Какву генерацију младих захтева нови светски поредак? Шта значи владати бомбардовањем? Колико је уметност важна за развој човечанства и да ли се њоме може манипулисати? Како се у новим филмовима представљају средњовековни митови европских народа, попут приче о краљу Артуру? Зашто је важно сачувати прошлост?

Каква је процедура за венчање у Амазонији? Шта му се посебно допада у тамошњој култури, њиховим обичајима? Шта је спреман да уради због супруге Маје...

Да ли уметник може да буде задовољан својим делом? Зашто је написао књигу "Сликај и ћути"? Да ли себе пропознаје у неком од својих студената?

Своја дела Шобајић је представио на преко осамдесет самосталних изложби широм планете и учествовао је на око пет стотина групних изложби. Његовe слике налазе се у Народном музеју и Музеју савремене уметности у Београду, као и у више десетина музеја у земљи, региону и свету. Руска дума га је наградила 2018. орденом почасног госта, а 2019. додељена му је Златна медаља Републике Србије за изузетне заслуге у области културних делатности, посебно сликарства.

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Говорећи о летњем кампу за младе из дијаспоре које је министарство организовало издвојио је две, према нејговим речима, кључне ствари.

"Прва ствар, свако од њих приликом одласка са летњим кампом је рекао да зна и да је научио боље српски језик од тренутка када је дошао. И друга ствар, свако од њих ми је поставио питање хоће ли бити кампа и наредне године и да ли ћу моћи да поведем свог брата, сестру и другарицу. То је оно што желимо да постигнемо", казао је Милићевић.

Нагласио је да је други разлог за обилажење локалних самоуправа јачање постојећих веза између матице и сународника.

"Рецимо то је иницијатива градоначелника Крушевца, да отворимо једну регионалну канцеларију где ћемо направити базу података свих наших сународника који са простора тог региона живе ван општина и ван градова. То је начин да локалне самоуправе, општине и градови сагледају, у правом смислу речи, потенцијале наших сународника", навео је Милићевић.

Истакао је да Министарство за дијаспору са председницима локалних самоуправа министарство разговара о повезивању општина и градова са привредницима који послују ван Србије.

"Повезацхемо их тако ссто цхемо да организујемо инвестиционе конференције уз подршку осталих колега јер ту има посла за велики број министарстава унутар Владе Републике Србије, институција, Привредну комору Републике Србије. Дакле да наше успешне пословне људе који послују ван Србије и њихове пословне партнере позовемо на инвестициону конференцију, председници општина и градоначелници да представе потенцијале својих локалних самоуправа и на тај наццин да покуссамо да их интригирамо да улаззу у Србију", рекао је Милићевић.

На питање шта треба урадити како би се Србима из дијаспоре олакссало враћање у земљу рекао је да ће председник Александар Вучић изаћи са тим програмом.

"Ми свакако желимо у свему томе да дамо допринос користецхи оно што смо чули од људи који су се вратили и управо разговарамо у том правцу шта је то што можемо у административном смислу да олакшамо, да помогнемо, почевши од локалних самоуправа до републичких институција, шта је то што можемо у подстицајном смислу, уколико желе да покрену свој бизнис овде у Србији, да учинимо и да урадимо", казао је Милићевић.

Навео је да манифестација Сретнимо се на Сретење показује јасну одлучност председника Србије Александра Вучића и Владе да се сви велики датуми за Србију буду обележени и са сународницима ван Србије.

"На тај начин симболизујемо нашу снагу, саборност, заједништво, симболизујемо наше јединство. Има јединства и морам признати огроман допринос, дакле никада не можете раздвојити Српску православну цркву која је стоззер стабилности поред бројних удружења организација које окупљају Србе ван Србије", рекао је Милићевић.

Најавио је да ће ове године бити одржана манифестација "Српски национални интерес и јуче, данас и сутра" и да је то уствари велико окупљање удружења и бројних организација које окупљају Србе ван Србије у Београду у Народној скупштини.

"Ту разговарамо о темама које су сфера интересовања нассих људи који ззиве ван Србије. Прошле године, преко 250 удружења и организација је учествовало на манифестацији која је носила назив Јединство и снага Србије ", казао је Милићевић.

