“Када видите неонско светло и бежичне сигнале, знајте да су то муње који је дечак одавде, из Смиљана, крштен у овој српској православној цркви пројектовао и изумио.

На конференцији је емитован њен ауторски филм који говори о доприносу Николе Тесле развоју Америке.

“У тих десетак минута ја сам морала да сажмем одлазак Николе Тесле, његов највећи допринос, дакле изградња хидроцентрале на Нијагарним водопадима и кроћење Нијагара, учешће у другој и допринос другој индустријској револуцији, индукциони мотор Николе Тесле...Након тога сам имала једно лепо кратко излагање “Тесла у очима Срба и света”, где опет кажем некако свет га доживљава на основу онога што је створио, а ми га доживљавамо на основу онога што је Тесла био."

О нашем научнику Рада Комазец ауторски је урадила 4 краткометражна филма, међу којима и “Писмо о Тесли” из 2024. који јој је посебно драг. Председник је и координатор регионалне мреже Никола Тесла клубова, који су од суштинског значаја за младе генерације и за укупан рад Теслине научне фондације.

Патријарх српски Порфирије, истакао је у поруци из далеке Аустралије - свима у матици, да није важно у ком времену живимо и на ком месту, док год смо сабрани, ми смо заједно, од Светог Саве, до дана данашњег, у чему је и наша највећа снага". Ексклузивно из Мелбурна прилог шаље Драган Гавриловић.

Сабор народне музике Србије је јединствена национална музичка манифестација која подржава ауторе и њихово стваралаштво. Овогодишњи, 8. по реду, био је одржан од 13 до15. октобра, на коме су представљене 32 нове композиције и додељене бројне награде и признања. Победник вечери староградских песама и романси је Младен Јовичић који је и отпевао своју ауторку песму "Ленка", а признање за најбољу новокомпоновану народну, друге вечери, добила је песма "Учини нешто за нас двоје" композитора Љубе Кешеља. Песму је отпевала Наташа Стајић, којој је уручена и награда за најбољу интерпретацију. Овим поводом, у госте нам долазе победници Сабора - Младен Јовичић и Наташа Стајић.

Берлински сенат сваке године, на Дан устава покрајине Берлин, додељује орден заслуга грађанима који су дали изузетан допринос културном и привредном унапређењу главног града Немачке. Међу 12 добитника ове године, нашао се и дугогодишњи председник Црквеног одбора српске православне цркве - Драган Митровски. О томе извештава Бранислав Ђорђевић.

У Америци више од две трећине домаћинстава има барем једног кућног љубимца. Александар Жигић је разговарао са докторком Саром Хаџић, која је родом из Нове Вароши, о послу ветеринара у Чикагу.

Уредници емисије Тања Адамовић и Мирјана Раичевић Тасић.

Реализација Ернестина Глигоријевић

Традиционалном манифестацијом "Ћопићевим стазама детињства" у родном селу Бранка Ћопића Хашани и овог пута подсетили смо се на стваралаштво писца који нас је водио кроз најлепше, топле, снажне и јуначке приче о одрастању и сазревању. Прилог са догађаја припремиле су колеге из Радио телевизије Републике Српске.

Такође, видећемо како је изгледао програм на обалама Саве и Босне којим је Клуб књижевника "Савовање" из Шамца обележио 50 година рада.

Ове године навршило се 85 година од како су усташе починиле масакр незамисливе бестијалности над српским становништвом у Пребиловцима код Чапљине (Босна и Херцеговина). Према истраживању јапанског листа "Асахи шимбун" Пребиловци су четврто најстрадалније село у свету током 20. века. Августовских дана, 1941. године, на најмонструознији начин побијено је 850 становника махом жена, деце и старих.  Највећа губилишта херцеговачких Срба биле су јаме Голубинка, Бивоље Брдо, Корићка јама... Сведока више нема, али сећања и сведочења на овај догађај остају у записима. Историјски роман "Пребиловачке голубице" књижевника Александра Живковића, недавно је представљен у Музеј Херцеговине у Требињу. У конаку кнегиње Љубице у  Београду је отворена изложба "Камени цвет из Пребиловаца" чији су аутори Зоран Чалија и Ацо Драгићевић. 59 камених цветова за 59 угашених породица. Са отварања изложбе, извештава колега Владан Ракић.

