Иако су прве читаонице у Зворнику постојале још од 1903. године, одлучили смо да као годину оснивања узмемо 1946. годину, када је установа званично названа Народном библиотеком - Зворник. Поносна сам на људе који су након Другог светског рата схватили да су нам реч и књига неопходне за опоравак и визионарски кренули неким бољим стазама. Желели смо да ова прослава буде мост који спаја почетак и будућност. Зато смо се осврнули на значајне, а неправедно скрајнуте Зворничане који су прославили наш град много пре нас. Истовремено, уз помоћ модерне технологије, снимили смо кратки филм којим смо приказали шта библиотека ради данас и шта ће радити сутра. Све смо то ујединили под мотом „На почетку бијеше реч”. Реч је оно што нас чини умним људима, што нас обавезује и што се памти – то је главна порука нашег јубилеја.

Претпостављам да није било лако одабрати лауреате за признања поводом јубилеја, с обзиром на бројне пријатеље и сараднике које библиотека има. Којим критеријумима сте се водили приликом ове, увек незахвалне, дужности?

У праву сте, то је заиста најнезахвалнији део посла. Ипак, критеријуми су били врло јасни. На првом месту је наш оснивач, Скупштина града Зворника, јер колико год ентузијазма имали, без институционалне подршке не можете стварати велике приче. Следећи критеријум били су наши пријатељи из савремене историје установе. Пријатељи су некада значајнији и од саме породице. На крају, али не и најмање важно, желели смо да искажемо дубоко поштовање према нашим читаоцима. Они су живи сведоци нашег постојања и без њих ова библиотека апсолутно не би имала смисла.

Упознат сам са тиме да сте недавно реализовали пројекат деценије намењен својим корисницима и читаоцима, а то је ексклузиван приступ бази Руске државне библиотеке. Како је дошло до ове невероватне сарадње и шта она конкретно доноси вашим члановима?

У децембру 2025. године потписали смо билатерални споразум о сарадњи са чувеном Руском државном библиотеком из Москве, популарном „Лењинком”. Иницијатива је, након моје посете Москви у новембру 2023. године, потекла управо од њих, што ми је у први мах звучало потпуно нестварно. Захваљујући том споразуму, отворили смо руску виртуелну читаоницу у нашој установи. Наши суграђани, али и сви људи из региона, сада имају приступ бази од преко два милиона различитих публикација, књига, географских карата, фотографија и научних радова. Да вам илуструјем колико је то значајно: само укуцавањем појма „Зворник” у њихов претраживач, добили смо 260 књига и огроман број докумената за које нисмо ни знали, а које нисмо имали ни у нашој завичајној збирци. То је заиста нешто на шта сам неизмерно поносна.

Јасно је да је ово огромна предност за истраживаче, студенте и ђаке. Али, да појаснимо нашим читаоцима како то изгледа у пракси – која је процедура ако, на пример, ја желим да пронађем и прочитам неку од тих књига?

Постоје две врло једноставне могућности. Прва је да дођете код нас у библиотеку, отворите свој налог, претражујете све што вас занима и то бесплатно одштампате. Добили смо ексклузивно право да се све што се претражи може штампати и понети кући у физичкој форми. То је, по мом мишљењу, најбоља опција јер свако најбоље зна шта га тачно занима. Друга могућност је да позовете неког од наших библиотекара, кажете шта вам је конкретно потребно, а ми ћемо то претражити и послати вам у електронској или штампаној форми. Верујем да је ово ресурс који заиста може да користи цео регион.

Већ је познато да сте као установа веома посвећени децентрализацији културе и инклузији свих генерација, од школараца до корисника Дома за стара лица. Након свих ових успеха, шта је следеће што припремате у овом јубиларној години?

Ова година јубилеја се тек захуктава и не завршава се само једном манифестацијом. Управо припремамо девети Међународни фестивал хумора и сатире који ће се одржати 10. и 11. јуна. Затим нас у августу очекује велика изложба посвећена сарадњи са Руском државном библиотеком, где ћемо јавности приказати све оне фасцинантне документе о Зворнику које смо пронашли у њиховој бази. У септембру планирамо изложбу посвећену искључиво развоју наше установе кроз осам деценија, док је у припреми и монографија „Осам деценија Народне библиотеке Зворник”, коју ћемо представити и на Сајму књига у Београду у октобру.