Додао је да ће на тој манифестацији уццествовати велики број професора и људи из различитих сфера, академика, дипломата и других звања који ће имати, како је рекао, интерактиван однос са нашим сународницима и дати материјал да могу да шире истину о Србији.

Друга гошћа је Наташа Богојевић, наша композиторка средње генерације, која већ 25 година живи и ради у Сједињеним Државама.

Из Лондона нам се јавља Наташа Кочиш јер је у овом граду у току манифестација "Српски месец".

Александар Жигић нам говори о Богословском факултету СПЦ у Чикагу.

О изложби у САНУ посвећеној Браниславу Петронијевићу поводом 150 година од његовог рођења у прилогу говори Владан Ракић.

Уредници емисије су Тијана Паунковић и Душан Жарковић

Редитељ Ернестина Глигоријевић.

О књизи "Спајајући исток и запад, споменица професора Предрага Симића", разговарали смо са његовом супругом Јасминком Симић, нашом колегиницом, новинарком РТС-а.

"Она садржи седам поглавља, уводни део који су писали Предрагови пријатељи, колеге и сарадници и она се највише бави тим личним односом, али, пре свега, и његовим научним радом. Друго поглавље су делови из његових књига и највише су се односили на Кину, то је иначе био његов докторски рад, али и на књиге које су се тицале распада Југославије и постјугословенског периода", каже Јасминка Симић.

У књизи се налазе и делови из монографија, научни радови, коментари које је Предраг Симић објављивао у дневним новинама, као и есеј који је посветио Србима и Французима и историјату тог пријатељства.

"Завршни, седми део, је један део који се односи на књигу коју, нажалост, није успео да заврши под називом "Грађански рат у Југославији"", каже Јасминка.

Књига садржи и сећања угледних професора и пријатеља Предрага Симића.

"То су његови најблискији пријатељи и колеге са Факултета политичких наука у Београду, али и у Загребу. Ја сам све њих замолила да напишу нешто о Предрагу, његовом животу, раду и о томе како су они њега видели", каже Јасминка Симић.

У разговору са нашом саговорницом, посебно смо се осврнули на промоцију књиге која је одржана у Паризу.

"Било је то предивно вече у Културном центру Србије у Паризу, где се професор и амбасадор Предраг Симић, вратио и сусрео са пријатељима и колегама из Француске, наравно преко свог дела, преко књиге коју сте поменули. Сетили смо се заједничких дружења, рада и успеха, јер је он много за свог манадата урадио у унапређењу српско-француских односа, али исто тако и у сарадњи са дијаспором, и оно што је мене посебно дирнуло јесте та љубав и поштовање коју су бројни Срби и Французи показали то вече, пре свега својим доласком", каже супруга Предрага Симића.

Професор др Предраг Симић, који нас је напустио 2015. године био је и саветник за спољну политику председника Југославије, дугогодишњи директор Института за међународну политику и привреду и директор Дипломатске академије Министарства спољних послова, а на Факултету полиричких наука је установљена награда "Др Предраг Симић" за најбоље студентске радове из области међународних односа.

Наша држава, на основу Закона о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландара, континуирано пружа подршку и помоћ манастиру који од свог оснивања 1198. год. непрекидно постоји као самоуправна монашка установа која је јединствени центар српске културе и духовности. Влада Србије је за ову 2025. год. издвојила 100 милион динара за радове и обнову манастира, што је за 11 одсто више него прошле године. Гост емисије, директор Задужбине Светог манастира Хиландар Миливој Ранђић, након седнице Комисије за Хиландар, говори о ономе што је до сада урађено, с посебним освртом на конзерваторско-рестаураторске радове на покретном наслеђу, непроцењљиву збирку духовног и културног наслеђа манастира Хиландара, који представља један од најрепрезентативнијих фондова националног блага српског народа.

Гошћа емисије, Марија Моровић из хуманитарне организације "Срби за Србе", најавиће нову кампању за помоћ породици Божић из Медвеђе, уз освртање на 20-тогодишње резултате ове хуманитарне организације која има своје огранке у многим земљама света.

Петар Јелић је члан једне од најдуговечнијих музичких бендова на Балкану, ЈУ групе. Иако годинама живи у Шведској и ради у Интернационалној музичкој школи, ускладио је своје обавезе и редовно са стричевима, наступа у земљи и свету. На свој начин, Петар је прихватио изазов шведског образовног система, а поделио је и утиске са концерта у расејању, са нашом колегиницом Тамаром Дрезгић.

