Гости емисије Магазин Србија на вези, у Студију 9 на Кошутњаку, су новинари и уредници, аутори емисија "Србија на вези", које радо гледате сваког дана у ударним терминима у програмима РТС-а, посебно на РТС Свету, добро позната лица, Нада Вукелић, Бобан Ковачевић, Тамара Дрезгић, заједно са одговорном уредницом Програма за дијаспору и РТС Свет, Сузаном Гвозденовић Пузовић.

Из Студија 3 из Таковске улице, придружили су се и Драгана Живојновић, Мирослав Карлица, Вања Васић, Душан Жарковић, Тања Адамовић, Владан Ракић, Тијана Паунковић и редитељка Драгица Гачић.

Богатство овог програма чине и дописници, како из региона, тако и целог света. Овога пута, у програм су се укључили Јадранка Јаћимовић из Вуковара, Александар Жигић из Чикага и Никола Лакић из Темишвара.

Музички гости емисије "Ансамбл Tango- Libercuatro".

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић

Редитељ Драгица Гачић.

Обраћајући се присутнима, Силвиа Јанковић је пожелела добродошлицу свима који су посетили Скупштину пете бечке општине. Истакла је своје српско порекло и да је дете гастарбајтера. С обзиром на то да је дуги низ година политички активна, подржава све активности српске заједнице, а посебно ангажовање Светлане Матић и АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“, јер како је истакла, историја је битна да се знају наши корени и наше порекло, а о томе можемо сазнати из Светланиних књига.

„Наша деца су се родила овде, а ми Срби морамо да будемо део града и стуб бечког друштва“, закључила је председница Јанковић. У знак захвалности за подршку у раду друштва, проф. Светлана Матић јој је уручила захвалницу.

Говорећи о изложби и садржајима панела, проф. Матић је истакла да су Срби већ пет векова присутни на аустријском тлу и да су заједно са Аустријанцима стварали и градили, а везује их и заједнички културно-историјски живот. Истакла је да је Беч највећи српски град у расејању. С правом га називамо Вуков Беч, јер је реформатор српског језика живео и стварао пола века у алпској престоници. Истакла је значај и подршку коју му је у раду, коресподенцији и превођењу, пружала његова ћерка Мина. Са поносом је нагласила чињеницу да је друштво које је основала пре шест година, поставило спомен-плочу првој српској сликарки, на згради у Rasumowskygasse 22, у трећем бечком округу, поред бисте њеног оца. Нагласила је да подржава иницијативу да једна улица у Бечу понесе име Вука Караџића. Говорила је о првим српским штампаријама, познатим делима која су у њима штампана, попут Његошевог „Горског вијенца“, Вуковог „Српског рјечника“, „Песама“ Бранка Радичевића, Даничићеве „Борбе за српски језик и правопис“, Новине сербске, итд.

Напоменула је да је Паула Прерадовић, пореклом Српкиња, написала аустријску химну, а да је директор Бечке опере Богдан Рошчић, пореклом Београђанин. Оливера Миљковић је првакиња Бечке опере и тренутно живи у Бечу. Многи српски сликари су се школовали у Бечу, попут Уроша Предића, Паје Јовановића, који је изнедрио чак девет портрета Францу Јосефу. Говорила је да је Милош Обреновић поседовао три виле у Бечу и да је 1847. године организовао први српски Словенски бал, где се изводио Српски кадрил, кога је наручио од Јохана Штрауса Млађег, уз присуство три хиљаде званица.

Истакла је значај Бечког универзитета и конзерваторијума за наше многобројне музичке таленте, а посебно нагласила значај и допринос Милутина Миланковића, који се школовао, докторирао и предавао на Техничком факултету у Бечу.

„Оставили смо дубоке корене, а трагове остављамо и даље“, закључила је Матићева.

Др Вјера Рашковић Зец која је рецензент књиге „Трагови бечких Срба“ је истакла значај ове монографије, која је више од туристичког водича. Нагласила је да је за многа места и дестинације у Бечу сазнала, управо, читајући ову књигу. Проф. Светлана Матић је Вјери Рашковић уручила захвалницу за подршку у раду друштва.

Силвија Јанковић је изложбу прогласила отвореном, након чега је уследио коктел и разговор уз дружење, до касних вечерњих сати.

Овој културној манифестацији, присуствовали су, између осталих, Бојан Зрнић, генерал испред Мисије ОЕБС у Бечу, Маша Манић, вице конзул у Амбасади Републике Србије у Аустрији, Жељко Томић, новинар, преводилац Мира Варга, проф. Милица Лађевић, Наташа Пајковић, књижевница, Александар Станковић, председник Асоцијације српског фолклора, археолог Душан Рашковић, Слободан Цојић и други.

Следећа културна манифестација, а поводом обележавања 150 година од рођења Милеве Марић, биће одржана 22. маја 2025. године, у 19 сати, у истој сали Магистрата у петој бечкој Општини. Тада ће бити промовисана књига проф. Светлане Матић „Хероина живота-Милева Марић Ајнштајн“, у организацији Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић.“

Угледни књижевници и институције биће награђени за свој уметнички рад. Одликовања су спремна за Удружење књижевника Србије, Књижевна заједница Сремска Митровица, Књижевно друштво “КиМ”, Генерални конзулат Р. Србије у Франкфурту, СПЦ у Франкфурту, Франкфуртске "Вести", Централни Савет Срба у Хессену, Српски културни центар Офенбах, Град Франкфурт, др Maschner Stiftung, расејање инфо.

