Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону изражава искрену захвалност КУД-у „Српски вез“ из Куманова на срдачном гостопримству и топлом пријему током посете.

Посебну захвалност упућујемо председнику Марку Младеновском, Далибору Китановићу, свим родитељима који својим трудом и посвећеношћу доприносе очувању српског језика, културе и традиције, а нарочито деци, која својим талентом, ентузијазмом и љубављу према наслеђу представљају најснажнији залог будућности српске заједнице у Републици Северној Македонији.
 

Управа ће и у наредном периоду наставити да пружа подршку организацијама које предано раде на очувању националног идентитета и јачању веза са матицом.

Ово признање доживљавам са великом захвалношћу и искреним поштовањем, јер долази од људи који својим радом свакога дана граде бољу будућност своје општине, рекао је министар Милићевић и додао да признање које се добије на Дан општине носи посебну тежину: оно представља потврду да су заједнички рад, међусобно поверење и посвећеност добру препознати и цењени.

Велико Градиште је средина која показује да развој није случајност, већ резултат одговорне политике, вредних људи и јасне визије, рекао је министар Милићевић и додао да је то општина која чува своју историју и традицију, али истовремено храбро гради своју будућност.

Министар Ђорђе Милићевић је након свечаног уручења истакао да су у протеклом периоду, Кабинет и општина, заједно реализовали бројне активности које су повезале наш народ из света са матицом.

Организовали смо сусрете деце и младих из дијаспоре и региона, градили мостове пријатељства, јачали везе са Србијом и показали да су наш језик, култура, историја и идентитет вредности које нас окупљају, без обзира на то где живимо, рекао је министар Милићевић.

Министар Ђорђе Милићевић је нагласио да је општина Велико Градиште препознала суштину јединственог регистра свих њених сународника који живе изван граница земље, јер је покренула Канцеларију за сарадњу са дијаспором и додао да су тиме препознати потенцијали својих људи изван матице.

Управо због тога ова повеља за мене представља много више од личног признања, рекао је министар Милићевић и додао да Повељу доживљава као признање свима који су заједно радили на тим циљевима.

Верујем да су највећа признања она која нас подстичу да будемо још одговорнији и да наставимо да радимо још више, рекао је министар Милићевић и додао да зато ову Повељу прихвата као додатну обавезу да и убудуће буде поуздан партнер Великом Градишту и свим његовим грађанима.

Република Србија наставиће да улаже у сваки крај наше земље, јер снажна Србија почива на снажним општинама, рекао је министар Милићевић и додао да је Велико Градиште својим резултатима показало да заслужује пажњу, подршку и нове развојне прилике.

Хвала вам на поверењу, на пријатељству и на сарадњи коју ћемо, сигуран сам, наставити да развијамо у годинама које долазе, рекао је министар Милићевић и честитао свим грађанима Дан општине, уз жељу да наставе да буду место напретка, заједништва, добрих домаћина и поносних људи.

Покренули су успешан породични посао и доказали да Србија има потенцијал, има будућност и има шта да понуди својим људима, рекао је министар Милићевић и додао да трајни повратак сваке породице у Србију има немерљив значај.

То није само једна адреса више у нашој земљи: то су нова радна места, нове инвестиције, ново знање и, што је најважније, нове генерације које ће одрастати у својој отаџбини, нагласио је министар Милићевић.

Посебно ме радује што и њихови синови размишљају да се са својим породицама врате у Србију, рекао је министар Милићевић и додао да је то најбоља потврда да су донели исправну одлуку и да верују у будућност своје земље.

Политика Владе Републике Србије јесте да буде ослонац сваком нашем човеку у свету који жели да се врати, рекао је министар Милићевић и додао да је наш задатак да створимо услове како би повратак био лакши, а живот у Србији квалитетнији.

Министар Ђорђе Милићевић је рекао да је Србија завршила са расељавањем и додао да је пред нама време повратка, окупљања и време у којем желимо да наше породице, знање и капитал поново буду на једном месту - у Србији.

