Амбасада је успела и у намери да Норвежанима дочара и онај „фактор Х“ због ког ћете у сличним понуђеним пословним условима ипак одабрати Србију – погача и со, жива традиционална музика, спој традиције и савремене технологије у презентацији светске и европске баштине на тлу Србије путем виртуелног музеја Србије коју је приредила Канцеларија за јавну и културну дипломатију.

Србија се представила као земља која не чека иновативне и инвестиционе прилике, већ их сама ствара.

Пословни мост ојачали смо присуством чланова кабинета министра без портфеља задуженог за дијаспору, јер је управо наша дијаспора чије смо представнике угостили на форуму, мост између Србије и Норвешке који почива на дубоком разумевању и међусобном културолошком повезивању.

Амбасадорка др Јасмина Митровић Марић поздравила је учеснике и указала на значај даљег економског повезивања две земље и Србије као савременог, отвореног и перспективног партнера норвешкој пословној заједници, која нуди више од пословне прилике – нови доживљај и искуство испуњено пријатељством и добродошлицом.

Јелена Парезановић, директорка Сектора за маркетинг EXPO 2027 Београд, представила је ЕКСПО 2027 као платформу за инвестиције, туризам, међународна партнерства и нову видљивост Србије. Колико је добра повезаност важна за посао, туризам и инвестиције говорио је и Жељко Стојчић, директор продаје за трговину, корпоративне клијенте и чартер саобраћај Ер Србије, говорећи о улози националне авио-компаније у развоју веза Србије и Норвешке. Ексклузивно, за ову прилику Жељко је најавио лет из Београда за Тромсо, који ће постати оперативан у фебруару 2027.

Неки од учесника били су Норвешка страна донела је на форум конкретна искуства. Неки од учесника били су и представници AVINOR, Oslo Handelskammer, Norsk Industri, Odda Digital Systems... А на панелима су говорили: Anne Woie, директорка за економски развој и међународне односе у Stavanger Business Region, Rudi Clausen, ко-оснивач FOMO и Norway-Serbia Bridge Alliance, и Bjarne Uldal, директор за иновације организације Nordic Edge, представивши могућности сарадње у области енергетике, паметних градова, одрживог развоја и иновативних урбаних решења. Чули смо искуство компаније Zaptec, која послује у Србији – од првих контаката и делегацијске посете до успостављања партнерства и нових могућности за раст.

Форум је настављен неформалним разговорима и умрежавањем учесника, са јасном поруком да је разговор у Ослу тек почео. Србија и Норвешка имају различите снаге, искуства и тржишта – а управо у њиховом повезивању је простор за нове инвестиције, технологије, иновације, послове... Са ЕКСПО 2027 на хоризонту, тај простор данас делује већи него икада.

Прича нам да је таленат наследио од мајке. У детињству је обожавао музику групе Queen, "скидао" њихове хитове, а за амерички госпел каже да је најбоља поп музика на свету!

Како је за два дана спремио испит за џез одсек на академији? Куда га је одвело познанство са Петером Херболцхајмером, еминентним немачким диригентом и композитором? Шта је научио на студијама у Келну и како описује Немце?

Зашто одлази у Њујорк? Каква је тамошња џез сцена и шта је схватио тражећи своје место у вртлогу конкуренције? Зашто се вратио у Србију?

Где год да је живео, Филип је био потпуно предан музици. Тако је у Немачкој са само 19 година основао интернационални трио а годину дана касније освојио треће место на међународном такмичењу џез пијаниста. У Београду је са тројицом изузетних музичара основао Quzama квартет... 2019. први пут обједињује свој ауторски опус под уметничким именом МАПО. Сарађивао је и са нашим џез великанима, Душком Гојковићем и Стјепком Гутом...

Уживали смо на проби Биг бенда РТС-а, једног од најбољих европских џез оркестара.

Изузетан таленат, емотивност и страст коју Филип осећа у музици препознају се у његовим композицијама које постају све драже публици. А највећа му је жеља управо то, да његова музика допре до што већег броја људи.

Реприза емисије у 02.07 на РТС Свет.

Уредник емисије Тамара Дрезгић.

Све оно што претходи причама које инспиришу, повезују и чувају везе са нашим људима широм света. Управо на тим причама почива 35 година програма за дијаспору.

Током три и по деценије мењале су се емисије, формати и генерације новинара, али је основна идеја остала иста – бити уз наше људе ван граница Србије, пратити њихове животе и отварати простор за теме које их повезују са матицом. Данас се та емисија остварује путем емисија „Србија на вези” - регион и дијаспора, „Магазин Србија на вези”, “Наши сусрети” и “Портрети“.

