Програм су наставиле духовне песме ученика свих узраста, а посебно је дирнула публику прича о Васкрсу у интерпретацији ученика Катице Павличевић. Анђеоски глас Атине Павличевић и песма „Српкињица" изазвали су искрене емоције.

Један од централних тренутака била је једночинка „Суђење" у режији наставнице Љубице Бургић, у којој су блистали Тара, Стеван, Викторија и Лора, Стела, Антон и Лука, који је одушевио присутне у улози „осуђеног зеца".

Поему „Вашар у Тополи" извели су Филип, Иза, Виктор и Лазар, док су песме о родитељима извели Милица и Марко.

Публику је развеселио сценски приказ историјских личности — Стефан Петровић као кнез Милош Обреновић и потом у необичном времеплову стигла је и Снежана Зорић у улози Милева Ајнштајн. Био је то својеврсни духовит омаж прошлости, науци и традицији.

Млађи ученици, међу којима су Ана - Милица, Тадија, Никола, Дуња и мали Лука, Димитрије измамили су осмехе и аплаузе, док су фолклорне групе Изворске пчелице и лептирићи унеле завршну ведрину вештом игром и традиционалном песмом Дивна, Дивна. Њих је за ову прилику припремила Тина Анђелковић, бивша ученица српске школе Свети Сава.

Уметнички део је обогаћен и ученичком изложбом портрета родитеља и васкршњих колажа, који су додатно оплеменили догађај.

Веома емотиван моменат био је наступ сестара Аве и Рите Коради са Змајевом песмом „Светли гробови", који је завршен снажним стиховима и свима јасном поруком:

„Где ја стадох — ти ћеш поћи!"
„Што не могох — ти ћеш моћи!"
„Куд ја нисам — ти ћеш доћи!"
„Што ја поче — ти продужи!"
„Још смо дужни — ти одужи!"

На крају су се присутнима обратили протонамесник отац Никола Шкрбић са јединственом поруком:

Заједно, знањем, вером и љубављу, градимо будућност и васпитавамо нашу децу.

Наставнице Бургић и Павлићевић су захвалиле свима који су помогли и деци на изузетно лепом и богатом програму и подсетиле на нову свечаност крајем месеца јуна поводом заврсетка школске године.

Полазећи од чињенице да је медицина наука у којој се готово свакодневно остварују нова достигнућа, где размена знања и искустава у свакој области здравствене заштите имају велики значај, ова традиционална Конференција још једном ће омогућити лекарима из Србије и свих делова планете да стварају и унапређују професионалне односе и деле своје знање са колегама широм света.

Конференција српске медицинске дијаспоре је акредитована од стране Здравственог савета Републике Србије као међународни конгрес и део је система континуиране медицинске едукације.

Конференција српске медицинске дијаспоре одржава се под покровитељством престолонаследника Александра и принцезе Катарине, у организацији Српског краљевског медицинског удружења и Фондације принцезе Катарине, уз подршку Министарства здравља, Лекарске коморе Србије, Светске здравствене организације и Краљевског медицинског одбора.

„Јагодина је један од најбољих примера како један град може да буде и добар за живот и отворен за улагања. Развијена комунална инфраструктура, подршка инвеститорима, снажан туристички и образовни потенцијал – све то чини овај град изузетно атрактивним како за живот младих, тако и за повратнике из дијаспоре“- истакао је министар Милићевић.

Такође, разговарало се и о могућностима за повратак наших сународника из иностранства у Јагодину. Министар је истакао да држава Србија, у сарадњи са одговорним локалним самоуправама попут јагодинске, континуирано ради на стварању услова за повратак и интеграцију наших људи, како би своје знање, искуство и капитал уложили у развој родног краја.

Министар је нагласио да ће његов Кабинет наставити да пружа подршку локалним заједницама у реализацији програма који повезују матицу са расејањем, и поручио да је повратак наших људи у Србију један од стратешких приоритета државе.

