Изложбу је недавно отворила словачко-чешка глумица Деана Јакубискова, у присуству председника Матице Словачке Мариана Гешпера, почасног конзула Србије Мојмира Врлика и других јавних линости.

Јакубискова је рекла да се гледајући фотографије и жене у народним ношњама, види "да је ту присутна велика емоција".

"За нас Словене је трон увек био важан, жена је увек била на трону. Жена је била симбол енергије, снаге и она је била повезана са вишим енергијама. Жена је давала снагу мушкарцу", навела је Јакубискова.

Сурови је нагласио да му је велика част да излаже у најстаријем словачком народном музеју и да представи културно, материјално и нематеријално наслеђе Срба, Словака, Мађара, Русина, Румуна, Буњева и Шокаца.

Према његовим речима, фотографије нису само одраз мултикултуралности и суживота народа на нашим просторима, већ приказују јединствен "спој уметности и етнологије, традиције и модерног доба".

Организатори изложбе су државни Словачки народни музеј у Мартину и Културни центар Кисач, чији је Сурови директор, уз финансијску подршку Града Новог Сада.

"Добила сам вољу да пошто пото уђем у село, не размишљајући о својој безбедности, о безбедности својих сарадника. Само ми је био циљ да испуним своју дужност, да као истражни судија уђем у село, извршим увиђај на лицу места, што сам и урадила и прикупила доказе, од оружја, од униформа, обишли смо цело село, у селу није било живе душе, ни један сељанин, ниједан човек сем терористи који су пуцали на нас.

И ми смо доказали да је у селу Рачак био штаб припадника терористичке организације УЧК и да су погинули они, а не недужни сељани, како је то лажно представио Вокер. Парафинске рукавице су вештачене од стране судског вештака балистичара и утврђено је присуство нитрата који указују да су сви они били у контакту и у додиру са оружјем, што је још један доказ да су то били припадници терориста, да су пуцали. Смрт код свих њих наступила је од последица повреда нанетих ватреним оружјем и код ниједног није пуцано из близине, нити је било било каквих трагова да је извршен масакар.

Како се то рефлектовало на суђењу?

Рачак је отпао из оптужнице. Тако да ниједан Србин није ни оптужен, ни осуђен у Хагу, што је једна велика победа наше државе на челу са мном као истражног судије. Ја 25, 26 година ово што сам рекла данас, увек причам. Ја не могу друго да кажем него истину и оно што сам видела на лицу места. И за сада ме нико није демантовао", каже судија Маринковић.

Верзија коју је сценирала и наметнула косовска верификационог мисија ОЕБС-а, на челу са Вилијемом Вокером, је послужио као Casus belli, довољан разлог за НАТО бомбардовање Југославије, наравно, без дозволе Савета безбедности Уједињених нација.

Овим догађајима, којима је обележена је 50. годишњица од смрти нашег нобеловца, присуствовала је и директорка Музеја града Београда - Јелена Медаковић која је и наша вечерашња гошћа.

"Наракорд" је један од најстаријих ансамбала староградског мелоса у Србији и синоним за квалитетну и лепу музику. Основан је 1975. године и ових дана обележава 50. рођендан. Тим поводом, наши музички гости су чланови Ансамбла "Наракорд".

За чланове српске заједнице у Чикагу и широм Америке, велики понос је обући српску народну ношњу и заиграти у колу. Иако су далеко од Србије, фолклораши током целе године посећују једни друге и друже се уз игру. Из Чикага извештава Александар Жигић.

Уредник емисије Тања Адамовић

Реализација Ернестина Глигоријевић

Фокус „Енциклопедије националне дијаспоре” је на животописима особа које се на било који начин сматрају релевантним у тренутку њеног настајања. Да ли неко заслужује да му се биографија нађе у „Енциклопедији” одређује се пажљивим истраживањем.

Аутор и главни и одговорни уредник „Енциклопедије” је Иван Калаузовић Иванус, вишегодишњи новинар и публициста, хроничар и истраживач дијаспоре. Сарадник је Радио-телевизије Србије, Радио Београда, листа „Огледало” (Serbian Mirror) из Чикага и других медија. Он предводи редакцију која путује светом и интервјуише особе које су јој претходно препоручене.

