Проф. Матић је подвукла: „Одлучили смо да овом културном манифестацијом на достојанствен начин, обележимо и подсетимо на значај и научни допринос физици Милеве Марић Ајнштајн, која је неправедно остала у сенци свог супруга Алберта. Њена неизмерна љубав према супругу и породици, а генијалност са друге стране је чине изузетном, успешном женом, која је коаутор радова свог супруга, које није у потпуности потписала. Да би исправили неправду, САНУ и друштво које водим, заједно са научним институцијама и широм јавношћу, предложиће Нобеловом комитету да се Милеви постхумно додели Нобелова награда коју је заслужила. Такође јој треба постхумно доделити и докторат на циришком Политехникуму, јер је осим усменог испита на дипломском, положила све испите. Желим да Вас упознам и са копијом Милевиних и Албертових писама, које је Влада Републике Србије, откупила на аукцији „Кристис" у Лондону 2024. године", закључила је Светлана Матић.

У знак захвалности за учеше у реализацији овог значајног пројекта, проф. Матић је у име свог друштва, уручила захвалнице Њ.Е. Марку Благојевићу, конзулки Милици Топаловић, Немањи Јоксимовићу, министру саветнику и књижевници Наташи Пајковић.

Дружење је, након званичног дела програма, настављено уз послужење и заједничко фотографисање. Иначе, планирано је да се ова изложба прикаже почетком наредне године у, Српској краљевској академији иновационих наука, Математичкој гимназији и Српској академији наука и уметности у Београду.

У свечано украшеном Студију 9 на Кошутњаку, наступиће извођачи, вокални солисти и музичари свих жанрова, који ће песмом и честиткама из упутити поздраве уз најлепше божићне и новогодишње жеље, свим нашим гледаоцима ма где живели.

Уживо у студију наступиће, Принц од Врање, Драгица Радосављевић Цакана, Ансамбл Сковран, Јасна Ђокић, Квинтет, Невена Живковић клавир, Мима Врбанић, чело, Марко Живковић тенор, сопрани Милица Страхињић и Биљана Јовановић, и Дечији хор Београд.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић.

Редитељ Драгица Гачић.

Музички уредник Јована Бараћ.

На регионалној музичкој сцени, већ више од две деценије, црногорски певач Дејан Поповић је препознатљив по емоцији, аутентичности и посебном сензибилитету. Сада отвара ново поглавље у својој каријери спотом за песму "Шта још да јој дам" којом најављује нови албум и сарадњу са ПГП РТС. Дејан Поповић биће са нама у студију.

Песник Милош Марковић добио је више интернационалних награда него што је објавио збирки поезије. Последња је стигла из Италије. Тим поводом, са Милошем је разговарао Владан Ракић.

У Америци ће се 2026. године одржати избори за конгресмене који представљају своје регионе у Вашингтоу. Кандидат из савезне државе Њујорк је Џон Капело, који је председник Халијард фондације и пријатељ Србије. Капело годинама живи на релацији Београд - САД, а о својим плановима за важну позицију, улазак у Конгрес, разговарао је са Александром Жигићем.

Уредници емисије Тања Адамовић и Нада Вукелић

Реализација Ернестина Глигоријевић

"Ненад Јовановић у Пљуску оком земљоделца, следећи у ранијим књигама усвојену живу универзалност тема које су интимно спрегнуте са сугестивним лирским представама, покушава да се реши вида као средства или да изнова проблематизује јаз између представа и представљеног. Парадоксално све време следећи помамну и надасве издашну сликовитост из времена лепих облика. Како да се овај читалац обеснажи у сваком приговору на теме о касном капитализму, о којима Јовановић актуелно мисли, а да се препусти грлећој топлини стихова чију драж познаје још од Welt-а, те чудесне класичне књиге српског језика. Управо због тог сећања читалац препознаје укрштај лепог и страшног и све више пледира за лепо. Нешто је хладно, нешто је топло. Нешто је велико, нешто је мало. Мрачне латице, црн снег", каже поводом нове књиге песама Ненада Јовановића песник и књижевни критичар Бојан Марковић.

Марковић посебно наглашава емотивну, асоцијативну и сазнајну напетост која прати читање поезије Ненада Јовановића:

"Немогуће је бити неутралан, када се бива у поезији Ненада Јовановића, чак и када свет не гори."