Процјењује се да је из Хрватске пре ратних дејстава и изван зоне вођења борби 1991. и 1992. протерано више од 200.000 Срба, убијено близу седам стотина, највише у градовима Осијек, Сисак, Госпић, Задар, Загреб, Карловац, Шибеник, Сплит, Дарувар, Бјеловар и другима. У тим градовима су основани логори у којима су на силу одвођени, мучени и убијани Срби – „Лора“ у Сплиту, „павиљон 22“ у Загребу, „Јодно“ у Сиску, „војни одсјек“ у Осијеку, Керестинец крај Загреба и други. Из логора „Павиљон 22“ на загребачком велесајму жрве су ликвидиране и у Пакрачкој Пољани.

Нема града у Хрватској у којој није убијена најмање једна породица са малољетном дјецом: Зец у Загребу, Рокнић и Стојаковић у Карловцу, Радосављевић у Дарувару, Олујић и Змаић у Винковцима, Узелац и Келевуа у Новској, Вила и Жилић у Сиску, Мартиновић, Калањ, Божић, Гагић и бројне друге породице Срба. Искључиво су то били цивили којима је једина „кривица“ била што су Срби. Српске породице су терорисане, означавани им станови, пријећено им је, одвођени су ноћу и убијани. Већина ових злочина ни до данас није процесуирана нити су починиоци у униформама хрватских полицијских, војних и паравојних јединица судски гоњени и кажњени.

Шест хиљада српских кућа и станова је минирано, док је скоро 50 хиљада станова и кућа Србима трајно отето. Више од 150 српских села изван Крајине до темеља је попаљено.

На коморацији и Чикагу биће приказани документарни филмови и изложба фотографија и докумената, док ће преживели учесници сведочити о егзодусу. О злочинима над Србима у Хрватској беседиће представници српске цркве и српских организација у Америци.

Допринос манстира Хиландар и  Светог Саве развоју средњовековне медицине и организовању здравствене бриге у српским и другим православним земљама, посебно је значајан, а тиме су постављени темељи црквене и монашке неге болесних. Манастир Хиландар, ослањајући се на осам векова искуства и богато духовно и историјско наслеђе, основао је Задужбину манастира Хиландар. О очувању духовне, културне и уметничке баштине манастира и Свете Горе говори Миливој Ранђић, директор Задужбине манастира Хиландар.

Миливој Ранђић

Бригу о здрављу монаха, радника и верника који долазе у ову светињу већ пуну деценију успешно спроводи Хиландарско лекарско друштво, које окупља лекаре различитих специјалности из Србије и дијаспоре, спремне да своје знање и искуство ставе у службу манастира. Како је настала ова јединствена иницијатива, колико је било изазовно организовати медицинску службу на Хиландару и како данас функционише мрежа лекара-волонтера, разговарамо са председником и оснивачем Хиландарског лекарског друштва, професором доктором Радисавом Шћепановићем.

Проф. др Радисав Шћепановић и Бобан Ковачевић

екипа РТС-а на снимању емисије

Уредник емисије Бобан Ковачевић

Бобан Ковачевић и Драгица Гачић

Редитељ Драгица Гачић

„Карађорђе је велика историјска личност нашег народа, један од оних националних хероја који су стварали и градили нашу Отаџбину, нашу државност, онај чији пример и данас води и инспирише и нове генерације, истакнути државник и војсковођа, „Отац Србије“, како га је назвао још један великан нашег народа, велики владика Петар Петровић Његош.

Његова смрт је била велика трагедија, али овај тужни чин, заједно са свим што се догодило потом, свим својим последицама и накнадним поделама и сукобима које је изазвао, требало би да буде и подсетник да никада више не смемо дозволити да  неслога и међусобне заваде међу Србима превладају. Морамо бити и остати јединствени, јер је и то Карађорђево наслеђе. Он није био први који је покушао да донесе слободу Србији током османске владавине, али је био тај који је успео да уједини наш народ да се заједнички бори, да заједно оствари своје снове о слободи, што је била полазна тачка за слободну и независну Србију у којој сви данас живимо“, изјавио је Његово.краљевско.височанство. престолонаследник Александар.

