Најзначајнијој манифестацији у наредној години, "ЕКСПО 2027"., посвећен је један панел који је изазвао велику пажњу, пре свега зато што су сви наши људи кроз разне привредне, културне, спортске организације у свету, укључени у промовисање тог значајног догађаја од великог интереса за све нас.

Посебно интересовање је изазвао и онај који се односи на саобраћај, инфраструктурне пројекте, и ткз. закон "Свој на своме", који омогућава озакоњење нелегалних објеката.

Гости у студију, Министар за дијаспору, Ђорђе Милићевић, као и Радомир Босиљчић из Аризоне, који у Америци живи свој сан, као власник 18 рудника и фабрике, али и редовно обилази свој шљивик у родним Горјанима код Ужица, где прозводи ракију коју пласира у Америку, Аустралију...

Велики број учесника овогодишњег Видовданског сабора говори за нашу емисију, а бићете у прилици и да видите много тога још са целе манифестације, коју је испратила комплетна екипа редакције за дијаспору РТС-а.

Музички гости емисије, "Белгрејд свинг трио", које предводи Анамарија Збиљић, контрабасиста, наступиће уживо у нашем студију, као и хор Основне музичке школе "Јован Бандур", који предводи Јелена Цветић, директор школе.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић

Редитељ Драгица Гачић

У оквиру обележавања 850 година од рођења Растка Немањића - Светог Саве, првог архиепископа самосталне српске Цркве и великог просветитеља српског народа, галерија САНУ и Музеј српске православне цркве приредили су у мају изложбу "Свети Сава" која ће моћи да се погледа до 19. јула. Са ауторима изложбе разговарао је наш колега Владан Ракић.

Српска заједница у Грачацу (Лика) добила је Центар за културу. На свечаности поводом отварања, речено је да ће овај центар бити допринос дијалогу, памћењу, али и заједничком животу. Биће то и дом културе, друштвених догађаја и место сусрета људи који имају и треба да поделе много тога, а његова врата биће отворена свима. Прилог су послале колеге из ТВ продукције Заједничког већа општина Вуковар.

Од српске заједнице у САД ових дана треба да стигне донација од 25 хиљада долара за Национално удружење родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР). Средства су прикупљена на добротворној вечери који је у Чикагу организовала тамошња Хуманитарна фондација "Шумадија". Из Чикага извештава Александар Жигић.

Уредник емисије Тања Адамовић

Реализација Ернестина Глигоријевић

Недавно је у оквиру Програма одрживог развоја локалне заједнице Министарства регионалног развоја и фондова Европске уније, Вуковарско-сремској жупанији одобрено финансирање 17 пројеката. Који су то пројекти и да ли ће део средстава бити усмерен ка потребама српске заједнице? Где се највише улаже за добробит свих грађана? Да ли се, и колико издваја из буџета града за српску заједницу? Који су догађаји обележили скорашњи период Срба у Вуковару? О свему томе, али и другим темама разговарамо са замеником градоначелника Вуковара из редова српске заједнице-Срђаном Коларом.

Основна школа у Трпињи обележила је 250 година постојања и рада. Заправо, она је више од школе. О значају ове изузетне установе и обележавању јубилеја, причу су забележиле наше колеге из ТВ продукције Заједничког већа општина Вуковар.

Заједничко веће општина Вуковар основано је пре 29 година. Како данас функционише, чућемо од председника ЗВО Дејана Дракулића.

Српски дом представља свакако једну од, ако не и најзначајнију културну установу за Србе у Вуковару и околини. Како, када и са којим циљем је основан и временом рушен и обнављан подсетићемо се кроз причу наших колега из РТВ Варош из Будимпеште.

Много је начина да упознате Вуковар, његову прошлост, садашњост. Одређен приказ даје и документарни филм "Вуковар, тишина између споменика", аутора Вука Дамњановића, који је недавно премијерно приказан у Културном центру Новог Сада. Филм говори о простору сећања, али отвара и веома битно питање - ко данас обликује памћење једног народа и на који начин институције управљају односом према страдању.

Уредник Нада Вукелић

Реализација Ернестина Глигоријевић

"Небојша Митрић и овај крст на Храму Светог Саве. Небојша Митрић нам је причао више пута да га је звао Герман да се укључи, пошто је он био велики верник и радио крст на Студеници. Јер су тај крст хтели да раде многи вајари, чак и бесплатно. Три пута га је звао Герман, трећи пут је отишао и није могао да одбије."