„Упознао сам много дивних људи. Свуда топло дочекан, благосиљан сам животним причама које ћу дуго памтити. Идентични разлози одласка из матице у неколико таласа, снажно и горко сећање на распад Југославије и 1999. годину, но и неискоренива срдачност, духовитост и друштвеност – то су, штуро подвучени, неки од записа из моје бележнице са ових путовања”, каже Калаузовић и додаје:

„Истакао бих оне који се неуморно боре за очување матерњег језика, а тиме и културе своје земље рођења. Свима које сам до сада срео и са којима сам се састао се захваљујем на издвојеном времену и гостопримству са жељом да неслоге међу њима никада не буде.”

Објављивање првог тома „Енциклопедије националне дијаспоре” очекује се до краја 2025. године. Штампаће се на ћирилици, на квалитетном папиру, имаће шивене табаке и тврд повез. Биће то пионирско издање у оквиру едиције „Најбоље из дијаспоре”. У плану је издавање више томова, али њихов укупан број није дефинисан с обзиром на хроничарски карактер овог лексикона.

„Биографије сваког тома Енциклопедије ће бити поређане азбучним редом, као и код осталих књига речничког типа. На крају ће се налазити списак коришћене литературе, пре свега дела којих су аутори увршћене личности. Све биографије ћемо пре штампања представити и онлајн, путем Портала ’’eDijaspora’: www.edijaspora.org””, појашњава Калаузовић.

На досадашњој подршци издавачка кућа „Impressions” се захваљује: Алексу Маческом, Ивани Достанић (САД), Катарини Костић (Канада), др Вјери Рашковић Зец (Аустрија), Сави Костадиновском (Немачка), Зорану Јовановићу (Швајцарска), Ради Рајић Ристић, др Горану Аранђеловићу, Новици Редићу (Италија), Адаму Казеу, др Нини Марковић Казе (Аустралија), Мери Илић (Индонезија), Конгресној библиотеци (САД), Удружењу за сарадњу са дијаспором „Матица”, Културном центру „Српски Вашингтон”, Информационо-комуникационом центру "eDijaspora” и Студију „Зека” (Србија).

Први примерци „Енциклопедије националне дијаспоре” биће похрањени у Народној библиотеци Србије у Београду и Конгресној библиотеци у Вашингтону, а они се могу и резервисати по промотивној (претплатној) цени на веб-сајту издавача: www.impressions.rs или www.impressionspublishing.com, односно едиције:www.najboljeizdijaspore.com..

Планирају се преводи „Енциклопедије” на енглески, немачки, италијански, шпански, руски и арапски језик.

Учешће у рату на Косову, инспирисало је Николу Цвијановића да оснује Хуманитарно удружење Срби за Србе.

„Хтео сам да наставим да помажем и онда се ето испоставило скроз овај хуманитарни рад да подржавамо породице на Косову и Метохији и по целом Балкану. Али имамо велики сегмент за ето наше енклаве доле. То је за нас борце, за нас ветеране јако битан фактор", каже Никола Цвијановић, председник Хуманитарног удружења „Срби за Србе".

Док хуманитарно удружење прикупља помоћ за дијаспору, фудбалски клуб „Србија" збринуо је многе који су дошли у Немачку за послом, првенствено фудбалере. Функционишу волонтерски, али се кажу боре као професионалци.

„Ми смо ипак страни клуб и доста пута дођу судије, противници са неким предрасудама према нама, према странцима. Али ми покушавамо да се изборимо са тим што се тиче спортског неког аспекта, мислим да смо на добром путу, тренутно смо пети на табели. Већ задњих неколико година боримо се за улазак у већи ранг”, каже Миленко Бабић, председник ФК „Србија" Нирнберг.

„За Србију се увек срцем игра, значи нема ту друге. Максимално сто посто, још више него кад смо у Србији играли, сад дајемо још више себе, јер ипак представљамо нашу земљу, овде у иностранству", каже Данијел Нађ, фудбалер и члан управе ФК „Србија" Нирнберг.