Музички гост емисије је легендарни кантаутор Срђан Марјановић, који новим синглом "Сломићу телефон", најављује наставак своје богате 50-тогодишње каријере.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић

Редитељ Драгица Гачић.

„Обележавање Дана државности Републике Србије ван граница наше земље, једно је од најбитнијих приоритета Владе Републике Србије. Посебна чар јесте, да ма колико се тренутно налазимо удаљени од наше матице Србије, тај дух слободе за који су се наши преци борили пре више од два века, и дан данас опстаје, не јењава, већ на све начине ми Срби чинимо да он из године у годину све више јача.

Саборност и слога требало би сваким даном да буду путање којима се сви ми требамо водити, само на тај начин велике историјске подвиге наших предака никада нећемо заборавити, а у исто време оно што су они учинили за нашу земљу, за нас, њихове потомке јесте богатство које мало која земља данас у свету има. Са поносом где год да се налазимо требамо истицати ту част, јунаштво и борбу за слободом, јединством, саборности, подвиге, како оних који су нам ту слободу оставили, тако и нас који се сваким даном трудимо да Србију учинимо слободарском и независном земљом, јер само тако можемо градити Србију за све будуће генерације, које стремећи ка будућности чуваће традиционалне вредности српске бити, а у исто време прихватати и као такву градити и снажити све јачу и модерну Србију", изјавио је министар Милићевић.

„Отаџбина Србија је данас једна од ретких земаља не само на тлу Европе, већ и шире, која има своје лице и наличје. То лице представљамо сви ми, који као појединци у саборности чинимо наш српски народ. Са те стране и јесте огромно бреме које са поносом морамо носити са собом, да очувамо Србију, да живимо за њу сваким даном, да никада не заборављамо ближњег свога, јер уједињени можемо све, док као јединке можемо само да се изгубимо у магли тмурних времена која су све више око нас присутна. Притисцима на нашу слободарску Србију, који су данас јачи него икада раније, морамо се одупрети, спољашњи фактори кроз историју покушавали су да кроје и сломе Србију, али главни стуб очувања једне земље јесмо ми, народ српски ма где у расејању живео, сложни, уједињени и спремни за све изазове који нам предстоје.

Сретењски дух кроз један од најмодернијих устава тога времена, и збор покрета ка слободи који је још Карађорђе давне 1804. године сазвао, морају да нам буду водиље читавог нашег живота, јер на тај начин, никада нећемо доживети да се наши потомци, следбеници наши нас стиде, већ са поносом ће говорити о оним генерацијама које су вековну тежњу нашег народа и кроз ова тешка времена сачували, а то је управо снажна, јака, самостална, независна и слободарска једина нам Србијa", истакао је министар Милићевић.

Ковач, иначе Требињац, тиме је постао једини наставник из Републике Српске и Федерације БиХ који је добио ово планетарно признање. Позната и као Нобелова награда за наставнике, она је симбол образовне изузетности и признање успешности у обучавању будућих генерација.

"Бити амбасадор ове награде значи промовисати важност образовања и наставничке професије у целом свету", истaкао je награђени професор.

Осим тога, Ковач је један од ретких амбасадора Светске наставничке награде из овог региона, с обзиром на то да Црна Гора и Хрватска, за разлику од Србије и Северне Македоније, још нису добиле своје представнике.

Организатори ове награде су Фондација ВАРКИ и УНЕСКО, који су победнику Мансур ел Мансуру, представнику Саудијске Арабије, доделили главну награду од милион долара.

"Имао сам част и задовољство да честитам колеги Мансуру ел Мансуру, који је проглашен најбољим наставником света. Он је, између осталог, покренуо бројне хуманитарне иницијативе за сирочад, затворенике и сиромашне породице. Написао је 20 књига из области образовања и сматрам да је награда отишла у праве руке", изјавио је Ковач.

Он се захвалио организацији "Степ бај степ" (Step by step), која га је номиновала за Светску награду за наставнике, те Асоцијацији најбољих наставника бивше Југославије, који афирмишу наставничку професију, широм региона.

