12. Међународни фестивал саксофона почиње 25. септембра и трајаће три дана. Биће ово јединствена прилика да се београдској публици представе најбољи саксофонисти Србије и света. О празнику саксофона и свему што доноси ова јединствена музичка манифестација, разговараћемо са саксофонистом и директором фестивала "Belgrade Saxpiriens" Миланом Савићем.

Уз присуство многобројне публике, у Музеју историје у Мајамију, 13. септембра је свечано отворена манифестација посвећена српској култури. Организатор је "Културни трг", а овај програм, који ће трајати 4 месеца, има за циљ промоцију српског наслеђа у Јужној Флориди и шире. Наши гледаоци имаће прилику да виде каква је атмосфера била током првих дана ове манифестације.

Народно позориште из Приштине, са седиштем у Грачаници, недавно је у Бечу гостовало са представом "Женидба". Наша дописница из Беча, Вера Марјановић, разговарала је са глумцима.

Слава Мала Госпојина обележена је и у српској заједници у САД. У друштвеној сали Саборног храма у Чикагу, домаћин је било тамошње Коло српских сестара, које је тим поводом организовало и свечани банкет. Из Чикага извештава Александар Жигић. 

Уредник емисије Тања Адамовић

Реализација Ернестина Глигоријевић

„Деценија за нама обележена је веома тесном и успешном мађарско–српском и српско–мађарском сарадњом на пољу политике, привреде и међусобне подршке у битним националним питањима. Дошло је време да се посветимо продубљивању наших веза и наше сарадње на пољу културе, јер управо сарадња на пољу културе јесте нешто што гарантује дугорочност наших пријатељских односа. То је стратешка ствар и зато сам поносан што започињемо овако једну лепу и велику манифестацију где ће бити представљене наше националне, али не само националне установе културе, већ и наша модерна, али и класична ликовна уметност, као и сценске уметности“, рекао је министар Селаковић.

Министар је појаснио да ће активности Републике Србије у оквиру манифестације почети од фебруара наредне године и да ће на њој бити представљени и српска гастрономија и српско винарство, односно све оно што чини културу једног народа у најширем смислу, а да за то у Мађарској постоји велико интересовање.

„Ми ћемо са нашим делом активности започети од Дана државности Србије, дакле, од средине фебруара наредне године. Тада ћемо имати изложбу о нашим манастирима на Косову и Метохији, али и различите радионице из старих традиционалних заната у новом Етнографском музеју у Будимпешти. Она ће трајати до Видовдана“, додао је Селаковић.

Нагласивши да је у односу на дане, недеље или месеце културе ова манифестација другачија јер је реч о „сезони“ и да је прва тог типа у којој Министарство културе Републике Србије учествује, Селаковић је подсетио да је мађарска кинематографија већ била први гост на Националном фестивалу филма и телевизије на Златибору.

„На првом Националном фестивалу филма и телевизије на Златибору ове године мађарска кинематографија је као први гост нашег фестивала свечано наступила и на тај начин смо, де факто, отпочели нашу културну сезону. Наше мађарске колеге најавиле су активности широм Србије, не само у Београду и Новом Саду. Видећемо програме и у Врању, Нишу, Лесковцу и другим градовима централне и северне Србије“, поручио је Селаковић.

Министар је указао да ће заједнички бити обележен 22. јул – дан када се одиграла чувена Битка за Београд у којој су хришћани однели победу и у којој су се, на истој страни, борили Срби и Мађари.

Испред бечког парламента и Дванаесте бечке општине Академији је присуствовао посланик града и покрајине Jörg Neumayer, а испред Шеснаесте бечке општине потпредседник Florijan Sauervein. Академији је присуствовала и Силвија Јанковић – бивша председница Пете бечке општине која већ дуги низ година подржава рад АССФ-а.

У име градоначелника града Бање Луке Академији је присуствовала делегација на челу са градским секретаром и послаником Небојшом Дринићем и Милицом Богојевић из Предузетничког центра града. Испред Српске православне цркве академији је присуствовао изасланик Храма рођења Пресвете Богородице из Шеснаесте бечке општине, отац Александар Станковић.