У години која је за нама реализовано је више од 160 емисија, посвећених дешавањима у региону, дијаспори, али и причама о успешним и признатим појединцима који су својим радом постали прави амбасадори Србије.

У нову, 36. сезону, Програм за дијаспору улази са вишедеценијским искуством, али и са погледом усмереним ка ономе што тек долази.

Познате емисије добијају нове наставке, а пред камерама ће се наћи нови саговорници, отворити нове теме и забележити догађаји важни нашим људима широм света. Јер 35 година није само поглед уназад, већ темељ за оно што тек треба да буде испричано.

Посебно ми је било важно да разговарам са младима, али и са људима који су годинама део овог културно-уметничког друштва, рекао је министар Милићевић и додао да оно што је имао прилику да види и чује јесте искрена посвећеност и велика љубав према ономе што раде и својој матици.

Управо такви људи показују да се традиција не чува само речима, већ пре свега радом, окупљањем и преношењем вредности са једне генерације на другу, рекао је министар Милићевић и додао да су културно-уметничка друштва много више од места за песму и игру, јер окупљају људе, повезују генерације и представљају важан простор за очување језика, културе и националног идентитета.

Историја, традиција, језик и култура не чувају се само речима, већ, пре свега, чувају се делима, улагањем и присуством, рекао је министар Милићевић и додао да је зато важно да се чују људи који својим радом чувају оно што су им оставиле претходне генерације.

Министар Ђорђе Милићевић је нагласио да је очување културе и традиције заједничка обавеза свих који желе да се српски национални идентитет сачува и пренесе будућим генерацијама.

Док год имамо младе који желе да уче, певају, играју и чувају оно што су им оставили њихови преци, имамо разлог да верујемо да ће наша традиција живети и у годинама које долазе, закључио је министар Ђорђе Милићевић.

Разговарамо о темама које је инспиришу, о културном животу наше заједнице у Дортмунду и о манифестацији Месец српске културе у Прагу, јер је Миљена била међу учесницима ове манифестације. Из Прага, са информацијама о програму овогодишњег Месеца српске културе јавља се Јелена М. Ћирић.

Подсећамо наше сународнике где и како да се пријаве за гласање на ванредним парламентарним изборима обзиром на то да рок истиче 03.октобра у поноћ по српском времену.

Разговарамо у студију са Ратком и Радишом Теофиловић. Дуо Браћа Теофиловић познат је по јединственом вокалном изразу и аутентичном двогласном извођењу. Већ више од три деценије истражују и представљају традиционалну музику Србије и Балкана. Старе народне песме у њиховој интерпретацији добијају нови уметнички облик, повезујући древно музичко наслеђе са савременим изразом. Повод за ово гостовање је концерт који најављујемо за 7. октобар у Етнографском музеју. Најављујемо такође њихов концерт заказан за март следеће године у Хамбургу, а присећамо се концерта и радионице које су одржали у САД. Разговарамо о бројним њиховим наступима у разним деловима земље, региона и света, о њиховом музичком складу било да наступају без или са инструменталном пратњом и о страсти која их покреће да то раде бриљантно већ скоро 30 година.

Уреднице су Тијана Паунковић и Вања Васић

Редитељ Ернестина Глигоријевић 
 

Сматрамо да Народна скупштина треба да буде место сусрета, дијалога и представљања најбољег што наш народ и наша земља имају да понуде а не само место у којем се доносе закони и воде парламентарне расправе. Тако видимо и данашњи Европски фестивал уметности. Посебно место у раду Одбора имају сусрети са нашим људима који живе ван Србије, као и Србима у региону. Они су део нашег заједничког културног простора и важна веза Србије са европским и светским окружењем. Зато су овакви сусрети значајни. Они нису само прилика да представимо уметнички таленат и стваралаштво, већ и да се упознамо, разговарамо и успоставимо нова пријатељства и сарадњу.

Драго ми је што данас, управо овде, у Народној скупштини Републике Србије, можемо да поздравимо оне који својим талентом, креативношћу и ентузијазмом граде мостове између различитих земаља и култура. Свим учесницима желим да уживају у данашњем програму, да представе своје таленте на најбољи могући начин и да из Београда понесу лепе успомене, нова познанства и нова пријатељства. Добро нам дошли у Народну скупштину Републике Србије и уживајте у данашњем програму", закључио је Драган Станојевић.