Након Факултета драмских уметности у Београду завршио је специјалистичке студије на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу. Предавао је на домаћим и америчким универзитетима и био гостујући професор на Институту за филмску анимацију у Кини. Био је управник Музеја Југословенске кинотеке и уредник у Радио телевизији Србије.

Како је заволео филм и како је ушао у свет седме уметности? Како памти Београд у време одрастања и каква је улога "деде" у животу унука? Причао нам је о духу Београда и о ФЕСТ-у седамдесетих, толико живописно, да смо на тренутак били тамо.

Какав су на њега оставили утисак чувени редитељ Френсис Форд Копола и италијанска филмска дива Ђина Лолобриђида...

Зашто одлази у Лос Анђелес и шта мисли о Холивуду? Због чега је Њујорк најважнији град на свету? Зашто треба запамтити имена Славка Воркапића и Владимира Петрића? Шта све крије бисер београдске архитектуре, данас запуштени "Спасићев пасаж" у Кнез Михајловој улици у Београду?

Зечевић је човек изванредне ширине који је поред филмске уметности изучавао историју, антропологију, психологију и књижевност. Био је руководилац филмске производње у Филмским новостима и није случајно што је баш он, у богатој архиви ове институције, пронашао звучни филмски снимак уличних демонстрација у Београду 27. марта 1941. за који нико никада није чуо!

Божидар Зечевић је оснивач и директор Српског филмолошког центра. Био је управник Музеја Југословенске кинотеке. Аутор је шест књига и монографија. Као филмски и телевизијски сценариста и редитељ потписао је више од сто документарних и играних филмова.

Добитник је бројних признања у земљи и свету. За документарни филм "Истина о 27. марту - између стварности и мита" награђен је признањем "Златни витез" у Москви. До сада је објавио више од стотину студија о филму и око 3000 критика које и даље пише за Вечерње новости и недељник Печат. 

Након неколико дана проведених са Зечевићем стиче се утисак, да се иза строгог погледа човека ком једва да можете да измамите осмех, крије велики уметник, занесењак, заљубљеник у историју и емотивац.

Први део интервјуа емитујемо на РТС2 у петак 6. јуна, 16.30, а други део у четвртак 19. јуна у исто време. Емисије ће бити и на програму РТС Свет, у петак 6. и 20. јуна у 18.55. 

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Министар Милићевић је истакао да овакви кампови нису само прилика за одмор, већ и важан корак ка очувању српског језика, културе и идентитета, као и јачању емоционалне везе између наше деце и отаџбине.

Током разговора било је речи и о могућностима повратка наших људи из дијаспоре, посебно младих породица, који желе да се врате и започну нови живот у Србији. Општина Уб, као динамично и перспективно подручје, пружа све више услова за квалитетан живот, развој породичних бизниса, пољопривреде и предузетништва, што је од великог значаја у ширем оквиру државне политике подршке повратку и останку наших људи.

„Србија рачуна на своје људе у расејању, и у њима препознаје снажан потенцијал за даљи развој наше земље. Наш задатак је да отворимо врата, понудимо услове, пружимо подршку и покажемо да су овде увек добродошли, не као гости, већ као свој на своме“, поручио је министар Милићевић након састанка.

Упоредо с тим, министар је додао: „Сваки корак ка бољем повезивању деце из дијаспоре са Србијом улагање је у будућност. Кампови попут ових на Убу биће место где се рађа љубав према домовини и граде трајне везе са коренима.“

Он је посебно нагласио и друштвени значај сарадње државе и локалних самоуправа: „Само заједничким снагама – државе, општина и српских заједница широм света, можемо да градимо одржив систем подршке дијаспори, као и окружење у ком ће наши људи пожелети да се врате, да живе и стварају у Србији.“

Најављујемо изложбу његових радова која ће бити отворена 6. јуна у биоскопу Балкан и разговарамо о активностима које је у протеклом периоду имао у Италији и у Бечу, о перформансима који спајају музику и стрип, о радионицама и изложбама.