Заједно са Краљевском породицом, пошту су одали и Никола Вукелић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, представници Министарства одбране и Војске Србије, г. Драган Рељић, директор Задужбине Краља Петра I на Опленцу, представници Општине Топола, као и народ који се окупио да ода почаст великом Карађорђу.

После пропасти Првог српског устанка, Карађорђе је са породицом и најистакнутијим војводама прешао у Аустрију, а потом у Бесарабију (Русија). После неуспелог покушаја да да убеди руског Цара да уђе у рат против Турске, Карађорђе ступа у контакт са грчком организацијом “Хетерија”, чији је циљ био заједнички устанак Грка, Срба и Бугара и стварање велике балканске државе. Са намером да покрене заједничку борбу, Карађорђе тајно прелази у Србију. По налогу турског везира и Кнеза Милоша, Карађорђе је убијен у Радовањском Лугу код Смедерева, у ноћи између 24. и 25. јула 1817. године. Његово тело почива у маузолеју цркве Светог Ђорђа на Опленцу, задужбини Краља Петра I.

Позивам надлежне органе Северне Македоније да хитно расветле овај случај, пронађу и санкционишу починиоце, јер је само брза и одлучна реакција најбоља порука да за националну и етничку мржњу нема места.

Кабинет којим руководим и Република Србија наставиће да пружају пуну подршку српским удружењима у Северној Македонији. То сам потврдио и својим вишеструким посетама КУД “Српски вез”, јер верујемо да су оваква удружења чувари нашег идентитета, традиције и духовне везе са матицом.

Никакви притисци, претње или покушаји застрашивања неће поколебати нашу решеност да будемо уз свој народ где год он живео.

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да је један од циљева кампова да се у деци и младима пробуди осећај да је Србија њихова кућа и додао да у Србији они имају пријатеље, своју историју и место коме ће се увек враћати.

Наш циљ није да вас овде доведемо само на неколико дана, рекао је министар Милићевић и додао је да су пред учесницима кампа дани испуњени учењем, дружењем и незаборавним искуствима.

Кроз образовне радионице упознаћете богатство српског језика, историје и културе, јер је управо знање о сопственим коренима најбољи начин да сачувамо свој идентитет, ма где живели, рекао је министар Милићевић на свечаном отварању.

Имаћете прилику да научите и влашке игре овог краја, да кроз фолклор осетите дух Петровца на Млави и Хомоља, јер се традиција најбоље чува када се преноси са генерације на генерацију, рекао је министар Милићевић и додао да заједнички тренуци опуштања и дружења у Бањи Ждрело, као и концерт биће још један доказ заједништва, јер музика и култура бришу све границе.

Министар Ђорђе Милићевић је рекао да би био најсрећнији да, када деца и млади из света, заврше своје школе и факултете у земљама у којима живите, дођу у своју Србију и додао да ће тако бити и пример осталима - јер је повратак питање одлуке, а не анализе.

Србија је данас сигурно место и земља у којој се може планирати будућност, рекао је министар Милићевић и додао да ће држава наставити да улаже у програме за наше најмлађе сународнике из света: јер то није трошак, већ улагање у будућност.

Док будете обилазили овај крај, учили његове игре и упознавали његове људе, немојте само гледати Србију, рекао је министар Милићевић и додао да је важно да се изнутра осетити шта значе љубав према отаџбини и српско наслеђе.

Нека вам овај камп буде почетак пријатељстава која ће трајати читав живот и разлог да се Србији увек враћате са осмехом, закључио је министар Милићевић.

Дијаспора је, према подацима Народне банке Србије, у 2025. години у
земљу унела око 4,7 милијарди евра — више него двоструко од свих
страних директних инвестиција у Србији те године.

У последњој недељи јула (27-31. јул) РАРИС организује недељу
отворених врата отворених врата за дијаспору заинтересовану за пословно
повезивање, инвестирање, развој или отпочињање пословања у
источној Србији (окрузи Бор и Зајечар).

Шта нуди РАРИС у Недељ отворених врата?