Пре књиге Пљусак оком земљоделца Архипелаг је објавио књигу песама Ненада Јовановића Каин и Абот, Авељ и Костело (2022). Јовановићева књига изабраних песама Обичност (2020) представља ретроспективу његове поезије у распону од књига Фрезно (1993), Welt- (1994) и XIX (1996) до књига Лице места (2007), Делфини (2014) и Класе (2018).

Полазници стичу језичке вештине потребне за свакодневни рад, од попуњавања анамнезе до разговора с пацијентима или члановима породице. Вежбају реалне ситуације и уче практичан и стручни речник. Поред тога, добијају обрасце за анамнезу, листе скраћеница, примере случајева и контролне листе.

„Када говоримо о недостатку лекара, логично је да морамо учинити све како бисмо олакшали пут онима који желе да започну лекарску каријеру у Аустрији. То, наравно, укључује и неопходност да савладају језик земље у којој желе да раде“, рекао је председник Бечке лекарске коморе, Јоханес Штајнхарт.

Програм је намењен учесницима са напредним знањем немачког језика (B2/C1 ниво) и помаже им у припреми за стручни испит из језика Лекарске коморе, који је услов за обављање лекарске делатности у Аустрији. Онлајн курс доступан је на језичком порталу Аустријског фонда за интеграције (ÖIF). У рубрици „Немачки за здравствене професије“ (Deutsch für Gesundheitsberufe) поред новог програма „Немачки за лекаре“ (Deutsch für Ärzt*innen) налазе се и курсеви „Немачки за неговатеље“ (Deutsch lernen für die Pflege) и „Немачки за прву помоћ“ (Deutsch für die Erste Hilfe).

“Доситејево дело је свевремено. За поруке које је он пре 200 година написао, упућене и српском народу и свим народима овде на Балкану и широм Европе, је апсолутно толико актуелно да сада, нарочито у овом времену може да нас подстакне да размишљамо управо о свим оним људским, културним и моралним вредностима које је он подржавао, које су у ствари извориште нашле у просветитељским делима и учењу тога времена у којем је он живео. А то су пре свега поруке о знању, учењу, вредности књиге и школе, о поштовању, љубави, толеранцији, сарадњи, моралности. Владимир Живановић се потрудио да то све попише, да сабере и једну књигу што је изузетно помогало у истраживању самог Доситеја”, каже Мирјана Драгаш.

Потом је говорила Ана Голубовић, библиотекарка и рецензент књиге, професор доктор Гордана Ђоковић, професор емеритус Душан Иванић, рецензент и аутор књиге, која је заправо прерађена докторска дисертација Владимира Живановића.

“Идеја и потреба сваке библиографије овог типа је да се забележи све што је о некоме икада записано. Наравно колико је то могуће и колико је то доступно аутору. Тако да је она једна свеобухватна библиографија. Доситеј је један од првих наших дијаспораца, који је живео у Лондону у 18. веку 6 месеци. Оно што је значајно, то је Радомир Константиновић у једном свом делу о Доситеју написао, да је Доситеј морао да оде у Европу да би Европу донео у Србију. Тако да он је у Европи, дружећи се са веома познатим и битним личностима тога доба, на пример у Лондону се дружио са енглеским просветитељима, са шкотским просветитељским кругом, он је практично та сазнања, као и штампање првих наших књига у Халеу, у Лајпцигу, он је то донео у Србију“, каже аутор књиге Владимир Живановић.

У књизи је обухваћено 4300 библиографских јединица, 20 докторских дисертација, 10 у иностранству, 40 географских појмова широм Европе, који је досити први попечитељ, тј. први министар просвете Србије, оснивач Велике школе, претече Београдског универзитета, прокрстарио уздруж и попреко.

Испоставља се да све речено и написано није довољно и да је дело првог српског просветитеља, рођеног 1739. или 1742. у румунском Чакову, заиста неисцрпно и да зрачи и делује на културу и на српско национално биће до данашњих дана.

Током рата, више од 4000 српских заробљеника депортовано је у Норвешку, где су били распоређeни у логоре и упућивани на принудни рад, пре свега изградњу путне инфраструктуре у изузетно тешким климатским условима. Глад, болести, исцрпљеност, неадекватна одећа и животни услови, однели су бројне животе.