Програм је отворен интонирањем државних химни Аустрије и Републике Србије у извођењу хора „Свети Сава“ из Беча, а затим су присутни могли да узивају у извођењу класичних композиција од стране представника Музичко културног друштва „Станислав Бинички“ из Беча.

На самом почетку, присутнима се обратио председник Аустријског савеза српског фолклора Александар Саша Станковић који је поздравио присутне представнике друштава и високе госте.

„Препоносан сам на наша фолклорна друштва, која су са нама заједно напредовала и расла ових 5 година. Постигнуто је тако пуно – бројне манифестације, побољшања комуникације и сарадње међу друштвима, подизања квалитета организације смотри, сарадње са инститцијама, сарадња са савезима осталих европских земаља. Посебно ми је драго да су данас са нама Градоначелник Беча и председница Радничке коморе Аустрије, Ренате Андарл, који су пропознали значај нашег рада као и рада наших друштава. Председница Андерл је лично узела на себе обавезу да наша друштва и заједнице у покрајинама повеже са представницима Радничких комора широм Аустрије. Посебно се радујемо и захваљујемо на сарадњи радничким коморама Доње Аустрије и Салцбурга где су наша друштва и наше манифестације и те како подржане од стране ове институције која заступа интересе и потребе радног становништва у Аусрији“ изјавио је Станковић и додао да изражава велику захвалност институцијама матице са којима је АССФ имао одличну сарадњу претходних 5 година, међу којима је Амбасада Републике Србије у Аустрији и Управа за сарадњу са Србима у дијаспори и региону као и Кабинет Министра без портфеља Ђорђа Милићевића портфеља задуженог да прати стање, предлаже мере и учествује у координацији активности у области односа Републике Србије са дијаспором и представништво Републике Српске у Аустрији.

Овом приликом Аустријски савез српског фолклора уручио је плакете и захвалнице свим представницима институција и заслужним појединцима, као и представницима друштава за допринос очувању као и развоју српског фолклора у Аустрији и представио нову монографију поводом овог јубилеја.

Градоначелник града Беча и уједно председник покрајине, у свом обраћању честитао је представницима Аустријског савеза српског фолклора на постигнутим резултатима и нагласио да је очување културне баштине и разноликости један од кључних стубова града Беча и да подржава рад и залагање АССФ-а.

Поменуо је да је пре почетка разговарао са Станковићем и да је број Срба како у граду Бечу, тако и у читавој Аустрији тешко дефинисати, али да се процењује да се ради о 300 000 Срба и да се Аустрија труди да овим људима обезбеди, с обзиром на бројност, могућност да учествују у парламентарним и политичким процесима гласњем као што та могућност постоји на изборима Радничке коморе. Посебно је нагласио да је у граду Бечу пуно знаменитих Срба живело и радило, међу којима је издвојио Вука Стефановића Караџића, који је реформисао срски језик и на тај начин такође дао значајан допринос култури, на ћему ће се град Беч ускоро одужити. Посебно је честитао председнику Станковићу и захвалио се на ангажману и труду за културно обогаћење како града Беча, тако и читаве Аустрије.

Председница Радничке коморе Аустрије и града Беча Рената Андерл, изјавила је у свом обраћању да изузетно цени рад Аустријског савеза српског фолклора и друштава широм Аустрије. Да је посебно одушевљава велики број посетилаца на манифестацијама које организује АССФ, као и културно богатство које се на тим манифестацијама представља. Додала је да ће се лично потрудити да се сарадња и комуникација покрајинских комора са фолклорним друштвима побољша и унапреди.

Испред града Бања Луке, у име градоначелника Станивуковића присутнима се обратио Небојша Дринић, посланик града и шеф посланичке групе ПДП-а.