Посебно ће бити награђени дугогодишњи председник Љубиша Симић, који данас живи и ради у Русији, као и писци Костадинка Ђорђевска, Драгица Schroder, Миодраг Мики Миленковић, Здравко Митровић, Даница Дана Додић, Светлана Матић, Славица Мастикоса, Славко Тодић, Јелена Ћирић, Шимо Ешић. Из Беча на прославу долазе Светлана Матић, председница друштва "Вилхелмина Мина Караџић" и др Вјера Рашковић Зец са новим књигама о Милеви Ајштајн и књигом "Пад Крајине".

Када је током 1995. године у Франкфурту формирано  Удружење писаца “Седмица”, чији је први председник био наставник Милутин Алимпијевић, а потпредседник Александар Саша Обрадовић, ово друштво имало је двадесетак чланова. Основано је да буде оаза српске поезије и писмености у расејању, чувар српског језика и културе, кућа младих и старијих писаца, јавна сцена за представљање дела наших аутора из дијаспоре и спона са отаџбином.

За израстање “Седмице” у европску институцију културе најзаслужнији је дугогодишњи председник Љубиша Симић, који је водио удружење последњих деценија. Симић (Туларе 1970), је српски активиста, песник и писац химне српске дијаспоре “Тамо и вамо”. У монографији посвећеној 25 години рада “Седмице” написао је:

„Сви који пишу на свом језику и сви који читамо, не треба клонути духом, већ издржати на судбинској стази књижевног позива, негујући српски језик као највећу светињу за млађе генерације“.

У тој мисији културе, образовања и уметности “Седмица” је међу најбољима у српској дијаспори.  Одржава већ традиционалне Мајске сусрете писаца из дијаспоре и Србије у Франкфурту и Октобарске сусрете писаца на Сајму књига у Франкфурту и Сајму књига у Београду.

Удружење је почетком 21. миленијума имало око стотину чланова, активних књижевника и песника из свих земаља Европе, Америке, отаџбине и далеке Аустралије. Данас, како каже актуелни председник књижевник Александар Саша Јовановић, “Седмица” има педесет чланова. Највише чланова, писаца, песника, уметника је из немачких градова Франкфурта, Штутагрта, Минхена, Нирнберга, Хилдена, али и из Цириха, Беча, Париза, Београда, Косовске Митровице...

Председник удружења Александар Саша Јовановић рођен1970. у Београду. Од 1996. године живи и ствара у Франкфурту. Члан је Удружења књижевника Србије. Објавио је самосталне збирке “Обрачун са собом” (2007), “Антологија бола” (2010), као и превод на немачки језик “Anthologie des Schmerzes”. И књигу “Моји пријатељи песници”. Песме и приче су му објављиване, осим на српском, и на македонском, немачком и лужичко - српском језику у књижевним часописима и алманасима. Књиге су му до сада промовисане на сајмовима књига у Београду, Франкфурту, Лајпцигу и Лондону, као и у емисијама из културе и страним радио станицама. Добитник је више награда.

""Удружење "Седмица" расписује Мајски књижевни конкурс и додељује у Мајској песничкој ноћи награде Златни Орфеј, Сребрни Орфеј , Бронзани Орфеј и Бамби Орфеј за стваралаштво за децу. Организује Мајске сусрете писаца из дијаспоре и Октобарске сусрете писаца дијаспоре и матице, учешће на Сајму књига у Франкфурту и у Београду. Такође, представља дела својих чланова на песничким вечерима, приређује Зборнике писаца са њиховим делима и биографијама, издаје посебна дела (двојезична књига “Призма живота” коју је приредила Драгица Шредер, књижевница и преводилац из Хилдена), врши промоције аутора из матице...", говори о активностима удружења њен председник Јовановић.

У српском расејању постоји око 800 наших књижевника, писаца романа, публицистике, прича и песама. Аутори писане речи имају десетај својих удружења широм света, али је “Седмица” најактивнија. Удружење “Седмица” признаје рад и аутора који нису његови чланови, али јесу симпатизери. Његови почасни чланови били су, између осталих,Радомир Андрић, бивши председник Удружења књижевника Србије, Новица Соврљић, председник Друштва писаца КиМ, Славица Мастикоса, координатор Седмице у Београду, Милорад – Мики Миленковић, један од оснивача удружења и књижевници, писци др Марко Лопушина, Перо Марчета и др Добривоје Бошковић. Они су се придружили Нади Рат, проф. Душану Вујчићу, Живку Аврамовићу, Бранку Влаховићу, Шиме Ешићу и Барбари Хефелд који су већ почасни чланови УП Седмица.

Последњих година чланови “Седмице” објавили су 20 књига. А само удружење објавило је пет капиталних дела - Зборник "Седмица на Морави" (настао после последњег каравана "Коренима у походе"). Зборнике "Седмица на Ибру" и "Седмица на Нишави", као и монографију поводом 25-годишњице постојања “Седмице”.

"Удружење је књижевна заједница Удружења књижевника Србије. Сарађује са УКС, Удружењем писаца БиХ, СПЦ, Амбасадом и Генералним конзулатом Р. Србије у Немачкој, српским и иностраним писцима и гостује у отаџбини и државама широм Европе. Покретач је многих хуманитарних активности помоћи угроженом народу, опремања школа и библиотека, (“Деци и народу Космета”), сарадње са децом писцима", каже председник Александар Саша Јовановић, који се последњих неколика година, осим писањем, бави се и организацијом гостовања позоришних ансамбала из Београда у Франкфурту.