Уредник и водитељ Нада Вукелић

Редитељ Ернестина Глигоријевић  

Са ћеркама је 1999. отишла у Норвешку где је радила у Универзитетској болници у Ослу, највећем европском центру за рак.

Била је лекар добровољац на ратишту у Крајини и на Косову, носилац Октобарске награде за научна истраживања, странац године у Норвешкој 2005.

Др Зорица Сарах Митић на радном задатку...

Докторку смо упознали 2019. када се са ћеркама вратила у Београд. Увела је у Србију "ТРЕ терапију", вежбе за ослобађање од стреса, методу коју је изучила у Норвешкој, Данској и Сједињеним Америчким Државама. Као студент који се усавршавао на ВМА, са поносом нам је рекла да је недавно почела са обуком наше војске...

ТРЕ терапија одвела ју је и на исток планете где се показала изузетно делотворном међу људима који не разумеју језик...

Како се живи у последње две године? Како се изборити са информацијама и догађајима којима смо свакодневно бомбардовани! Иако можемо рећи да данас цео свет дели исте или сличне проблеме, како се фокусирати на сопствено поднебље...

Велику подршку у прилагођавању Београду након двадесет година живота у Норвешкој, докторки је пружила дога Анчи!

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Њена прича говори о знању, истрајености и љубави према земљи из које потиче, али и о успеху који спаја два континента. Рођена у Београду, Нина се у Аустралију доселила 1999. године.

“Имала сам 15 година. дошла сам у Перт, у западну Аустралију, где је мој тата већ живео деценијама пре тога али он није радио у граду. Тако да сам ја била као размењени студент, у аустралијској породици, са двоје деце, куцом, мацом и ставили су ме у приватну женску школу, тада колеџ. Тако да је тај културолошки шок био најтежији у том тренутку”, каже Нина.

Њен рад обухвата теме демократизације, спољне политике Србије, дијаспоре и глобалних изазова савременог друштва. Сарадник је угледних аустралијских института, као што су Луи институт и Аустралиан институт оф интернешналн аферс, где објављује анализе о међународним односима и југоисточној Европи.

“Одлазак на факултет који је отворио толико могућности је оно што је мени најомиљенији део живота у Аустралији, где сам успела да добијем стипендију и да одем у Немачку са 19 година као аустралијски студент, представљајући Аустралију, а ја сам Српкиња, тако да уједно представљам обе културе и обе земље. Касније као докторандски студент ишла сам у Рим на 6 месеци, са стипендијом Европске комисије за аустралијске студенте. Тако да је та моја улога између 3 света, између мог личног света, између Србије и шта значи бити Србин или Српкиња у Аустралији. Тај неки бленд је можда моја омиљено стање постојања”, каже Нина.

Живела си у многим земљама на свету, где је дом?

“Дом је заиста тамо где га направимо. Матица је у Србији, кућа је у Аустралији. Мислим да је моја улога у Аустралији да приближим аустралијску и српску културу, али и српску културу другим нацијама и народима у Аустралији”, каже Нина.

Посета његове светости, патријарха српског Порфирија овом манастиру, представља посебан догађај за монаштво, свештенство и вернике који су се окупили да дочекају свог духовног поглавара.

У овом светом месту, далеко од земље својих предака, Срби чувају православну веру, традицију и обичаје, преносећи их на нове генерације.

Долазак патријарха прилика је за молитву, сусрет и заједништво, али и подсећање на нераскидиву везу између српског народа у Аустралији и његове матичне цркве.

„Високопреосвећени владико и брате, духовни оче ове Епархије, часни оци, браћо и сестре, ево заједно са браћом архијерејима са разних страна дошли смо овде да се радујемо. Имајући на уму реч псалопојца, како је дивно, како је красно, како рече ваш духовни отац и митрополит, како је лепо кад сва браћа живе заједно“, казао је патријарх Порфирије.

„Ово је велики благослов за нашу цркву овде, за наше вернике, за нас свештенике, заиста овако висока делегација једном у 10, 15 година посети Пети континент и због тога је и наша радост да се припремимо и да учинимо оно све што је до нас да таква једна свечаност протекне у најбољем реду”, каже отац Бранко Василић.