Наталија Типсаревић, виолончелисткиња, долази нам у емисију неколико дана после концерта који је са триом Артес имала у дворани Коларчеве задужбине, у оквиру свог докторског уметничког рада. Наталија Типсаревић представља нам музику и лик заборављене композиторке романтизма Емилије Мајер и говори нам зашто се за ову композиторку каже да је "женски Бетовен" и како је дошло до тога да њена популарност расте тек последњих година.

Најављујемо прво издање Балканског фестивала филмске режије са гошћом Дарјом Бајић, директорком фестивала. Од 10. до 14.јуна биће приказано 24 филма у МТС дворани, Дому омладине Београда и у биоскопу Звезда.

Из Чикага нам од нашег дописника Александра Жигића стиже прилог о хуманитарном тениском турниру на којем су прикупљена средства за помоћ здравственим установама у Богатићу и Лозници.

Уредници Тијана Паунковић и Душан Жарковић.

Редитељ Ернестина Глигоријевић.

Пројект „Путујућа ћирилица“ активан је од 2019. године, а укључени су ученици основних и средњих школа из Србије, Републике Српске, Хрватске и Швајцарске. Гост Милена Дорић, професорка српског језика. 

Представљамо и активности Установе културе „Божидрац“, која углавном реализује предавања, изложбе, концерте и позоришне представе. Гост Владимир Кљајић, директор Установе културе „Божидрац“.

Млади пословни људи из Чикага основали су хуманитарну фондацију „Шумадија“, са жељом да помажу фамилијама којима је помоћ најпотребнија. Из Чикага извештава Александар Жигић. 

Иако је по професији доктор медицине она је поред науке изабрала и уметност.
Представљамо Марију Гачић Штотл која живи у Словенији, а која је изабрала уметности и свирање на хармоници као инспирацију. Из Словније се јавља Милован Терзић.

Музички гости Чеда Марковић, Славко Николић, тенор и композитор Милован Филиповић.

Уредник емисије Бобан Ковачевић.
Редитељ Драгица Гачић.

Девет стотина играча учествовало је на другој годишњој чикашкој Фолклоријади. Они су представили фолклорне ансамбле који су стигли са разних страна Северне Америке. Показали су да се фолклор игра од Аризоне до Калгарија. Из Чикага извештава Александар Жигић.

Пре неколико дана, у Прес центру Удружења новинара Србије, драматургу Владимиру Кецмановићу свечано је уручена повеља СПКД "Просвјета". Покровитељ је представништво Републике Српске у Србији, а догађај је пратио Владан Ракић.

Уредник емисије

Тања Адамовић

Реализација

Ернестина Глигоријевић

Гошћа у студију, ауторка изложбене поставке кустоскиња у београдском Музеју жртава геноцида Биљана Марцојевић, која је више година истраживала ову тему у многим архивима, музејима и библиотекама, упознаће нас не само са садржајем изложбене поставке, о самој свечаности отварања ове важне манифестације која осветљава храброст, и допринос наших жена историји слободе, већ ћемо, пре свега, кроз разговор сазнати ко су биле ове познате српске хероине – као што су Милица Тепић, позната као „Мајка Кнежопољка“, затим Диана Будисављевић, Мира Цикота, Лепа Радић, Хилда Дајч, Вида Јоцић, Дринка Павловић, Јелена Ћетковић, Радмила Божић, Стана Арнаут и Олга Петров, којима је ова изложба и посвећена, а било их је сигурно још много више.

Из емисије бисмо издвојили још неке занимљиве и важне теме.

Видећемо две занимљиве приче коју су припремиле колеге сарадници из Телевизијске продукције ЗВО Вуковар, од којих се једна односи на извештај са недавно одржаног округлог стола у Српском културном центру у том граду, а на тему „Зауставимо говор мржње према мањинском образовању по моделу А“, и друга прича која се односи на тежак живот српских повратника у месту Карин Доњи, код Бенковца.