Јовановић подсећа да је “Седмица” добитник је Повеље “Арсеније Чарнојевић”, 2006, Златне значке КПЗС, Грамате СПЦ и признања “Дани поштовања” са Међународног фестивала културе у Франкфурту 2010. године”, као и Светосавске награде за 2018. годину и многих других признања.

Баш тих дана (2019.) када је удружење обележавало 25 година постојања, одржавао се и карневал на улицама Била.

Домаћини нам причају да се слави широм земље, а да је највећи и најпознатији карневал у Базелу. Швајцарци се за то припремају током целе године.

Догађај датира из старе Грчке, а обичај су преузели Римљани, који су увели ношење маски, са идејом да се у време празновања не види разлика између робова и робовласника... Толико раскошних костима на једном месту, ретко где може да се види!

Удружење које носи име нашег чувеног сликара Уроша Предића, прави је пример како једна заједница треба да се представи другом народу, земљи у којој живи и свету – неговањем традиције, културе, слогом и непрестаним радом. Кроз своја дела ови уметници показују, нашу, српску душу.

Уредник емисије Тамара Дрезгић
 

Тај историјски чин сврстао је Пожаревац у ред европских градова који су били место сусрета цивилизација и важних политичких одлука. Управо та историјска димензија града представља трајну вредност која обавезује све нас да Пожаревац препознајемо као простор који негује културу, дипломатску зрелост и национални идентитет.

Управо у таквом граду, поносном на своју прошлост и отвореном за идеје будућности, имао сам част да се састанем са градоначелником Сашом Павловићем, као и представницима локалне самоуправе, с којима сам разговарао о могућностима заједничке сарадње на пољу организовања тематских летњих кампова за децу из дијаспоре и региона.

Ти кампови представљају један од кључних сегмената државне политике повезивања матице са нашим народом широм света, а посебно са младим генерацијама које одрастају ван граница Србије. Разговарали смо о томе како би Пожаревац, као град богат културом, историјом, развијеном инфраструктуром и снажним институцијама, могао да буде домаћин оваквих кампова и понуди деци из расејања програме кроз које ће на најлепши начин упознати своје корене, српски језик, традицију и историјске вредности.

Посебно вредан део посете био је сусрет са младима из Пожаревца, са којима сам водио отворен разговор о њиховим амбицијама, изазовима и улози младих у процесу јачања друштва и државе. Њихова енергија, идеје и свест о значају очувања националног идентитета, као и о важности сарадње са вршњацима из дијаспоре, подстичу уверење да млади у Србији носе у себи снажан потенцијал који треба неговати и оснаживати.

Политика коју водимо у циљу повезивања са дијаспором није само спољнополитичка мисија, већ дубоко патриотски и људски задатак. Свако дете које се осећа блиским Србији, било да живи у Бечу, Чикагу, Сиднеју или Пожаревцу, важно је за наш национални идентитет и будућност. Градови попут Пожаревца, са свим својим капацитетима и отвореношћу, могу играти кључну улогу у том процесу.

Сигуран сам да ће ова посета бити почетак конкретних корака у правцу реализације оваквих програма и да ће сарадња са Пожаревцем дати важне резултате на пољу очувања српског идентитета код младих у расејању", каже министар Милићевић.

Гости у студију су чланови удружења "Пољопривредници нове генерације" из Новог Сада, који су чинили нашу делегацију на сајму у Италији. Они ће нам појаснити како се прерадом воћа и поврћа постиже боља цена на тржишту, као и колики је значај маркетинга и удруживања пољопривредника приликом изласка на европско тржиште.

Упознали смо га кроз серију Салаш у малом риту, симпатични и мудри дечак израстао је у одличног глумца који је оставио свој печат у више од осамдесет филмова и представа. Глумац Славко Штимац боравио је недавно у Београду где је присуствовао промоцији књиге, документарног филма и позоришне представе припремљене њему у част. Будући да се не појављује често у јавности, његов долазак изазвао је велику пажњу медија, више у причи колеге Душана Жарковића.

Поводом изложбе „Београдски дечко", која је у току у нашем главном граду у госте нам долази аутор сликар и редитељ Петар Николић. Уметник ове године обележава 20 година рада, а осим у земљи излагао је и у Мадриду и Паризу. Добитник је више награда и признања, међу којима је и награда „Тесла спирит", за специјални допринос развоју ликовне уметности.

Уредник емисије: Драгана Живојновић

Реализатор: Ернестина Глигоријевић

"Песма Евровизије" одржава се у Базелу након прошлогодишње победе Швајцарске коју је представљао Немо са песмом "The Code". Телевизијски музички спектакл се одржава под два слогана: "Добродошли кући" јер се Евровизија враћа у Швајцарску, земљу у којој је настала и први пут се одржала 1956. године, док је задржан и универзални слоган "Уједињени музиком" који осликава суштину овог музичког такмичења који захваљујући музици спаја људе широм Европе, али и остатка света.

Коментатор преноса је Душка Вучинић.