Пре него што је урадио крст на Храму Светог Саве, Митрић је оставио траг и у Студеници. За њега крст није био само симбол, већ лични и уметнички завет.

"Он га је замислио слично као и у Студеници. Како га је замислио, цртао га је. Крст је огроман, 13 метара, чак смо имали идеју да направимо лифт, па да то буде видиковац, да можете да се попнете до врха крста и да можете да сагледате цео Београд. Цела купола је направљена доле на поду у цркви и на куполу је постављен крст. И онда је ударник имао 4 специјалне дизалице и онда је он дизао ту куполу полако и постоји један фотограф је направио уметнички перформанс - он је свако јутро у неко одређено време фотографисао. Па видите појављује се  крстић мало, па сутра мало више, па мало више. Једно месец дана се то дизало  и онда када су га подигли скроз до врха онда је то подшпрајцовано, тако да је купола остала горе."

Његов однос према Студеници није био само уметнички. Када је манастир обележавао 8 векова постојања, новца није било. Митрић одлази у Америку, говори о Србији и Студеници у једној од најгледанијих емисија, објашњавајући запањеним гледаоцима да манастир заиста траје 800, а не 80 година. Идеја му је била необична, да искује златнике са симболима Студенице и поклони их манастиру. Прилог је прикупљен, златници исковани у више величина, а Студеница је добила сопствену резерву за кризна времена.

"То је однео оцу Јулијану и рекао - ево ти сада имаш златнике, када год упаднете у неку кризу, било какву материјалну, можеш да продаш по неки златник и да се извучете. Он је рекао чекај али неће убити, доћи ће овде да нас опљачкају, где то ми да чувамо. То је било јако велика количина, можда неколико хиљада златника, то је он поклонио. Онда је он набавио један велики сеф и поправио га, средио и однео тамо и то стоји у Студеници и дан данас", каже вајар Мирољуб Стаменковић.

Иако је стварао у послератним годинама, у време великих друштвених и уметничких промена, Небојша Митрић остао је досладан традицији. Опчињен манастирима, средњовековним владарима и медаљама својим малим шансама, а направио их је прегршт. Био је такође један од ретких који је ван Србије оставио уметнички траг, у Немачкој и Холандији, и једини који је имао прилику да овоземаљску посвећеност заврши последњим делом, крстом на Храму Светог Саве.

Како се, као акредитивани фотограф, нашао на концертима највећих звезда 80-тих у Лондону, али и како је имао добру процену музичара чија је каријера у тренутку фотографисања била неизвесна.

Његове фотографије су “продавале плоче”, а посебно је запажена она коју је направио на концерту Ролингстонса у Рио де Жанеиру, и налази се на омоту њиховог албума!

Брајанова архива броји више од сто хиљада фотографија, од Френка Синатре и Ролингстонса, преко Дејвида Боувија, Дјуран Дјуран и Мадоне, до Тејлор Свифт.

Како се живело у Лондону некад, а како данас? Зашто је одлучио да живи у Енглеској? Зашто је Синатра "највећи" и шта је "Планета Ролингстонс"?

Фотографије Брајана Рашића красе домаће и светске магазине, књиге, насловне стране музичких албума, изложбе широм света. Иако је своје радове представио у Лондону, Београду, Немачкој, Северној и Јужној Америци, као најдражу издваја изложбу “Под сјајем звезда” у салону Народног музеја у Зрењанину.

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Гост емисије је Милан Кнеселац, уметничко име Џо Молер, грађевински инжењер који је радни век провео у САД-у као главни инспектор њујоршких мостова. Из хобија се бави сликањем и писањем, а по његовој збирци прича: „Изгубљени у Бруклину" настала је позоришна представа која је извођена у Београду, Бања Луци, Турској и Сингапуру.

Све оно чиме се баве наши људи у Чикагу, од организација прослава до продаје некретнина и транспортних фирми, представљено је на пословном скупу у насељу Лајонс. Мала и средња предузећа у САДу учествују са више од 40 одсто у стварању бруто домаћег производа, а наши људи су у томе очиглено видели и искористили своју прилику. Са скупа извештава Александар Жигић.

Поводом изласка свог новог романа „Птица која памти небо" у госте нам долази Славица Мастикоса. Радила је као медицинска сестра у Франкфурту на Мајни и била координатор Удружена писаца „Седмица" за сарадњу са матицом. Добитница је неколико престижних књижевних награда.