Целе недеље, потпуно бесплатно, у РАРИС-у можете добити комплетне
информације о:

* како регистровати бизнис у Србији,
* које субвенције и подстицаји за пословање постоје и како доћи до
њих,
* које су инвестиционе могућности у источној Србији,
* које бесплатне обуке и други нефинансијски видови подршке
пословању постоје,
* и све друге информације од значаја за покретање или проширење
бизниса у региону.

Дођите лично у РАРИС, Трг ослобођења бб, Зајечар (бивши Дом
војске), уз претходно заказивање телефоном или маилом оффице@рарис.орг
или једноставно нас позовите да разговарамо на 019/426-377. Запослени у
РАРИС-у ће покушати да вам помогну и пруже све потребне информације.
Сваког дана у периоду 27-31. јул, у времену од 9 – 15 часова.

За више информација посетити платформу Дијаспора бизнис инфо коју води
РАРИС на хттпс://њњњ.рарис.орг/индеџ.пхп/дијаспора-бизнис-инфо [1] и
запратите истоимену Вибер заједницу и странице на Фајсбуку и Инстаграму,
где се већ налази низ информација и практичних савета за повратнике
као и примери инвестиција повратника.

Владан Јеремић, директор

Последњи дан манифестације отворио је књижевни програм који је водила Миланка Милосављевић-Милосављевић. Своја дела и размишљања публици су представили Гордана Влаховић, Миодраг Миган Глигоријевић, Милица Живковић, Славољуб Јовановић Кумана, Томислав Тома Живковић, Саша Војиновић, Ненад Глишић, Боривоје Бора Видојковић, Зорица Славић и Златица Шапић, потврђујући да писана реч и даље има важно место у културном животу овог краја.

Након књижевног дела уследио је богат културно-уметнички програм. Пред публиком су наступили Хор Основне школе „Херој Мирко Томић“ из Доњег Крчина, Културно-уметничко друштво „Станислав Бинички“ из Јасике, КУД „Левач“ из Рековца, дует Марија Здравковић и Давор Андонов, као и КУД „Запис“ из Трстеника, чији је оркестар својим наступом употпунио свечану атмосферу и позвао присутне на игру.

Посебну пажњу привукла је додела награда уметницима који су учествовали на ликовним и литерарним конкурсима. У категорији ликовног стваралаштва за ученике млађих разреда награђени су Елена Стојановић, Василија Аврамовић и Хелена Туфегџић, док су похваљене Андријана Ђорђевић, Дуња Лазаревић и Дуња Миладиновић.

У конкуренцији старијих основаца признања су освојили Дамјана Јоксимовић, Урош Матић, Лена Јевтић и Миона Минић, а похвале су припале Виктору Ђорђевићу, Сари Бакић и Милени Милетић. Међу средњошколцима награђене су Тијана Јеремић, Теодора Ерић и Марија Симоновић, док су похваљене Ања Јовановић и Андријана Павловић.

У области литерарног стваралаштва, код млађих разреда, најуспешнији су били Маша Судимац, Неда Петровић, Василија Савић и Видан Сарић-Ђурђевић. У категорији старијих разреда награде су добили Љубица Матић, Александар Стевановић и Андреа Ћирић, док су похвале заслужили Магдалена Ћатић, Огњен Савић, Надежда Јоваџић и Лука Станојевић. Међу средњошколцима најбољи литерарни радови били су они које су написали Ђурђина Кукољ, Мартина Ракић и Лука Николић.

Традиционална признања манифестације и ове године додељена су заслужним појединцима. Награду „Темнички натпис“ добио је Миодраг Миган Глигоријевић, признање „Путовођа културе Темнића и Левча“ припало је Миланки Милосављевић-Милосављевић, „Светионик завичаја“ уручен је Тањи Радојевић, признање „Живописац времена“ добио је Живорад Милосављевић Раде, док је „Свитак са зографовим печатом“ уручен Горану Илићу.