Управо у тим околностима, део норвешког становништва одлучио је да помогне достављајући храну, одећу и лекове, пружајући заштиту и помоћ при бегу из логора, и чувајући достојанство људи који су били потпуно беспомоћни.

Помоћ је била чин личног ризика, јер је сваки облик контакта са заробљеницима био строго кажњаван од стране окупационих власти. У условима ратних страдања, њихови поступци представљали су израз моралне храбрости и људског достојанства, а данас чине важан део заједничке историје.

Посебно место у програмском и симболичком оквиру концерта заузело је сећање на Шиштен Свиненг, познату као Мама Карашок. Живећи у Карашоку, граду на крајњем северу Норвешке где се налазио логор где је смртност била готово 80%, која је својим дуготрајним и несебичним деловањем помогла бројним српским заробљеницима и многима спасила живот.

Њено име данас не означава само једну личну биографију, већ сажима искуство бројних Норвежана који су, без институционалне подршке и у условима личне опасности, изабрали да поступају у складу са основним моралним вредностима. Управо зато, у оквиру концерта „Светлост у тами“, сећање на Маму Карашјок служи као историјска и етичка тачка окупљања — као подсетник да су у временима таме постојали људи чији су чији постпупци пале пламен наде.

У уметничком делу програма наступили су познати музички ансамбл „Фенечки бисери“, етно певачка група „Српска круна“ из Пошгруна, фолклорни ансамбл Српског друштва Рас из Осла, КУД „Божури“ Српског удружења „Милош Обилић“ из Јесхајма, као и ансамбли „Опанчићи“ и „Ситан вез“ удружења Срба „Иво Андрић“ из Ставангера. Кроз песме и игре из различитих крајева Србије, програм је представио унутрашњу разноврсност српског културног наслеђа и његову живост у дијаспорском контексту.

Обраћајући се присутнима, академик проф. Светлана Матић, је између осталог истакла:

„Част ми је и велико задовољство да Вас најсрдачније поздравим у име Аустријско-српског културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић“ из Беча, чији сам оснивач и прва председница и у своје лично име и да Вам се захвалим што сте издвојили време и дошли данас да заједно обележимо 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн, прве српске математичарке и физичарке. Ово није само обележавање рођендана, прве супруге нобеловца Алберта Ајнштајна, већ историјски догађај, који се одиграва у Народној Скупштине Републике Србије. Данас, када нам је заједништво више него икада потребно, показали смо га на делу. Одбор за дијаспору и Србе у региону на челу са народним послаником Драганом Станојевићем и његовим тимом и Њ.Е. амбасадор др Љиљана Никшић из Сектора за конзуларне послове у одељењу за дијаспору, која већ дуги низ година посвећено делује и ради на промовисању српске научне дијаспоре, на чему им се посебно захваљујем, подржали су моју иницијативу да Милеви Марић, осим књиге, посветимо и ову документарну изложбу, коју је дизајнирала ИК „Прометеј“ из Новог Сада, а подржала Амбасада Републике Србије у Аустрији. Ово је моја четврта ауторска изложба по реду, која ће након Београда, бити отворена у Конзулату Републике Србије 22. децембра 2025. године у Бечу, под покровитељством Њ.Е. амбасадора Марка Благојевића. Почетком наредне године, изложба ће биће отворена у Галерији Српске академије наука и уметности, у Математичкој гимназији у Београду и Српској краљевскoj академији иновационих наука.

Напоменула је да испред присутних, у холу Народне Скупштине, поносно стоји биста хероине Милеве Марић, рад нашег академског вајара Љубише Манчића, коју је даровао Математичкој гимназији у Београду, а постамент за бисту, даровала је амбасадорка Никшић, поводом обележевања великог јубилеја, на коме пише:

“Милева Марић Ајнштајн 19. децембар 1875 - 4.август 1948 - Математичкој гимназији у Београду, најодликованијој школи од националног значаја, поводом 150 година од рођења Милеве Марић Ајнштајн, једне од првих пет математичарки у свету и прве супруге Алберта Ајнштајна, у знак сећања на немерљив допринос српске научне дијаспоре прогресу човечанства. С поносом и љубављу од српског народа. Одбор за дијаспору и Србе у региону Скупштине Републике Србије, Удружење „Вилхелмина Мина Караџић“, Беч и аутор, доајен српске сликарске вајарске школе Љубиша Манчић.“