“Ми смо се данас сабрали овде у манастиру Светог Саве у Илејну, где су сва браћа заиста заједно. И то превазилазећи и време и простор. Јер када служимо литургију, када се сабирамо у име Господње, од Светога Саве до наших дана и до краја света и века сви су овде. И Свети Сава и Свети Мироточиви и Свети кнез Лазар и сви косовски мученици, сви мученици преподобни, све до јасеновачких светих мученика и до Светог Аве Јустина и до Светог Владике Николаја, независно од тога у ком су времену живели, када се сабирамо у Христу, сви су са нама присутни. Али и независно од географског простора, границе у молитви, границе у литургији не постоје. Тако да иако смо данас у Аустралији, овде је заправо сабрано све оно што је наше”, рекао је патријарх Порфирије.

Посета патријарха манастиру Светог Саве у Илајну још једном је показала колико су вера, духовност и заједништво важни за српски народ, ма где живио. Далеко од отаџбине у Аустралији, ове светиње остају чувари нашег индентитета, традиције и духовних корена, повезујући генерације које су дошле пре нас са онима које тек долазе. Јер домовина није само место из којег потичемо. Она је и у језику којим говоримо, вери коју чувамо и наслеђу које остављамо својој деци.

Београдске музичке свечаности се у Београду одржавају овог октобра 58. пут. Од 17. до 30. октобра концерти ће се одржавати у дворани Коларчеве задужбине уз Студио 6 Радио Београда и Народно позориште. Са нашом гошћом Јеленом Јанковић Бегуш говоримо о овогодишњем програму а подсећамо се и Бемусовог почетка 1969. године.

Емитујемо снимке из архиве концерата са првог Бемуса-наступ Бечке и Београдске филхармоније, реч водитеља којом је потцртано да "овај 1. Бемус" има своје место у дворанама Београда. Говоримо о концертима који обележавају овогодишње издање.

На позив Малтешко српске заједнице, екипа Програма за дијаспору посетила је током лета Малту и наше људе који тамо живе. Чланови КУД-а Дукат говоре колико им значе пробе и време које проводе заједно.

Октобар је у Београду месец најбољих концерата, музички фестивали сустижу један други. Говоримо и о Београдском џез фестивалу који се одржава 42 пут, али ове године, више него икада посвећен је нашим уметницима, неки живе овде а неки су, попут Ане Поповић, звезде светског угледа. Више о присуству наших музичара и о програму уопште, говори нам Војислав Пантић, уметнички директор, џез критичар и новинар.

На крају уживамо у нумери Ане Поповић, у блузу који има сву дубину, тежину и пуноћу коју ова музика треба да има.

Уреднице су Вања Васић и Тијана Паунковић

редитељ Ернестина Глигоријевић

Програм је почео приредбом коју су припремили ученици допунске школе српској језика одајући на тај начин почаст Пупиновом животу, делу и доприносу науци.

После приредбе, учесници су се упутили на стазу око језера – једни да одмере снаге у трци, а други да уживају у лаганој шетњи и дружењу. Без обзира на то да ли су се нашли на стартној линији или изабрали шетњу, сви су били део исте приче, испуњене спортским духом, заједништвом и поштовањем према великом научнику.

Игор Соскић из Културног друштва „Михајло Пупин“ из Љубљане каже да су људи препознали овај крос пре свега кроз дружење,рекреацију и уживање у лепом амбијенту Бледског језера али и да се деца озбиљнои припремају за крос.

Душан Јовичић,учесник кроса каже да је одушевљен организацијом,и да иако је стигао први било је важно учествовати као и да би већ следеће године радо помогао у организацији овог кроса.

По завршетку спортског дела програма уследило је дружење, проглашење победника и додела медаља, а за успомену на још један леп сусрет организовано је и заједничко фотографисање код Пупиновог споменика.

Пети Пупинов крос на Бледу још једном је показао да сећање на велике личности не чувају само књиге и споменици већ и људи који се окупљају, негују традицију и преносе вредности, знања, истрајности, родољубља и заједништва на млађе генерације.

Уз спорт, шетњу и пријатељске сусрете, учесници су и ове године послали поруку да Пупиново име и дело настављају да повезују људе и подстичу нова окупљања.