Као знак захвалности људима који својим радом и подршком доприносе развоју завичаја, додељене су и листине пријатељства Доњег Крчина. Ове године признања су примили Виолета Алексић, Милица Живковић, Бојан Томић, Небојша Ђокић, Никола Петровић и Никола Миленковић.

Посебно емотиван тренутак вечери било је уручење признања Бојану Маринковићу, које симболизује захвалност чувару народне баштине и витезу Темнића и Левча за дугогодишњи рад, посвећеност и несебично залагање у очувању културног наслеђа овог краја. Награду су му уручили сарадници и пријатељи, предвођени Милованом Васићем, истичући да је његов допринос постао један од темеља савременог културног живота Темнића и Левча.

Свечани тренутак додатно је обогатила уметничка слика Мирослава Колета из Трстеника. На овом делу приказана су знамења Темнића и Левча, као симболи историје, духовности, трајања и препознатљивог културног идентитета завичаја.

Значајну улогу у представљању и очувању манифестације имали су и медији. Радио Круг је и ове године добио два значајна признања – Тањи Радојевић и Виолети Алексић – чиме је потврђен значај њиховог дугогодишњег доприноса медијској промоцији културе. Иако овогодишњи добитници нису били присутни, екипа Радио Круга била је на лицу места захваљујући Ивану Маринковићу, Ненаду Глишићу и Мики Васићу, који су забележили све најважније тренутке свечаности.

Ова манифестација није само културни догађај, већ и место на коме се сусрећу прошлост и садашњост, традиција и стваралаштво, искуство и младост. Од дечјих радова и књижевних сусрета до игре, песме и признања најзаслужнијима, сваки сегмент програма сведочио је о снази завичаја који своје вредности негује са поносом.

Овогодишња манифестација затворила је своја врата са јасном поруком да културно наслеђе живи онолико колико га људи чувају и истовремено најавила ново окупљање. „Дани културе Темнића и Левча“ настављају да расту као препознатљив симбол заједништва, стваралаштва и љубави према коренима, остављајући будућим генерацијама вредности које време не може да избрише.

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да није случајно што се камп одржава у срцу Мачве, у Богатићу, и додао да је то део Србије који на најлепши начин спаја природу, традицију и знање.

Кроз овај камп наши најмлађи сународници из света ће имати прилику да упознају богатство наших геотермалних извора, да обиђу Специјални резерват природе Засавицу, да уче о очувању животне средине, али и да открију колико је Србија лепа, разноврсна и богата, рекао је министар Милићевић.

Многи не знају да се управо у Засавици производи магарећи сир, који се сматра најскупљим сиром на свету, рекао је министар Милићевић и додао да је Засавица позната и по нечему што је још важније - овде су се после више од једног века у природу вратили даброви и поново граде своје домове.

Министар Ђорђе Милићевић је нагласио да је то доказ да природа уме да узврати када је чувамо и поштујемо.

Након свечаног отварања, министар Милићевић је заједно са децом учествовао у симболичној акцији исписивања еколошких порука које су постављене у Градском парку као заједничка порука о важности очувања природе и одговорног односа према животној средини.

Поред упознавања природних богатстава Србије упознаћете једни друге, рекао је министар Милићевић и додао да су кампови прилика да се стекну нова пријатељства из Србије, Републике Српске и бројних европских земаља: да се размењују искуства.

Важно је учити једни од других, рекао је министар Милићевић и додао да се тако открива колико нас тога повезује, без обзира на то где живимо.

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да није случајно што камп носи назив “Корени који трају” и додао да корени нису нешто што нас само враћа у прошлост.

Они нам дају снагу да сигурно корачамо у будућност, рекао је министар Милићевић и додао да дете које зна свој језик, своју културу и своје порекло, лакше ће разумети и поштовати друге, али ће увек знати коме припада.

Уверен сам да ћете из Богатића понети много више од лепих успомена. Понећете нова знања, нова пријатељства и осећај да Србија мисли на вас, да брине о вама и да ће, ма где живели, увек бити ваша кућа, закључио је министар Милићевић.

