"Шта мислите о овом фестивалу данас, ово је први пут фестивал на отвореном, нешто ново?"

"Да, ово је баш прва година."

Љиљана Луковић је кореограф неколико ансамбала који су наступили на овом догађају. Она истиче: "Средња група играла је игре из Мачве. Што се тиче ансамбла Авала он је одиграo игре из западне Србије, то је мала група. А средња група је одиграла игре из Груже."

Питамо ко је најбољи и ко ће бити победник, а Љиљана Луковић каже у шали, "па наравно, моје групе". 

Питамо Радета Поповића колико је дуго већ у Америци, а он каже 49 година. Додајемо, такође уз мало шале, "Cамо 49 година"... а он каже: "да, 49 година." Иначе је из Ариља. 

Фолклор је активност која окупља највише Срба како овде у Чикагу тако и широм Сједињених Америчких Држава. Тако је било и овога пута на овом фестивалу. Први пут је одржан овако практично у току дана, на отвореном. 

Oбично се одржавају унутра у друштвеним салама, али ево људима се свидела ова идеја и зато се овде на имању Цркве Свети Василије Острошки надају да ће ово постати и редовна годишња традиција. 

Ова манифестација представља јединствену прославу српског наслеђа, пример и приказ заједништва, и сведочанство стогодишње истрајности нашег народа у очувању корена у Америци. Овогодишње издање, уз велико присуство чланова српске заједнице из свих крајева САД, имало је посебну тежину управо због присуства др Божовића, који је својим доласком симболично повезао институције Републике Србије са народом који је од 1901.године овде стварао, радио, градио и остајао веран домовини.

Свечано отварање манифестације одржано је у самом центру Питсбурга, уз наступ српског бенда из тог града који је изводио традиционалну српску музику и пренео публици енергију и дух народа са обе стране Атлантика. Такође је привукао пажњу људи међународног  порекла који су се овој манифестацији придружили и упознали са културом српског народа. Након тога, велики број учесника упутио се на утакмицу локалног бејзбол клуба "Пирати", који ужива велику подршку српске заједнице у Питсбургу. Том приликом, са званичног разгласа стадиона упућен је посебан поздрав српској заједници и признат је њен значајан допринос историји и културном мозаику града. Уз спектакуларан ватромет који је уследио након утакмице, прослава је настављена у Српском клубу у Питсбургу, уз богат културно-уметнички програм, дружење и осећај заједништва који већ више од једног века прожима генерације Срба у овом делу Пенсилваније.

Манифестација је настављена организованим дружењем на специјалном туристичком броду који крстари питсбуршким рекама, пружајући учесницима јединствен доживљај града и прилику за уживање у српској традиционалној храни, винима и музичком програму, уз нова пријатељства и јачање постојећих веза.

Завршног дана, у недељу, одржана је свечана Света архијерејска литургија. Њу ових година служи Његово преосвештенство Епископ источноамерички, њујоршки и вашингтонски г. Иринеј са свештенством Епархије.

Током свих активности, генерални конзул Божовић искористио је прилику да представи рад и резултате Генералног конзулата у Њујорку, као и могућности за сарадњу са дијаспором. Посебно је позвао грађане српског порекла да обнове или затраже држављанство Републике Србије, што је изазвало велико интересовање међу присутнима.

У свом обраћању, генерални конзул је истакао:„Под дубоким сам утиском овог величанственог догађаја и снажног патриотског набоја који носе ови дивни људи – потомци наших предака који су у Питсбург дошли пре више од једног века. Неки од њих припадају другој, трећој, па чак и четвртој генерацији Срба у Америци, али не заборављају своје корене. Овде, на тлу некадашњег великог индустријског центра, сачували су веру, језик, духовност и културу, и то на начин који изазива дивљење. У њима живи Србија. Данас је српска дијаспора један од најважнијих стубова очувања националног идентитета и моћан ресурс за јачање српско-америчких веза.“

Током боравка, др Божовић је имао више састанака са руководством СНФ-а, као и другим истакнутим представницима српске заједнице у Пенсилванији, и договорена је конкретна сарадња и план у области културне дипломатије, едукације младих, организовања заједничких програма у циљу унапређења сарадње између Генералног конзулата у Њујорку и Српског народног савеза, који представља окосницу организованог српског деловања у САД већ више од једног века.