У свом говору, академик Светлана Матић, подвукла је: „Као професор и педагог, који већ неколико деценија континуирано подржава и ради на откривању младих талената и надарених ученика, да своју генијалност крунишу врхунским резултатима, поклањам 10 примерака књиге „Хероина живота Милева Марић Ајнштајн“, која је на недавно одржаном Сајму књига у Београду, одликована књижевном наградом „Драгиша Кашиковић“, а које ћу данас уручити госпођи Марији Грујић, руководиоцу библиотеке Математичке гимназије, са жељом да их поклони награђеним ученицама, које су освојиле највише награде на престижним такмичењима градског, републичког, регионалног и међународног карактера. Биста Милеве Марић, биће свечано откривена на Светог Николу, у петак 19. децембра 2025. године, баш на њен 150. рођендан, у Математичкој гимназији у Београду.

Говорећи о изложби, проф. Светлана Матић је присутне обавестила о садржају десет паноа, на којима су приказани најзначајнији подаци из Милевиног детињства и школовања, у Србији и Цириху, сусрет са Албертом Ајнштајном и њиховим односом, заједничком децом, кући у Кисачкој улици, предлог да се Милеви постхумно додели диплома на циришком Техничком универзитету и Нобелова награда, ко је био Алберт Ајнштајн, Милевина и Албертова писма, допринос Милевин науци, развод, Милевина смрт, гроб на циришком гробљу у Нордхајму.

„Велики је допринос и учешће Милевино у научним открићима из области квантне физике и о релативности кретања, захваљујући којима је Ајнштајн добио Нобелову награду. Милеви је припао само новчани део награде, након развода. Жеља ми је и намера да у сарадњи са САНУ и широм научном и академском заједницом, покренем иницијативу, коју ћемо прво упутити Министарству културе и надлежном Министарству науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, као и Нобеловом комитету, да Милеви постхумно припадне оно што јој је неоправдано одузето, диплома и Нобелова награда. Идеја је заснована на изјавама светских научника и физичара, као и њених савременика, а све је детаљно документовано у објављеној књизи.“

Високе званице је обавестила да АСКД „Вилхелмина Мина Карџић“ сваке године додељује награду „Мина Караџић“ заслужним појединцима. До сада су добитници били др Марко Лопушина, проф. др Вјера Рашковић Зец, Њ.Е. екселенција др Небојша Родић, амбасадор у Црној Гори са којим друштво има изванредну дугогодишњу сарадњу. У 2025. године, лауреат је Њ.Е. амбасадор др Љиљана Никшић за врхунске резултате постигнуте у научној и културној дипломатији. Амбасадорка Никшић је била део тима, који је учествововао у откупу Милевиних и Ајнштајнових писама на аукцији „Кристис“, у Лондону 2024. године, заједно са амбасадором Њ.Е. Гораном Алексићем и антикваром Иваном Ефимовим, који је указао на аукцију писама, чије су копије посетиоци могли да виде, у оквиру ове значајне изложбе.

Проф. Светлана Матић је доделила захвалнице, у име АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“ заслужнима, који су учествовали у реализацији овог значајног пројекта. Међу њима су: народни посланик Драган Станојевић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону, Милош Марић, секретар у Одбору за дијаспору и Србе у региону, Њ.Е. др Љиљана Никшић, Њ.Е. амбасадор Горан Алексић, Љубиша Манчић, акадмски вајар, антиквар Иван Ефимов, који је донирао копије писама, Беата Кухто, најмлађи члан Дипломатског клуба вечног мира „Гроф Сава“, Математичка гимназија у Београду и Миломир Несторовић, брат ауторке ове изложбе.

„Захваљујем се Министарству културе Републике Србије што је откупило ова писма, која ће бити солидна основа за наставак научних истраживања о доприносу Милеве Марић науци и њеном учешћу и доприносу у проналасцима, које је Алберт Ајнштајн присвојио и приписао, искључиво себи, иако је у преписци са Милевом често истицао „наш заједнички рад“, напоменула је проф. Матић.

Из наведених паноа изложбе, посетиоци могу да закључе да је Милева Марић била коаутор Албертових научних радова и проналазака. Била је смерна, скромна и повучена жена, мајка, супруга, научница - геније, а није се истицала и јавно експонирала. Ту неправду, која јој је нанета, треба да исправимо. Милева није могла да заштити своју интелектуалну својину, јер је живела у време, када жене нису могле, лако, да досегну научне висине, које су им припадале, за разлику од нобеловке пољског порекла Марије Кири, којој је то пошло за руком, јер је уз њу стајао њен супруг нобеловац Пјер Кири. Милева је волела Алберта неизмерно, подредила му свој живот и таленат и неправедно остала у његовој сенци.