Најновија фаза радова обухватила је потпуну обнову и опремање животног простора шесте васпитне групе. Обновљене су и модернизоване четири велике заједничке спаваће собе, пространи дневни боравак, трпезарија, велика кухиња и ходници који повезују ове просторије. Захваљујући великодушној донацији госпође Едите Крунић, у потпуности је обновљено и велико купатило у овом крилу, са новим лавабоима, тушевима, тоалетима, плочицама и водоводним инсталацијама.

Радови су укључили кречење више од 700 квадратних метара зидова, постављање нових плочица у кухињи, замену дотрајалих водоводних цеви и инсталација, као и уградњу нових кухињских елемената и уређаја, међу којима су професионални шпорет, машина за прање судова и фрижидер. Трпезарија је додатно уређена постављањем нових подних плочица, чиме је простор постао функционалнији и пријатнији за свакодневну употребу.

Дониран је и нов намештај: два велика трпезаријска стола са четрнаест столица, велика угаона гарнитура, сточић за дневни боравак, осам ноћних ормарића, ТВ Комода И ТВ уређај и четири нова гардеробера. Све спаваће собе опремљене су новим теписима и завесама, што је допринело стварању топлијег и пријатнијег амбијента за децу.

Њено краљевско височанство Принцеза Катарина изразила је своју захвалност речима: „Овај пројекат сведочи о саосећању и посвећености наших донатора, који настављају да унапређују животе угрожене деце. Свако побољшање услова у Дому значи више од саме обнове простора; оно деци доноси осећај сигурности, достојанства и наде у бољу будућност. Од срца захваљујем организацији Лајфлајн Чикаго, чији сам поносни покровитељ више од 30 година, као и свим донаторима и пријатељима чија доброта омогућава овако важне промене.“

Госпођа Даријана Кецман, директорка Дома за децу „Рада Врањешевић“, изјавила је: „Постоје људи који не мењају свет великим речима, већ великим делима, а наши дугогодишњи донатори управо су такви људи. Годинама несебично подржавају наш Дом и помажу нам да деци обезбедимо сигурно, топло и достојанствено окружење. Ова обнова значајно унапређује њихов свакодневни живот и показује им да нису заборављена, већ да су збринута, цењена и подржана. Захваљујемо Њ.К.В. Принцези Катарини, као и донаторима и пријатељима 8. годишњег хуманитарног голф-турнира Лајфлајн Чикага на Флориди, чија дугогодишња великодушност омогућава оваква унапређења.“

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да му је велико задовољство што се овогодишњи камп одржава управо у Ваљеву, граду богате историје, културе и традиције, који је кроз векове дао бројне великане српског народа и оставио дубок траг у развоју српске државности, просвете, културе и спорта.

Желимо да наша деца која живе широм света Србију не упознају само кроз приче и књиге, већ да је доживе, да упознају њене градове, људе, обичаје и вредности. Желимо да осете да је Србија њихова кућа, без обзира на то где живе, рекао је министар Милићевић.Министар Ђорђе Милићевић је подсетио да је Ваљево завичај Проте Матеје Ненадовића и Јакова Ненадовића, личности које су дале немерљив допринос стварању модерне српске државе, као и да је овај крај нераскидиво повезан са Првим српским устанком, борбом за слободу и изградњом српских државних институција.

Министар Ђорђе Милићевић је нагласио да су кампови један од најважнијих пројеката Кабинета и локалних самоуправа који чувају национални, културни и језички идентитет српске деце која одрастају ван матице.

Овде се не граде само спортске вештине и нова знања. Овде се стварају пријатељства, успостављају трајне везе са Србијом и граде мостови који ће повезивати будуће генерације нашег народа, ма где живеле, рекао је министар и додао да је Ваљево право место за овакво окупљање јер је град који спаја богато историјско наслеђе, културу, спорт и савремени развој.

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да ће учесници током боравка имати прилику да упознају знаменитости, традицију и природне лепоте Ваљева, али и да се упознају са делом богатог наслеђа овог краја – од војводе Живојина Мишића и славне Колубарске битке, до Десанке Максимовић и Надежде Петровић, чија дела представљају трајне вредности српске културе.