Библиотека руске Академије наука и Национална библиотека Русије у Санкт Петербургу основане су у 18. веку по налогу цара Петра Великог, односно царице Катарине Друге. У њиховом обимном књишком фонду налази се више од 3.500 српских књига и докумената. Међу бројним вредним насловима су Вуканово јеванђеље и Повеља Кулина бана из 12. века. Прилог припремила колегиница Ивана Ковачевић.

Уредници емисије: Драгана Живојновић и Душан Жарковић

Редитељ: Драгица Гачић

Оца Риста Горанчића наши људи у шали зову и конзул, јер је до 2022. када је отворена канцеларија Амбасаде Републике Србије на Малти, био кореспондент између најближе амбасаде смештене у Риму и српске заједнице на Малти. Тако је отац Ристо, поред осталих послова, уручивао и пасоше.

“У дијаспори, људи када дођу, осети се та усамљеност, осети се тај недостатак љубави, јер ми смо сви бића која потребују љубав на овај или онај начин, и то се у дијаспори јако осети и онда људи имају потребу да ту усамљеност преобразе у заједницу. Та заједница у дијаспори може да се нађе у цркви. Ми смо имали ситуације где су људи долазили на литургију зато што их је неко наговорио и зато што су видели обавештење и позив, дошли и онда дођу код мене и кажу - оче, ја сам овде схватио да је црква у ствари смисао мог живота, да је то оно што ми недостаје у мом животу а то је црква и заједница. Међутим, када се заврши литургија у нашој православној цркви имамо тај обичај који је од почетка, од апостола, то је агапе, односно трпезе љубави, када се људи окупљају око трпезе где је припремљено нешто за послужење и где људи настављају молитву кроз разговор једних са другима. Решавају заједно преблеме које имају. Агапе су у ствари један директан однос човека са човеком”, каже отац Ристо.

Посета је била подељена у два дела. Обилазак производних постројења компаније и радни састанци српских компанија са представницима Бомбардијера, са циљем успостављања потенцијалне пословне сарадње и укључивања српских фирми у глобалне ланце авио индустрије.

Компанија Бомбардијер данас је позната широм света по производњи луксузних пословних авиона и напредним технологијама у ваздухопловству. Управо због тога ова посета има посебан значај јер представља прилику да се српска привреда директно повеже са једним од најзначајнијих играча у глобалној авиоиндустрији.

Током посете чланови делегације имали су прилику да се упознају са читавим процесом производње авиона, од техничког развоја и инжењерских решења до финалне монтаже летелица.

Разговарало се и о могућностима сарадње српских компанија са канадским партнерима, као и потенцијалу Србије у области високих технологија, машинске индустрије и авио сектора.

“Ово је изузетно значајно за Србију због тога што нисмо имали овакву делегацију заиста преко 35 година. Врло је важно и да је састав делегације врло интересантан, представља Србију као довољно развијену индустријску земљу која може да представља партнере канадским компанијама. То су углавном технолошке компаније, ИТ компаније, инжењерске компаније и то је оно што ми желимо да покажемо и да понудимо као могућност сарадње. Сјајно је да смо добили прилику да у Бомбардијеру представимо компаније и да видимо како изгледа производња на том нивоу”, каже Михајло Весовић, потпредседник Привредне коморе Србије за међународну сарадњу и развој.

Представници српске привреде истакли су да је оваква сарадња важна, не само због могућих инвестиција и нових послова, већ и због размене знања, технологија и искустава са компанијама које представљају светске стандарде у индустрији.

“На иницијативу амбасадора Србије у Канади Стефана Томашевића у сарадњи са Привредном комором Србије организована је посета дела наше привредне делегације компанији Бомбардијер, једном од највећих светских произвођача бизнис џетова. Данас ћемо током дана посетити један од највећих канадских ИТ хабова. Надамо се да ће ове посете резултирати сасвим конкретним облицима сарадње и да ће се наша делегација у Србији са овим летом вратити са добрим вестима”, каже Дејан Ераковић, генерални конзул Републике Србије у Канади.

Овакве посете представљају важан корак у повезивању српских привредника са светским компанијама и потврђују све снажније економске и пословне односе Србије и Канаде, посебно у областима иновација, технологије и савремене индустрије.