„Овај догађај шаље снажну поруку јединства српског народа у дијаспори и важности очувања нашег идентитета, културе и традиције, без обзира на то гђе живимо. Српски народ, иако бројчано мали, велик је по својој историји, култури и обичајима. Како је говорио владика Николај Велимировић: „Све што ткате, везујте конце за небо“. Наш народ је народ светосавља и православља и у том духу желимо да истрајемо и у будућности – истакао је Дринић и додао „да је Европска смотра српског фолклора, одржана у Бањалуци, оставила снажан печат на културни живот града и доказала да сарадња између матице и дијаспоре функционише на најбољи могући начин. – Зато је важно да наставимо заједнички рад, да његујемо ћирилицу, наше обичаје и православну традицију, те да млађе генерације учимо здравим и исправним вриједностима", рекао је Дринић. Честитао је АССФ-у и пожелео још пуно успешних манифестација и прослава.

Станковић се у свом обраћању посебно захвалио Српској православној цркви са којом АССФ, али и наша друштва широм Аустрије имају одличну сарадњу, речима да је Црква наша највећа организација у дијаспори и да је она та око које треба да се окупљамо и којој треба да се сабиремо.

Управни одбор АССФ-а је овом приликом, из захвалности за огромно пожртвовање, труд и рад и све оно што чини за АССФ као и за сва фолклорна друштва, српску традицију и културу у Аустрији, доделио специјалну плакету. Плакету је у име управе Станковићу уручио потпредседник АССФ-а Саша Божиновић речима: „Велика захвалност свих нас на свему што радиш. Иако је некада тешко одржати корак и испратити твој темпо – хвала ти на свему што чиниш“.

Након завршетка свечане академије и обраћања званичника, као и доделе плакета, направљена је кратка пауза и одржана редовна скупштина Аустријског савеза српског фолклора.

Недељу за нама, у Српској и региону обележио је јубиларни, тридесети  Међународни Сајам књига у Бањалуци, који се издвојио као један од најважнијих културних догађаја у том делу Балкана. Сајам је отворио писац, сценариста и редитељ Душан Ковачевић, који је у свом говору истакао изазове савременог света и века и указао на моћ књиге да им се одупремо и превазиђемо.

Наша сарадница из Мађарске, одговорна уредница српског интернет портала „Варош ТВ“ у Будимпешти, Диана Ђурић извештава са овогодишње манифестације „Српски дани“ у Мађарској. У организацији Епархије будимске, бројни културни догађаји обележиће септембар, међу српском заједницом у Будимпешти, али и шире. 

Срби у Хрватској, они преостали, обележили су тужно сећање на све оне који су пре тридесет година протерани са својих вишевековних огњишта, а посебно на оне који су страдали јер нису желели да оду. Комеморативни скуп одржан је у селу Гошић где су скоро месец дана после акције "Олуја" побијени Срби, махом стари, који су само хтели да остану у свом вољеном завичају. Из Гошића извештава Васка Радуловић, новинарка ТВ продукције ЗВО Вуковар, из дописништва у Книну.

Уредница емисије Нада Вукелић

Редитељка Eрнестина Глигоријевић

У богатом програму посебно се издвојио наступ фолклорне групе Бистра вода, чије је извођење традиционалних игара наишло на одушевљење публике, као и иснпиративна изведба "Никола Тесла" балетске академије Ст. Петерсбург. Кореограф Милош Дамјановић водио је радионицу за децу, уводећи најмлађе у основе српског фолклора и обичаја.

"Култура је снажан мост међу људима. Ова манифестација не само да чува идентитет младих у дијаспори, већ и доприноси бољем међусобном разумевању и разбијању стереотипа“, поручују из Културног трга.

Манифестација обухвата разноврстан програм: изложбе уметничких дела, приказ народних ношњи, концерте, гастрономске презентације и едукативне радионице за све узрасте. Током четири месеца, посетиоци ће имати прилику да се кроз уметност, музику и занатске вештине упознају са богатом традицијом Србије.