А игра се тако и у културно уметничким друштвима, која егзистирају у том граду.

„То је нешто ко неко воли и он неће никад да заборави. Тако да преносимо им знање на наше другаре", каже Немања Пепиновић, кореограф СКУ „Карађорђевићи" Нирнберг.

„Јако смо цијењени. Наших Срба има у свим сферама овог града, да ли то било при држави, при граду, приватници... ”, каже Марта Слијепчевић, из Нирнберга.

О цркви, школи, другим културним друштвима и животу српске популације у том граду свакако ће још бити прилике да снимамо нове приче.

Током 78 дана, колико је трајала НАТО агресија на СРЈ погинуло је, према проценама, између 1200 и 2500 људи. Шта је уопште био разлог да се НАТО алијанса обруши на једну малу европску земљу? Наш колега, Владан Ракић разговарао је са бившом истражном судијом из Приштине Даницом Маринковић, која је својевремено сведочила у Хагу као сведок одбране у поступку против бившег председника Србије Слободана Милошевића. Њено истраживање на терену значајно је за откривање истине шта се заправо десило у селу Рачак. Међутим, своје виђење тог догаћаја Међународна заједница искористила је као повод, за већ унапред испланирано бомбардовање СРЈ.

Из другог дела емисије издвајамо два прилога од сталних сарадника емисије. Прву су урадиле колеге из ТВ продукције ЗВО Вуковар,  дописништво из Книна, а то је прича о старом Манастиру Лазарица у далматинском Косову Пољу, који због страдања и оштећења у протеклим турбулентним временима треба хитну реконструкцију и обнову. 

Друга прича, под насловом „Тета Љубин кувар“ снимљена је у Мађарској. Реч је о занимљивом истраживању које на један другачији начин представља бурни и богати живот Срба у прошлости, у месту Чанад на југоистоку Мађарске. Прилог нам је послала главна и одговорна уредница интернет портала „Варош РТВ“ у Будимпешти Диана Ђурић.

Уредница емисије Нада Вукелић

Редитељка Ерна Глигоријевић.

"Зар није парадокс и Васовићево оружје којим се доследно бори (не само у поезији) против књижевности, која уме да буде и стармала и преозбиљна и одвише патетична, једном речју: слаба", речено је у одлуци.

Жири су чинили поред председника Миливоја Ненина, Мирослав Максимовић и Александар Костадиновић.

Краљевчанин Васовић је дипломирао на Филолошком факултету на Групи за југословенске књижевности са општом књижевношћу, у Београду је радио као писац, уредник, књижевни критичар, а од 1988. године живи у Торонту.

Аутор је више десетина књига поезије, есеја, критика и дневника, његова поезија је заступљена у многим антологијама, а превођена је на шпански, енглески, француски, шведски, пољски, румунски, мађарски, словачки, словеначки, македонски и турски језик.

Харизмом и лепотом није се издвајала од звезда са којима се дружила...

Познанствима са људима који су постали легенде холивудског и светског филма, помогла је многим људима, али и земљи у којој је рођена. Осамдесетих година, када је чувени ФЕСТ био у кризи, Мирјана је из Лос Анђелеса послала око 60 филмова, због чега је фестивал ипак одржан!

Захваљујући Мирјани, у Београду су били Питер Богдановић, Роберт Де Ниро, Џек Николсон, Сем Пекинпо, Френсис Форд Копола, Сиси Спејсек, Елизабет Тејлор...

Мирјана је била председник Удружења филмских новинара акредитованих у Холивуду (Hollywood Foreign Press) које додељује Златни глобус.

По напуштању овог удружења основала је Интернационалну прес академију која додељује награде Сателит, Тесла и Мери Пикфорд, у области филма и телевизије. Занимљиво је да Мирјана има ексклузивно право на коришћење имена славне глумице немих филмова Мери Пикфорд...

У првом делу емисије који је снимљен у Лос Анђелесу, Мирјана нам је причала о одрастању у Београду, одласку најпре у западну Европу, а затим и преко океана. О старом Холивуду и звездама које је интервјуисала...