Паралелно са тим, настављамо са интензивним радом. Организујемо едукативно-забавне радионице по свим школама на територији града, радећи на дигиталној писмености деце, али са циљем да их увек вратимо књизи. Наравно, не заборављамо ни наше најстарије. Недавно смо у Дому за стара лица у Кисељаку приредили изложба старих фотографија зворничких села. Пошто тамо борави углавном рурално становништво, људи су на сликама препознавали своја села, комшије и пријатеље. Било је толико емоција да су ме и сада, док о томе говорим, преплавиле. Њихов хорски позив да им дођемо поново нешто је што се не заборавља. Трудимо се да наша библиотека заиста буде место за све генерације, где се сви осећају добродошли.

Просвјетини сусрети и разговори у Бечу још једном су показали колико је важно повезивање институција из матице са српским организацијама у дијаспори, како би се додатно ојачале културне и духовне везе српског народа широм Европе.

Председник СПКД Просвјета Аустрија Марко Сарић поздравио је присутне и говорио о историјском значају Беча за српски народ, наглашавајући важност очувања културног и националног идентитета Срба у Аустрији и дијаспори.

Директорка Матичне библиотеке Љубомир Ненадовић Виолета Милошевић представила је богат историјат библиотеке и њену улогу у очувању српске културне баштине, истичући значај сарадње са српским организацијама ван граница Србије.

О животу и делу Љубомира Ненадовића говорио је професор Горан Максимовић, председник Одбора за објављивање целокупних дела овог великог српског писца, док је новинар Радован Лазаревић публици приближио историјат ваљевског новинарства и значај културног наслеђа западне Србије.

Велико интересовање и присуство угледних званица потврдили су значај који Просвјетини сусрети и разговори имају за српску заједницу у Аустрији и очување српског културног идентитета у дијаспори.

СПКД Просвјета Аустрија годинама активно ради на очувању српске културе, традиције, језика и духовности кроз бројне културне програме, трибине, изложбе и промоције. Организација оваквих догађаја представља важан допринос јачању веза између Србије, Републике Српске и српског народа у расејању.

Обележавање 200 година од рођења Љубомира Ненадовића у Бечу послало је снажну поруку да српска култура, књижевност и традиција имају важно место широм Европе, а сарадња СПКД Просвјета Аустрија и Матичне библиотеке Љубомир Ненадовић из Ваљева представља темељ будућих пројеката који ће још више повезати матицу и расејање.

Редакција Програма за иностранство некада, а данас, Програма за дијаспору, овог маја слави вредан јубилеј, 35 година постојања, припремања и емитовања програма намењеног нашим људима широм света, са темама које се тичу свих нас, ма где живели.

Из вечери у вече, у ударном термину пред Дневник 2, на РТС Свету, уживо, сваког радног дана емитујемо полусатну емисију "Србија на вези" која кроз теме које обрађује, спаја нас који живимо у Србији, са свима нашима како у региону, тако и у Европи и свету. Богатство нашег програма чине и наши сарадници, дописници које имамо широм света, и захваљујући којима смо испратили све значајне догађаје, на свим континентима.

У овој емисији, одговорни уредник Програма, Сузана Гвозденовић Пузовић, угостила је своје колеге, новинаре и уреднике који више од две и три деценије стварају програм који служи на понос РТС-у, Јавном медијском сервису Србије, Бобана Ковачевића и Тамару Дрезгић. Из Студија 3 у Таковској улици придружиће им се и остали уредници и водитељи Србије на вези, Вања Васић, Драгана Живојновић, Тања Адамовић, Тијана Паунковић, Душан Жарковић...

Многе награде у земљи и свету које су добили за свој посвећен рад, говоре о значају ове својеврсне мисије коју обављају, у повезивању свих нас, ма где живели.

За емисију говоре и сви претходни главни уредници овог програма, Миодраг Мија Илић, Миодраг Поповић, Дејан Глигоријевић, Татјана Ћитић, Игор Гојковић, некадашњи уредник и спикер који се први обратио гледаоцима Сателитског програма, сећајући се онога што је било главно у њиховом раду, и што је обележило то време, као и инжењер телекомуникација Вуко Лабан, један од највећих стручњака у свету, кога зову " сателитски маг", а који је заслужан за покретање сателитског емитовања телевизијског програма.

Значајан допринос у овом програму има и Весна Стевановић, секретар и координатор у Програму за дијаспору, као и Владан Ракић, новинар и уредник чији су интервјуи са значајним личностима из земље и иностранства, запажени, а који су и део ове емисије.

Музички гости су Зорана Павић са пијанистом Радославом Спасићем, у сусрет концерту "Љубав тражи хероје", а који ће бити својеврсни музички времеплов, и "Роквајер" дечји рок хор са својим бендом.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић.