Својим присуством, генерални конзул Божовић изазвао је искрено одушевљење код домаћина и бројних учесника, који су га поздрављали као истинског представника Србије и гласника ближе сарадње матице и расејања. Његова посета оцењена је као један од највиших дипломатских гестова подршке српској заједници у Питсбургу у последњим деценијама, а организатори манифестације упутили су посебну захвалност и изразили наду да ће овакви сусрети постати редовна пракса и симбол снажног повезивања институција Републике Србије са српским народом у САД.

То су Петар Кујунђић, Сара Павлов , Александар Поповић, Нана Милићевић, Лана Милићвеић, Сиена Јовановска, Бони Николова.

Он су се такмичили  у дисциплинама, Тимске кате,Појединачне кате, Појединачне Борбе и Тимске Борбе. 

У спортској сали цркве настављају са тренинзима који се редовно одржавају сваке седмице а планирају и учешћа на наредним такмичењима. 

„Дошао сам у име Владе Србије и у име матице која вас није и никада неће заборавити. Данас смо овде у Љубљани, у пријатељској земљи, да заједно кажемо једно, доста је било ћутања. Не тражимо туђе, али више нећемо допустити да било ко отима наше: нашу историју, наше жртве, нашу истину. Нема јаке Србије без снажне и сабране дијаспоре. Нема ни слободе ако пристанемо на заборав. Ово није трибина против било кога, ово је сабор за истину, за нашу децу, за памћење, за достојанство. Србија вас види, Србија вас чује и Србија стоји иза вас.“ – изјавио је министар Милићевић.

Пројекат „Истином за Србију“ носи јасну поруку, да се национална политика сећања не гради само у границама Србије, већ свуда где живи српски народ. У ери у којој се на фабриковање прошлости гледа као на политичку вештину, овај пројекат поставља темељ истине као највишег моралног и историјског принципа. Реч је о државном пројекту који има за циљ објективно сагледавање прошлости, разобличавање деценијама понављаних неистина о улози српског народа у ратовима 20. века, као и снажење колективне свести о српском идентитету у расејању.

„Српски народ је кроз векове знао шта је част, шта је страдање, шта је жртва. Али мора да научи и шта је памћење. Заборав је опаснији од било ког непријатеља, јер заборављени народ постаје лак плен за историјске ревизије. Данас смо овде да кажемо: нећемо заборавити. Ни Јасеновац, ни Јадовно, ни Крагујевац, ни Братунац, ни Грделицу, ни Петровачку цесту. Нећемо заборавити, јер имамо коме да пренесемо истину, нашој деци,“ - истакао је министар Милићевић.

На трибини у Љубљани, у парохијском дому храма Светих Ћирила и Методија, говорили су и истакнути српски интелектуалци и ствараоци: академик проф. др Дарко Танасковић, професор др Бранко Ракић, проф. Др Александар Раковић и проф. др Чедомир Антић, који су кроз научни, правни и културолошки приступ указали на начине како се прекрајање историје користи као политички инструмент усмерен против српског народа.

У атмосфери саборности и достојанства, трибина у Љубљани потврдила је да пројекат „Истином за Србију“ живи у срцима људи, ван граница државе, али дубоко унутар граница народа. Србија ће наставити да буде ослонац сваком Србину, без обзира где живи. То је дуг, али и обавеза.

„Докле год живи сећање, живеће и нада. А докле год постоји народ који не пристаје на неправду, постоји и држава која је спремна да га брани. То је Србија. То смо ми.“ – закључио је министар Милићевић.

Како су живеле наше познате личности и какав им је био љубавни живот? Ко је с ким ишао и ко је кога варао? Емисија Љубавне тајне београдских здања, Програма за дијаспору РТС-а, покушава да нам открије интиму познатих личности из новије српске историје и упозна нас са њиховим љубавним романсама. О томе говори новинар и публициста Ненад Новак Стефановић који је вишегодишњим истраживањем историје најстаријих и најлепших београдских грађевина у ствари открио и које су се љубавне преваре и интриге дешавале, унутар тих зидина, њиховим познатим станарима.

Сазнаћемо како су љубовали српски великани и колико су љубавне афере утицале на њихов живот и стваралаштво? Шта и колико знамо о љубави краљевског пара Драге Машин и Александра Обреновића? Колико је љубавна афера прве српске архитектиње Јелисавете Начић са вајаром Иваном Мештровићем утицала на њену каријеру? Како се развијала љубавна страст између нобеловца Иве Андрића и костимографкиње Милице Бабић Јовановић?