Берлински сенат сваке године, на Дан устава покраине Берлин, додељује орден заслуга грађанима који су дали изузетан допринос културном и привредном унапређењу главног града Немачке и заједничком животу бројних нација. Међу 12 добитника овог изузетног признања, нашао се и Драган Митровски, дугогодишњи председник Црквеног одбора српске православне цркве у Берлину. За нашу емисију говоре добитник ордена града Берлина и амбасадорка Србије у Немачкој др Снежана Јанковић. Из Берлина, Бранислав Ђорђевић.

Пети традиционални Пупинов крос на Бледу у Словенији, одржан је и ове године у знак сећања на великог српског научника, проналазача и родољуба, Михајла Идворског Пупина, рођеног 9. октобра. Репортажу са Бледа, шаље нам Милован Терзић.

О знаменитим прецима и њиховим потомцима, који настоје да се подвизи и остварења њихових предака дата човечанству на поклон, никада не забораве, говоре гости емисије, Миодраг Б. Илић, потомак прадеде Илије Илића, једног од јунака Великог рата, кроз књигу "Ходочашће Илије Илића" у коме је описано како је хиљаде километара прошао пешице, возом, бродовима, преко огромног пространства Русије, Јапана, Јужнокинеског мора и Индијског океана, све до Солуна, где најзад облачи српску униформу и добија пушку.

Небојша Нушић из "Нушић фондације" осврнуће се на овогодишње Нушићеве дане у Ивањици и и нову књигу "Бранислав Нушић о другима", књигу у којој Нушић говори о многим јавним личностима тог времена, књижевницима, композиторима, војницима, који су и њему самом били узор, инспирација и подршка, другови, савременици...

Музички гости емисије, наступиће уживо у нашем студију, Даница Крстић и "Балкан концепт трио", као и клавирски дуо, Ана Стефановић и Диана Јовановић.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић.

Редитељ Драгица Гачић.

„Морам да признам да за разлику од прошле године све је било некако најављивано шта ће да се деси у следећој години, ове године је атмосфера много позитивнија, имајући у виду да је јули месец најуспешнији месец у историји српско-америчких односа и све оно што је пратило стратешки дијалог, од потписивања споразума у области енергетике, образовања, споразума са НАСА-ом, добијања тарифа од 0% па до добијања SAH, односно Месеца наслеђа у Америци, то су фантастичне ствари које су и данас сви говорници на овом панелу приметили. Сада разговарамо даље шта очекујемо од даљих односа али мислим да су се врата готово сва отворила и да више заиста нема разлога да Србија не закорачи озбиљније и са једне и са друге стране у те партијске односе”, каже амбасадор Шутановац.

Џејмс Карафано, стручнак за националну безбедност САД, каже да је реалност да сарадње Србије и Сједињених Држава иде напред. Додаје да је председник Трамп сматра да је Западни Балкан кључни елемент за јачање проспиритета и стабилности у региону и да он види Србију као партнера у том процесу.

“Од великог значаја за Србију и за српско-америчке односе је на једно место довести све кључне доносиоце одлука из америчке администрације, из америчког Конгреса да разговарамо о стању и будућности српско-америчких односа”, каже Вук Велебит, иницијатор Пупин иницијативе.

Посетиоци тих догађаја верују да је он још један показатељ доброг развоја стратешког партнерства Србије и САД и да се очекује још пуно добрих вести у наредном периоду.

Крајем месеца учествоваће на Данима српке културе у Чешкој, а у децембру ће, у Немачкој, обележити 20  година успешне каријере. Ово су теме за разговор са Габријелом Убавић, која нам долази у госте.

Књижевник и новинар Владан Ракић један је од овогодишњих добитника Награде за животно дело на недавно одржаном Европском фестивалу уметности и културе. На Сабору духовне поезије, у септембру ове године, његова песма "Свети Сава и Христовина" освојила је прву награду. Објавио је недавно 40. збирку поезије "Горња огњиштења", а књига посвећена немачком књижевнику и нобеловцу, Гинтеру Грасу, из штампе ће изаћи  крајем овог месеца. Гост у студију ће бити наш колега, песник Владан Ракић.

Новинарка Рада Комазец, већ 5 година је активна у раду Теслине научне фондације из Филаделфије и члан је Управног одбора. О њеним активностима у години обележавања 170 година од рођења Николе Тесле и 250. годишњице независности САД, са њом је разговарала Мирјана Раичевић Тасић.

Један од најбољих тамбураша на свету - Бранко Јовановић, прелетео је океан и одржао неколико концерата у САД. Александар Жигић разговарао је са њим пред почетак наступа у Чикагу.