Група ентузијаста, у жељи да се и српска реч чује, свих ових минулих година ради у интересу српске популације која живи и ради у расејању, чувајући српску реч, језик и богату културну баштину. Редовно, сваког четвртка, у термину од 20 до 21 сат, на фреквенцији 94,9 мегахерца доносе нове информације из области јавног и друштвеног живота.

Промовишући српску културу и традицију, али и потребу да се укључе у мултимедијалне и мултикултуралне токове, прихватили су се овог значајног и одговорног посла да са много патриотизма и љубави према свом роду, без икаквих материјалних надокнада реализују велики број часова "живог" програма.

Радио "Младост" се посебно поноси значајним бројем гостију који су учествовали у њиховим емисијама, почев од представника клубова, КУД-ова, песника, глумаца, певаца, спортиста и многих других. Посебан простор издвајају за децу, родитеље и професоре допунске наставе на српском језику, са жељом да се овај важан сегмент образовања популарише и окупи што већи број наше деце, научи их матерњем језику и развије љубав према отаџбини. Годинама је српском радију "Младост" из Арауа заштитни знак најавна шпица музичка нумера "Свилен конац".

Главни уредник радија "Младост" Анђелка Красојевић с поносом напомиње да је њихов уређивачки тим на самом почетку рада, већ наредне 1998. године проглашен најбољим у конкуренцији 22 стране редакције канала "К", а поред многобројних награда и признања које је радио добио истиче да им је једна посебно важна „ Интерфер Златна НИКА 2019“, међународна награда за медије, те се захваљује свима на доприносу, за све претходне године.

Она напомиње да их слушају путем линка www.kanalk.ch у целом свету, а потврду о томе имају сваког четвртка после емисије јер добијају позитивне кометаре о својим емисијама из целог света где живе и раде наши сународници.

"Велико је то раздобље, 28 година није мала ствар и свака част људима који су допринели да се радио „Младост“ одржи толике године иако је непрофитан. Сви ових година раде из ентузијазма и жеље да се и српска реч чује у швајцарском етру али и целом свету", напомиње чланица радија „Младост“ Милијана Божић, која је и песник, текстописац и председница удружења „Златна нота“ са којом чланови радија имају дугогодишњу и плодоносну сарадњу.

Данас су чланови редкције радија „Младост“ Зоран Михајловић, Милијана Божић, Милена Васић и Анђелка Красојевић.

Управо у таквом месту, дубоко укорењеном у слободарску и националну традицију, данас сам имао задовољство да боравим и разговарам са председником општине Страхињом Павешковићем, представницима локалне самоуправе и младима из Велике Плане. Тема разговора била је могућност организовања летњих тематских кампова за децу из дијаспоре и региона, као облика неговања културног идентитета, јачања веза са матицом и очувања српског језика, традиције и националне свести код младих нараштаја који одрастају ван граница Србије.

Разменили смо идеје и иницијативе које би могле бити основ за реализацију оваквих кампова већ у наредним годинама, уз подршку државе, локалне самоуправе и удружења из дијаспоре и региона. Велика Плана, са својим историјским значајем, природним лепотама, културним установама и добром инфраструктуром, свакако има потенцијал да буде један од центара за окупљање и повезивање младих из расејања са завичајем њихових предака.

Посебно ми је значајан био сусрет са младима из Велике Плане, у којем сам имао прилику да чујем њихова размишљања, идеје и потребе. Њихова енергија, образованост и жеља да остану у свом месту или да се једног дана врате након школовања представљају велики подстицај за све нас који се бавимо јавним послом. Дужност нам је да створимо услове да та младост у Србији има перспективу, а кроз сарадњу са дијаспором, та перспектива може бити само већа и снажнија.

Посета Великој Плани за мене је била прилика да потврдим да политика повезивања са дијаспором није само институционална мисија, већ људска, патриотска и културна обавеза. Србија не заборавља своју децу у свету, напротив, гради мостове који ће их вратити ближе својим коренима, а истовремено подстаћи да својим знањем и љубављу обогате и матицу", рекао је министар Милићевић.

Организатор јубиларне 40. Смотре, Аустријски савез српског фолклора, заједно са домаћинима из Клагенфурта, показали су висок степен организованости.

„Изузетно сам поносан на сва наша друштва која су на сцени синоћ оставили душу и срце и до последњег атома енергије, на најбољи могући начин показали изузетно познавање српског фолклора. Такође, желим да честитам свим уметничким руководиоцима на напретку у истраживачком раду и креативности, али и генерално у побољшању квалитета у приказу обичаја и песама у кореографијама", рекао је председник АССФ-а Александар Саша Станковић и додао да се посебно захваљује домаћинима 40. Смотре – СКД „Завичај" из Клагенфурта који су учинили све да смотра протекне на високом нивоу.

Иначе, према речима учесника и многобројне публике, која је до последњег места испунила салу, услови и организација смотре подигнути су овом прилком на један виши ниво.

„На овој јубиларној 40. Смотри испуњене су све најбитније потребе ансамбала, од гардероба до одличне сцене, осветљења и озвучења, па до сале за гледаоце са преко 1400 места – све је било онако како треба да буде да би се на један квалитетан начин, са поносом, приказао српски фолклор", изјавио је Саша Божиновић, потпредседник АССФ-а.