Вокални ансамбл Бројанице, које су наступиле у музичком делу програма и улепшале својом песмом и изгледом овај Фестивал, започеле су свој наступ песмом Српкиња. Проф. Светлана Матић се захвалила Драгану Станојевићу на подршци и што је омогућио да први пут у историји песници, из преко двадесет земаља, могу да говоре поезију и да се нађу у посланичким клупама. Уручила му је Плакету за животно дело и поклонила своју књигу Поздрав Милици Стојадиновић Српкињи. Марија Викторија Живановић је Драгану Станојевићу поклонила књигу Косметска клет.

„Данас је Београд европски центар поезије и културе. Из двадесет земаља света, уметници, музички ствараоци, писци и песници окупили су се на једном месту, да пошаљу поруку мира, љубави и толеранције читвом свету. Бити песник, то је мисија, занимање, љубав према животу и свему што нас окружује. Стиховима улепшавамо живот сваком ко жели да нас чује. Песник својим емоцијама боји свакодневни живот који је препун изазова, борећи се за боље сутра. Песник се одриче реалности, у корист неке нове стварности, реалније, праведније и лепше. Добро дошли у Скупштину Републике Србије, драги културни посленици", речи су, којима се у поздравном говору, обратила проф. Светлана Матић, једна од организатора ове несвакидашње културне манифестације.

Марија Викторија Живановић, једна од организатора и оснивач ЕФУ је поздравила присутне и истакла да се Европски фестивал уметности одржава од 2024. године, да је започео у Требињу, а да је до данас ова културна манифестација одржана 45. пут у 35 европских градова. Лауреати за животно дело су: Драган Станојевић, за очување културе и уметности, Горан Перчевић за очување културе и уметности, Веселин Џелетовић за роман Српско срце Јоханово и филм Жетва, Маја Херман Секулић за књижевност, Нада Аничић Црљеница за књижевност, Габријела Убавић Баумгартен, оперска певачица, за допринос развоју културе и уметности, Данка Стојиљковић за традиционалну музику, Весна Димић у области традиционалне музике, Биљана Петковић за традиционалну музику, Жарко Данчуо за традиционалну и поп музику, Милица Лилић за књижевност, Драгиша Симић, здравичар, Стане Рибич за очување српске културе, Владан Ракић за књижевност, Драган Батавељић у области правних наука, Матија Бећковић за књижевност, Љубивоје Ршумовић за књижевност, Гордана Сарић за књижевност, Друштво новинара Војводине за очување културе и уметности, Вјера Рашковић Зец за књижевност, Марија Миљевић Рајшић за очување културе и уметности, Мирјана Никић за очување културе и уметности, Живорад Ајдачић за очување српске културе, проф. др академик Радмила Тонковић, прва жена у историји авијације Ваздухопловног савеза Србије, Миланка Берковић за трајни допринос развоју културе образовања и уметности.

Након читања поезије, у највишем Дому српског народа, учесници су наставили своје наступе у Клубу РТС-а и у Кући Ђуре Јакшића. Организована је и Шеширијада у Скадарлији. Лауреати за Нај шешир су: 1. место Драгана Љуна, 2. место др Радмила Тонковић 3. место Маја Херман Секулић. Лауреати за Нај фасцинатор су 1. место Слађана Ивановић, 2. место Милица Димић Бројаница и треће место Круница Ристић. Учеснице Шеширијаде су носиле шешире модне креаторке Снежане Ковачевић.

Програм и дружење су настављени у ресторану Шешир мој уз звуке хармонике и обраћање глумице Љиљане Јакшић, до касних вечерњих сати.

“Дошли смо на идеју захваљујући нашој браћи и сестрама из Чикага и околине, из Кливланда, из Калифорније, где сви имају фестивале, а с обзиром на то да је доста људи сазнало о тим српским фестивалима, чак и овде, из примера Северне Индијане, онда смо кренули са тим, не знајући шта ће све бити, како ће све да испадне и буде. Али Богу хвала и захваљујући организацији, заиста је фестивал постао један од најомиљенијих фестивала. овде у Индијанополису и околини”, каже отац Драган.

За овај фестивал на имању Цркве Свети Никола припремљена је изложба која показује историју Срба генерално, као и овом граду, где су стигли још пре пуно деценија. Амерички посетиоци су све попратили са великим интересовањем. На имању се завршава нова црква, а за фестивал је окупљено 200 волонтера.

Портојер ставрофор Даган Петровић није сам, има помоћ још свештених лица, међу којима је и његов отац Петар Петровић, који је сада у пензији.

“Поносан јесам и ја и моја протиница али нисам горд, јер гордост није врлина а понос, свако може да се поноси нечим. Он је био добар и као дечко и као студент.