Уредици емисије Тања Адамовић и Мирјана Раичевић Тасић

Реализација Ернестина Глигоријевић

“Ја мислим да ми је предодређено. Волим да их читам, а волим и да их пишем. Ја мислим да ми је записано у звездама. Инспирација је увек ту. Ја сам јако инспирисана, рекла бих, бунар моје инспирације је живот. Живот наших људи поготово, јер ова књига, У освит пријатељства говори о нашим људима на Западу. Награде воле мене и поносим се тиме, а најновија је из Виминацијума из Костолца. Учествовала сам на 15. међународном песничком фестивалу Орфеј на Дунаву и добила сам поново, као и прошле године, Орфејев свитак.

Што се тиче италијанских награда, прву сам добила 1998. па 2000. па 2003. па 2005. Памтим све те награде, 2014, 2015. а последњу сам добила после короне. 2024. сам добила последњу италијанску награду, да кажем. И то у градовима Савона, Рим, Вићенца и једна на југу Италије Амантеја”, каже Рада Рајић Ристић.

Често долазите у отаџбину, да ли ту црпите можда инспирацију за своја дела?

“Како да не. То ми је најглавнији извор инспирације, домовина, отаџбина”, искрена је Рада.

Рада Рајић Ристић је објавила више десетине књига, исто толико антологија на италијанском и српском. Живи и ради у Вићенци.

Представница и оснивач Наших Срба Кети Фенслоу каже да желе да доведу један број деце из Србије на кампове у манастирима Нова Грачаница и Свети Сава, како би упознали своје вршњаке који живе у Америци.

Кети каже да је и сама као мала била у тим камповима, а додаје да ће се обратити и Ер Србији за помоћ. Истиче да је тренутно у припреми скенер вредан 48 хиљада евра који ускоро треба да стигне у болницу у Панчеву.

Заједно са донаторком из Пенсилваније финансирали су изградњу две куће у Прокупљу вредне сто хиљада долара. Оне су намењене младима који кад постану пунолетни излазе из хранитељских породица. Куће им омогућавају да имају прелазни период и науче неке занате.Тема вечери била је јединство Србије и Сједињених Америчких Држава. 

Присуствовали су генерални конзул Републике Србије у Чикаго Марко Николић, владика Серафим Балтић из Новограчаничке епархије и друго свештенство, као и представници српске заједнице у Чикагу.

Кети Фенслоу је дошла пре више деценија у Америку са мамом из Београда као дванаестогодишња Катарина Дојчиновић. Њен супруг Ричард Фенслоу и цела њихова фамилија такођу помажу организацији Наши Срби и српској заједници.

Посетиоци су имали могућност и да добију фотографије где су у српским народним ношњама, као и своје карикатуре.

Хуманитарна организација Наши Срби има тренутно у плану низ разних пројеката а Кети Фенслоу, поред осталог, сваке године дође у Београд око Божића кад заједно са патријархом у Храму Светог Саве подели деци на стотине поклон пакетића.

Логори за Србе током II Светског рата постојали су и у Норвешкој, где је депортовано више од 4.000 логораша из Јасеновца и Старог сајмишта. Међу њима је било и деце. О овој теми говориће се, између осталог, у оквиру Четвртих по реду српско-норвешких књижевних сусрета од 16. до 18. октобра у Ослу и Драмену. Циљ манифестације је очување српског језика, кутуре и идентитета, али и неговање добрих односа Срба и Норвежана. Ко су учесници манифестације и какви све садржаји очекују посетиоце за нашу емисију говори један од организатора, књижевник Александар Драгановић, књижевник из Осла. Прилог припремила Наташа Митрић.

Пред одлазак на Сајам Србије у Токију 25. октобра 2026. у госте нам долази Адријана Барши, председница Удружења српско-јапанског пријатељства. Чланови Удружења представиће у Токију билингвално издање чувеног српског класика „Покондирена тиква" Јована Стерије Поповића. Биће то и прилика да од наше гошће сазнамо какве све активности Удружење реализује у циљу јачања односа два народа и колико су популарне источњачке борилачке вештине у Србији с обзиром да је Адријана Барши генерални секретар Кендо савеза Србије, тренер, селектор и некада веома успешан такмичар.