Стручни жири у саставу др Мирјана Закић, Игор Гудић и др Иван Терзић имали су на овој смотри врло тежак задатак. Приликом „округлог стола", где се кореографима, уметничким руководиоцима и представницима друштава износе критике и сугестије око приказаних кореографија, председник жирија Гудић изјавио је да се радује да је у Аустрији квалитет фолклора изузетно побољшан и да су ансамбли имали одличне услове да прикажу резултате свога рада. Такође је жири похвалио читаву организацију јубиларне 40. Смотре, а највећи број поена добио је КУД "Стеван Мокрањац" из Беча.

Поред многобројних представника друштава, смотри су присуствовали као почасни гости протојереј Љубомир Радованов, представник Амбасаде Републике Србије у Аустрији Батрић Брајовић, председник Савеза србских друштава Словеније Милан Гламочанин, представник Савеза Срба Румуније Дејан Аднађ, као и председница Заједнице друштава Доње Аустрије Ранка Савић и Културно спортске заједнице Салцбург и многи други представници друштава.

У свом обраћању на отварању Смотре, Станковић је честитао свим учесницима јубиларне 40. Смотре, захвалио свим пријатељима који су је подржали и рекао да се нада да је ово последња смотра на којој је српски народ у Аустрији подељен и позвао сву браћу и сестре – Србе, да се окупе и договоре око даљег заједничког рада и да догодине у Салцбургу заједно и сложно сва друштва наступе на 41. Смотри.

Након завршетка смотре, преплављени емоцијама, уметнички руководиоци друштава захвалили су се домаћинима и организаторима Смотре и нагласили да носе дивне успомене са овог јубиларног догађаја, који је испунио сва очекивања.

Гости емисије Магазин Србија на вези, у Студију 9 на Кошутњаку, биће новинари и уредници, аутори емисија "Србија на вези", које радо гледате сваког дана у ударним терминима у програмима РТС-а, посебно на РТС Свету, добро позната лица, Нада Вукелић, Бобан Ковачевић, Тамара Дрезгић, заједно са одговорном уредницом Програма за дијаспору и РТС Свет, Сузаном Гвозденовић Пузовић.

Из Студија 3 из Таковске улице, придружиће нам се и Драгана Живојновић, Мирослав Карлица, Вања Васић, Душан Жарковић, Тања Адамовић, Владан Ракић, Тијана Паунковић и редитељка Драгица Гачић.

Богатство овог програма чине и дописници, како из региона, тако и целог света. Овога пута, у програм се укључују, Јадранка Јаћимовић из Вуковара, Александар Жигић из Чикага и Никола Лакић из Темишвара.

Музички гости емисије, "Ансамбл Tango - Libercuatro".

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић

Редитељ Драгица Гачић.

Поред тренера, учитеља, професора, родитеља, на развој талената утичу и многе друге околности и склоности. Рецимо склоност ка читању. Да би се она развила, највећа заслуга припада писцима за најмлађе, и оне нешто старије. Колико су нове генерације захтевне када је у питању књижевност, шта их занима, колико читају разговараћемо са нашим гостима у студију: председником Управног одбора Института за дечју књижевност у Београду доктором Милутином Ђуричковићем и Јулијом Марјановић Јовичић, књижевницом и новинарком.

Музички таленат чувеног Србољуба Србе Динића уочен је још док је био мали дечак. Данас је један од најпознатијих диригената у свету. Након тридесет година живота и успешног рада ван домовине, у Динићу су се сјединили немачка школа, швајцарски манири и јужњачки темперамент. Познавање седам језика, интуиција и вештина прилагођавања, омогућили су му да се одлично сналази на различитим меридијанима и сарађује са најбољим солистима и оркестрима. Ево шта је колегиници Тамари Дрезгић рекао о свом животу и раду у Кини.

Професорка соло певања Александра Сашка Падров, вокална солистикиња раскошног гласа, који јој пружа широк репертоар разних жанрова, наступа на позорницама широм Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Мађарске, а своје знање и искуство радо дели са младима као професорка соло певања. Александра Сашка Падров биће наша гошћа у студију.

Уредница Тања Адамовић

Редитељ Ернестина Глигоријевић

У том контексту, једна од кључних тема састанка била је могућност организовања тематских летњих кампова за младе и у општини Косјерић. С тим у вези, упутили смо позив да и ове године општина учествује на конкурсу, с обзиром на позитивно искуство које су малишани имали претходних година. Током прошле године више од пет хиљада деце прошло је кроз летње кампове широм Србије, а наш задатак ове године је да број деце која ће учествовати у камповима буде већи од десет хиљада. Свака локална самоуправа у Србији посебна је на свој начин, а својим прелепим природним окружењем, знаменитостима, богатом културном баштином и историјским наслеђем представља најбољи могући начин да се српска дијаспора упозна са Србијом. Један од примера такве добре праксе је културно-туристичка манифестација „Чобански дани“, коју ова општина организује. Тематски летњи кампови требало би да постану стална платформа за неговање и очување националног идентитета код деце и младих, али ипростор за нова пријатељства, емоционалну везу са отаџбином и размену искустава младих Срба из различитих региона“, рекао је министар Милићевић.