Удружење „Милутин Миланковић“ ове године обележава 20 година рада. Откривена је и спомен-плоча на Хангару Старог аеродрома и отворена изложбена поставка посвећена животу, раду и наслеђу Милутина Миланковића. Гост мр Славко Максимовић, председник Удружења „Милутин Миланковић“.

КУД „Младост“ из Љубљане прославио је двадесетпет година рада. У том периоду кроз секције друштва је прошло више од две хиљаде и петстотина људи. Данас, је у друштву активно двестаосамдесет фолклораша који чувају српску традицију од заборава. Из Словеније се јавља Милован Терзић.

У Сједињеним Америчким Државама српска дијаспора активно ради на очувању традиције и културе и богатог музичког наслеђа. Значајн број хорова гаји и изводи традиционалну српску музику, а један од њих је и хор „Бранко Радичевић“ који је основан далеке 1906. године. Из Чикага извештава Александар Жигић.

Музички гости Сњежана Павићевић, флаутискиња и Владимир Шћепановић, пијаниста и Балетски студио „Адађо“.

Уредник емисије Бобан Ковачевић.

Редитељ Драгица Гачић.
 

Мирослав Мартић, председник друштва, истакао је да је поносан на рад КПСХД "Вук Караџић“ из Радовљице.

"Посебно смо поносни и на допунску школу српског језика, као и на сарадњу са Српском православном црквом“.

Милан Гламочанин председник Савеза српских друштава Словеније није крио задовољство оваквом организацијом са поносом истичући рад популарних "Вукова“ како их зову, који из године у годину показују праве вредности очувања српске традиције,фолклора и културе.

"Подржавамо рад културних друштава кроз нашу манифестацију „Јесенишко полетје“ која се одржава већ четири године али у новом облику. Друштва нам овом приликом показују каква су, одакле потичу,шта раде данас и шта ће радити у будућности", рекао је овом приликом жупан Општине Јесенице Петер Бохинец.

Да не морамо да бринемо за будућност доказује и податак да је наступе фолклораша тог дана пратило више од 1200 посетилаца.

Културно просветно спортско хуманитарно друштво „Вук Караџић“ из Радовљице у Словенији, више од три деценије окупља велики број чланова са циљем очувања српске традиције, игре, песме, језика и идентитета. У оквиру манифестације “Јесенишко полетје” и овога пута публика је уживала у наступима овог друштва. Из Словеније се јавља Милован Терзић.

Уредник емисије Тања Адамовић

Реализација Маја Мандић

Као једна од водећих стручњака за трансплантацију матичних ћелија годинама је лечила пацијенте са тешким хематолошким и онколошким болестима. Како каже, бројни људи ситуације и данас живе у сећању.

“Било их је пуно, али да поменем ту једну од првих ситуација, само што сам дошла у Немачку, пацијента који је имао једну јако ретку и врло опасну акутну лимфобласну леукемију и који је из Београда дошао јер уопште није могао да одговори на терапију. Односно, леукемијске ћелије су биле резистентне на све цитостатике које је примио у Београду. И онда смо код њега, зато што је имао ту посебну генетску промену, филаделфија хромозом, кроз ту студију употребили циљану терапију са леком који се зове Иматинип, који је сада стандард у лечењу те леукемије али је то било давне 2000. године. Тако да је он постигао комплетну ремисију и захваљујући тога могли смо да га трансплантирамо”, каже др Басара.

Дипломирала је, магистрирала и докторирала у Београду. Након година рада на Клиници за хематологију, 1997. године одлази у Немачку, како би се посветила области која ју је посебно интересовала, трансплатацији матичних ћелија. Тамо наставља и академску каријеру, радећи као доцент на Универзитету у Мајнцу, а потом и као професор на Универзитету у Лајпцигу.

“Немачки систем се јако пуно разликује од Србије, потпуно је другачије конципиран и много је више конципиран као практично. Већ за време студија и за време те практичне године када завршите студије и радите годину дана као лекар научите мануелно да радите разне пункције...Ту је потребно време да се уклупим у тај систем а осим тога отишла сам одавде као хематолог, а тамо научила још и онкологију”, каже др Басара.

Три деценије професионалне каријере изградила је у Немачкој, где и данас живи. Иако је већ три године у пензији, није се у потпуности повукла из медицине. Кроз консултације и стручна мишљења наставља да помаже пацијентима из региона и света.