Редитељ Драгица Гачић.

Верујем да ће овогодишњи камп за младе бити бољи и садржајнији него претходних година, рекао је министар Милићевић и додао да Смедерево има све оно што је потребно како би програм за децу био свеобухватнији и садржајнији.

Наша највећа награда, моја лично и мог Кабинета, јесу задовољна деца која дођу и посете Србију, учествују на кампу, и питају ме да ли ће и следеће године бити кампова, рекао је министар Милићевић и додао да је то доказ да радимо добар посао за све наше сународнике који живе изван матице.

Министар Ђорђе Милићевић је напоменуо да су критеријуми за одржавање летњег кампа били строжи него претходних година и додао да је то у циљу боље организације и саме реализације летњих тематских кампова.

Наш задатак је да нашој деци и младима из дијаспоре и региона пружимо најбоље од себе, рекао је министар Милићевић и додао да су зато ове године локалне самоуправе могле да бирају тематски за који ће се камп одлучити: од еколошко - образовног, културно-уметничког до спортско-образовног кампа.

Поред теме кампа, деца ће имати прилику да упознају културу, историју и унутрашњост Србије, рекао је министар Милићевић и додао да је то начин да се додатно заволи Србија.

Министар Ђорђе Милићевић је напоменуо да је све више деце заинтересовано да учествује на летњим камповима и додао да често питају да ли могу да поведу и своје другаре из иностранства да дођу и посете Србију.

Важно је јачати двосмерну комуникацију са нашим сународницима у свету, рекао је министар Милићевић и додао да су они наш највећи ресурс.

Потребно је осмишљавати и реализовати програме који ће везу са нашим људима чинити природном, рекао је министар Милићевић и додао да само заједничким снагама можемо успети у реализацији циља: да се наши људи трајно врате у Србију, да наша деца из света нису гости у својој земљи, већ мост који повезује.

Традиционално одржавање те,атских летњих кампова није трошак, већ улагање у будућност, закључио је министар Ђорђе Милићевић.

Редакција Програма за иностранство некада, а данас, Програма за дијаспору, овог маја слави вредан јубилеј, 35 година постојања, припремања и емитовања програма намењеног нашим људима широм света, са темама које се тичу свих нас, ма где живели.

Из вечери у вече, у ударном термину пред Дневник 2, на РТС Свету, уживо, сваког радног дана емитујемо полусатну емисију "Србија на вези" која кроз теме које обрађује, спаја нас који живимо у Србији, са свима нашима како у региону, тако и у Европи и свету. Богатство нашег програма чине и наши сарадници, дописници које имамо широм света, и захваљујући којима смо испратили све значајне догађаје, на свим континентима.

У овој емисији, одговорни уредник Програма, Сузана Гвозденовић Пузовић, угостиће своје колеге, новинаре и уреднике који више од две и три деценије стварају програм који служи на понос РТС-у, Јавном медијском сервису Србије, Бобана Ковачевића, Тамару Дрезгић. Из Студија 3 у Таковској улици придружиће им се и остали уредници и водитељи Србије на вези, Вања Васић, Драгана Живојновић, Тања Адамовић, Тијана Паунковић, Душан Жарковић...

Многе награде у земљи и свету које су добили за свој посвећен рад, говоре о значају ове својеврсне мисије коју обављају, у повезивању свих нас, ма где живели.

За емисију говоре и сви претходни главни уредници овог програма, Миодраг Мија Илић, Миодраг Поповић, Дејан Глигоријевић, Татјана Ћитић, Игор Гојковић, некадашњи уредник и спикер који се први обратио гледаоцима Сателитског програма, сећајући се онога што је било главно у њиховом раду, и што је обележило то време, као и инжењер телекомуникација Вуко Лабан, један од највећих стручњака у свету, кога зову " сателитски маг", а који је заслужан за покретање сателитског емитовања телевизијског програма.

Значајан допринос у овом програму има и Весна Стевановић, секретар и координатор у Програму за дијаспору, као и Владан Ракић, новинар и уредник чији су интервјуи са значајним личностима из земље и иностранства, запажени, а који су и део ове емисије.

Музички гости наступиће уживо у нашем студију, Зорана Павић са пијанистом Радославом Спасићем, у сусрет концерту "Љубав тражи хероје", а који ће бити својеврсни музички времеплов, као и "Роквајер" дечији рок хор са својим бендом.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић.

Редитељ Драгица Гачић.