„Позвао сам руководство општине да ове године учествује на сада већ традиционалном Видовданском сабору, у панелу у оквиру којег ће општине и градови из Србије имати прилику да представе своје потенцијале нашим успешним привредницима који послују ван Србије, како би их заинтересовали да своје пословање наставе и у Србији – управо у њиховим општинама и градовима. У сваком крају наше земље који обилазимо, акценат стављамо на могућност повратка наших људи. Само ако радимо заједно, ако стварамо услове да се наши људи враћају, улажу, повезују и осећају као део јединствене заједнице, можемо обезбедити стабилан развој нашег друштва и очување нашег идентитета. Управо то је циљ ових летњих кампова – желимо да покажемо генерацијама младих српског порекла које живе ван матице да ће их Србија увек дочекати отворених руку. Они овде никада неће бити странци, јер је Србија држава свих нас. Они су овде своји на своме. Јединствени где год били!“, саопштио је министар Милићевић.

Осим са упознавањем самог карактера ових избора и њиховог значаја, ко све на њима учествује и за шта се све бира и како тече предизборна кампања, од нашег госта ћемо да сазнамо пре свега шта ови избори значе за мањине у РХ, колико су оне укључене у њих, пре свега шта значе српску заједницу у тој земљи, колико су они за њих важни, а и ко су све њихови кандидати на листама, и на која места могу да рачунају, као и шта уопште од ових избора могу да очекују.                                                                                                                                                     

Наравно, упознаћемо се и са актуелним свакодневним животом и положајем Срба у Хрватској, који су им главни проблеми са којима се суочавају, шта су до сада решили и шта су им приоритети у наредном периоду.

У оквиру разговора видећемо и занимљиве прилоге које су нам послали наши стални сарадници из Независне ТВ продукције ЗВО Вуковар, а који нам осликавају актуелни тренутак из живота Срба у Хрватској.

Драгана Живојновић

На крају емисије гледамо музички спот и уживамо у песми „Једно време“,  у предивном извођењу Тамбурашко-вокалног састава „Дунавске зоре“ из Борова, познатог и изван својих локалних оквира.  

Уредница емисије Драгана Живојновић                                     

Редитељка Ернестина Глигоријевић.

„Част и привилегија ми је да присуствујем оваквој манифестацији, јер овакав догађај није само игра – ово је далеко више од игре. Значај и важност онога што ви чините и радите превазилази игру. Хвала вам на томе и хвала, пре свега, нашим наставницима на свему ономе што чине и раде. Хвала на оданом, преданом и посвећеном раду, хвала деци, хвала њиховим родитељима на ентузијазму и вољи. Ја никада наше сународнике који живе ван Србије нисам називао дијаспором. Исти смо народ, једна је држава, и ви сте наши сународници који живе ван Србије у овом тренутку. Никада вам нисам пожелео добродошлицу када дођете у Србију, јер ви знате да сте у Србији своји на своме и да смо исти народ. Драго ми је да ове малишане учите да буду патриоте и гледам их са каквим поносом певају српску химну. Бити патриота и бити националиста није ништа лоше. Ја са поносом за себе кажем да сам патриота и да сам националиста, а то значи само волети своју државу и волети свој народ. Један је заједнички именитељ за све нас – то је Србија, то је српска држава“, изјавио је министар Милићевић.

„Морамо да се боримо за истину, а против историјског ревизионизма. То мора да буде обавеза нас старијих, а не да ту обавезу и одговорност оставимо вама у наслеђе – да не бисте морали да се правдате за оно што није, нити да ћутите о ономе што јесте. То није питање само истине, већ нашег идентитета и наше будућности. Ако допустимо да се историја ревидира, дозвољавамо да неко други обликује слику о нама. То је пут ка духовном поразу и губитку самопоштовања као народа. Ако то изгубимо – шта смо и ко смо ми онда, чему и коме припадамо? Оно што ви чините и радите кроз игру такође је одбрана идентитета. Симболи нашег народа су језик, ћирилица, култура, историја, идентитет и традиција. Ако нема симбола, нема ни нашег народа, ма где наш народ живео. Никада не заборавите улогу Српске православне цркве, која је увек била стожер јединства, стабилности и окупљања. Када носите заставу и грб Србије, треба да знате шта значе та четири слова С – само слога Србина спашава. То, заправо, суштински значи да је Србија онолико јака колико је јединствена. Један смо народ, једна истина, једна обавеза. Јединствени где год били!“, рекао је министар Милићевић.

„Молба коју вам увек упућујем јесте да, пре свега, чувате језик и ћирилицу кроз овакве манифестације, да вредно учите и радите, да кроз резултате које постижете у школама на прави начин будете наши амбасадори. Слушајте родитеље и градите мостове пријатељства са вашим вршњацима у Италији, јер ви заиста на тај начин представљате наше најбоље амбасадоре. Живела Србија!“, саопштио је министар Милићевић.

Министар Ђорђе Милићевић такође је посетио храм Светог апостола и јеванђелисте Луке у Вићенци, где га је срдачно дочекао протојереј Далибор Ђукић, архијерејски намесник за Италију и Малту и парох овог Храма.

Један од стратешких циљева Владе Републике Србије је очување националног идентитета и заједништва нашег народа који живи ван граница Србије. Процес интеграције у државама у којима живе не сме бити на штету српског језика, културе и вере. Улогу у очувању идентитета наших младих ван Србије имају све државне институције, као и локалне самоуправе. Циљ тематских летњих кампова је управо то – да подстакнемо наше младе да се боравком у мањим местима у Србији упознају са нашом богатом историјом и културом, оснаже познавање свог матерњег језика, али и да кроз дружења створе чврсте везе и познанства које ће понети са собом у државе одакле су дошли“- рекао је министар Милићевић.