"Значајан део програма посвећен је деци. Мариана Јовановић, одржала је радионицу кроз коју је најмлађима приближила свет српских бајки. Посебно интересовање изазвала је радионица ткања - Пиротски ћилим, коју је водила Бојана Илић, кроз коју су деца на интерактиван начин упознала културно наслеђе Србије", истичу организатори.

У историјском дану за српску заједницу у Јужној Флориди учествовали су и бројни уметници и организације:
Александра Илић Бјелица/ Bela (Уметност)
Ана Томић (Мода)
Ballet Academy of St. Petersburg (Балет)
Биљана Реган / The Association Balkan Roots (Фотографије)
Бистра Вода - Folklore Dance Group (Фолклорне игре)
Бојана Илић/ Bojitt Art (Уметност)
Данијела Радочај (Уметност)
Драгана Живковић (Српска цирилица)
Ивана Живковић Rashlich (Уметност)
Мариана Јовановић, MLIS (Story-time)
Марина Мићановић/ UniUkiyo (Мода)
Милош Дамјановић (Радионица фолколних игара)
St. Simeon Serbian Orthodox Cathedral (Ношње)
Rakija Lounge (Храна - укус Балкана у Мајамију)
Срби за Србе (Хуманитарна организација).

Волонтери: Алек Јовановић, Александар Обреновић, Ивана Робинсон, Мирјана Јововић и Синиша Рашлић.

Гост музичар Constantin Moscovici.

На отварању је забележено присуство великог броја страних и локалних посетилаца, који су с великим интересовањем дошли да се упознају са српском културом. Посетиоцима је пружена јединствена прилика да дегустирају традиционална српска јела и пића, уживају у звуцима фолклорне музике и разгледају аутентичне рукотворине које сведоче о богатом културном наслеђу Србије.

За многе је ово био први сусрет са причама о српским обичајима, народној уметности и историји, што је значајно допринело бољем међусобном разумевању и подстицању међукултурног дијалога. Овај догађај, поред јачања веза унутар српске дијаспоре, отворио је врата и широј публици да кроз непосредно и аутентично искуство осети дух Србије — њене вредности, традицију и гостопримство.

Организатори кажу да су из музеја доставили коментар да је 13. септембра био најпосећенији догађај у 2025. и да је са уметничког аспекта, квалитет, разноликост, енергија, све било на врхунском нивоу.

Милица Ристић је Врањанка која живи и ради у Америци од 2008. године. Бабави се личним професионалним растом и развојем. Као мотиваторка, организује радионице за запослене у великим компанијама. Коауторка је књиге "Женска страна бизниса". И у Врању је реализовала неке од радионица које подразумевају рад на себи. Са Милицом је разговарала Даница Мирић.

Ликовна колонија „Вишеград" траје пуне три деценије. На најстаријем уметничком окупљању у Републици Српској до сада је учествовало стотине академских уметника из 50 земаља. Од њихови радова формиране су две галерије: Вишеградска и Галерија у манастиру Добрун. Манастирска галерија, ове године, први пут је отворила врата за једну ТВ екипу, екипу РТС из Ужица. Прилог припремила Славица Јовановић.

Фудбал 7, све популарнији у свету, стигао је и код нас! Репрезентација Србије, коју су чинили и наши људи из дијаспоре, учествовала је на Светском првенству у Бразилу од 21. до 25. августа. У студио нам из Трста долази директор репрезентације Дејан Никодијевић.

Уредник емисије Драгана Живојновић

Реализација Маја Мандић

"Јеврејски закони су такви да сте ви Јеврејин само ако вас је родила мама Јеврејка. Код моје жене, тата је Јеврејин. Пошто је његова мајка била Јеврејка и умрла у Аушвицу, на конто тога ми смо по израелским законима добили држављанство. Ми смо побегли од рата овде, тамо смо проживели 30 лепих година и успешних, добили 10 унука, али смо на крају доживели личну трагедију, где смо дочекали да најстаријег унука тамо убију у Гази", рекао је Михалек.