Отац Петар је раније служио у Синсинатију. Садашњи свештеник у том граду, Андреј Павловић, каже да их је недавно изненадио Новак Ђоковић, који је посетио српску цркву док је био у Синсинатију због тениског турнира.

“Био је Новак Ђоковић у нашој парохији, а то је једна од најмањих парохија у Америци. Дошао је после службе, ја сам га затекао, био сам ту и када сам погледао други пут видео сам да је то заправо Новак Ђоковић. Пришао сам му, па смо поразговарали накратко и што је интересантно он је пре него што је дошао у цркву изгубио на турниру у Синсинатију, али је ипак нашао снаге да дође у цркву и да се сети Бога и да се помоли за предстојећи турнир у Америци”, каже отац Андреј.

У Идијанаполису влада велико узбуђење што је добро напредује изградња нове цркве и сви се надају да се у њу што пре преселе.

Покретна изложба која већ неко време обилази свет, од Беча, Рима, сада у Чикагу, о страдању Срба у Првом, Другом и ратовима деведесетих, у организацији Меморијалног центра Републике Српске, чији је циљ да се целокупно човечанство, и сада амерички народ упозна са истином са наших простора, за нашу емисију говори Денис Бојић, директор овог меморијалног центра, и наши људи који живе у Америци. Прилог Александра Жигића.

Гост емисије, глумац Александар Димитријевић који је недавно на 10. Интернационалном фестивалу монодраме у Монголији освојио највеће међународно признаје, Grand Prix за најбоље извођење представе "Чуј, ја љубоморан". Представа је комична монодрама , ауторско дело глумца, а током представе игра десет ликова. Учествовао је и у Казахстану на фестивалу "Монофест", а представа иако је везана за наш језик, менталитет и малу балканску средину, може да комуницира и са публиком која је из потпуно другог окружења. Хумор, брак, љубомора, комшилук и задирање у приватност, показали су се као универзалне теме.

Сви знамо филмску причу о Титанику, али потонуће брода Полинезија надомак Малте августа 1918. године крије историјски сценарио о бродолому и херојству. Међу путницима је била и хероина Великог рата, Милунка Савић, жена са највише одликовања у историји ратовања. Ову невероватну причу, за нашу емисију, дочараће Петар Максимовић из Српског образовно-културног центра "Света Јелена Анжујска", чији обиман истраживачки рад можемо назвати подвигом. Прилог са Малте доносе Тамара Дрезгић и Васко Васовић.

Аутор и редитељ документарних филмова, Драган Гавриловић из Мелбурна, за нашу емисију говори, након завршетка нове филмске приче "Људи и ватре", који приповеда о Зеници некад, граду који је кроз индустрију, раднике, уметност и време стварао властити идентитет, као и о локалном уметнику Томиславу Перазићу који је тај идентитет покушавао да сачува на платну.

Музички гости у студију наступиће  уживо. Ива Икон, изузетан вокал и музички таленат, која је дипломирала на минхенској Академији за музику и позориште , свирала клавир и изучавала госпел музику, а онда као изузетно талентована прикључује се бенду Wild, сарађивала са многим светским музичким звездама, у нашем студију наступиће уживо и поделиће са нама богата музичка искуства стицана у свету са правим музичким звездама.

Дечији хор из Смедерева "Ла Ла Ленд", са Биљаном Миленковић, професором клавира из Музичке школе "Коста Манојловић" из Смедерева, наши су други музички гости.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић

Редитељ Драгица Гачић

Посебно је занимљив однос између Перазићеве уметности и железаре. Ватра, челик, радници, дим и људска лица нису овде само историјска кулиса, они постају део уметниковог унутрашњег света.

Филм своју снагу проналази и у људима који говоре о Перазићу. Њихова сећања не делију као класични интервју формати, већ као фрагменти једног заједничког сећања. Сваки од њих носи део приче, а тек заједно стварају портрет човека који је за више од пола века био везан за Зеницу.

Гавриловићев филм не покушава од Перазића направити недодирљиву легенду, напротив, враћа га међу људе, међу раднике, међу пријатеље, међу његове слике, међу улице Зенице. И зато је можда најтачније рећи “Људи и ватре” није само прича о Томиславу Перазићу, то је прича о једном граду који је кроз његове слике сачувао део властитог лица.

“С обзиром на то да сам добио атеље и по наруџби сам више мотива радио. Рецимо, баш ове мотиве и овај мурал сам радио у канцеларији, док је био директор тамо. Наручили су да сликам. Добио сам материјал, сликао у радно време и радио, стварао сам. Зато су се људи захвалили, пре две године изашла је монографија о мени. То је велика захвалност за моје стваралаштво“, каже академски сликар Томислав Перазић.