“Најчешће заблуде са којима се пацијенти сусрећу су разноразне рекламе по подкастовима, по интернетима од нестручних људи који рекламирају разноразне препарате који уопште нису доказани у клиничким студијама и који пацијенте у жељи да помогну себи, да продуже живот или фамилија га натера да узима. Немају никакав ефекат и осим тога могу да покваре ефекат цитостатске или имунотерапије или циљане терапије", каже др Басара.

Будућност лечења хематолошких и онколошких болести види кроз оптимизам. Развој циљане терапије, имунотерапије и нових технологија, како каже, значајно је унапредио могућности лечења, а очекује да ће наредне године донети још већи напредак у борби против малигних обољења.

Сва ова питања део су политичких трибина које Представништво редовно организује. Поред тога, Представништво је познато по бројним културним догађајима, попут акције донирања књига "Култура нас спаја, књига уједињује", и манифестације "Дани Српске у Србији". О свему томе, са шефом Представништва Републике Српске у Србији-Млађеном Цицовићем.

Овај сегмент емисије завршићемо прилогом са недавно одржаног концерта на платоу испред Филозофског факултета у Бањалуци, којим је свечано завршена још једна академска година. Музички спектакл под називом "Поклон Републици" заједно су осмислили и извели Симфонијски оркестар Академије уметности Универзитета у Бањалуци и Симфонијски оркестар Народног позоришта Републике Српске, уз бројне музичке госте из региона.

У порти манастира у Српском Ковину, најстарије српске светиње у Мађарској, организован је "Витешки дан" који је на кратко оживео дух средњовековне Србије. Овај занимљив догађај који је привукао велику пажњу пре свега, деце и младих, приредили су чланови Удружења "Свибор", подржало Министарство културе Србије, а забележила наша сарадница Диана Ђурић, главна и одговорна уредница РТВ Варош из Будимпеште. 

У наставку серијала "Прича из Текелијанума"; овога пута, Диана Ђурић припремила је причу о повезансти и значају Саве Текелије, Текелијанума и Матице српске. Пројекат је реализован по наруџбини Музеја Војводине и представља део сталне музејске поставке "Сеобе се настављају вечно-Очима Текелијанума кроз векове", чије су ауторке музејске саветнице Чарна Милинковић и Милкица Поповић.

Уредник Нада Вукелић

Редитељ Драгица Гачић

Иако је свирао више инструмената, пријавио се као вокални солиста на неколико фестивала у старој Југославији, и освојио главне награде

Волео је да слуша Реја Чарлса и почео да пева његове песме... Убрзо одлази у Немачку где са бендом наступа по америчким клубовима... Док једног дана није упознао генералног менаџера Си Би Еса који му је дао визит карту и рекао: "Јави се!"

Како изгледа живот музичке звезде у светском шоу бизнису? Да ли је за успех у музици потребан "само" изванредан таленат? У јеку припрема за турнеје са Томом Џонсом и другим врсним музичарима, Лео доноси неочекивану одлуку..

Поред западноевропске, Лео је упознао и музичку сцену у Русији. Постоји ли разлика између публике на истоку и западу? Шта мисли о музичким фестивалима, о Песми Евровизије...

Како је упознао супругу, Васју Колеву, редитељку на Националном сервису Бугарске...

Како је Милош Јовић постао Лео Мартин? Да ли музика осликава време у ком настаје и шта је потребно да би нумере остале "за сва времена"... Колико је деда Александар утицао на његов живот...

Током две емисије о Леу Мартину, уз архиву РТС-а али и бугарске националне телевизије, вратићемо се у време које, из данашње перспективе, многима изгледа идилично...

Уредник емисије Тамара Дрезгић
 

Поводом јубилеја сајта издао је књигу са 100 најлепших прича "са душом" од којих је добар део везан за наше успешне људе који живе широм света.

Други наш гост је Драган Михаиловић сликар наиве који је излагао своје слике у Белгији, Шпанији, Италији, Пољској, Аустралији и широм Канаде и Француске. Недавно је завршено Међународно бијенале у Макону поред Лиона на коме је наш гост један од 5 сталних уметника.

У прилогу Вање Васић чућемо занимљиву причу о животу Драгомира Вученовића у којој су повезане хуманост, електротехника и шах. 
 
Александар Жигић нам доноси атмосферу са српског фестивала у Рокфорду недалеко од Чикага.

Уживамо на крају у нумери Те Госто коју изводи Софија Кнежевић.
 