Михалек је дуго је био на челу Израелског музичког центра и за тај период каже да су се код нас чудили како је за мање од годину дана у Израелу постао директор.

"Нове усељенике они прво шест месеци образују, курс језика, можда преквалификације, упознавање са законима земље и онда идеш у живот", рекао је Михалек и додао да је на конкурсу победио 40 доктора наука и тако постао директор.

Према његовим речима, у Србији су стручни музиколози осећали понос што је њихова музичка школа успела у иностранству.

"Јако сам пуно радио на успостављању веза и односа између југословенске тада, и израелске музике. Ја сам тад сарађивао са великим именима и успоставио такве везе да смо и ми одавде ишли тамо и ансамбли оданде долазили овде", рекао је он.

Михалек је уједно и један од првих дипломираних музиколога на овим просторима, заједно са Рашом Поповим, који стоји и иза химне Матице српске.

"Матица српска је решила да оснује Одељење за сценске уметности и музику. Пошто сам био једини музиколог овде, њима је требао оперативац, па су узели мене младог", објаснио је Михалек и додао да се то дешавало 1986. године.

Према његовим речима желели су да има црквено појање, да језик буде старински, што је, како истиче, Попов бриљантно урадио, а да је он то "углазбио".

Говорећи о актуелним дешавањима у Израелу и Гази, Михалек каже да је у Израелу тренутно ужасна ситуација.

Како каже Израел све изненађује својом новом ратном технологијом, али да је унутар самог Израела лоша ситуација.

"(израелски премијер Бењамин) Нетањаху је да би одржао коалицију, узео у владу и крајње десничарске јеврејске фундаменталистичке партије. То је велика опасност за демократију такве државе", казао је Михалек.

Подсећа да је Израел једна од ретких земаља на свету која нема Устав јер када је држава оснивана, тадашњи председник је морао у коалицију да прими и верске партије које су на то пристале уколико Израел буде држава "устројена" по јеврејским библијским нормама.

"Тиме је практично Устав државе Библија. Израел је годинама полако уводио основне законе да би они једног дана сви били Устав државе, али религиозне партије су против тога, а њихово чланство се умножава", рекао је Михалек и додао да је Израел још увек секуларна држава, али да ће, сматра, за две, три генерације бити верска држава.

Михалек је рођен 1949. године у Новом Саду, у музичкој породици, још његов деда био је професор музике у Богословији у Сремским Карловцима.

Две деценије био је уредник музичког програма Радио Новог Сада, а његови преноси имали су широк аудиторијум, до почетка деведесетих када се иселио у Израел.

Емисије "Србија на вези-портрети" (1.и 2.део) ауторке Тамаре Дрезгић, где је гост Душан Михалек, можете погледати овде:

https://www.youtube.com/watch?v=VKcIlcgpUws&list=PLzB-ELdtesncYd55rNHqI7sbSnMuPS9Bn&index=37

https://www.youtube.com/watch?v=Yw0-N0zyIhM&list=PLzB-ELdtesncYd55rNHqI7sbSnMuPS9Bn&index=36

Након тога, Кокановић је посетио Српско културно друштво „Просвјета“, где се разговарало о унапређењу сарадње, будућим пројектима и јачању институционалне подршке Републици Србији и њеним сународницима у Хрватској. Посебан акценат стављен је на очување идентитета српске заједнице кроз културу, образовање и језик, као и на заједничко деловање у области културних и образовних програма.

Посету је завршио у Српском културном центру у Загребу, месту сусрета и креативног израза српске заједнице. Ту је разговарано о конкретним плановима за оснаживање културног живота заједнице и унапређење рада центра, како би свака будућа генерација имала простор да негује и чува своју културу.

„Србија стоји чврсто уз свој народ где год да живи. То није само порука – то је завет. Наш задатак је да везе које нас повезују учинимо још јачим, како би свака будућа генерација имала услове да негује и чува свој језик, веру и културу. То је наша обавеза, али и наша највећа снага,“ поручио је Кокановић.