Честитајући празник Сретење Господње, др Ковач је навео да је у току и конкурс за Српску наставничку награду "Просветитељ", који је отворен за све наставнике Србије, Републике Српске и Црне Горе, као и за све просветне раднике који наставу изводе на српском језику.

Орденом Карађорђеве звезде трећег степена одликовани је Младен Филиповић, председник Савеза Срба у Аустрији, првак удружења које окупља Србе и афирмише српски идентитет у Аустрији. Филиповић је уједно и председник Председништва Републике Српске у Аустрији, у којој живи око 300.000 Срба. Одликован је и за нарочите заслуге у промовисању српске културе у Републици Аустрији.

Доктор Предраг Андрејевић је као и Филиповић вођа српске колоније на Малти. Он је председник Малтешко-српске заједнице и главни пократач многих српских активности у овој држави. Председник Србије га је одликовао Златном медаљом за заслуге и постигнуте резултате у развијању културне сарадње између Републике Србије и Републике Малте.

 Вредни Лесковчанин

Андрејевић је рођен у Лесковцу 1963. Потиче из угледне породице трговца из Лебана. Деда му је био био архимандрит јабланички и парох бошњачки, а отац први педијатар у региону Лесковца. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1989. Завршио је основну хируршка обука на RCSI у Ирској 2000. године. Диплому Пастеровог Универзитета у Стразбуру из лапароскопске хирургије стиче 2004. године.

Од 1989. радио је као лекар при КБЦ Земун. Завршио је специјализацију при Универзитетској болници за гинекологију и акушерство у Београду и докторирао је ургернтну и лапароскопску хирургију. Андрејевић одлази 1992. да ради као лекар у болници Свети Лука на Малти, где је био хирург на специјализацији на Одељењу опште хирургије. Од 2008. године ради као сарадник на Одељењу минимално инвазивне хирургије при Универзитетској болници „Cisanello“, Пиза и до 2012. као резидент специјалиста опште хирургије у „Mater Dei" болници на малти. Био је и супервизор за образовање „Foundation“ програма, Малта.

Један је од три директора за специајлизацију из опште хирургије у болници „Mater Dei“ и главни је консултант хитне и лапароскопске хирургије при овој болници. Гостујући је предавач хирургије при Универзитету на Малти. Научни сарадник је при „American College of Surgeons“ од 2016. Оснивач је интернационалне хируршке сколе за специјализанте на Малти

Секретар је иностраних послова при Удружењу хирурга Малте (ASM) и бивши подпредседник. Учесник је многих научних конференција и аутор научних дела из хитне и лапароскопске хирургије.

Доктор Предраг Андрејевић је члан краљевске школе „Royal College of Surgeons“ (RCSI) у Ирској и наставног кадра факултета AIMS Академије у Милану. Члан је EAES (Европска асоцијација за ендоскопску и Лапаросцопску хирургију), ESTESE (Европско удружење за трауматску и ургентну хирургију, Краљевског колеџа за спортску медицину у Ирској).

Оснивач је и председник Малтешко српске заједнице, у којој са Мајом Бров Благојевић ради на решавању статусним пробелема досељених Срба и њиховом културном и друштевеном животу. Сарађује са СПЦ на Малти и са хуманитраним организацијама (Puttinu Cares) ради помоћи деци оболелој од малигних оболења. Организатор је добротвоног кошаркашког турнира. Доктор Андрејевић с апородицом живи у Ла Валети.

 Милићевићи

Златну медаљу за заслуге добила је и Весна Милићевић, пореклом из Медвеђе, која данас живи у Вићенци. Она је мајка деветоро деце - осам синова и недавно рођене кћерке, која са својим супругом негује и преноси на своју децу љубав према Србији, језику и култури. Одликована је  за изузетне заслуге, исказану животну храброст и упорност.

Сва деца Слободана и Весне Милићевић су рођена у Италији. Најстарији син Лука рођен је 2005. године, потом Стефан 2006, па Ђорђе 2008, Алекса 2010, Никола 2012, Душан 2016, Петар 2018. и Павле 2020. То што су рођени и живе далеко од своје отаџбине не спречава их да гаје традиционалне вредности, а родитељи се труде да никада не забораве одакле потичу.

Милићевићи већ 25 година живе и раде у италијанском месту Кастелгомберто и вероватно су најбогатији брачни пар у српској дијаспори. Њихово богатство су здрава и срећна породица која броји 11 чланова. Весна и Слободан су двадесет година брака прославили рођењем деветог детета, ћеркице Миле.