Резултат њеног истраживачког пројекта је и Епска илустрација, поставка која окупља најбоље домаће илустраторе данашњице. Тако су Бановић Страхиња, Мали Радојица и многе друге епске песме добиле своје илустрације. Ово је била једна од тема у оквиру предавања о историји српске илустрације, које је Марија Ристић одржала студентима и професорима Универзитета уметности у Егеру. Након предавања, уз присуству градоначелника овог града, отворила је изложбу 7 српских печата посвећену савременој српској илустрацији, графици и дизајну. О томе разговарамо са Маријом Ристић.

Наш гост је и Зоран Чалија, академски сликар и директор Установе културе Продајна галерија Београд. Говориће о два велика пројекта. Један је већ започет, зове се Лична бајка на дар и окупља писце, сликаре и илустраторе за децу који, у разговору са малишанима, пишу и осликавају персонализоване бајке. Други важан подухват покренут је у сарадњи са Музејом жртава геноцида и подразумева да сликари осликају 100 каменова из Пребиловаца, а у спомен српским жртвама из тог краја у Другом светском рату и у рату деведесетих.. Изложба ће обићи Србију, регион...

Причу из Темишвара,  са промоције нове књиге Славомира Гвозденовића, послао је колега из Српске редакције румунског јавног сервиса у Темишвару, Дејан Перинац.

Родитељи и пријатељи српско-америчке школе у Чикагу, Академије Свети Сава, организовали су добротворно вече. Желе да скупе додатна средства за радове јединствене институције, која делује у оквиру тамошњег српског Саборног храма. Извештава Александар Жигић.

Уредник емисије Тања Адамовић

Реализација Ернестина Глигоријевић

Власник колекције, Брајан Џонс, открио је том приликом како је развио страст према сакупљању успомена на Мерилин Монро.

"Све је почело још у детинству, када сам испод очевог кревета пронашао часопис “Плејбој” у којем је била њена чувена фотографија у црвеном сомоту, са календара. Имао сам можда 5 година и у том тренутку баш и нисам био у његовој милости. Упао сам у невољу, а да ствар буде још гора, имали смо и госте у кући. Ипак, сећам се да ми је рекао, знаш, она је једна од оних идеалних жена", искрен је Џонс.

Колекција осликава пажљиво изграђен имиџ Мерилин Монро, али и приватни живот холивудске диве. Од гардеробе шивене по мери, који су за њу радили врхунски дизајнери попут Емилија Пучија, до личних предмета из њеног дома, као што је рецимо, огледало.

"У колекцији имамо огледало које се налазило у кући у Брентфуду и оно је посебно значајно јер је управо ту једну гостињску собу претворила у простор у којем је градила свој лик. Познато је да је проводила много времена огледајући се, стварајући Мерилин Монро, размишљајући о томе шта носи и какву шминку бира", каже Џонс.

Међу упечатљивим предметима налазе се и документа из последњих дана живота и иконе Холивуда, укључујући и чек са њеним потписом.

"На дан смрти Мерилин Монро, 4. августа 1962. године, на њену одресу је стигла комода, тек што је постала васница свог првог дома и опремала га је, па су јој тог дана испоручивали намештај. Тако да ми данас немамо само потврду о испоруци, већ и последњи чек који је икада потписала. И на основу тог чека види се да је била узбуђена због уређења свог дома. Није била нимало потиштена. Рукопис су анализирали стручњаци и види се да је писан веома слободно и сигурно. Зато је то изузетно значајан предмет. Заиста је посебно имати га у колекцији", каже Џонс.

Колекција такође укључује и предмете са прославе рођендана некадашњег председника САД Џона Кенедија.

"Да, поседујемо део успомена са рођендана председника Кенедија, оног чувеног на којем је Мерилин певала “Срећан рођендан”. Такође имамо и њен руком писан одговор на позивницу, за који мислим да људи углавном не знају. Она је заправо платила по 1000 долара за сваког од својих 5 гостију да присуствују концерту организованом у част председника на Медисон сквер гардену", каже Џонс.

Други предмети пружају увид у креативни процес Мерилин Монро и откривају како је градила свој имиџ филмске звезде.

"Видећете Хаљину, која је још била у изради, што је по мом мишљењу веома занимљиво, јер је она све шила по мери. Тачно је знала како да крој прилагоди свом телу када је била у олози Мерилин. Такође ћете приметити да је често носила црне сукње. Волела је црну и беж боју и радо их је комбиновала. Имала је и омиљене дизајнере са којима је саређивала. Током 60-тих година искључиво је носила креације Емилије Пучије. Била је модна икона, носила је модне комбинације и пре него што би постала тренд", каже Џонс.