Желим да из Ваљева понесете нова знања, лепа пријатељства и успомене које ће вас увек подсећати на Србију, рекао је министар Милићевић и додао да је повезивање младих из дијаспоре и региона са матицом један од најважнијих националних приоритета.

Право на гласање имају сви пунолетни грађани са важећим БиХ документом, личном картом или пасошем. 

Сви који желе, могу добити помоћ за регистрацију у недељу 19. јула у просторијама Српског Саборног Храма у Чикагу на 5701 Н. Редвуд Драјв од 9 ујутро до три поподне, па ће моћи да обаве комплетну пријаву на лицу места. 

Одлазећа председница SOFC-а, генерална конзулка Грузије Маја Бартаиа, представила је резултате рада током свог мандата
У наставку седнице, председница је, у име Извршног одбора, предложила генералног конзула Републике Србије у Њујорку, Владимира Божовића, за новог председника Друштва страних конзула. Предлог је једногласно прихваћен од стране свих земаља чланица.

У свом инаугуралном обраћању новоизабрани председник захвалио је свим чланицама на указаном поверењу, истичући да овај избор представља велико признање не само њему лично, већ и Републици Србији, њеној дипломатији и раду Генералног конзулата Републике Србије у Њујорку. 

Посебно је нагласио да избор првог представника Србије на чело SOFC-а представља историјски успех и потврду све значајније улоге коју Република Србија има у међународним дипломатским круговима. 

Представљајући програм свог мандата, Божовић је најавио даље јачање сарадње и солидарности међу чланицама Друштва, унапређење партнерства са институцијама Града Њујорка, Савезне државе Њујорк, Стејт департментом Сједињених Америчких Држава, Канцеларијом за стране мисије (Office of Foreign Missions) и Уједињеним нацијама, као и даље јачање јавне и дигиталне дипломатије. 

Као приоритете мандата представио је успостављање годишње награде SOFC-а, покретање програма дипломатског лидерства, иницијативе намењене младим

Министар Ђорђе Милићевић је рекао да сам назив кампа “Игром до корена” најбоље говори о његовом циљу - да се кроз спорт, дружење и заједничке активности наши најмлађи сународници из света упознају са својим коренима, својом историјом, културом и традицијом.

Пре почетка свечаног програма, министар Милићевић је, заједно са градоначелником Краљева, обишао спортски простор кампа и разговарао са учесницима. Том приликом, градоначелник Терзић уручио је министру Милићевићу дрес као симбол спортског духа, заједништва и захвалности Кабинету на истрајности и реализацији летњих тематских кампова који су својим континуитетом, садржајем и свеобухватним програмом постали традиционални догађај за децу и младе из дијаспоре и региона.

Као неко ко се активно бавио спортом, из личног искуства знам да спорт не развија само тело - већ да гради човека, рекао је министар Милићевић и додао да нас спорт учи дисциплини, одговорности, планирању, стратегији, тимском раду и истрајности.

Министар Ђорђе Милићевић је истакао да нас додатно учи да верујемо једни другима, да поштујемо противника, да прихватимо пораз, али и да из сваког пораза изађемо јачи и додао да је можда то његова највећа вредност - што нас не припрема само за терен, већ и за живот.

Краљево је право место за такву поруку, јер је то град богате историје, краљевске традиције и великих спортских шампиона, али и град који показује како спорт гради карактер, повезује људе и ствара пријатељства за цео живот, рекао је министар Милићевић.

Министар Ђорђе Милићевић је нагласио да је једна од највећих вредности летњих кампова та што наши сународници не долазе као гости у Србију, већ као њен нераскидиви део.

Желим да током овог кампа уживате у сваком тренутку - на спортским теренима, у дружењу, радионицама и обиласцима, рекао је министар Милићевић и додао да је суштина свих кампова које организује Кабинет заједно са локалним самоуправама да се млади повежу без обзира где живе и да кроз спорт, знање и заједништво јачају своју везу са Србијом, културом и традицијом.