Чим упознате Мирјану, постане вам јасно зашто јој је живот баш такав, какав је.

Уредник емисије Тамара Дрезгић

У Сан Франциску су централе неких од најпознатијих технолошких компанија, а јужно, у мањим и деличијим насељима је низ других, као што су Епл, Гугл, Нетфликс и Фејзбук.

Сан Франциско и шира околина привлачи и чланове српске заједнице, међу њима је и Београђанин Душко Згоњанин.

"Већина наших у технологији, хајтеку у Силицијумској долини. Радим за ЦИСКО, ове године ће бити 20 година. Ова област стварно има доста тога да понуди. Буквално, које имате интересовање можете да наћете нешто чиме можете да се занимате. Од винске области која је неких сат, сат и по времена од Сан Франциска, до феноменалних скијашких ризорта који су неких 3, 4 сата вожње, феноменална је обала... Нажалост, Пацифик је мало хладнији за купање али свакако за једно мирније поподне је нешто што је незаобилазно", каже Душан.

Ви сте члан овде парохије у Сан Франциску?

"61 годину смо у Сан Франциску. Навео нас је пут из Гере Индијане у Сан Франциско. Мој муж свештеник Душан Буњевић је рукоположен у Џексону 1964. у јулу, у августу је био рукоположен за свештеника у цркви Светог Саве у Гери и добио прву порохију привремено на годину дана, у Сан Франциску.

Има ли Срба у Сан Франциску?

Знате шта, било их је пуно, али сада су се много раселили због скупог живота. Ми имамо овде у околини још две парохије, једна у Мораги, једна у Саратоги, која је сада изградила нову цркву и она је препуна својих парохијана, али тамо сви живе већином. Тамо је Силикон вели, пуно инжењера, пуно деце, а ми смо овде катедрала која је остала са мало света, који се раселио због велике скупоће у Сан Франциску", каже попадија Буњевић.

Сан Франциско и шира територија били су и остали важни за српску заједницу, уосталом прва српска црква у Америци сазидана је управо у Џексону на око 2 сата од Сан Франциска, а то је црква Светог Саве.

Ова донација је омогућена захваљујући Лајфлајн Чикагу, организацији посвећеној пружању хуманитарне помоћи угроженим заједницама, и представља доказ њихове сталне посвећености побољшању услова живота оних којима је помоћ најпотребнија.

Љиља Ђоковић, директорка Дома ученика, изразила је захвалност принцези Катарини и Хуманитарној организацији Лајфлајн Чикаго у име ученика и запослених, рекавши:

"Хвала вам што својим делима показујете колико је важно помагати другима. Ваша великодушност оставиће неизбрисив траг у нашој заједници."

Принцеза Катарина упутила је поруку захвалности:

"Дубоко сам дирнута великодушношћу Лајфлајн Чикага и врло сам захвална због њихове несебичне подршке. Ова донација ће несумњиво значајно побољшати животе ученика Дома у Ивањици. Она је одраз снаге доброте и важности међусобне подршке у нашим заједницама."

Подршка Лајфлајн Чикага представља снажан подсетник на моћ заједничког деловања и саосећања према угроженим заједницама. Ова донација је још један доказ њихове посвећености у пружању помоћи, неговању наде и побољшању услова живота младих којима је подршка најпотребнија.

У Београд се вратио 1965. а умро је 1977. у Београду. Нашао је место међу 100 најзнаменијих Срба. Све ово и много тога више представила је Горана Раичевић у свом делу на 767 страна у САНУ.

“Управо сам говорила о томе да је реч о оним ретким људима које ми зовемо генијалним људима. Сетила сам се и у књизи једне давне античке теорије по којој се меланхолични темперамент повезује са генијалношћу. Али да би неко био стварно велики стваралац он морао да превазиће ту меланхолију, да се бори против ње. Зато је управо потребан и овај други пол у стваралаштву, та жеља за борбом. Да није тог нагона, те жеље за изражавањем, те жеље за писањем, не би било ни великих људи. Мислим да је врло слична судбина и Андрiћа и Црњанског, прилагођавали су се свом времену, врло тешком времену у којем су живели. Та жеља за писањем, за изражавањем је чини ми се била нешто што их је сачувало у животу и што им је омогућило да створе та своја блистава дела”, каже Горана Раичевић.