Такође је важан догађај прошле недеље, а који је за емисију забележио Владан Ракић, а поводом 150 година чувене „Невесињске пушке“, великог српског устанка у Херцеговини против Отоманске окупације српских земаља, обележеног кроз документарну изложбу „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“, ауторке Наташе Глигорић, праунуке легендарног херцеговачког харамбаше Пере Тунгуза, симболу српског отпора против османске власти.

Драгана Живојновић

Уредница емисије Драгана Живојновић

Ернестина Глигоријевић

Редитељка Ернестина Глигоријевић.

Циљ оваквих кампова није само одмор и рекреација, већ и дубље емоционално повезивање деце са земљом њихових предака и стварање трајних веза које ће се временом продубљивати“, рекао је министар Милићевић.

У наставку састанка било је речи и о стварању услова за повратак наших људи из иностранства, што је једна од приоритетних тема за кабинет министра без портфеља задуженог да прати стање, предлаже мере и учествује у координацији активности у области односа Републике Србије са дијаспором. Истакнута је потреба да се, кроз заједничке напоре државе и локалних власти, ради на побољшању услова за живот, отварању нових радних места, подршци предузетништву и стварању стабилне и предвидиве друштвено-економске климе. Ариље је пример средине која, упркос изазовима, поседује велики потенцијал – како у пољопривреди, тако и у развоју туризма, прехрамбене индустрије и породичних бизниса.

„Обилазак Ариља и разговори са председником општине Предрагом Масларом и његовим сарадницима потврдили су да постоји снажна воља и иницијатива на локалном нивоу да се активно ради на повезивању са дијаспором и отварању нових могућности за нашу децу и наше људе у расејању. Кампови за децу, као и мере за повратак, нису само симболична порука, већ конкретан корак ка изградњи друштва у којем свако има своје место, без обзира на то где се тренутно налази“, изјавио је министар Милићевић.

Министар је такође истакао да ће његов кабинет наставити са посетама локалним самоуправама широм Србије, с циљем да се оснаже везе између државе и дијаспоре, подстакну заједнички пројекти и промовише Србија као отворена и сигурна земља за повратак, инвестирање и живот.

Катарина је доктор животних наука, нутрициониста, а њен супруг Нилс Мелцер је швајцарски академик, истакнути стручњак међународног и хуманитарног права. Од 2016. је на дужности специјалног известиоца УН за тортуру и нехумана поступања. Упознали су се у Београду када су обоје радили у Међународном комитету Црвеног крста...

Катарина и Нилс Мелцер испред зграде УН у Женеви

После венчања, крајем 2000. у време турбуленција и великих промена у Србији, одлазе у свет...

Као врхунске стручњаке, ангажује их швајцарска Влада, сваког у својој области...

Нилс је, као специјални известилац УН први човек који је у мају ове године разговарао са Џулијаном Асанжом, оснивачем Викиликса, после хапшења у Лондону... Причао нам је о том сусрету који је трајао четири сата, на српском језику! Иако је по мајци Швеђанин, а по оцу Швајцарац, Нилс Мелцер је научио српски језик и усавршио га до завидног нивоа! 

Нилс Мелцер

Катарина је учесник међународних конференција, промовише здрав живот на семинарима и организује истраживања о нутриционизму и утицају физичке активности на здравље.

Катарина Мелцер

Предавач је на факултету Европског друштва за клиничку исхрану и метаболизам. Недавно је имала предавање у родном Београду...

Фотографија са снимања емисије

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Тамара Дрезгић и Катарина Мелцер

„Овде није у питању само школа. Овде је у питању један век истрајности, вере и борбе за трајање. Српска гимназија у Темишвару није само симбол присуства, она је симбол постојаности. Симбол културне вертикале коју наш народ носи са собом, где год да живи,“- нагласио је министар Милићевић.

Обраћајући се присутнима, министар је посебно истакао да је ова гимназија једна од ретких образовних установа у региону која је успела да очува наставу на српском језику у континуитету скоро читав век. Он је изразио дубоко поштовање према свима који су у протеклим деценијама допринели њеном опстанку, просветним радницима, родитељима, институцијама, као и држави Румунији која је, како је истакао, у оквиру својих закона омогућила остваривање мањинских права.