Уверен сам да ће свако од вас из Краљева понети много више од медаља, диплома и лепих успомена, рекао је министар Милићевић и додао да мостови пријатељства који се саграде данас у Краљеву, да ће они бити највећа спона између наших сународника који живе изван граница земље са својом матицом у годинама које долазе.

Црква Свети Симеон Мироточиви изграђена је по узору на Манастир Каленић.

Старешина храма је отац Миле Суботић. Он каже да је фестивал значајан за парохију.

"То је прилика да се окупе парохијани, пријатељи, кумови, не само из јужног Чикага већ и северозападне Индијане. Имамо данас и госте из Канаде, са источне обале који долазе да проведу време са нама."

Лекари и медицинске сестре из Српско Америчког Медицинског и Стоматолошког Друштва давали су савете посетиоцима и мерили притисак.

Мама Милена Стефановић инспирисала је ћерку Миу да и сама уђе у медицинску професију.

"Да, да мама ми је увек причала кад сам била мала како обожава посао, како воли да помаже људима и онда ја сам исто хтела такав живот да имам." 

Говори нам шта је потребно урадити да би постала медицинска сестра у САД.

"Треба прво завршити четири године као за сваки други факултет али хоћу још три године да будем на студијама за анестетичарку." 

Питамо докторку Мирелу Савчић да ли се боје наши људи да сазнају ако имају висок притисак. Додајемо, ја знам неке такве. 

"За сад оклевају, али ја мислим да ми треба да будемо присутни мало више и мало чешће па ће се онда опустити и они."

Секретар парохије Ранко Јовићевић каже да је ово значајна заједница.

"Ово је једна од старијих наших општина овде и надамо се да ће сви уживати. Имамо печење, јагњеће, прасеће, широк избор хране."

Милосав Обрадовић, председник црквеношколске општине је цео живот провео у Чикагу, али као и сви овде говори одлично српски језик. 

"Привлачимо народ овде из околине. Не долазе само Срби, имамо и друге нације које долазе. Воле нашу храну, воле нашу традицију."

Многи чланови ове парохије више не живе тако близу као што је био случај некада, али им није био проблем да возе пола сата, сат и више из разних околних насеља да би одржали овакве фестивале и разне друге догађаје. 
 

Он је из шабачке свештеничке породице.

"Овим доласком и сакупљањем овде на црквеном имању свако од људи који долазе имају могућност да виде и да осете нешто што је њих још из младости у мајци Србији повезивало и спајало и оставило тај осећај. Тако се и ми овде трудимо да очувамо то нешто што смо понели из Србије."

Председник црквеношколске општине Дарко Глигоревић нам преноси: "Овде су људи дошли пре неких 30 година. 2001. године смо купили ову цркву. То je била веровали или не прва црква која је купљена или направљена после овог рата 90их

"Прва у Америци?"

"У Америци, да, прва или купљена или направљена. То је неки поуздан податак."

Ана Огњановић и Милица Радосав су чланице ове заједнице већи део свог живота.

Ана Огњановић нам каже: "Ми овде у Рокфорду, већина, поготово наша генерација, родитељи су нам дошли крајем 90их година, почетком рата. Доста нас, рођени смо тамо, али смо овде одрасли, тако да увек је и било доста омладине овде. И наши родитељи овде, и све породице стварно, увек су нас водили и у цркву, играли смо фолклор, недељом смо ишли овде у школу тако да некако смо се увек држали тога."

Питамо Милицу Радосав, "Да ли сте позвали и неке Американце да дођу на овај фестивал? Ако сад кажете да сте српкиње у Рокфорду, како то звучи овде? Да ли не знају где је то?"

Она каже: "Па знају зато што нас има баш пуно овде и некако су нас прихватили и знају са Балкана поготово Србија где је тако да нема никаквих проблема." 

Немања Шуша је победио на кошаркашком турниру са његовим тимом.

"Ја сам овде други пут., моја екипа је трећи пут ове године. Леп је турнир, лепа је организација. Волимо да дођемо и да се дружимо, знамо много људи из Рокфорда овде." 

Ова парохија која је још увек релативно нова спрема се да већ за две године прослави 30 година свог постојања.