О великом Милошу Црњанском говорио је и први човек библиотеке САНУ који је председавао предавању о овом великану српске књижевности.

“Сваки разговор о српској књижевности 20. века почиње и завршава се у делу Иве Андрића и Милоша Цањанског. Нажалост, они нису били заједно у овој кући, Милош Црњански није прихватио да прође ту процедуру која је обавезна да би се постао дописни члан када се вратио из иностранства. Али без обзира на то они су овде заједно, заједно са својим делом, заједно са својом речју, заједно су на скуповима, на другим предавањима, у разговорима о књижевности и то ће увек бити тако у САНУ”, каже академик Миро Вуксановић.

О величини Милоша Црњанског сведоче и чињеница да је његов роман „Сеобе” проглашаван за роман 20. века, а о значају поменуте књиге Горана Рајчевић, казују и престижне награде Лаза Костић и Никола Милошевић.

Вршчанин Александар Патрић успешан је српски алпиниста, који је до сада, освојио скоро све врхове Европе и Латинске Америке. Патрић, запослен као начелник службе у панчевачком затвору, спрема се на још један поход на Хималаје са којих се два пута враћао необаљена посла, због екстрмно неповољних временских прилика. Александар је наш гост и откриће нам како се припрема за нови поход у јуну и да ли комшије у згради где свакодневно до изнемоглости трчи од првог до десетог спрата, имају разумевања за то.

Српска црквена заједница у Трсту основана је пре готово три века. Угледни и богати тршћански Срби кроз векове оставили су дубок траг на развој овог града у културном али и градитељском смислу. Бројне палате српских трговаца уз саму обалу продају се последњих година за милионске износе. Једна од најлепших, палата Вучетић продата је ових дана. Више детаља у прилогу Радомира Стефановића.
Уредници Драгана Живојновић и Душан Жарковић

Реализатор Ернестина Глигоријевић

Роман је намењен деци узраста од 7 до 11 година, али ће у њему уживати и старији читаоци, нарочито љубитељи паса и свих животиња.

 Шта вас очекује на радионици?

Специјални гости: уреднице Славица Марковић и Владица Марковић из "Креативног центра" и илустраторка романа Катарина Влаховић (Катриа Раден)
Упознавање са књигом и њеним јунацима
Разговор са ауторком о инспирацији и процесу писања
Креативне активности инспирисане романом

Радионицу ће водити др Кристина Петровић, а модератор ће бити Слађана Лукић Бундало.

Како изгледа када се обична рекреативна настава претвори у несвакидашњу авантуру? Марко и његови другари крећу у потрагу за Марковим кученцетом Вилијем и откривају групу зликоваца који прете шумским животињама. Хоће ли успети да их спрече и спасу Вилија? Одговор ћете сазнати у овој узбудљивој причи!

САВА онлајн школа српског језика, културе и традиције има за циљ да свако дете у дијаспори, као и одрасла особа, научи, савлада и усаврши свој завичајни, српски језик, овлада знањем из српске историје и приближи се својим коренима и свом културном наслеђу.

Датум и време радионице: 22. 03. 2025. у 17 часова по београдском времену (11 AM Чикаго,12 PM Њујорк), онлајн, преко платформе Зоом, линк: https://us02web.zoom.us/j/85073870796

Академик Вуксановић је и покретач и уредник антологије 10 векова српске књижевности, и још много тога. Гост Магазина Србија на вези, академик Миро Вуксановић, који је и уредник Трибине у Библиотеци САНУ, која је ових дана била посвећена и великом писцу Милошу Црњанском.

Капитално дело "Агон и меланхолија" Горане Раичевић, дописног члана САНУ, које открива много тога о лику и делу Милоша Црњанског, чији је роман "Сеобе" проглашен за роман 20.века, и за који је награђена двема значајним наградама, "Лаза Костић" и "Никола Милошевић", у репортажи Владана Ракића са Трибине САНУ, где је дело и представљено.