„Овакве институције представљају нераскидиви део нашег националног и духовног ткива. Оне чувају не само језик, већ и колективну свест, историју, вредности и културу. Школа 'Доситеј Обрадовић' је живо завештање једног народа да не заборави ко је и одакле је, чак и онда када је далеко од своје матице,“ - поручио је министар Милићевић.

„Као што река Тамиш тече неометано кроз обе земље, повезујући просторе и људе, тако и српска реч у Темишвару тече кроз генерације, мирно, истрајно, постојано. Наша је дужност да тај ток никада не пресече равнодушност, заборав или недостатак подршке,“ рекао је министар Милићевић.

У разговору са представницима српске заједнице, министар је истакао чврсту опредељеност Републике Србије да улаже у очување и унапређење институционалног, образовног и културног живота Срба у Румунији.

„Кабинет министра задуженог да прати стање, предлаже мере и учествује у координацији активности у области односа Републике Србије са дијаспором, није само административно тело, оно је мост између Србије и сваког нашег човека у расејању. Србија је уз своје људе ван матице, не декларативно, већ суштински и трајно. Ово што данас видимо у Темишвару, то је слика снаге српске заједнице, али и слика једне одговорне политике према нашем народу ван граница,“ нагласио је министар Милићевић.

Он је посебно захвалио свима који, годинама уназад, чине да српска реч у Темишвару не буде пригушена, већ јасна, поносна и будућносна.

„Нека овај велики јубилеј буде и опомена и нада. Опомена да се идентитет не чува сам од себе, већ се брани, обнавља и преноси. И нада да српска реч у Темишвару неће престати да живи, све док је има ко изговара са љубављу,“ поручио је министар.

Драгана Живојновић

Важан део наше богате историје чува Дворски комплекс на београдском Дедињу. Свака соба и сваки кутак Старог двора, чија је градња почела пре једног века, имају неку занимљиву причу. У подруму је нпр. био смештен један од првих приватних биоскопа на Балкану, једна од просторија са фонтаном добила назив "соба шапата", а иза полице са књигама у краљевој канцеларииј налазио се тајни пролаз. Више о свему овоме у причи Наташе Митрић.
Наши људи који живе у Трсту и околини окупили су се и овог маја на свечаном годишњем концерту КУД-а Понтес мостови. Ово удружење, основано пре 17 година, окупља 100нак чланова који негују традиционалну игру и песму и својим комшијама Италијанима преносе сву лепоту српског фолклора. Утиске после концерта преноси нам сарадник Радомир Стефановић.
У госте нам долазе ученици ОМШ „Владимир Ђорђевић" из Јагодине, који су у конкуренцији 500 такмичара из 22 земље на 48. „Међународним сусретима хармоникаша" у Пули освојили прве награде.

Уредник емисије: Драгана Живојновић

Pеализатор: Ернестина Глигоријевић

Гост емисије, академик Славенко Терзић, историчар и дипломата, осврнуће се на једно од издања САНУ чији је он уредник, "Кнез Михајло Обреновић, време, живот и дело", обележавајући 200 година од рођења државника и књижевника, најобразованијег српског владара 19 века,кнеза Михајла, који је успео да ослободи српске градове од османлијске војске и интезивно радио на савезу балканских земаља. Садашње прилике на Балкану, Србији и шире, једна је од тема са нашим гостом, академиком, историчарем и дипломатом, који је био амбасадор у Русији од 2012. до 2017. год.

Гошћа у студију је и Слађана Милојевић из Удружења жена "Нона" која је учествовала као представник Србије у програму Светске организације за заштиту интелектуалне својине, међу 32 земље света. "Нона хендмејд" производи уникатну одећу инспирисану традицијом, чувајући тако, традиционална знања и вештине нашег народа.

Наша дописница из Беча, Вера Марјановић, забележила је активности у природи ђака и наставника "Просвјетиних" школа на српском језику, пред крај школске године.