Уреднице емисије су Вања Васић и Тијана Паунковић.

Редитељ је Драгица Гачић.

“Ја бих се одужио Србији која је прихватила мене и моју породицу. увек се то поштовало. То што сам се одлучио да пођем за Швајцарску, ја сам био на путу да идем за Америку и желео сам да радим један докторат из математике. То се није остварило јер моја супруга и ја се нисмо договорили да кренемо за Америку, ми смо нашли пуно разумевања у Швајцарској и тако смо се одлучили да останемо. Нисмо погрешили“, каже Драгомир Вученовић.

Веза са Србијом никада није прекинута. Кроз цркву, културне манифестације и хуманитарни рад чували су језик, традицију и осећај припадности свом народу.

„У оквиру цркве смо имали ту велику хуманитарну акцију где је учествовало око 250 људи. То је био моменат када су наши људи из крајине кренули као Србији. Сви смо се скупили и примали смо одећу, обућу, лекове. хигијенске артикле, сву храну, људи су доносили огромне количине одела, јакни, зимске одеће итд. А наши млади лекари су се укључили у скупљање лекова и медицинског материјала, тако да је то све било сортирано, паковано, адресирано и послато за Србију са 11 шлепера. Mало касније када је почело бомбардовање Србије мој муж је ишао на телевизију у Швајцарску и молио швајцарски народ да учествује у кампањи да се прекине то бомбардовање“, каже Гордана Вученовић.

Поред професионалних успеха и хуманитарног рада, Драгомиров живот обележила је и велика љубав према шаху. Од омладинског првака Србије до титуле ФИДЕ мајстора , остао је веран принципима које је научио за шаховском таблом.

„Шах је мене много научио, имам кључ за шах – СМИТ. С стоји за стратегију, М за мотивацију, И за интуицију и тек на крају Т тактика. И то је основа успеха у шаху“, каже Драгомир.

Шах му је донео бројна познанства са великанима ове игре, путовања и признања. Али највећим успехом не сматра медаље и титуле, већ то што је остао веран својим животним приоритетима – породици, професији и људима.

„И на питање шаховског института у Србији, то је била тада Шаховски савез Србије питао ме је да ли желим да останем професионално да играм. Ја сам рекао не. За мене то није циљ, за мене је циљ да се посветим свом позиву и својој фамилију и знам да онај ко се бави само шахом тај неће лако обезбедити живот себи и својој фамилији.“

Време је преточио и у књиге – од „песмарице“, настале из жеље да сачува српску традицију за будуће генерације, преко књиге о шаху, до збирке личних прича које бележе најважније тренутке његовог живота.

„То је мој дуг за све оно што сам добио – да поделим и са другима.“

Драгомир Вученовић данас има 85 година, али и даље игра шах, пише књиге и радо дели животно искуство са млађима. Његова формула испуњеног живота је једноставна – креативност, хуманост и породица, вредности које су га водиле целим животним путем.

Изложба је подељена на пет целина , од периода живота Светог Саве, преко османског доба, Велике сеобе Срба, до настанка модерне српске државе и данашњице, и биће отворена до 19. јула.

Са Малте, где је недавно била екипа РТС-а, Тамара Дрезгић доноси репортажу о животу српске заједнице и интервју са јерејем Ристом Горанчићем, старешином Српске православне цркве на Малти.

Гост емисије је и талентовани млади Момчило Мркаић, који је после Математичке гимназије у Београду, завршио основне студије у Хонг Конгу  као стипендиста Универзитета и Владе Хонг Конга за најуспешније студенте. Као софтверски инжињер радио је у престижним компанијама "Датабрикс" (анализа и обрада великих количина података), и "Majкрософт "(виртуелна реалност)... Заједно са још двојицом колега ускоро одлази у Сан Франциско где су примљени на неколико веома селективних међународних старт-aп  програма и добили инвестиције од престижних фондова, за изградњу сопствене компаније.

Како су дошли до међународних инвеститора, шта од њих траже, и зашто је могуће данас градити глобалну компанију и из Србије, АИ као највећа прилика за нову генерацију стартупа, зашто Србија која има огроман технолошки потенцијал, има мало глобалних компанија, и како мотивисати младе у Србији да размишљају глобално, неке су од тема са нашим гостом.