„Протеклих година кампови за децу су се одржавали у Засавици, где су многа деца по први пут имала прилику да се упознају са једним од најлепших крајева наше земље. Оно што је најбитније, јесте да су деца која су овде провела неко време понела кући позитивне утиске стицањем нових познанстава и учествовањем у едукативним програмима које су осмислили организатори кампа. Протеклих година град је показао да има могућности, воље и пре свега жељу да угости српску децу из иностранства, и да све своје капацитете да на располагање како би њихов боравак овде био што квалитетнији“ –изјавио је министар Милићевић.

Данас, ансамбл броји преко 150 чланова свих узраста, распоређених у више група – од малишана, преко припремног и извођачког састава, до мушке и женске певачке групе са више од 15 чланова.

ОРО се 2018. године успешно представља на европској сцени дијаспоре, осваја златну медаљу и специјалну награду за најбољу кореографију. Годину дана касније, 2019. на Европској смотри српског фолклора у Београду, Ансамбл ОРО достиже свој врхунац – осваја прво место и титулу европског првака, са кореографијом игара и песама са Кордуна.

Уметнички развој и целокупан уметнички правац ансамбла воде Снежана Митровић и Никола Бранковић, који су уједно и уметнички директори ансамбла ОРО. Њихова посвећеност, искуство и визија одиграли су кључну улогу у обликовању ансамбла кроз све ове године и довели га до запажених успеха на европској сцени.

Поред смотри, ОРО се истиче и као организатор значајних догађаја, као што је фестивал "Оро се вије", који окупља ансамбле из париског региона и увек представља посебног госта из иностранства. Кроз фестивал "Деца су украс света", ансамбл сваке године отвара врата малишанима различитих националности, негујући не само традицију, већ и међукултурни дијалог.

Током тог фестивала, чланови ансамбла су имали прилике да се едукују о фолклору других народа, да разумеју различите игре, песме и обичаје, и тиме обогате свој уметнички израз.

Кроз године, АНИП ОРО је неговао сарадњу са бројним људима – кореографима, уметницима и сарадницима – од којих су многе прерасле у дугорочна пријатељства, а нека и у животне љубави и брачне заједнице.

Таква прича није честа и говори о томе колико је фолклор у дијаспори више од сцене – то је начин живота и део идентитета.

Данас, ансамбл на свом репертоару има преко 15 кореографија са простора Балкана, поседује више од 300 ношњи, од којих су многе оригиналне или пажљиво реконструисане. Сваке године организује семинаре игара и песама, са циљем да новим генерацијама пренесе делић историје кроз игру.

Посебну улогу у том уметничком развоју имали су и имају и данас Снежана Митровић и Никола Бранковић. Њихова дугогодишња посвећеност, кореографска визија и пажљиво вођење уметничког израза ансамбла осигурали су да ОРО остане доследан себи, а уједно увек свеж и аутентичан.

Уметничко вођство унутар ансамбла пажљиво је структурирано:
– Извођачки ансамбл воде Ана Бранковић и Никола Толоманоски
– Омладински ансамбл воде Нина Грбовић и Стеван Станковић
– Најмлађе, наше Оровчиће, воде Катарина Вукосављевић и Кристина Толић као и певачку групу.

И након десет година, ОРО не стаје. Напротив, са поносом најављује јубиларни концерт који ће се одржати 10. маја 2025. године у сали Еспас дез артс у Ле Павиљон-су-Боа, у предграђу Париза. На тој сцени ће се окупити сви они – стари и млади – који су били део ове приче у протеклој деценији.

Ово је и тренутак када саосећамо са свим невиним жртвама, али и када показујемо решеност да се такво зло никада не понови. Победа која је извојевана 1945. године није само историјски догађај – она је трајна обавеза. Да чувамо мир. Да поштујемо слободу. Да се никада не одрекнемо истине.

Морамо остати пријатељи са онима који су увек били уз нас, са онима који су се заједно са нама борили против зла, за слободу и за мир. Али морамо исто тако наставити да учимо да праштамо – чак и онима који су били на страни фашизма, који су били саучесници у страдању невиних. Јер само тако, са истином и праштањем, можемо сачувати достојанство и будућност.

Поносни смо што председник Републике Србије Александар Вучић данас представља нашу земљу на свечаној паради у Москви, заједно са државницима из целог света. Његово присуство је доказ нашег поштовања према историји, савезништвима која не заборављамо, и вредностима које Србија увек брани.

У данашњем свету пуном изазова, више него икада морамо да будемо свесни шта је највећа тековина коју имамо – а то је слобода. Зато, овај дан није само подсећање. Он је и позив. Да бранимо мир. Да не дозволимо ревизију историје. Да останемо достојни оних који су дали живот за бољи свет.

Свим грађанима Србије, честитам 80 година од велике победе над фашизмом. Чувајмо мир. Чувајмо слободу. Чувајмо Србију.

Радећи на Универзитету, уз помоћ колеге професора Богдана Гавриловића, Петровић је унапредио српску математику до европског нивоа. Милутин Миланковић истиче да су њих двојица поставили темеље српске математике.

Био је изузетно свестрана особа. Морепловац, сарадник дневних новина, сакупљач народног мелоса и фолклора, историчар, есејиста… а  риболовом се бавио страствено, па добија надимак Алас. Положио је испит за рибарског мајстора 1895. и тако "постао Мика Алас".