Као велики родољуб, никада није заборавила Србију, родни Тител, родитеље, кумове, своје порекло и корене. Синове је крстила у православном духу, у Николајевској цркви у Новом Саду и залагала се за очување породичних и традиционалних вредности, које су данас више него икада пре, озбиљно доведене у питање.

Књига и изложба се базирају на писмима, коресподенцији, научним чињеницама, истраживањима, литератури и изјавама Милевиних и Албертових савременика. Настојања за мир у свету, пацифизам и залагање против употребе нуклеарне бомбе су неоспорне заслуге Алберта Ајнштајна, које су и данас актуелне. Предлагали су га за председника Изреала, што је он одбио. Ајнштајн је проглашен једним од најзначајнијих научника 20. века. Милевин и његов лик се налазе на поштанским маркицама СР Југославије.

„Захваљујем се Одбору за дијаспору и Србе у региону Народне Скупштине Републике Србије, што је омогућио да се, након изложбе о грофу Сави Владисавићу, лик и дело Милеве Марић Ајнштајн, подигне на пиједестал који јој припада, у највишем Дому српске престонице“, закључила је академик Светлана Матић. Присутнима су се, осим домаћина, обратили Милош Марић, секретар у Одбору за дијаспору и Србе у региону, Њ.Е. амбасадорка Љиљана Никшић, Јадранка Јовановић, народна посланица, Радован Тврдишић, народни посланик и други. Овом значајном културном догађају су, између осталих, присуствовали: Милош Бартош, адвокат, Драгана Ивовић Давидовић, бивши истражни судија, Бранкица Јанковић, бивша повереница за заштиту равноправности, Живорад Ајдачић, секретар СКЗ, Божица Велоусис, Дејан Мастиловић, власник ИК „Филип Вишњић“, др Марко Лопушина, публициста, проф. др Велибор Стевић, председник СКАИН, Драгиша Симић, здравичар, проф. Нада Митровић Узелац, испред Удружења жена „Милева Марић Ајнштајн“ из Цириха, Викторија Марија Живановић, књижевница, Жаклина Миленковић, главна и одговорна уредница магазина „Лепа и срећна“, Мирјана Никић, новинарка „Политике“, многобројне медијске куће и новинари.

Документарну изложбу, Светлана Матић и Драган Станојевић су прогласили отвореном, речима: „Драга Милева, срећан Вам 150. рођендан! Ваш српски народ!“

Након официјелног дела, приређен је прикладан коктел за посетиоце.

Оно што је посебно занимљиво је то, да чланови КУД „Свети Никола“ нису само Срби, већ је ту значајан број чланова румунске и других националности. У фокусу разговора са гостом биће упознавање са настанком овог друштва и његовом основном мисијом. Занимљива је прича и о самом месту Радимна које је некада била варош са већински српским становништвом. Данас је Срба знатно мање, али жеља за очувањем идентитета је велика. О томе говори њихова посвећеност.

У оквиру разговора са председником Друштва видећемо и занимљиве прилоге. Издвојили бисмо причу о недавно обновљеној српској основној школи у Радимни која такође има назив „Свети Никола“. У свом саставу има и дечији вртић и веома посећен музеј који чува успомене на богату вековима укорењену српску културу у овом крају.

Током емисије уживаћемо у песмама који ће уживо у студију, у пригодној кореографији и српској народној ношњи, извести младе чланице женског певачког састава КУД „Свети Никола“.

Уредница емисије Нада Вукелић

Редитељка Ерна Глигоријевић.

“Можда се неки питају због чега овакву драстичну меру Аустралија увела у вези забране друштвених мрежа за коришћење, млађих од 16 година. Ко живи овде и прати медијску ситуацију свестан је да су медији одговорни за изузетно лоше понашање код младих и да је Аустралија била принуђена да предузме нешто да се заштите млади који су жртве насиља на друштвеним мрежама којима сведочимо. Можда неко ко живи у Србији или живи у иностранству сматра да је то драконска мера за младе, али мислим да ће се дугорочно показати као корисна и да, колико видим и друге земље, посебно у западној Европи већ размишљају да предузму слично јер ће се показати као важна и као потребна за заштиту младих од насиља на друштвеним мрежама и злоупотреба свакојаких против младих”, каже Крсто Марковић.