 Српско-македонска прича

Златном медаљом за заслуге одликован је Владимир Стајић, почасни конзул Републике Србије у Куманову. Стајић је генерални менаджер породичне компаније „Супертрејд”, основане 1991. године, која се до 2012. године бавила малопродајом нафте и нафтних деривата. Те године донесена је пословна одлука о преласку на велепродају и директан увоз. Стајић је, 2018. године, изабран за менаджера године у Северној Македонији. Своју пословну позицију искористио је да помаже многе невладине организације, културно-уметничка друштва и манифестације која негују српску традицију и, како истиче, традицију и културу његовог, српског народа који живи у Северној Македонији.

Републике Србије има укупно 15 почасних конзула у шест држава на Балкану. Одлуком Министарства спољних послова Р. Србије у Северној Македонији су 2022. године отворена још два Почасна конзулата Србије. Један у Охриду, други у Куманову. За почасне конзуле Р. Србије именовани су пословни људи и српски активисти Михајло Филев (Охрид) и Владимир Стајић (Куманово). Почасни конзул у Северној Македонији је и Сиљан Мичевски у Битољу.

Владимир Стајић је награђен за изузетне заслуге у неговању и учвршћивању пријатељских односа Републике Србије и Северне Македоније.Неколико година био је члан Организационог одбора Светосавске академије, која се одржава поводом националног празника Срба – Савиндана, под покровитељством председника Србије Александра Вучића, владе РСМ премијера Зорана Заева.

Одликована је и Љиљана Танасијевић, ауторка капиталне књиге "Чувари историје од Кајмакчалана до Битоља" о српским споменицима у Северној Македонији. Дала је важан допринос култури сећања на Балканске и Први светски рат и остварила изузетне заслуге у области јавних и културних делатности.

Стајић и Танасијевић на свој начин сведоче о македонској причи српског народа. Стајић о српском националном идентитету данас пописаних око 24.000 Срба у Северној Македонији. А Танасијевић о 59 српских гробаља и на десетине пронађених појединачних гробних места са укупно 648 надгробних споменика из Првог светског рата у овој земљи, коју су Срби три пута ослобађали.

"У Северној Македонији имате велики број белега која је иза себе оставила српска војска после битака у балканским ратовима и у Првом светском рату. Многа од гробаља више не постоје, са неких су ексхумирани посмртни остаци, неке је покрила земља, један број је уништио непријатељ, а неке небрига и заборав. Мали број натписа је у потпуности очуван", изјавила је Танасијевић на промоцији свог капиталног дела.

Према речима Љиљане Танасијевић, стање великог броја костурница које се налазе широм Македоније: у Прилепу, Удову, на Зебрњаку, у Кривој Паланци, у Карасларина, Цери, Манастирецу, у цркви Светог Архангела Михаила у Скопљу – Храм Славе, негде је боље, а негде лошије. На пример, спомен-капела са костурницом у селу Манастирец код Македонског Брода, на југозападу Македоније, које је познато као Мала Шумадија. У њој почивају остаци преко стотину најугледнијих мештана Пореча, које су бугарски непријатељи убили на Бадњи дан 6. јануара 1916. године.

Уз 1.200 фотографија, монографија садржи и са споменика веродостојно пренета 542 имена српских војника и сви друге податке који су са њима укесани. За неке од њих дати су и биографски подаци, фотографије, као и подаци о добијеним одликовањима. Пописано је 65 одликованих ратника са 125 одликовања. Уз разјашење на које се чекало скоро цео један век ко је од српских војника палих на Кајмачалану сахрањен касније на Зејтинлику, српском војном гробљу у Солуну, у овој моногафији обрађени су и подаци за тридесетак споменика погинулим српским војницима у балканским ратовима 1912. и 1913. године.

Захваљујући председнику Александру Вучићу и Председништву Србије, који на Сретење одликују заслужне припаднике српског народа, негује се култура сећања на великане из српске дијаспоре, који се, сваки на свој начин, бори за очување и развијање српског националног идентитета.

У манастиру из 12. века у Српском Ковину у Мађарској после литургије, одржан је витешки турнир на ком су чланови српских и мађарских удружења демонстрирали средњевековне борилачке вештине.