Недавни боравак проф.др Наде Басаре у Београду, хематолога и онколога из Немачке, стручњака са великим бројем излечених пацијената од најтежих болести, искористили смо и за њена нова искуства, а и разговарали са њом и о многим заблудама  у лечењу које су распрострањене међу најтеже оболелим људима , а које могу да ослабе и  саму терапију. Прилог, Наташе Митрић.

Дечији културни центар Београд наставља успешну међународну сарадњу организујући током јуна низ уметничких и образовних програма који ће бити реализовани у Швајцарској, Норвешкој и Немачкој, представљајући културно стваралаштво деце и младих Србије, широм Европе. Гост емисије је Предраг Вуковић Пеђолино.

Музички гости емисије, Ана Стефановић и Дејан Јаношевић, уз клавирску пратњу, наступиће уживо у нашем студију, као и Бојана Николић, етномузиколог.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић.

Редитељ Драгица Гачић.

Ученици Музичке школе "Мокрањац", из класе професорке Валентине Ташкове (одсек соло певање) и ове године наставили су да нижу успехе на међународним такмичењима и концертним подијумима. На такмичењу Грацу, које је одржано од 11-14. јуна, Јулија Ема Павловић освојила је прву награду у млађој категорији, док је Теодор Грегор Илић освојио треће место у старијој категорији. У конкуренцији су били певачи из Аустрије, Португала, Шпаније, Словеније, Русије, Турске и Кореје. Професорка Валентина Ташкова биће са нама у студију.

На аеродрому у Торонту организована је посета компанији "Бомбардијер", једној од највећих компанија у области авио индустрије и производњи пословних авиона. Нашу делегацију су чинили представници Привредне коморе Србије, српски привредници и представници конзулата Републике Србије у Торонту. Циљ посете је успостављање сарадње и укључивање српских фирми у глобалне ланце авио индустрије. Из Торонта извештава Биљана Туцаков.

Српска заједница у месту Рокфорд, у држави Илиној, поносна је оним што је остварила за релативно кратко време. Град, који је на сат и по од Чикага, привлачи све више посетилаца на тамошњи српски фестивал. Из Рокфорда се јавља Александар Жигић.

Веселин Мишнић, српски песник из Колашина, недавно је представио трокњижје љубавних песама "Казано ветру, записано на води". Промоцију у ПТТ музеју у Београду пратио је Владан Ракић.

Уредник емисије Тања Адамовић

Реализација Маја Мандић

То је Фестивал хумора и сатире "Крива Дрина", који се ове године одржава по девети пут у Зворнику у Републици Српској, на коме учествују хумористи, сатиричари и глумци из Србије, Црне Горе, Републике Српске и Федерације БиХ. Гост у студију је домаћин Фестивала, иначе наш колега, уредник у Радио Београду 202, Дејан Грујић, са којим ћемо разговарати о овогодишњем програму.

Покровитељи фестивала су Министарство просвете и културе Републике Српске, Министарство цивилних послова БиХ и Град Зворник, а организатор Народна библиотека и музејска збирка Зворник.

Ове године Матица српска обележава два века постојања, а Карловачка митрополија три века. Тим поводом у Галерији Матице српске отворена је изложба „Уметност у служби вере: сјај и слава Карловачке митрополије“, један од значајнијих изложбених пројеката посвећених духовном, културном и уметничком наслеђу српског народа. О значају поставке и изложбе која ће трајати до 27. септембра извештава главна и одговорна уредница Варош ТВ Диана Ђурић.

Матица српска основана је у Будимпешти, а међу првим председницима био је и један од најчувенијих Срба свог времена-Сава Текелија. И причу о Сави Текелији припремила је Диана Ђурић.

Два века Матице српске обележено је и у Двору у Републици Српској. Програм Свечане академије осмислили су ученици основних и средњих школа, а прилог су припремиле колеге из Радио-телевизије Републике Српске.

И као што смо већ рекли, изузетна рок и поп музика обележила је бившу СФРЈ, за коју су стихове писали најбољи песници њеног трајања. Јединствен у некој својој тајној вези с музиком, Душко Трифуновић, је својим стиховима оставио поруке за сва времена. Знао је да је "свијету свега доста", да је "живот маскенбал", питао се "шта би дао да си на мом мјесту", оставио нам аманет сваког песника: "Памтите ме по пјесмама мојим". Ове године навршиле су се две деценије од смрти Душка Трифуновића. Песме су остале.

Уредник Нада Вукелић

Реализација Маја Мандић