“Филм је завршен и прво приказивање је у Зеници, где сам и ја рођен, у Зеници где је и Томислав Перезић радио, после тога иде у Херцег Нови а касније филм на фестивале, међународне и домаће”, каже Гавриловић.

Својом новом књигом "Балкан џез", светски познати џез пијаниста Владимир Маричић, покушава да покаже лепоту и богатство музике Балкана са једне стране, али и да укаже на подударности са неким другим традицијама, на првом месту подударности са џезом. Издање садржи и конкретне примере у нотним записима, али и видео прилоге доступне путем QR кодова, што је чини правим приручником за музичаре. Књигу је подржала и препоручила Национална комисија Србије за Унеско, а већ је преведена на енглески језик. О књизи, новом албуму, дружењима са публиком широм света, разговарамо са Владимиром Маричићем који ће бити наш гост.

Српски фестивали се одржавају на све више локација широм Америке. Тако је и фестивал у Индијанаполису, на имању цркве Свети Никола, сада постао изузетно посећен. Из Индијанаполиса извештава Александар Жигић.

На великом хуманитарном концерту, организованом за изградњу православне цркве у Сушићу, на Косову и Метохији, учествовао је и писац, композитор и хуманитарац Љуба Манасијевић. Са њим је разговарао Владан Ракић.

Градове Европе не повезује само мрежа историјских, културних и географских фактора, већ и велика жеља човека да се упусти у авантуризам. Бранко Кресојевић је светски путник који је, путујући чамцем, повезао три еропска града - Берлин, Праг и Београд. Причу нам из Берлина шаље Бранислав Ђорђевић.

Уредници емисијe Тања Адамовић и Мирјана Раичевић Тасић

Реализација Ернестина Глигоријевић

У прилогу говоре протојереј Дарко Спасојевић, старешина Саборног храма у Чикагу и ректор школе, донатор Ранко Ристић, донатор Предраг Поповић и волонтерка Тања Соколовић.

Да ли је све спремно за почетак нове школске године у српским допунским школама у Аустрији разговарамо са нашим гостом Срђаном Мијалковићем из СПКД Просвјета Беч. Биће то и прилика да сазнамо како је захваљујући упорности српске заједнице у Аустрији, један трг у 3. бечкој општини, понео име Вука Стефановића Караџића.

Разговараћемо и о ђацима кампање Упознајте српско страдање Меморијалног центра из Бањалуке. Посебност ове кампање је у томе што садржаји нису изложени у галеријама и музејским просторима већ на билбордима у самом центру Беча, тако да су пролазници могли на немачком језику да прочитају о страдањима Срба у Првом и Другом светском рату и сукобима 90-тих година, да фотографишу садржаје и даље истраже историјске догађаје о којима не знају довољно. Гледаоци ће имати прилике да чују шта о овој кампањи мисле аустријски хуманисти, писци, издавачи...

Библиотека руске Академије наука и Национална библиотека Русије у Санкт Петербургу основане су у 18 веку по налаогу цара Петра Великог, односно царице Катарине Друге. У њиховом обимном књишком фонду налази се више од 3.500 српских књига и докумената. Међу бројним вредним насловима су Вуканово јеванђеље и Повеља Кулина бана из 12. века. Прилог припремила колегиница Ивана Ковачевић.

Каква све научна блага крије Универзитетска библиотека у Београду, која ове године обележава јубилеј - век постојања откриће нам наш гост проф. др Александар Јерков, директор Библиотеке. Наш гост недавно је учествовао и на симпозијуму библиотекара у Пакрацу, организованом поводом 240. годишњице Епископске књижнице Епархије пакрачко-славонске. Ова библиотека, иначе, има другу највећу колекцију раних штампаних јужнословенских књига на свету. Библиотека је у новијој историји два пута сељена, због ратних дејстава, а сада је смештена у обновљеном Епархијском дому.

Уредник емисије Драгана Живојновић

Реализатор Ернестина Глигоријевић

“У сам пројекат смо ушли пре 3 године, ја сам дошла на идеју као мајка троје деце да отворим школицу где ће моја деца расти у српској заједници, уз српску цркву, што је за мене јако битно, као и за све остале родитеље овде. Сви смо заједно ушли у овај пројекат чистог срца, што мислим да су и други приметили. Прошле године смо кренули са мањим бројем деце, док ове године бројимо преко 50 деце, што ме јако чини поносном”, каже Милица Сибиновић, директорка Интернационалне академије Никола Тесла.