Мирослав Карлица

Аутор и уредник емисије је Мирослав Карлица, а

Драгица Гачић

редитељ Драгица Гачић.

Након радног састанка, министар је посетио породицу повратника Максић, која живи у селу Камијево, на територији општине Велико Градиште. Породица Максић је десет година живела у Вићенци у Италији, након чега је 2020. године одлучила да се врати у Србију. Данас, као пољопривредници са четворо деце, свој живот граде у завичају, са вером у бољу будућност и одлучношћу да својој деци омогуће одрастање у отаџбини.

„Породица Максић је прави пример онога што као држава желимо да подстакнемо, повратак, останак и опстанак у Србији. Њихова одлука да се врате после деценије живота у иностранству показује снагу корена и љубав према домовини. Наш задатак је да овакве породице препознамо, подржимо и системски помогнемо,“ - поручио је министар Милићевић.

Откако је дошао на место председника удружења, Срби су добили статус националне мањине, српски језик је уписан у Европску повељу језика мањина, подигнути су споменици Јовану Јовановићу Змају и Доситеју Обрадовићу у Модри, граду у ком су се школовали... 

Стане Рибич

У току је рестаурација старог српског гробља у Великом Међеру, које спада међу четири највећа места страдања нашег народа из два светска рата.

Причу о ревитализацији гробља у Нађмеђеру, како га зову Словаци, започео је др Небојша Кузмановић, када је приликом посете Словачкој дошао на ово место, и видео да се ту одржавају трке паса...

У логор у Нађмеђеру, средином 1914. доведени су српски војници који су заробљени током офанзиве у Срему... На табли која је постављена на улазу у гробље, број страдалих је 5153, али се зна да их је било више од 6000... Међу жртвама је било жена, деце и стараца. О "посебним" правилима која су овде владала прича нам др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине.

Небојша Кузмановић

Дирнут трагедијом српског народа, историчар Ласло Варга истраживао је архиве у Словачкој, Аустрији и Мађарској и написао књигу о логору...

Ласло Варга

Догађаје у Великом Међеру не смемо заборавити, као и Зејтинлик, Јиндриховице и Маутхаузен, јер, како др Кузмановић каже, смрт наших предака омогућила је да ми данас говоримо својим језиком и да имамо национални и културни идентитет. 

Стане Рибич и Небојша Кузмановић ове године су одликовани златним медаљама за заслуге, на свечаности поводом обележавања Дана државности Републике Србије.

Стане Рибич и Небојша Кузмановић

 Уредник емисије Тамара Дрезгић

„Српски народ није био на страни зла, већ на страни слободе. Борили смо се против фашизма, против неправде, против понижења. Страдали смо два пута, једном физички, а други пут када су наши џелати проглашени за жртве, а ми за кривце. Томе мора доћи крај. Зато је дијаспора, наш народ у расејању, од непроцењивог значаја. Ви сте амбасадори истине. Ви сте прва линија одбране од лажи, предрасуда, стереотипа. Свако ваше сведочанство, свако ваше објашњење, свако ваше „не“ на неистину, доприноси заштити српског националног достојанства.“ – поручио је министар Милићевић.

Након успешно одржаних трибина у Минхену, Брунену, Трсту, Гетеборгу, Паризу, Бечу и другим градовима где живе наши сународници, пројекат „Истином за Србију“ наставља се данас у Темишвару. На претходним скуповима говорили су бројни угледни српски интелектуалци, научници, јавни и културни посленици који су својим речима и ауторитетом допринели очувању националног памћења и истине о српском народу. У том духу, вечерас у Темишвару своја излагања имали су академик проф. др Дарко Танасковић, проф. др Бранко Ракић и књижевник, публициста и редитељ Драгослав Бокан, угледни представници српске науке, културе и јавне речи.

„Ово није директива. Ово је позив. Позив да свако од нас понесе свој део одговорности за памћење. За културу. За идентитет. Да не дозволимо да други пишу оно што ми знамо, да не гледамо како други славе своје злочине док се ми стидимо туђих лажи. Истина није ни левичарска, ни десничарска. истина је једна, и она је обавеза. Обавеза према нашим прецима. И још већа према нашим потомцима. Не смемо више дозволити да се стидимо онога што нисмо учинили, а да се други не стиде онога што јесу.“ – закључио је на крају министар Милићевић.