Неустрашиви рибар Мика највећи део живота проводи на Дунаву и Сави, прокрстарио је многе океане, али није умео да плива.  На летњи одмор 1910. он стиже у Даљ у госте код породице Миланковић где су домаћини (за њега) организовали курс-пливања. И поред силног труда браће Милутина и Богдана, није успео да савлада ову вештину.Захваљујући Мики састанци Математичког института су проширени, бар једном месечно, заједничким седељкама уз музику и гозбу које по њиховом организатору добише назив "рибарске вечере" јер је риба увек била главна тачка јеловника. Мика је свирао виолину и тако предводио своју музичку дружину "Суз".

Након Првог светског рата, београдски универзитет се нагло развијао, број студената се знатно увећао, основане су нове катедре, па постаде прилично тесно у старом Капетан-Мишином здању. Отпочела је права јагма које ће се катедре преселити у нову зграда Универзитета. Али, Михаилу Петровићу беше тешко да напусти старо здање јер је ту провео добар део свог живота. Зато су се колеге солидарисале с њим и остадоше где су и били – сaмо се преселише у лево крило старе зграде. Са предавањима се могло наставити тек када је зграда поправљена од ратних оштећења, и када су се професори вратили у Београд.

Мика Алас је био у Француској поред принца Ђорђа, док су Станоје, Белић, Цвијић, Радоњић и други професори били у Паризу као експерти при преговорима за мир – записао је у својој књизи "Сећања" – Миланковић. Али улога Михаила Петровића у Првом  светском рату још увек није довољно истражена.

Мика Алас и принц Ђорђе су на Ади Циганлији заједно рибарили о чему сведоче и сачуване фотографије. Иако се принц одрекао права на престо у корист млађег брата Александра Првог, након смрти њиховог оца (краља Петра), принц је ухапшен. Почетком маја 1925. полиција је претресла стан Мике Аласа и још неколицине угледних људи и пријатеља принца Ђорђа Карађорђевића јер је одлучено да се он принудно упути на лечење. Иако су академици Михаила Петровића предложили за председника Академије два пута (1927. и 1931.), власт није прихватила овај предлог. Разлог је вероватно његово блиско пријатељство са принцом Ђорђем.

Пре Другог светског рата у Београду је основан Институт "Никола Тесла" (ИНТ) 1936, а потом је основано и Друштво "Никола Тесла". Када је почео рат, а потом и окупација престонице ту су се састајали чланови друштва и наставници Техничког факултета, а међу присутнима често је био и Миланковић. Али угледни члан Теслиног друштва – Мика Алас није се појављивао на састанцима. Он је 1941. на дан мобилизације Југословенске краљевске војске, обукао униформу и јавио се на своју војничку дужност. Тада је имао 73 године.

Након капитулације, пао је у ратно заробљеништво и одведен у Немачку. У ропству проводи годину дана. Пуштен је на интервенцију свог пријатеља принца Ђорђа Карађорђевића који се за њега заложио код своје тетке Јелене Савојске, краљице Италије.

Једног дана, Мика се коначно појавио пред Миланковићем, видно омршавео, но свеж и крепак, а када га овај упита како се провео у логору, он му одговори: "Као у бањи!"Мика је био вичан да све тегобе подноси без роптања. Једино га је љутило што је, пред сâм рат, Математички институт био пресељен у нову зграду Универзитета. Мика је био скроман човек, презирао је луксуз и раскош, задовољавао се најједноставнијим стварима. Ево једног примера: за време непријатељске окупације Београда било је скоро немогуће доћи до кафе. Када Миланковићу пође за руком да кафу набави, позвао је своје колеге на гозбу. Било је то 21. марта 1942, па Миланковић у свој дневник забележи – "Мика блажено расположен".

Но, убрзо после тога Мика је почео да слаби и побољева, престао је да излази, седео је по цео дан у својој соби и писао. Узнемирен његовим изгледом, Миланковић га упита како је. Он се насмеши и рече: "Па ваљда сам оболео. Но овакву болест могу свакоме, па и најмилијима, пожелети. Не осећам ама баш никакве болове, мирно бдим и добро спавам. Или ћу оздравити или ћу заспати занавек, без муке и бола. Шта би се лепше могло пожелети!".

Мика се угаси тихо 8. јуна 1943. у свом дому на Косанчићевом венцу. На његовој сахрани се окупи сав стари Београд, па и његови рибари, а у име Академије са њим се опростио Миланковић.

"Михаило Петровић највећи математичар српске науке – није био сува научничка природа. Био је човек пун осећаја и знао да ужива у свему лепом што је живот пружао. Волео је музику и друштво, свој омиљени спорт-риболов и путовања. Ловећи рибу, проводио је дане на Дунаву и Сави, а месеце на широком мору, крстарећи између једног и другог пола Земље. Исто што је био у науци – неуморни путник и истраживач, то је био и у животу. Зато је његов живот био испуњен у сваком моменту. Зато је тако брзо прохујао, као какав леп сан. То је болно, али и утешно… Миран, тих, скоман, једноставан и надчовечански обдарен, Петровић је био један од највећих синова наше земље", рекао је Миланковић опраштајући се од свог колеге и пријатеља.

Мика Алас је напустио овај свет а иза себе није оставио потомке, баш као Никола Тесла или његов пријатељ принц Ђорђе.