Ова посета потврђује јасну политику Републике Србије да снажно и недвосмислено подржава свој народ где год да се налази и да кроз заједништво и чвршће везе гради темеље дугорочне сарадње, очувања идентитета и стабилности.

Гост ове емисије је и Слободан Аћимовић, председник Надзорног одбора Фонда дијаспора за матицу, после недавно одржане 26. по реду, скупштине Фонда дијаспора за матицу, којој су и овога пута присуствовали представници из целог света.

Дан српског јединства, слободе и националне заставе окупио је велики број наших људи који живе у Аустрији, представника Владе Републике Србије, и других званичника. Из Беча извештава Вера Марјановић.

Већ 35 година наша редакција представља важан ослонац и главну медијску спону између свих представника нашег народа, ма где он живео. Иако нас током лета нисте гледали уживо у студију, радили смо пуном паром, бележећи многе важне догађаје, и приче са гостима који су боравили током лета у Србији. Колегиница Наташа Митрић имала је идеју да забележи завршне припреме у Студију 3, пред почетак нове сезоне, као и наше расположење.

Уредник и водитељ Сузана Гвозденовић Пузовић.

Редитељ Владимир Ђурђић.

„Њујорк је град врло инспиративан сам по себи. Та енергија тог града, нису то зграде, нису то те висине, није то Менхетн, него је то енергија коју ти који живи тамо пролазе дневно и на нивоу вечера и на нивоу дневне варијанте, маса прође. То је та енергија коју ти људи креирају, долазе са их стране, живе. развељу људи који са свих страна живе, тако да је то цео свет на једном месту. Мени се та шириноликост и та ширина, та величина, поглед на свет допала. Али оно што је Њујорк донео то је та енергија и мени је апсолутно инспиративна за стварање“, каже Марина.

У Њујорку је постала препознатљива по свом бренду UniUkiyo, необичним торбама од коже, чија производња се налази у Србији, тачније у Новом Саду.

„Само сам добила слику торбе. То је тај први дизајн који је био, који је и данас дан само што је модификован и наравно сада је у међународној заштићи и све. И та торбу сам направила за себе. Међутим сам видела реакције и њу сам изложила на њујоршком религију моде и после сам ја шетала улицама Њујорка и ја сам видела како реагују, сликају, хоће, питају где сам, одакле. Мислила сам да та торба у ствари има нешто. Она је настала комбинацијом одредног предмета и тог практичног дела.

Прво те две рупе, то су као рукави, као прслук а у ствари то може да буде торба и она је добила ту форму. После се малкице модификовала, модификована је још боља али ја учувам да ће имати изложбу као историјски моменат. Концерт изложбе ће један да буде на ту тему мало касније. У сваком случају то је комбинација одевног и практичног“, каже Марина.

Марина каже да назив њеног бренда симболише уникатан, аутентичан стил живота и ту поруку шаље свима.

Ово је истовремено била и црквена слава, као и дободошлица за новог свештеника Драгана Горанића.

“Ово је предивно. Данас смо се окупили овде ради славе и ради Дана заставе српског јединства и једноставно ту смо да и дочекамо новог свештеника. Нормално, ту је и наш владика, чланови и председници многих других удружења", каже Душко Чучковић.

"Простављамо и можемо да славимо, да се веселимо српском јединству. А што каже, слика говори хиљаду речи. Ево овде слика нас и застава ових иза нас. У средини је црква, Србија и Република Српска", каже владика костајнички Серафим.

Специјални гост била је Марија Папас, министарка финансија округа Кук. Рекла је да ово подсеће на грчку заједницу, где је она одрасла уз бабе и деде који су говорили грчки пре него што су научили енглески и са којима је ишла у цркву сваке недеље. Додала је и да данас у Америци има пуно подела, али да је зато лепо бити у оваквој средини где се чува традиција. Такође је представљена на ову брошуру за плаћање пореза специјално одштампану на српском језику.

"Црква је место наших окупљања, наших дешавања, место где и даље продужавамо нашу веру, нашу традицију, нашу културу, наше обичаје."