У овој школи тренутно раде три учитеља разредне наставе, две помоћне учитељице, кувар и директорка. Програм за српски језик који се примењује је програм Пчелица, а математика се ради по важећим америчким стандардима за основне школе.

“Покушавам на све могуће начине да им приближим нашу традицију, културу, да их повежем са нашом матицом и што би наш Душко Радовић рекао, негујмо српски језик јер он нема никог другог осим нас. Поред упоредног учења српског, енглеског, математике, ликовног и музичког сви малишани средом имају веронауку, коју предаје протојереј Немања Тешић, а петком спортске активности, односно физичко васпитање”, каже Славица Ступар, наставница разредне наставе.

Интернационална академија и сам Културни центар Никола Тесла пружају и допунске активности, фолклор, фудбал, карате, допунску школу српског језика и креативно учење математике Малац генијалац.

“Деца много брзо и лако усвајају језике, поготово у овом узрасту. Не представља ово никакав проблем, врло лако се адаптирају, поготово зато што је наша настава прилагођена њиховом узрасту. Они то уче кроз игру, кроз смех. Ја мислим да у неким тренутцима апсолутно нису ни свесни да уче", каже Мирослава Илић, наставница разредне наставе.

Фудбалска школа Пари Сен Жермен у Чикагу, као званични део глобалне мреже младих тимова реномираног француског фудбалског клуба, нуди професионалне тренинге за дечак и девојчице свих узраста.

У сарадњи са Интернационалном академијом Никола Тесла њихов тренер Стефан Марковић петком држи часове физичког васпитања.

“Пошто ја радим при ПСЖ Академији они имају опцију да се баве фудбалом, али ми не потенцирамо то да они морају да иду на фудбал. Наравно ми убацимо и фудбалску лопту, имамо фудбалске елементе у тим вежбама али је суштина да су деца здрава и да су активна. Након тога они имају слободу да бирају било који спорт”, каже Стефан Марковић, наставник физичког васпитања.

Интернационална академија Никола Тесла је свој рад званично започела прошле године 2. септембра као вртић. Уз озбиљне припреме, ентузијазам и рад израсла је у регуларну двојезичну школу на добробит и корист српске заједнице.

Срдачно поздрављајући госте, Марија Баришић, председница Удружења ликовних уметника Урош Предић у Швајцарској, истакла је да је изложба време мултимедијалних догађаја који је подстакнут идејом да гости науче нешто из историје уметности у интерактивном контакту са уметницима.

Петнаест уметника изложило је своје радове који су током вечери пленили посматраче и уз изворну српску музику размињивали утиске. Инспирацију временом коју симболизује сам назив презентације чинили су још дубљом и значајнијом призори младих испред уметничких дела који покушавају да у њих проникну.

Представљени су фрагменти из филма “Урош Предић - Живот посвећен лепоти и уметности”, Галерије мантице Српске, као и колажни филм о активностима удружења и о раду актуелних уметника.

Душан Мишић, који се посвећено бави средњевековном калиграфијом, изненадио је госте калиграфским поклонима, исписујући њихова имена на пергаменту, што је свечаном културном догађају дало посебан печат.

Амбасадор Србије у Берну Иван Трифуновић захвалио је за богат културни програм, нагласивши значај уметности у достојанственом представљењу нашег народа у иностранству.

Срби годинама чине једну од највећих заједница на острву, трећу по бројности, после Индијаца и Филипинаца, а запослени су у свим секторима, од медицине, инжењеринга и IT индустрије до угоститељства и грађевине.

“Наша заједница на Малти је млада и дипломатско конзуларно представништво на Малти сваке године преко стотину деце упише у матичне књиге рођених и држављана Србије. Тако да је то један леп податак, самим тим доста наше деце овде похађа пред школицу српског језика која је основана као пројекат СОКЦ Света Јелена Анжујска. Пре 4 године је формирана и српска допунска школа на Малти, која је у образовном систему Републике Србије, под патронатом Министарства просвете. Треба свакако споменути организацију Срби за Србе, огранак Малта, момци који су јако вредни, то је једна хуманитарна организација и они стварно вредно преко целе године раде и средства која прикупе упућују најугроженијим породицама на Косову и Метохији, централној Србији, Републици Српској. Поред њих треба истаћи пре свега Српско-малтешку заједницу која је основана 2010. године, као наша прва организација којој су Срби могли да се обрате и где су добијали сваку врсту помоћи. На челу је наш уважени доктор, хирург Педраг Пеђа Андрејевић. који је много помогао са својим сарадницима и то наравно и дан данас раде и дан данас су присутни у заједници и помажу. Поред њих наравно Српска православна црква, наш отац Ристо Горанчић који је неуморан, вредан, омиљен, који нас окупља овде, сабира и што кажу људи осветљава нам тај пут. Јер у овим данашњим временима има доста мрака, тако да нам је потребна та светлост.