Музички гости eмисије Ивица Станишић и Беки Бекић.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић

Сузана Гвозденовић Пузовић

Редитељ Драгица Гачић

Долазак Теслине јефтине енергије преобразио је град, али и читаву провинцију, а потом и Канаду. Био је то најзначајнији допринос развоју током целокупне канадске историје на преласку y 20. век.

Гледаоци филма су могли да открију како се та технологија и данас, након више од 120 година, користи за производњу хидроелектричне енергије. Пре него што је струја стигла у Бафало, yдаљен 27 миља, Никола Тесла је консултован и о плану за пренос струје на даљинy од 35 миља до Хамилтона, првог великог града у близини Нијагаре у то доба. О томе јавност мало зна.

Тако је покренута друга индустријска револуција и редефинисан град, у смислу индустријског раста и трансформације у мултикултурално друштво. Филм документује прве године хидроенергетике у Канади и допринос Николе Тесле променама у друштву.

Премијери су присуствовали кључни учесници филма, приређена је и изложба различитих елемената и реквизита који сy коришћени током снимања. На крају пројекције, учесници филма су се обратили гостима и били на располагању за сва њихова питања.

Др Мајда Ђорђевић, једна од учесница у настанку документарног филма, каже:

"Долазак Теслиних изума омогућио је најинтензивнији економски развој Канаде почетком прошлог века. На филму је рађено око две године. Улаз је био бесплатан, а филм је прилагођен свим узрастима, а нарочито едукацији деце и омладине. После Хамилтона, филм ће бити приказиван у српским заједницама широм Канаде, планира се приказивање на Нијагари за време "Српских дана" (прослава Видовдана 28. јуна), а од јесени приказивање у школама како би се млади упознали са животом и делом Николе Тесле и били инспирисани да обогаћују своје знање, следећи његов пример. Нажалост, о Тесли нема никаквих информација у школским књигама, па је због тога наша најважнија мисија да попунимо ту празнину у образовању младих."

Филм је урадила продуцентска кућа "Ethnic Channels Group", највећа светска организација која је заступљена на преко 100 телевизијских канала широм планете и бави се искључиво снимањем етничких филмова, а у Канади сарађује са великим бројем етничких група, на преко 20 језика. Финансирање филма је обезбедила влада Канаде.

Извршни продуцент је Felix Golubev, сценарио и режију је потписао Maksim Kravchinskii, а културни и уметнички сарадници су: Верослав (Вик) Ђурђевић, суоснивач и председник Никола Тесла образовне организације из Хамилтона и др Мајда Ђорђевић, суоснивач и потпредседник "Удружења Никола Тесла Калгари".

Са нама ће бити и Павлина Радовановић из Ораховца, извођач етно и духовне музике. Већ са 5 година почела је да изводи песме о Косову и Метохији по којима је публика препознаје широм света, а сваки њен наступ је хуманитарног карактера. О Косову и Метохији, музици, али и љубави према фудбалу, говориће у вечерашњој емисији. Павлина ће извести уживо и две нумере - "Дете Метохије" и "Свецарица".

Удружење "Херцеговац" из Чикага основано је пре неколико година. За предстојећи викенд припремају велики догађај у Чикагу, а у међувремену чланови и поштоваоци Удружења су се окупили да прославе славу. Извештава Александар Жигић.

Уредник емисије Тања Адамовић

Реализација Ернестина Глигоријевић

Настојатељ храма, отац Љубомир Болић био је одличан домаћин, а прослави су присуствовали и генерални конзул из Салцбурга Вера Вукићевић, представник амбасаде из Беча, Јоксимовић, шеф представништва Р. Српске, Младен Филиповић, свештенство и бројни гости.

Просвјетини ђаци су освојили срца гостију лепим рецитацијама, најслађе су биле мале ученице у народним ношњама које су отпевале неколико песама, a осим припреме свечаног програма наставнице Маријана Младеновић, Јелена Јовановић и Јелена Милашиновић су учествовале и у организацији комплетне прославе.