Црква Светог Јована Крститеља налази се овде у чикажском насељу Белвуд већ деценима. Последњих година овде је посебно активно одружење крајишких Срба Прело које редовно спрема добро посећене догађаје. Тако су тренутно заказали нову чикашку Кестенијаду за 4. октобар.

Дан српског јединства, слободе и националне заставе обележен је и у српској заједници у САД. Из Чикага извештава Александар Жигић.

Почело је снимање документарног филма и серије о Светом Сави. За сада, снимања су завршена на Светој Гори, а наставиће се ускоро и на другим местима која су везана за живот и рад Светог Саве. Редитељ и продуцент је Жељко Мирковић, који нам се овим поводом јавља из Америке.

Модна дизајнерка Марина Мићановић, рођена Београђанка, од 2017. године живи и ради у Њујорку. Препознатљива је  у целом свету захваљујући свом бренду - торбама које се облаче. Овог лета боравила је у свом родном граду и то је била прилика да са њом разговара Вања Васић.

Уредник емисије Тања АдамовићР

еализација Маја Мандић

Зоран Анђелковић је изразио задовољство што је Пошта Србије, у част изузетних односа Србије и Кубе, симболично допринела обележавању јубилеја Кубанске револуције, као једног од најзначајнијих историјских датума и прекретница за Кубу и целу Латинску Америку.

„Изузетно ми је драго да постоје удружења попут ,Адлигата', које чува благо не само наше земље, већ и блага других земаља и других народа, што је важна спона пријатељских односа. То је подухват који заслужује поштовање и желим да Удружењу ,Адлигат' честитам на томе", рекао је Анђелковић.

„Дубоко сам захвалан што је колекција Кубе у Адлигат овом приликом представљена у новом светлу, и то поводом 66. годишњице Кубанске револуције, док ћемо на међународном нивоу, широм света, све до 2026. године обележавати стогодишњицу од рођења историјског вође наше револуције и оснивача наше револуције Фидела Кастра", рекао је амбасадор Кубе Лејде Ернесто Родригес Ернандес.

На издању су, објаснио је амбасадор Родригес Ернандес, мотиви збирке и националнa кубанскa птицa токороро, која је најлепша птица Кубе и симбол државе и слободе, захваљујући јарком перју и отпорности у заточеништву. „Зелена боја перја подсећа на кубанско село, њене беле груди, црвени стомак и плаво перје на глави одражавају боје кубанске заставе", рекао је амбасадор.

На филателистичком доприносу и доброј сарадњи амбасадор Родригес Ернандес, који ускоро завршава мисију у Републици Србији, захвалио је организаторима издања, Удружењу Алигат, Министарству информисања и телекомуникација, Пошти Србије, ПТТ музеју и „Србијамарки", Влади Србије, Министарству спољних послова и министарствима културе, спорта и просвете.

Уметничка реализација издања персонализоване поштанске марке „Збирка Кубе" дело је Јакше Влаховића и Анамари Бањац, креатора марака Поште Србије.

Уз присуство бројног свештенства и верног српског народа из разних крајева света, као и међународних гостију, епископ Јован је позвао некадашњег епископа аустријског, а сада швајцарског, Андреја, да освешта споменик, који је дар Српске православне омладине Инзбрук (СПОЈИ) чији су представници и дародавци допутовали из Аустрије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије.

Епископ Јован је затим позвао Владимира Влајића, једног од оснивача и члана УО СПОЈИ, да исприча о пројекту споменика и раду СПОЈИ на култури сећања, са посебним освртом на Диану Будисављевић, што траје још од 2010. када су први пут сазнали за њу. Влајић је у свом излагању испричао да је Савез Срба у Аустрији, чији је члан УО, одлучио да за своје заштитнике управо прославља Св. Новомученике Јасеновачке и да ће Крсна слава по први пут бити обележена 13. септембра у Бечу. Након тога сви су се упутили ка Каменом цвету у оквиру Меморијалног подручја Јасеновац у чијој се близини налази хумка на којој су освештани славски колач и жито.