Током недавне посете установи у Сремчици, представници Лајфлајн Чикага лично су уручили донацију, која обухвата: 5 инвалидских колица, 3 ходалице, 2 тоалетне столице и 3 пара штака, све потпуно нове опреме.

„Ова пажљиво одабрана донација значајно ће побољшати квалитет живота наших штићеника са смањеном покретљивошћу. Омогућиће им већу удобност, лакши приступ свакодневним активностима и више достојанства у нези коју добијају.“ – изјавила је др Марина Видојевић, директорка Установе за децу и омладину у Сремчици.

Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина нагласила је: „Велика ми је радост што сведочимо искреној посвећености наше дијаспоре кроз организацију Лајфлајн Чикаго и Кола српских сестара. Њихова великодушна помоћ деци и омладини у Сремчици представља прави дух човечанства и заједништва. Помоћи онима којима је најпотребније, нарочито деци, наша је морална обавеза. Дубоко сам захвална свима који су учествовали у овој племенитој акцији и унели наду и боље услове живота у животе ових младих људи.“

Лајфлајн Чикаго и његови предани подржаваоци остају истрајни у својој мисији помоћи најугроженијим категоријама становништва широм Србије и Републике Српске, кроз континуирану хуманитарну подршку и снажна партнерства.

После осам година службе у Мионици, млади свештеник Драган Секулић преузео је парохију у Берлину 1989. године и тамо остао до пензије. Током 35 година његове службе, уз подршку Црквеног одбора и парохијана откупљена су два објекта и претворена у српске цркве. При оба берлинска храма убрзо су формирани хорови и отворене допунске школе на српском језику. Многи исељеници из Србије ту су пронашли прве пријатеље и подршку, делили лепе али и оне мање лепе трнутке.

отац Драган Секулић

Одлазећи у пензију на опроштајној литургији отац Драган је, српској заједници у Берлину, оставио у аманет да негује српски језик и православну веру и да заједничким напорима у неко догледно време купе и трећи храм.

Уредник Драгана Живојновић

Драгана Живојновић

Реализација Ернестина Глигоријевић

Ернестина Глигоријевић

Овај камп није само простор за спортске активности и нова знања. Он је живи доказ колико нам је стало до сваког нашег детета које живи ван Србије. Сваки километар који сте прешли да дођете овде значи нам више него што можете да замислите. Ви нисте гости, ви сте део једне велике породице. И ми желимо да се овде, у својој Србији, осећате као код куће.

Наша је жеља да деца која одрастају далеко од матице осете атмосферу земље својих предака – да упознају српски језик, заволе српску културу, науче нешто ново о својој историји и повежу се са вршњацима из Србије. Иза сваког дана проведеног у кампу стоји труд да се створе нераскидиве везе – не само међу учесницима, већ и са Србијом, као својом трајном духовном и културном матицом”.

Посебна драж овог кампа је управо у томе што обједињује оно што је највредније, дечију радост, национални идентитет и осећај припадности. Деца из дијаспоре и региона имају прилику да кроз игру, едукацију и спорт упознају вршњаке из Србије, поделе своја искуства и изграде пријатељства која ће трајати. Такве везе су залог једне снажне, сабране и јединствене Србије, где год живели.“ – изјавио је министар Милићевић.

,,Захвалност дугујем свим родитељима који су препознали вредност овог програма, наставницима и тренерима који неуморно раде са децом, и организационом тиму који је омогућио да све тече у духу сарадње, љубави и поверења. Нарочито ме радује што је под покровитељством Министарства спорта овај камп обогаћен и спортским садржајима који развијају такмичарски дух, тимску солидарност и здраве животне навике.

Желимо да овај камп буде трајно упориште сваког детета у дијаспори и региону, да сваке године у јулу Врњачка Бања буде место окупљања младих Срба из целог света. То није само програм, то је мисија, да Србија живи у срцима своје деце, где год се она налазила. Тиме показујемо да је национална политика за наше сународнике који живе ван Србије, одговорна и дугорочна”.