Ми смо Срби у иностранству, свуда у иностранству, цењени. Добри смо радници, поштујемо прописе, земљу домаћина, опет понављам, културу и историју те земље али оно што је најзначајније, не заборављамо ко смо и одакле смо дошли, свој индентитет чувамо.

Поред цркве, наравно, кроз то организовање и организације које постоје ми смо сваким даном заједно и увек смо у вези са матицом, наравно и преко дипломатског конзулног представништва. Ја сам овде као шеф канцеларије увек присутан и увек се раду одазивам и подржавам све активности наших организација”, каже конзул Бошко Шукић, отправник послова Амбасаде Републике Србије на Малти.

Уочљива је на сваком кораку, кроз архитектуру, саобраћај, културна обележја, дубоку религиозност, а пре свега кроз мелодију и писмо необичног језика. Његова историја сведочи о бурним сменама империја у овом делу Европе.

Наш домаћин, др Предраг Андрејевић један је од водећих стручњака на Малти. Тамо је основао Интернационалну хируршку школу и увео модерне методе лечења гојазности, а у родном Лесковцу годинама обучава колеге и доноси насавременију опрему, чиме је значајно подигао квалитет лечења у Јабланичком округу.

Предрагова супруга Хермион, рођена Малтежанка, изузетно је цењена у научним круговима као једини специјалиста за палијативну негу деце на острву. Обоје су запослени у чувеној болници “Матер Деи”, највећој државној клиници на Малти коју су градили Срби!

Обишли смо српску цркву на Малти која се налази у шармантном приморском градићу Бирзебуџа, на југоистоку острва. Упознаћете оца Риста Горанчића о ком локални Срби причају са захвалношћу и осмехом, наглашавајући да познаје 90% наших људи који овде живе. Емотивно и сликовито отац Ристо нам је објаснио због чега је мисија свештеника у расејању специфична…

Бошко Шукић, отправник послова Амбасаде Републике Србије на Малти, детаљно нас је упознао са организовањем и активностима наше заједнице, а посебно је био емотиван сусрет са младим члановима КУД “Дукат” које предводи Тамара Поповић.

Ексклузивну причу о потапању француског брода Полинезија надомак обала Малте који је 1918. превозио српске кадете на Солунски фронт и причу о херојству и пријатељству, доноси Петар Максимовић из Образовно културног центра “Света Јелена Анжујска”.

Захваљујући Петру и његовом пријатељу, Малтежанину Кевину Аквилини, добили смо подводне снимке брода који ће вас подсетити на чувени холивудски филм “Титаник”.

Раскошни кадрови сниматеља Васка Васовића дочараће вам ово живописно острво, а посебно главни град Валету и некадашњу престоницу Мдину, једно од најлепших средњовековних утврђења у Европи чија су велелепна здања послужила као сценографија у филмовима “Гладијатор”, “Гроф Монте Кристо” и у серији “Игра престола”.

Прва емисија је на програму у четвртак 24.09. РТС 2 (16.15) и петак 25.09. РТС Свет (18.55), а друга у четвртак 08.10. РТС 2 (16.30) и петак 09.10. РТС Свет (18.55).

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Сам почетак октобра резервисан је за ликовну уметност, али и представљање српских винарија и дестилерија. 2. октобра, у галерији Оригинал, у самом центру Прага, биће отворена изложба слика Стева Бајалице, под називом "Хватач снова".

Већ сутрадан, 3. октобра, посетиоци ће, у салонима барокне Кајзерштенске палате, моћи да дегустирају српска вина и ракије, што им омогућава Академија винског туризма из Србије, путем ексклузивне платформе Serbian Wine Fest.

Представа Звездара Театра, "Књига о Милутину – део први", према роману Данка Поповића, а у режији и адаптацији Егона Савина, српска публика у Чешкој имаће прилику да погледа у два града.12. октобра у Прагу (Divadlo Komedie) и 13. октобра у Брну (Divadlo Radost), гледаоце ће, кроз снажну исповест шумадијског сељака и домаћина, провести маестрални Ненад Јездић. Ова сада већ култна представа, антиратна монодрама, коју гледаоци испраћају дугим аплаузима и сузама, прати судбину Милутина, који кроз своју искрену причу преиспитује смисао ратова, страдања, патриотизам и судбину српског сељака и малог човека.