Промовишући начело „Јединство у различитости" Амбасада Индонезије у Београду обележила је 81. годишњицу независности своје земље. Гости су имали прилику да уживају у богатом културном наслеђу Индонезије, укључујући традиционалну музику и плес са Балија и рецитовање традиционалне индонежанске књижевне форме зване пантун. Домаћин свечаности, амбасадор Републике Индонезије у Србији, Андреано Ервин, говорио је за наш програм о јачању билатералних односа две земље и положају и улози српске дијаспоре у Индонезији и индонежанске у Србији. Прилог припремио Душан Жарковић.

Уредник емисије: Драгана Живојновић

реализација: Ернестина Глигоријевић
 

Уочљива је на сваком кораку, кроз архитектуру, саобраћај, културна обележја, дубоку религиозност, а пре свега кроз мелодију и писмо необичног језика. Његова историја сведочи о бурним сменама империја у овом делу Европе.

Наш домаћин, др Предраг Андрејевић један је од водећих стручњака на Малти. Тамо је основао Интернационалну хируршку школу и увео модерне методе лечења гојазности, а у родном Лесковцу годинама обучава колеге и доноси насавременију опрему, чиме је значајно подигао квалитет лечења у Јабланичком округу.

Предрагова супруга Хермион, рођена Малтежанка, изузетно је цењена у научним круговима као једини специјалиста за палијативну негу деце на острву. Обоје су запослени у чувеној болници “Матер Деи”, највећој државној клиници на Малти коју су градили Срби!

Обишли смо српску цркву на Малти која се налази у шармантном приморском градићу Бирзебуџа, на југоистоку острва. Упознаћете оца Риста Горанчића о ком локални Срби причају са захвалношћу и осмехом, наглашавајући да познаје 90% наших људи који овде живе. Емотивно и сликовито отац Ристо нам је објаснио због чега је мисија свештеника у расејању специфична… 

Бошко Шукић, отправник послова Амбасаде Републике Србије на Малти, детаљно нас је упознао са организовањем и активностима наше заједнице, а посебно је био емотиван сусрет са младим члановима КУД “Дукат” које предводи Тамара Поповић.

Ексклузивну причу о потапању француског брода Полинезија надомак обала Малте који је 1918. превозио српске кадете на Солунски фронт и причу о херојству и пријатељству, доноси Петар Максимовић из Образовно културног центра “Света Јелена Анжујска”.

Захваљујући Петру и његовом пријатељу, Малтежанину Кевину Аквилини, добили смо подводне снимке брода који ће вас подсетити на чувени холивудски филм “Титаник”.

Раскошни кадрови сниматеља Васка Васовића дочараће вам ово живописно острво, а посебно главни град Валету и некадашњу престоницу Мдину, једно од најлепших средњовековних утврђења у Европи чија су велелепна здања послужила као сценографија у филмовима “Гладијатор”, “Гроф Монте Кристо” и у серији “Игра престола”.

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Први део емисије "Срби на Малти" погледајте овде.

“Сваки такав догађај је по мени врло значајан. Значајан је у смислу наше вере и духовности, а поготово што је то на Косову. То је нешто што је врло јако и упечатљиво и просто немогуће не прихватити, поготово када се зна да је започета градња. Сви учесници имали су тај осећај да ће се и та градња завршити, са неким малим нашим доприносом. Врло је лепо то прошло, дошла је врло фина публика и они су даривали колико су могли, али то није било мало. Ипак је то скупљено 7000 евра. Када кажем 7000 евра рачунамо на то вече и рачунамо на дар који је преосвећени митрополит Јоаникије послао из Црне Горе”, каже Љуба Манасијевић.

Чиме се завршио Ваш наступ?

“Симболично некако, као на свим мојим концертима ја увек завршавам са песмом “Ој Косово, Косово”.

А пре тога позивате људе да помогну и даље финансијски градњу цркве Светог Пантелејмона.

“Тако је. И мислим да је то некако круна тог концерта с обзиром на то да Видовдан и песма Косово Косово има своје место на том концерту. Ја се надам да ће Србија опстати и да ће се још пуно цркава на Косову подићи”, каже уметник.

Љубомир Љуба Манасијевић је промовисао српску традицију и културу широм света, тако да ће и овај хуманитарни наступ за цркву у Сушићу тек наићи на одјек и вероватно даљу хуманитарну помоћ.