Неки од приказаних предмета биће део предстојеће изложбе Мерилин Монро “Икона Холивуда” која почиње 31. маја у Академском музеју филмских уметности и којом се обележава 100 година од рођења чувене филмске звезде.

Ова љубавна прича, обележена дубоким емоцијама, неоствареним сновима и друштвеним околностима које су јој стале на пут, и данас снажно дотиче публику. Љубав између великог песника и младе Ленке, ћерке Лазара Дунђерског – једног од најутицајнијих и најимућнијих Срба у аустроугарској царевини – остала је упамћена као симбол чисте, али болне чежње, која је своје коначно уточиште пронашла у бесмртној поезији.

Кроз упечатљиву глуму Ервина Хаџимуртезића, Јоване Радовановић и Миодрага Петровића, уз сугестивну режију Зорана Суботичког, који је уједно и писац и аутор ове драме, представа је публици приближила не само интимну драму двоје заљубљених, већ и дух времена у којем су лична осећања често била жртвована пред друштвеним нормама и очекивањима. Ова емотивна прича оставила је снажан утисак на присутне и још једном потврдила значај неговања културе, уметности и историјског наслеђа као темеља очувања идентитета заједнице.

Извођење представе у Трсту носи и додатну симболику, на коју указује и сам аутор и редитељ Зоран Суботички: „Споменик – реплика историјског новчића постављен је на Понте Росу с разлогом. Трст је по свом духу део средњоевропског, аустроугарског културног простора, којем припадају и Беч, Будимпешта, Темишвар и Нови Сад. Свим тим градовима заједничка је снажна улога Срба у њиховом развоју и културном уздизању.“

Он ову представу види као другу страну тог симболичног „новчића“.

„Прича о породици Дунђерски и великој љубави Лазе Костића и Ленке долази из српске Атине и природно се разуме у српском Трсту. Дунђерски ту стоје раме уз раме са знаменитим српским породицама које су обележиле историју овог града", каже Суботички.

Управо кроз ову симболику, уметници су имали прилику да се додатно упознају са српским наслеђем у Трсту, уз вођство Данице Крстић, професионалног водича Регије FVG, историчара уметности и чланице ACGS-а, која је приближила трагове знаменитих Срба уткане у идентитет града. Овакво урањање у историјски и културни контекст продубило је разумевање простора у којем се представа одвија, што се природно одражава у сценском решењу заснованом на аутентичним историјским амбијентима.

У томе се огледа препознатљив уметнички рукопис Зорана Суботичког: уместо класичне позоришне сцене, амбијент извођења прилагођен је аутентичним просторима, попут црквених и културних здања од великог значаја за српску заједницу. На тај начин простор постаје активни део приче, појачавајући емотивни доживљај публике и стварајући снажну, готово опипљиву атмосферу епохе, због чега се представа не изводи у позоришним салама.

Публика у Трсту имала је прилику да доживи овакав сусрет уметности и историје, у којем се простор и прича стапају у складну целину, потврђујући трајне културне везе српског народа са овим градом. Организатори догађаја – Лидија Радовановић, председница Савеза Срба у Италији, затим Данијела Чуљковић, главна организаторка и чланица ACGS-а, и Маја Беровић, председница ACGS-а – истакле су да овакви програми повезују уметнички израз са историјским наслеђем и додатно учвршћују улогу Трста као важног места сусрета српске културе.

Овогодишња реализација тематских летњих кампова ће подићи лествицу како садржаја за младе, тако и организације, рекао је министар Ђорђе Милићевић и додао да су претходне године потврдиле да су кампови за младе потребни нашим људима који живе изван матице.

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да очекује више од пет хиљада деце и младих да дођу и посете своју земљу и додао да верује да ће локалне самоуправе учинити све да успомене које ће понети из Србије бити најлеше могуће.

Деца и млади који учествују у камповима долазе из различитих крајева Европе и региона, рекао је министар Милићевић и додао да кроз учешће на камповима имају прилику да уче српски језик, проучавају своју културу, развијају спортски дух и остварују пријатељства са својим вршњацима из отаџбине.

Кампови за децу имају континуитет и постају традиција, рекао је министар Милићевић и додао да реализација тих пројеката нису само број, већ улагање у будућност, у генерације које ће сутра доносити одлуке о свом животу и о својој вези са Србијом.