Народни музеј Шумадије из Крагујевца је поводом Сретења промовисао дигитално издање Сретењског Устава који је пре 190 година донет у овом граду. Како је изгледала Србија почетком 19 века, какве су биле друштвене и политичке прилике. Каква су правила владала на имању кнеза Милоша Обреновића, како се односио према становништву, али и страним делегацијама откривају нам наши гости: Катарина Бабић, директор Народног музеја Шумадије и Милош Јуришић, кустос-историчар Народног музеја Шумадије.

Из Боцване нам долази Владимир Скерлић, иконописац задужен за осликавање цркве Светог Саве у Габоронеу, главном граду ове афричке земље. Једину православну цркву у Боцвани и другу на афричком континенту, градила је предходне деценије наша дијаспора уз помоћ пријатеља из Србије, Грчке, Кине, Америке. Тридесетак породица из Србија редовно се окупља у цркви где постоји и српска допунска школа, а повремене доласке свештеника из Србије жељно исчекују и Руси и Грци, који у српској цркви заказују венчања и крштења.

У Чикагу више од три деценије ради Богословски Факултет Српске православне цркве. Велики број бивших студената сада су свештеници у црквама у САД, Канади, Србији али и широм света. После две године паузе на Факултету је одржана Светосавска академија, којој су присуствовала и два будућа свештеника из Србије, који су баш преко наше емисије сазнали за постојање овог факултета и одлучили да тамо оду на школовање.

Уредници емисије: Драгана Живојновић и Душан Жарковић

Реализатор Ернестина Глигоријевић

Фестивал ће отворити две изузетне хармоникашице: Anne Niepold из Белгије, која ће наступити уз пратњу гудачког квартета, 22. фебруара у дворани „Ehrbar“. Дан касније, Финкиња Johanna Juhola представиће свој програм „Реактори“ у театру „Akzent“.

Фестивал хармонике окупља аустријске и међународне уметнике и ансамбле свих стилова на месец дана. Извођења на хармоници организована су на реномираним бечким сценама, у концертним дворанама и кафанама.

Поред вечерњих концерата, биће организована и четири матинеа немог филма, у којима ће филмски класици бити уживо праћени музиком.

Гостима је добродошлицу на отварању изложбе пожелео Горан Марковић, отправник послова Амбасаде Републике Србије у Словенији, а присутнима су се затим обратили поджупан општине Ајдовшчина, господин Матијаш Бајец, као и директорица Фондације Миленин дом Галерије Милене Павловић Барили, госпођа Љиљана Дабић и кустоскиња Фондације госпођа Виолета Томић.

"Месец Србије у Словенији проистекао је из досадашњег Месеца српске културе у Словенији које је Амбасада у протекле три године организовала у разним местима широм Словеније са запаженим пријемом у домаћој, стручној и широј јавности. Представљање културног наслеђа и богате баштине српског народа у нама блиској Словенији усмерено је, као и до сада, на стварање чвршћих квалитативних веза између Срба и Словенаца", рекао је Горан Марковић, отправник послова Амбасаде Републике Србије у Словенији.

Дела Милене П.Б.била су по други пут у Словенији. Прва велика изложба организована је 1980. у Љубљани, да би после 45 година њене слике биле постављене у галерији у Ајдовшчини.

Култура је увек била кохезиона снага која је спајала и доприносила бољем разумевању међу људима и народима, ширећи толеранцију и међусобно уважавање, истакнуто је овом приликом.

Овогодишња манифестација Месец Србије у Словенији биће реализована кроз осам културноуметничких, књижевних и привредних садржаја, како би на најбољи могући начин приказали стваралаштво, традицију и таленат који потиче из наше земље, једнако значајни као и историјске везе оличена на примеру предстојеће изложбе поштанских маркица у Шкофја Локи, посвећена сарадњи Вука Стефановића Караџића и Јернеја Копитара.

Прву самосталну изложбу имала је у Верони 1973. а њено име убрзо се нашло у књизи „Италијанско сликарство данас“. Јединствена форма израза и посебан стил цртања који је изучила у Немачкој, допали су се јапанској публици...