У свом обраћању проф. Мијалковић је уз честитке домаћинима посебно захвалио наставницама и свима који подржавају Просвјетине школе, истакавши да је сада најважније обезбедити што већем броју деце српског порекла у Аустрији да наставе да уче свој језик и све важно о својој култури, традицији и идентитету. Подсетио је да се и он и тим Просвјетиних школа посветио тој мисији још од 2012. године и да ће се борити за развој српских школа, образовања и бољи статус српског језика докле год је то потребно. Истакао је важну подршку цркве и свештенства, подршку наших дипломатских представништава и институција из Србије, али и да је време да се српски клубови и удружења из целе Аустрије у још већем броју придруже Просвјети у остварењу тог циља.

А у недељу, 25. Маја, испод бечког Дунавског торња, одржана је традиционална Просвјетијада - Мини олимпијада за најмлађе који похађају припремне разреде Просвјетиних школа у Бечу – Мале причаонице.

Ове године се Просвјетијада одржава већ пети пут, па је то био и мали јубилеј, како за малишане, тако и њихове учитељице Јовану Миљковић и Јелену Сајферт, које су започеле овај пројекат, а њих су овај пут подржале и колегинице Босиљка Јанкех и Ивана Миловановић из другог и шеснаестог округа. Наравно, најважнији су били мали Просвјетићи и њихове маме, тате, баке и деке који од самог почетка здушно учествују у овом веселом и креативном догађају. Окупили су се у великом броју, а сви су били од срца уз дечицу и Просвјетин тим.

Циљ игара није била победа, већ дружење, сарадња и међусобна подршка и у спортском и у креативном делу манифестације. Деца су се дружила, играла, веселила, певала и рецитовала, а када је означен крај и стигла пица са сокићем, радости није било краја.

Проф. Мијалковић је радо помогао око деце и игара, а онда свим учесницима поделио медаље и пригодне поклоне. Уз велику похвалу и захвалност учитељицама, родитељима и деци, додао је:

„Осим онога што „старији“ уче у нашим школама – правилан српски језик, ћирилицу, све што треба о својој земљи и народу, овакви пројекти су врло важни, јер и најмлађи имају прилику да се са својим другарима играју на свом језику, да буду активни и креативни на свом језику, а све у природи, са својим породицама. Они, живећи овде, немају много прилика за то и ја сам врло задовољан што смо им ми из Просвјетиних школа то омогућили и чинимо то свих ових година. Такве ствари се овде не подразумевају и нису дошле саме од себе, већ смо се својим радом, трудом и ангажманом, у сарадњи са вама - родитељима и осталима који разумеју нашу визију и мисију, изборили за то! За свако дете ово остаје незаборавна успомена, као и за целе породице. За нашу децу која одрастају у расејању ништа није важније од усвајања свог језика и свега што чини њихов идентитет, а када се то дешава на овако леп начин, задовољство је потпуно!“

За свој предани рад, Ковач је већ раније награђен бројним признањима, укључујући: награду Фондације „Слободан С. Беговић“, Светосавску награду, Награду за иновативне наставнике у БиХ, признање за најбољег наставника бивше Југославије, као и Златну значку Културно-просветне заједнице Србије. Његов рад препознала је и Српска наставничка награда „Просветитељ“, уврстивши га међу 12 најбољих наставника Србије и српске дијаспоре.

Вечерњаков печат је престижна годишња манифестација коју организује Вечерњи лист БиХ у сарадњи с више регионалних телевизија. Због свог гламура и значаја, често се описује као „европски Оскар“. Циљ манифестације је да ода признање појединцима и колективима који су својим деловањем и постигнућима остварили изузетне успехе.

Из ширег списка од преко 1000 кандидата, Комисија Вечерњаковог печата одабрала је 150 финалиста. Осим доделе награде за Особу или Колектив године – коју су ове године понели хероји поплава у БиХ – манифестација препознаје и истакнуте појединце у 10 категорија међу којима су хуманост, подухват, спорт, култура и сцена, наука и медицина.