„Ово није само спортски или едукативни камп, ово је институционална порука повезаности, разумевања и заједништва. Деца која су данас овде, сутра ће бити мостови сарадње, носиоци нашег језика, традиције и идентитета у свету. Зато је наша дужност да их подржимо, да их охрабримо, и да им пружимо прилику да боље упознају своје порекло. Сигуран сам да ће из овог кампа понети успомене, пријатељства и вредности које ће их везивати за Србију током читавог живота.“ – истакао је министар Милићевић.

,,Драга децо, будите поносни на своје порекло. Србија је ваш дом, увек отворен, топао и поносан на вас. Добро дошли кући”.

Каратисткиња Јована Прековић је на последњим Олимпијским играма у Јапану освојила златну медаљу у категорији до 61 килограм. То је прва и, за сада једина, олимпијска медаља српских каратиста. О Јовани, у емисији говори познати карате стручњак Ливијус Бунда, мајстор каратеа 7. дан.

Владан Ракић

Уредник емисије Владан Ракић

Вреди подсетити да је до сада болница у Петровцу на Млави располагала само једним транспортним инкубатором, такође донацијом принцезе Катарине од пре више година. Овом новом донацијом капацитет неонаталне неге у болници се удвостручава, што омогућава медицинском особљу да на адекватан и правовремен начин пружи помоћ новорођенчади која се из мањих места транспортују у веће здравствене установе, уз стабилне услове и континуиран наџор током превоза, што често представља разлику између живота и смрти.

Као покровитељка хуманитарне организације Лајфлајн и Фондације Принцезе Катарине, Њено Краљевско Височанство већ деценијама посвећено брине о најосетљивијима - новорођеним бебама у критичном стању. Са дубоком вером у будућност наше деце, принцеза Катарина непрекидно ради на унапређењу неонаталне неге, трудећи се да животно важна медицинска опрема стигне тамо где је најпотребнија, у болнице и заједнице широм Србије.

Са сваком новом донацијом, Лајфлајн доноси више од медицинске опреме - доноси поруку наде, саосећања и достојанства.

„Веома сам срећна што је још једна болница у нашој земљи добила тако важну опрему, која може спасити животе наших најнежнијих малих бића, наших беба. Свако дете заслужује шансу за живот и приступ најбољој могућој нези, без обзира на то где је рођено. Ови инкубатори су извор наде и подршке у најосетљивијим тренуцима. Од срца сам захвална свим дивним људима чија су љубав и великодушност омогућили ову донацију током догађаја у Њујорку. Хвала вам што сте показали да саосећање не познаје границе и што заједно градимо бољу будућност за нашу децу“, рекла је Њ.К.В.принцеза Катарина.

Иако, због текућег лечења од рака, није могла лично да присуствује примопредаји, ЊКВ Принцеза Катарина истакла је своју трајну посвећеност: „Моје срце је у потпуности уз народ Србије. Непрестано радим, преко својих фондација, Лајфлајна и Фондације Принцезе Катарине, како бих осигурала да наша земља добије хуманитарну подршку која јој је потребна. Свако дете заслужује шансу за живот. Наша је дужност да заштитимо најрањивије, и захваљујући посвећеном тиму, доносимо више од инкубатора — доносимо наду, саосећање и будућност“.

Директорка Опште болнице у Петровцу на Млави, Др Данијела Цветојевић, поручила је у име целокупног колектива да су изузетно захвални Принцези Катарини, њеној Фондацији и Лајфлајну Њујорк, подсетивши да је једини транспортни инкубатор који је ова болница до сад имала управо био резултат Принцезине донације и то пре више од 2 деценије, 2003. године, што довољно говори колико је ова помоћ добродошла и неопходна.

Фондација Принцезе Катарине и Лајфлајн Њујорк настављају своју несебичну подршку здравственим установама широм Србије, захваљујући дародавцима из целог света, са мисијом да сваком детету пруже здрав почетак живота.

Са активним канцеларијама у Њујорку, Чикагу, Торонту, Атини и Лондону, хуманитарна организација Лајфлајн наставља да шири свој глобални утицај, вођена визијом и саосећањем своје покровитељке,принцезе Катарине.

Да би се ова важна мисија наставила, принцеза Катарина и њене фондације и даље се ослањају на подршку хуманих појединаца и организација. Сваки допринос помаже у унапређењу неге за оне који су најугроженији.