Министар Ђорђе Милићевић је подсетио да програм за децу из дијаспоре и региона има три тематске области: еколошко – образовни, затим културно-образовни камп, као и спортско – образовни камп и додао да свака локална самоуправа може да се определи за област коју ће организовати и реализовати.

Веома сам поносан на партнерски однос који градимо са локалним самоуправама, рекао је министар Милићевић и додао да реализација тематских летњих кампова потврђује опредељеност да заједничким снагама јачамо однос са дијаспором и регионом.

Гледаоци су имали прилику да уживо виде српско коло, које се с поносом налази на Унесковој листи нематеријалног културног наслеђа, док је пратећа изложба народних ношњи додатно приближила аутентични српски колорит свим присутнима.

Овај догађај није био само уметнички наступ, он је био мост између генерација.

За нашу заједницу на Флориди, 10. мај је био прилика да деца и млади виде своје корене на делу, док су наши суграђани других култура могли да осете гостопримство и дух Србије - културна дипломатија на делу.

Посебно радује чињеница да је догађај био хуманитарног карактера, јер је сав приход од улазница намењен цркви Светог Симеона, кажу организатори.

Основна музичка школа „Војин Комадина” у Зворнику постоји и успешно ради већ седамдесет година. Сваке године кроз њу прође око 260 ученика, а интересовање је увек такво да се тражи место више. Отварање средње школе је нешто чему смо дуго тежили и на чему смо активно радили протекле две године. До сада су та изузетно млада и неискусна деца, након завршене основне школе, морала да се селе у друге градове како би наставила своје музичко образовање. Сада напокон имају прилику да своје знање надограде код куће, у свом граду.

 Где су до сада одлазили ти млади виртуози? Колико је било тешко гледати их како свој таленат развијају стотинама километара далеко од породице?

Наши ученици су школовање најчешће настављали у Београду, Новом Саду и Бијељини, у зависности од породичних могућности и тога да ли у тим градовима имају некога ко би бринуо о њима. На пример, имали смо сјајну ученицу која је отишла у чувени „Мокрањац” и тамо остварила најбољи резултат на пријемном испиту за виолину. Наш фантастични кларинетиста је школовање наставио у Новом Саду , док се за Бијељину ученици најчешће опредељују јер нам је географски најближа.

 Дрина одавно није граница већ река која спаја. Очекујете ли да ће нове, модерне учионице привући и таленте са десне обале реке?

Апсолутно. Ми већ деценијама, уназад сигурно седамдесет година, имамо децу из Малог Зворника и околних места све до Лознице, која прелазе мост како би похађала нашу основну музичку школу. Сада им се отвара могућност да ту наставе и средњошколско образовање, било да се определе искључиво за музику, или да упоредо похађају неку другу средњу школу и наше стручне предмете. Већ су нам се јавила два сјајна ученика из Лознице који излазе на пријемни испит и верујем да ће бити наши сјајни ђаци.

 Поред о новој школи, цео Зворник прича о једном посебном инструменту. Прича о набавци дуго очекиваног полуконцертног клавира звучи готово филмски – од импровизоване дрвене бине до инструмента врхунске класе. Причајте нам о том подухвату.

Та прича је заиста посебна. Када сам дошла на место директора, у школи је била једна стара дрвена бина и одмах сам помислила: „Ако једног дана набавимо клавир, где ћемо га ставити?”. Пре десетак година смо уредили хол, направили праву концертну салу и чврсту бину, али нам је недостајао тај кључни инструмент. Преокрет се десио прошле године када смо први пут организовали Фестивал виолине, охрабрени успесима наших ђака, међу којима је и ученица која је освојила друго место на такмичењу у Паризу. За потребе фестивала смо изнајмили полуконцертни клавир и цео дан смо уживали као да је наш. Када смо га на крају дана морали да вратимо, били смо тужни. Нисмо ни сањали да ћемо, само годину дана касније, уз подршку градске управе Зворника која је препознала значај отварања средње уметничке школе, добити свој инструмент који ће нас служити годинама. Реч је о европском клавиру марке „Хофман” (Hoffmann), који се производи под окриљем чувеног „Бехштајна” (Bechstein). То је круна нашег труда, посебно када се сетимо да су наши талентовани пијанисти раније освајали награде вежбајући на обичним електричним клавирима. Можда им је управо тај недостатак правог инструмента био додатни ветар у леђа да раде још више.

 Сада, када имате и школу и врхунски инструмент, какви су планови за будућност? Шта ће се чути са оне фантастичне терасе коју сте поменули док смо се припремали за разговор?