Српско-чешко удружење ”Беседа Петроварадин” ће 16. октобра приказати изложбу  Чеси у српској православној цркви, која прати двојезичну публикацију на исту тему. Говориће проф. др Јоже Сивачек и отац Јован Милановић, ректор Богословије Свети Арсеније Сремац из Сремских Карловаца. У уметничком делу програма наступиће ученици богословије.

Сам крај манифестације обележиће 24. октобра својим наступом истакнута оперска уметница Габријела Убавић, у простору културно-историјског комплекса Клементинум.

Месец српске културе у Чешкој је простор сусрета, дијалога и повезивања, не само Срба, већ и народа. Кроз уметност и традицију, ова манифестација гради мостове који остају и након што се програм заврши. Култура није само начин да сачувамо оно што јесмо, већ и најлепши начин да се приближимо другима.

Није дошла у готов и разрађен посао, није наследила ништа, рекао је министар Ђорђе Милићевић и додао да је она у своју матицу дошла са знањем, искуством и идејом да овде ствара и гради свој живот.

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да је управо из те храбре одлуке настао нови посао, виноград и њено препознатљиво розе вино, које данас све више препознају и љубитељи вина ван локалне средине.

Од једне наизглед једноставне одлуке настало је Ањино вино, а њен розе “Сиеста” већ је награђиван на винским фестивалима, рекао је министар Милићевић и додао да док њено вино осваја признања, Ања гради и нови објекат који ће објединити ресторан и подрум винарије.

То више није само повратак једне породице, то је пример како повратак може да постане инвестиција, посао и нова вредност за Србију, рекао је министар Милићевић и додао да су управо овакве приче један од разлога због којих држава посебну пажњу посвећује људима из дијаспоре који желе да се врате, покрену посао и своје знање, искуство и капитал уложе у Србији.

Најважнија је одлука да се човек врати кући и да овде ствара, рекао је министар Милићевић и додао да је Ања могла да остане у Швајцарској, да изабере сигурнији и познатији пут, али је изабрала да свој пут гради овде, зато је њен пут данас постао и део пута Србије.

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да је Србија данас земља у коју се људи не враћају само да би живели, већ и да би стварали, инвестирали и отварали нове прилике.

Када од једне одлуке, једног винограда и једне породичне приче настане нова инвестиција, нова радна места и производ из Србије који добија признања и ван наше земље, онда знамо да тај повратак има смисла, рекао је министар Милићевић и додао да желимо Србију у коју се не враћа само да би се живело, већ Србију у коју се враћа да би се стварало.

Наш посао је да Србија буде земља у коју се вреди вратити, да човек који је деценијама стицао знање и искуство у иностранству зна да ће то знање овде имати где да примени, да онај ко је стварао капитал ван Србије види прилику да га уложи овде и да породица која размишља о повратку зна да се враћа у земљу која жели њен повратак, закључио је министар Ђорђе Милићевић.

Др Лука Негројевић је на постдокторским студијама у Гронингену у Холандији. Са колегама из Француске радио је на пројекту издвајања угљен-диоксида из ваздуха и његовог складиштења у земљи, како би се смањио ефекат „стаклене баште". Испричаће нам и као су његова истраживања примењена на филму.

Програм 17. по реду манифестације „Ноћ истраживаћа" усмерен је на повезаност људи и животиња. Др Весна Милићевић, виролог са Факултет ветеринарске медицине у Београду, говориће о пројекту заштите дивљих птица, вирусима од којих најчешће обољевају и могућностима преноса на људе.

Српска заједница у Словенији одржала је први Сабор дијаспоре у Порторожу. За више од 300 учесника из 8 земаља припремљене су бројне интерактивне радионице, приказан је филм и представљена књига о Михајлу Пупину. Извештај припремио Милован Терзић.

Последње летње дане наша заједница у Лејк Форесту у САД искористила је за још једну манифестацију и промоцију наших обичаја. Американци су могли да виде како се праве прави српски ћевапи, организована је томбола у добротворне сврхе, хуманитарна организација „Срби за Србе" представила је нову акцију помоћи панчевачкој болници, а све ја зачињено добрим дружењем, песмом и игром. Прилог припремио Александар Жигић.

Берба грожђа у Србији приводи се крају. Како је овогодишња суша утицала на род грожђа и квалитет вина откриће нам Стеван Рајта, председник Удружења винара и виноградара Србије и сомелијер светског гласа, који се обучавао у САД, Француској, Енглеској, Шпанији и Италији. Биће то прилика да сазнамо и како теку припреме за Сајам вина, који ће се одржати у Београду од 10. до 12. октобра.

Уредници емисије: Драгана Живојновић и Вања Васић

Реализатор: Ернестина Глигоријевић