Хор Храма Светог Саве који предводи диригент др Катарина Станковић, био је гост недавно у Бечу, на великом концерту који је организовала Руска православна црква у главном граду Аустрије. Утиске са тог гостовања као и са других наступа у земљи и иностранству пренеће нам Катарина Станковић, гошћа емисије.

Србољуб Динић, један од најуспешнијих диригената данашњице, у сезони 2025. године, предводи Симфонијски оркестар и Хор РТС-а, са нашом Тамаром Дрезгић поделио је утиске из времена када је био шеф-диригент и уметнички директор Оркестра Позоришта лепих уметности у Мексико Ситију.

Музички гости емисије, Хор Храма Свети Сава, са диригентом Катарином Станковић, наступиће уживо у нашем студију.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић

Редитељ Драгица Гачић

"Роман јесте у ствари ово поднебље, ово подручје, земље Балкана. Тачније, ја бих варош најдетаљније одписала као једно мало место у подножју Козаре. Ја живим и радим у Лондону готово 25 година, али такође битишем и активан сам део заједнице мог Приједора. Роман директно могу да повежем са нашом Козаром, са нашим изворима, нашим пропланцима и мојим народом", каже Сања Лукић.

У роману је представљен свет који описује различите културе и веровања, укрштајући исламску и хришћанску филозофију живота и паганска веровања.

Златко Јурић, који је писао књижевни приказ романа, наглашава да је реч о роману који нуди динамичну и занимљиву љубавну причу.

"Овде је потпуно другачија и техника писања и на неки начин сам и ја одушевљен и изненађен. Зато што је успела да направи отклон од пјесничког израза. Често у прози поезија смета и обрнуто. Ако је то Милош Црањански онда може да буде и поезија. У овом случају је веома сугестивно и виспрено представила ликове и једну фабулу", каже рецензент романа Златко Јурић.

Књижевница Сања Лукић објавила је и пет збирки песама. Учесница је Интернационалних књижевних манифестација и фестивала и члан Удружења књижевника Републике Српске.

У прилогу говори генерални конзул Републике Србије у Њујорку др Владимир Божовић

По завршетку радионице, Небојша Миловановић је изјавио:

„Педагошки рад са младима ме надахњује, посебно када су у питању даровити и срчани глумци. Иако се ови млади људи баве глумом аматерски, изразито су талентовани и отворени за рад и напредак. Нисам очекивао да ће тако брзо прихватити и применити моје индикације, те је овај сусрет и за мене био драгоцен.“

Миловановић, који предаје глуму на Академији уметности у Београду, већ је неколико година редован гост у Бечу, где га публика увек дочека са радошћу.

Последњи пут наступио је у септембру прошле године, када је извео представу „Stand Down“, такође у организацији Клуба младих уметника Просвјете. Овог пута је искористио прилику да најави нову представу „Поезија жива”, спој поезије и светски познате класичне музике.

Ово је део пројекта који су започели и заједно негују Историјски музеј Србије и УНИКА арт (Удружење гудача Србије). Реч је о концертима који се, већ пету годину заредом, одржавају под називом "Музиком кроз музеј". Учесници на концерту у Лимасолу, виолончелиста Душан Стојановић и виолинисткиња Александра Димитријевић, поделиће са нашим гледаоцима утиске са Кипра.

Оливера Шестаков, песникиња и преводилац, дипломирала је на Грађевинском факултету у Београду. Објавила је до сада седам збирки песама, као и збирку хаику поезије. Песме су јој објављене у бројним међународним и домаћим зборницима поезије и антологијама, а многе од њих су награђиване на значајним књижевним конкурсима. Превођене су на руски, енглески, немачки, италијански, арапски и холандски језик. Недавно је у Руском дому у Београду промовисала збирку "У златној смоли ћилибара" и то је један од повода да Оливера Шестаков буде наша гошћа.

Срби су у амерички град Сан Франциско стигли још у 19. веку. И данас их има на широкој градској територији, посебно у Силицијумској долини. Из Сан Франциска извештава Александар Жигић.

Уредник емисије Тања Адамовић.

Реализација Ернестина Глигоријевић.