Наш први задатак је да сачувамо чврсте темеље које смо изградили у основној школи, где се одувек радило пуним капацитетом. Што се тиче средње уметничке школе, на нама је да оправдамо поверење и покажемо колико ценимо оно што смо добили. Ђаци ће се школовати у изузетно модерно опремљеним учионицама, у несвакидашњим условима. Имају и прелепу терасу са фантастичним погледом где могу да уживају. Све је технички и материјално обезбеђено, а на ђацима и професорима је да створе једну лепу, креативну атмосферу из које резултати сигурно неће изостати.

Осим што ћемо уживати у традиционалним српским етно песама у предивном извођењу ове Женске певачке групе, упознаћемо се и са историјатом настанка самог друштва у целини. Такође, биће речи о старој српској вароши у Будиму, Рац вароши, односно Табану.

Уредница емисије Нада Вукелић

Реализација Ернестина Глигоријевић

Након два узбудљива полуфинала, добили смо листу од 25 финалиста. Међу њима и наша „Лавина" која ће наступити под редним бројем девет.

Вечерашњи програм отвориће прошлогодишњи победник Џеј Џеј перформансом The Queen of the Night. Након званичног дела програма и затварања линија за гласање, следе ревијални наступу.

Поводом 70 година такмичења, на сцени ће се окупити легенде: Verka Serduchka, Alexander Rybak, Руслана, „Лорди" и Хелена Папаризу.

Пред само проглашење победника, познати аустријски продуцент и ди-џеј Паров Стелар, и некадашњи представник Аустрије Цезар Сампсон, приредиће визуелно-музички омаж Бечу.

Публику пред екранима, као и ону у дворани, кроз програм финала, ће водити Викторија Сваровски и Михаел Островски, као што су то чинили и током обе полуфиналне вечери.

Систем гласања

Гласање почиње пре извођења прве такмичарске композиције, траје током извођења свих песма, и завршава се 40 минута након извођења последње нумере. Из Србије је могуће гласати путем СМС поруке али и онлајн на www.esc.vote. Свако може гласати највише десет пута.

Србија не може да гласа за свог представника, али то могу остали, пратећи упутства јавних сервиса, као и упутства током емитовања финала. Навијамо за „Лавину" и број 9!

Из родне Козарске Дубице запутио се почетком 90-тих, најпре у Шведску, затим у Чешку. Предосећајући да ће се пронаћи преко океана, убрзо одлази у Њујорк, како каже "главни град света". По савету професора, за потребе седме уметности Жељко је изменио име у Џек Димич. Остварио је више од осамдесет улога у позоришту, на филму и телевизији, на српском, руском, чешком, италијанском и енглеском језику. Издваја га то што је акценат усавршио до најситнијих нијанси, па је до сада одиграо осам рођених Американаца!

Најпре је остварио сан из детињства добивши диплому на једној од најпознатијих глумачких школа у свету "Ли Страсберг", а онда су почеле да се нижу улоге. Играо је у популарним серијама као што су CSI, Low & Order и Castle, глумио са звездама попут Билија Зејна, Армана Асантеа, Тома Хардија, Теда Денсона, Џефа Голдблума...

Са Жарком Лаушевићем играо је у представи "Емигранти" у препуном њујоршком Линколн Центру! Његов таленат препознала је и руска публика која му је недавно доделила признање за најбољег глумца на фестивалу Арткино...

Димић са поносом истиче и улогу Николе Тесле у документарном филму Жељка Мирковића "Теслин народ" који је 2020. био кандидат за Оскара.

Уредник емисије Тамара Дрезгић
 

"Хтео сам да покренемо причу у једном другом смеру. Да не чекамо да други покрену неке ствари, да други нешто одраде због нас ако већ умемо, можемо и хоћемо. Математика као математика јесте језик и битно је да деца разумеју математику да би је знала. Образовање, то је наша реч која подразумева један други слој и образ да бисмо помогли једним другим, односно да радимо исправне ствари. Са једне стране да деца разумеју шта је битно у животу, то је та математика за живот. Да помогнемо једним другима када можемо, колико можемо и колико је до нас", каже Жељко Тадић.

На ове часове деца доносе своје домаће задатке, па сви заједно под Жељковим вођством дате операције разлажу на логичном нивоу. Час траје сат времена, а на часу је присутно неколико малишана, па је Жељкова индивидуална посвећеност сваком детету појединачно већа.