Мирјана је пет деценија живела и стварала у Паризу. Њен атеље чува тајне светских великана попут Гогена, Модиљанија, Сутина... Какав је Париз био седамдесетих година, а какав је данас? Зашто је Француска водећа земља када је у питању дизајн, уметност, елеганција?

Мирјана Маодуш је излагала широм света, у Србији и региону. Народни музеј Србије уврстио је њену слику „Ћирилица“ у монументалну ретроспективу „Српско сликарство 20. века“. Деценијама уназад, слике Мире Маодуш репродукује УНЕСКО на новогодишњим честиткама.

Њеним делима опреман је студио Француске националне телевизије, између осталог и за гостовање француског председника Валери Жискар Дестена. Члан је Француског удружења уметника, јапанске групе "Ша Ђи Цу" и Удружења ликовних уметника Србије.

Мирјана Маодуш је један од најзначајнијих представника "Летризма" у свету, авангардног правца у уметности који је настао у Паризу средином четрдсетих година. Слика ћирилично и латинично писмо, јапанска слова... и каже да се тај стил више допада странцима него нашим људима... Зашто воли јарке боје, посебно црвену? Шта треба учити децу која одрастају у Србији и расејању? Како памти живот у Токију и Паризу?

Уредник емисије Тамара Дрезгић

За прославу педесетогодишњу нисмо успели да урадимо, и сад добротом Радише и покојне Стојне који су финансирали овај пут, као и добротом нашег брата Драгана Остојића Четника који помаже манастир већ годинама и који је водио радове и захвални смо свима. Дај Боже да имамо још ктитора да помажу манастир, да се манастир уреди и да сија у пуном сјају и да можемо слободно изаћи пред Свотог Саву да видимо шта смо урадили.

Ми смо Срби на Петом континенту доста урадили, и Црква и народ, ту лежи и старац Никанор и моли се Богу за нас. Зато смо дужни да духовно напредујемо, тако и телесно да се дигнемо да будемо у великом сјају", каже игуман Теодор.

"Ја сам Радиша Збиљић, доселио се 1988. године и од тада овде радим као волонтер, помажем манастиру, кућу сам направио у манастиру... ја и моја покојна жена смо помагали овде, она је 32 године радила и дочекивала госте, испраћала, спремала храну", каже Радиша.

"Данас радимо асфалтирање на манастирском имању. Тај процес се дуго планира, већ 50 година...захваљујући Богу и игуману Теодору и нашим верним ктиторима Радиши и покојној Стојни. Ја сам ангажовао компаније да се ово уради да би то испало како треба. Поздрав за мајку Србију и све људе добре воље на Балкану", каже Драган Остојић.

За све нас, православне Србе у дијаспори, ова црква је оно острво, онај брод који иде по мору и не тоне, иде ка свом одредишту.

И данас је био пун храм, сабрали се људи у свој Саборни храм, да се сви заједно помолимо Богу, а ми да ето, предводимо ту молитву, а сви са нама да учествују, да се причесте, хвала Богу, дивно је било.

Врло је важна мисија Цркве овде, да се људи просто одрже у животу духовно, јер физички ће да се одрже...што више раде, то ће се више одржати физички и материјално", каже отац Серафим.

"Ево радости да се поново окупљамо, видите како се ова црква развија и расте, а Сретење Господње је 15. фебруара, 2. фебруара по Јулијанском. Имаћемо благослов да владика Иринеј буде овде са нама

Прва литургија је овде служена у новембру 2022. године, а прва слава је прослављена 2023. године у фебруару, и прошле године је такође било", каже протонамесник ове цркве Владислав Голић.

Радови на цркви још нису завршени.

"Кад се окренем око себе изгледа као да смо дошли пре пар недеља, ево данас је тачно 6 месеци, имамо и одборе, а треба да формирамо и грађевински одбор. Немамо у плану изградњу у правом смислу речи, али имамо у плану куповину земљишта и простора у коме ћемо се сабирати", каже отац Голић.

Надамо се да ће и ове године град Крушевац учествовати у програму летњих кампова, који ће окупити велики број наших младих људи из дијаспоре и на најбољи могући начин неколико дана провести у овом граду, упознати све знаменитости овог краја. Сви наши суграђани који живе у иностранству богати неким другим искуствима и знањем имају могућности да у повезивању са децом из локалних самоуправа Републике Србије пренесу сво то богатство стечено учењем и начином живота током летњих кампова које организујемо, а то је заправо и наша главна жеља када смо и кренули у организовању истих", изјавио је министар Милићевић.