Идеја за гранитни споменик, који се састоји од бронзане бисте Диане Будисављевић и четири бронзане спомен плоче на ћирилици, латиници, енглеском и немачком, настала је у септембру 2023. када су представници СПОЈИ испоручили донацију преко 330 књига у вредности од преко 6.000 евра за Истраживачку библиотеку Јасеновца. Тада је добијен први усмени благослов од епископа Јована за даривање споменика након чега се кренуло са припремама.

Током 2024. године дошло је до искушења, те је даље пројектовање споменика померено за касније. Почетком 2025. у којој се навршава 80 година од краја Другог светског рата настављене су интензивне припреме на споменику за чије је идејно решење, скицирање и конципирање био задужен пројектни тим у саставу председника СПОЈИ Филипа Влајића, дела чланова УО, Луке Мирчете, мр Милана Нешића као и мр Владимира Влајића који је и предводио пројектни тим. За преточење идеја, концепта и скица у конкретне нацрте био је задужен студент архитектуре Зоран Мирчета, док је стручни консултант за само постављање споменика био мастер архитектуре Душан Игњатовић, један од оснивача СПОЈИ.

Биста је дело вајара Тома Коматине из Краљева, док се за текст на спомен плочама пројектни тим консултовао са историчарима из Србије и Хрватске који важе за најактуелније стручњаке на тему културе сећања, страдања у Другом светском рату на простору НДХ и шире, као и саме акције Диане Будисављевић. Коначну верзија текста је благословио епископ Јован.

Остали детаљи о споменику као и сви добротвори који су до сада дали свој новчани и материјални допринос овом историјском пројекту, биће обелодањени у књизи која ће изаћи из штампе за око годину дана. 

Овај споменик Диани Будисављевић не представља само чин сећања на све жртве са ових простора и њену акцију спашавања, већ је и мост који приближава и спаја различите народе и шаље поруку мира, љубави и наде садашњим и будућим поколењима.

У сусрет тридесет и петој годишњици Програма за дијаспору РТС-а, коју ћемо обележити следеће године, видећемо и прилог који је припремила Наташа Митрић, а он нам даје преглед свега онога што је Редакција Програма за дијаспору урадила у претходној сезони.

На крају емисије видећемо музички спот етно групе „Траг“ из Бањалуке, за песму из Книнске Крајине „Кад запјевам ја и сеја мила“. Многи су рекли да је то више од песме. Специфичан начин певања и извођења музике доносе емотивну поруку о важности заједништва, очувања идентитета и повезаности Срба широм света.

Уредница емисије Нада Вукелић

Реализаторка Маја Мандић
 

„Наша застава – црвено, плаво и бело – није само комад тканине, већ симбол историје, жртве и слободе српског народа. Под њом су наши преци пробили Солунски фронт и изборили победу правде и слободе. Под њом и ми данас морамо бити сабрани, снажни и јединствени.“

Он је нагласио да је застава симбол јединства српског народа где год живео:

„Јединство нам је потребно више него икада, јер само сабрани можемо сачувати стабилност, мир и снагу Србије. Поносни смо што Србија наставља да, како у матици тако и у дијаспори, слави најважније датуме са својим сународницима, јер тиме показујемо да смо један народ и једна велика породица.“

Током свечаности сународницима у Бечу представљен је и национални пројекат EXPO 2027, као најважнија манифестација која Србију очекује у наредном периоду. Милићевић је позвао све да размотре начине на које се могу укључити:

„EXPO 2027 је прилика која ће променити Србију и учинити је модерним центром региона. Желимо да и наша дијаспора буде део тог успеха.“

Свечаност у Hallmann Dome окупила је више стотина Срба из Аустрије и региона, уз наступе културно-уметничких друштава, етно ансамбала и солиста, и завршена је снажном поруком министра:

„Нека живи наша застава, нека живи српско јединство и нека живи Србија!“