"Ми за Жељка знамо преко инстаграма, била је нека реклама за логично учење математике и то ме је привукло али тада нисмо могли да сарађујемо, прекасно сам сазнала да он држи тај курс. Кренула је сада Вања и стварно смо задовољни и доста тога је научио. Вања вредно ради и Сара свакако", каже мајка малог Вање и Саре.

"Ако деца науче математику са разумевањем онда могу да наставе да граде то разумевање, од основне, средње школе, факултета, па на даље. Само да деца могу да разуме математику на један јасан начин, у том смислу математика има смисла. Бубање, памћење неких формула на дуге стазе не даје никаква решења, односно, контрпродуктивно је", каже Жељко.

Жељко Тадић математику предаје више од 10 година у Сједињеним Америчким Државама. Наставник је математике у Џон Бери основној школи, аутор различитих радионица, програма, кампова, а припрема и децу за такмичење из математике. Широкој српској заједници познат је по програму Математика, српски, где је годинама радио као наставник у Академији Свети Сава, помажући деци у дијаспори да овладају математиком и српским језиком.

Родом је из Лознице, основне студије дефектологије завршио је у Београду, а постдипломске студије из математике за децу са посебним потребама на Лојола универзитету у Чикагу и универзитету у Висконсину у Милвокију. Живи ради у Чикагу.

"Као што видите попуњена су сва места, људи су располажени и спремни да сарађују. Ово је моја прва интерактивна радионица где сам отворила простор за заједнички раст и развој и трансформацију, просто да освестимо како детињство утиче на оно како данас живимо, волимо, реагујемо, градимо односе. Што би била порука ове радионице, то је управо оно што пише на оном постеру иза вас - то је да метаморфоза родитеља и генерално метаморфоза човека и на личном нивоу почиње радом на себи и она се прелива на следеће генерације", каже Милица Момчиловић Радончић.

Да ли су сва ова питања за родитеље можда и тежа и компликованија за жене и фамилије из Србије и Европе који живе овде као емигранти у Америци?

"Увек постоји тај тренутак када освестимо неке ствари и када направимо корак ка личној промени. Тако да није битно одакле човек долази, битно је колико човек жели да ради на себи", каже Милица.

"Ја мислим да су ове радионице јако потребне, поготово за нашу заједницу, зато што смо ми некако васпитани на другачији начин и потискујемо те наше емоције. Ја мислим да кроз ове радионице можемо сви некако да се ту пронађемо и да помогнемо једним другима", каже Ивана Милано.

Овај догађај је показао да они који живе у Америци имају потребу за оваквим сусретима и размену искустава и очекује се да ће оваквих радионица бити још више у блиској будућности.

На свечаној академији у Српској академији наука и уметности, додељена је награда "Марко Јарић" за достигнућа у области физике. Овогодишњи добитник је професор доктор Бранислав Николић редовни професор на Уневерзитету у Делаверу у САД-у. Прилог припремио Владан Ракић.

Представићемо вам и Јулију Барановску, фотографа, дизајнера и илустратора. Студирала је у Нижњем Новгороду и Москви и учествовала на бројним изложбама у Русији као сликар, акварелиста и графички уметник. Последњих неколико година живи у Сомбору.

Водимо вас на изложбу портрета Петра Великог у једну од бројних галерија Ермитажа у Санкт Петербургу и откривамо како је један од портрета великог императора крајем 19. века у Русију стигао из српског манастира Велика Ремета. Прилог припремила колегиница Ивана Ковачевић.

На Фолклорном фестивалу у Чикагу, окупио се велики број љубитеља српске традиционалне игре и музике: бивши и садашњи чланови ансамбла "Моравац", њихови пријатељи, родбина, али и потомци који традицију настављају. Ансамбл који постоји већ дуже од две деценије, осим нашег мелоса, доприноси и очувању српског језика и културе међу члановима наше заједнице у Чикагу. Извештај припремио колега Александар Жигић.

Уредник емисије Драгана Живојновић

Реализатор Ернестина Глигоријевић

Велики део његовог рада везан је и за нашу прву земаљску сателитску станицу у Ивањици, на чијем одржавању ради до данашњих дана, као и на одржавању антена и сателитског пријема у Абердаревој и у Кошутњаку.

Као експерт је учествовао у низу телекомуникационих пројеката широм света и на значајним међународним симпозијумима. Инжењер Милан Орлић тврди да је Вуко Лабан један од петорице водећих експерата у свету у области телекомуникација. Буквално – светски а наш! 

Уредник емисије је Владан Ракић.

Редитељ, Драгица Гачић, сниматељ Вукашин Вељић, монтажер Зорица Благојев.