Реч је о најмасовнијем организованом програму повезивања српске омладине ван матице са државом Србијом, њеним институцијама, историјом, културом и народом.

Деца и млади који ће учествовати у овим камповима долазе из различитих крајева Европе и региона, а у Србији ће имати прилику да уче српски језик, проучавају нашу историју, упознају се са народним обичајима, старим занатима, духовним вредностима, али и да остваре трајна пријатељства са својим вршњацима из отаџбине. Кампови ће обухватити културно-уметничке активности, спортске садржаје, посете културно-историјским споменицима, манастирима и природним лепотама Србије.

"Oбнављамо оно што чини срж нашег националног бића — везу између матице и наших сународника у расејању и региону. Потписивањем ових 26 уговора о сарадњи са локалним самоуправама широм Србије, настављамо реализацију Програма који није само формалност, већ инвестиција у српско јединство, у породицу, у децу, у будућност.

Наши кампови за децу и младе из дијаспоре и региона нису туристички аранжмани — они су живи мостови између онога што је било, што јесмо, и онога што желимо да будемо.

Ове године, идемо још јаче, шире и организованије. Обухват програма је већи него икада. Са нама су општине и градови од Врњачке Бање до Суботице, од Ваљева до Медвеђе. Биће то прилике за нашу децу да се повежу са вршњацима у Србији, да осете дух завичаја, да науче о нашој историји, култури и традицији — али и да учествују у креирању заједничке будућности.

Посебно је значајна улога локалних самоуправа. Локалне самоуправе нису само партнери — већ домаћини, који дочекују, отварају врата и срца, који пружају тај први осећај припадности. Без њихове посвећености, овај програм не би био могућ.

Такође, ово је прилика да се подсетимо да је српска породица свуда — и у Великој Плани и у Чикагу, и у Рашкој и у Паризу, и у Ариљу и у Бањалуци. Деца која долазе из дијаспоре и региона нису гости — она су деца Србије. На нама је да их тако и дочекујемо и тако их васпитавамо — са љубављу, поштовањем и вером у то да нас само јединство, заједништво и неговање идентитета могу одржати у свету који се брзо мења.

Зато је и политика коју предводи председник Александар Вучић и Влада Републике Србије, јасна и недвосмислена: очување српског идентитета, подршка породицама, улагање у младе — у Србији и у расејању.

Ови уговори које данас потписујемо нису само папир. Они су доказ да држава мисли, брине и делује. И нећемо се зауставити. Сваке године ћемо ићи корак даље. Свако дете које дође у Србију постаје гласник заједништва, чувар српског језика, културе и идентитета.

Хвала вам што сте део те мисије и што заједно показујемо да Србија није само географија — већ осећај припадности који нас све повезује.

Будимо јединствени где год били! ”, изјавио је министар Ђорђе Милићевић

Њ.К.В. принцеза Катарина наставља да пружа подршку старијима и најугроженијима, а верни пријатељи организације Лајфлајн из Чикага остају посвећени својој хуманитарној мисији побољшања услова живота широм Србије и Републике Српске.

„Од оснивања моје Фондације, део наше мисије посвећен је бризи о старијима. Желим да знају да нису заборављени. Њихов допринос друштву, њихова мудрост и животно искуство су непроцењиви и треба да буду светионик за млађе генерације. Не смемо заборавити да им упутимо топао осмех, да их питамо како су, како се осећају – ти једноставни гестови љубазности много значе. Старије особе заслужују добру бригу и пажњу и драго ми је ако ова донација може допринети томе“, изјавила је Њено Краљевско Височанство принцеза Катарина.

В.Д. директорка установе, госпођа Гордана Аврам, упутила је искрену захвалност: „У своје име, и име целокупног особља и корисника Дома за стара лица у Калиновику, изражавам дубоку захвалност на великодушној донацији коју су омогућили Фондација принцезе Катарине и Лајфлајн Чикаго. Посебно се захваљујемо Колу Српских Сестара Свети Ђорђе из Џолијета, Кнегињи Зорки из Лансинга и Колу Свети Архангел Михаило из Лансинга на неопходним стварима које су нам донирали. Професионални кухињски шпорет, постељина и јоргани су нам били преко потребни, и ваша донација је искоришћена на најкориснији могући начин. Никада нећемо заборавити вашу доброту и хуманост.“