„На иницијативу градоначелника Крушевца, господина Ивана Манојловића, наши тимови ће сагледати како и на који начин, да предлог који иде у смеру отварања регионалне канцеларије за дијаспору, која би управо имала основни задатак дефинисање јасне базе података и стварање непосредног и континуираног контакта са припадницима српске дијаспоре.

Предлог бисмо заједно дефинисали и упутили Влади Републике Србије на разматрање, а убеђени смо да би резултати које бисмо остварили показали потпуну оправданост ове иницијативе. Са представницима општина и градова настављамо разговор, а такође и са породицама које су се вратиле, сагледавамо њихова искуства и сугестије, како бисмо дошли до заједничког програма подршке онима који размишљају о повратку у нашу земљу, са јасном поруком “Вреди се вратити у Србију”. Србија је данас економски снажна земља, привредно из године у годину све јача, стабилност у свакој сфери друштвеног живота човека је на највишем нивоу", истакао је на крају састанка министар Милићевић. 

Оснивач и председник удружења, глумац Микица Петронијевић, поручује:

„Хуманитарно удружење Свици у мраку обележило је свој четврти рођендан. Наша мисија је стварање центра за дневни и вишедневни боравак деце, младих и одраслих особа са развојним поремећајима из аутистичног спектра. Такође, свакодневно водимо борбу за бољи статус и права особа са сметњама у развоју. Удружење Свици у мраку организује бројне активности како би анимирало ширу друштвену заједницу да помогне овој рањивој категорији друштва и пружи подршку таквим породицама.

За четири године рада реализовали смо три летња инклузивна кампа, током којих су деца из читаве Србије боравила у нашем центру. Статистика рођене деце са аутизмом је галопирајућа и узнемирујућа. Своју дедовину у селу Венчане у општини Аранђеловац поклонио сам удружењу да бисмо ту створили врт добре наде и љубави за све оне којима је помоћ потребна. Све активности у центру су бесплатне, а средства за рад трудимо се да обезбедимо кроз пројекте, донације и хуманитарне акције.“

Петронијевић посебно истиче предстојећи хуманитарни догађај у Швајцарској:

„Управо сада, 9. марта, у просторијама КУД-а Вук Караџић, моје две дивне пријатељице, Жаклина Марковић Митић и Ела Кулић, уложиле су свој труд и време да организују хуманитарни догађај за наше Свици у мраку. Биће интересантан и садржајан програм. Дружимо се и уживамо у размени позитивне енергије са племенитим циљем.“

Бројни уметници су се придружили акцији и поклањају своје слике, писци и песници књиге које ће се моћи купити, а прикупљена средства намењена су за даљу реконструкцију имања, проширење капацитета и побољшање услова за боравак.

Хуманитарни базар хране биће део догађаја, а сви који желе да се пријаве или подрже донирањем сланих и слатких специјалитета могу то учинити, а посетиоци ће моћи да купе јела у знак подршке центру.

Позивају се сви људи добре воље да подрже овај догађај, а они који нису у могућности да присуствују могу донирати средства на девизни рачун удружења. Више информација о раду удружења можете пронаћи на сајту sviciumraku.com или на друштвеним мрежама.

Писац за децу и одрасле, Љиљана Бањанин Вукић провела је више од педесет година у Немачкој, радећи као професор српског и енглеског језика. Њене књиге носе трагове живота наших људи у расејању. Осим по поезији и прози позната је и као један од оснивача и професора у допунским школама у Немачкој.

Српска заједница у Чикагу, инспирисана Светосавским балом у Бечу, организовала је други по реду Светосавски бал. Овај пут, бал је одржан на широј територији Чикага у северној Индијани. Из места Мерилвил у Индијани извештава Александар Жигић.

Овогодишња манифестација „Месец Србије у Словенији“ биће реализована кроз осам уметничких, књижевних и привредних садржаја. Изложбом слика Милене Павловић Барили у галерији у Ајдовшчини у Словенији 10. фебруара манифестација је свечано отворена. Из Словеније се јаваљ Милован Терзић.

Музички гости етно група „Златник“.

Уредник емисије Бобан Ковачевић.

Редитељ Драгица Гачић.