“Неки кажу да ће забрана друштвених медија повећати креативност деце, тако што ће они сами укључити свој мозак да развијају своје мишљење о одређеним темама. Међутим, други који се баве креативним индустријама и који имају велики број својих пратилаца на друштвеним медијима кажу да ће ово да уништи њихову креативност, њихову повезаност са остатком света”, каже Нина Марковић.

“Мислим да треба да се подржи из разлога зато што деца могу више времена да проведу радећи неке друге боље ствари у животу као што смо ми некада радили када смо били млађа деца”, каже Александра Миљанић.

“Сматрам да укидање друштвених мрежа неће негативно да се одрази на децу, чак напротив, мислим да је то један позитиван утицај зато што ће деца моћи више да користе свој мозак и да покажу своју креативност на делу, него да користе ТикТок и друге друштвене мреже”, каже Дијана Топић Савић.

Платформе попут Јутуба, Инстаграма и ТикТока од 10. децембра аутоматски одјављују све кориснике испод 16 година. Деца губе приступ коментарима, лајковима, претплатама и сопственим каналима. Влада поручује да мера даје родитељима и школама јачу контролу и смањује изложеност непримиреном садржају.

Родитељи углавном подржавају забрану, удружења младих упозоравају на губитак простора за креативно и едукативно изражавање.

“Наравно, то се деци неће допасти, али ја као родитељ више подржавам да деца раде неке квалитетније ствари за свој живот и за своју будућност”, каже Дијана Топић Савић.

Аустралија најављује додатне регулације дигиталних платформи током наредне године. Аустралија овим потезом шаље јасну поруку о заштити деце у дигиталном простору.

Док једни виде сигурност, други упозоравају на ограничавање слободе изражавања. Како ће се нова правила одразити на децу, родитеље и платформе, биће јасније у месецима који долазе.

За догађај се тражило место више, а публика је са великом пажњом и емотивним реакцијама пратила програм, нарочито у тренуцима када су глумци изводили одабране сцене из истоимене представе, додатно приближивши присутнима атмосферу и снагу сценског дела.

Пут од драме до сцене публици су представили ауторка текста Весна Шпирић, али и глумци Ена Павловић и Никола Деспотовић, који су активно учествовали не само у извођењу представе, већ и у њеном креативном обликовању.

Посебан допринос вечери дао је Никола Прерад, који је као модератор програма бриљантно водио публику путем стварања драме. Музичку подршку вечери пружили су вокална солисткиња Катарина Станисављевић и гитариста Миодраг Малешевић, чији је наступ употпунио уметнички доживљај промоције.

„Веома сам поносна на своју прву драму, у коју сам уткала како део себе, тако и многе важне теме и поруке које сам хтела да поручим читаоцима. Надам се да ћу имати прилику да представим своју драму и публици у Србији и региону, као и да ће и неки други ансамбли пожелети да је оживе на сцени. То би за мене био прави успех“, изјавила је ауторка.

Бечки театар младих делује у оквиру Клуба младих уметника Просвјете у Бечу и постоји од 2019. године. Реч је о аматерском позоришту које су основали млади уметници, а иза себе имају мноштво реализованих представа.

Књига “Путници” може се наручити путем званичног мејла Клуба младих уметника Просвјете - klubmladihumetnika@prosvjeta.at.

Иако је дипломирала на Правном факултету у Београду, таленти и интересовања одвели су је на сцену и телевизијски екран. Они који памте осамдесете године сећају се "Лото девојке" изузетне лепоте!

Поред забавних, музичких и шоу програма ("Седам плус седам", "Циркус Седморице младих", "Формула 1", "Добро вече џезери", "Ex либрис", "Слатке илузије", "Музика у времену"...) Сузана је читала најаве, вести и водила Јутарњи програм. Прича нам да је лепоту говора учила је у Таковској 10 од чика Стеве, а у кући је то неговала њена мајка, родом из Ваљева.

Током сукоба у бившој Југославији, са породицом одлази на Кипар, а затим у Русију...

Ко је открио Сузанин музички таленат, како је настала група "Траг"?

Зашто су "Седморица младих" били изузетни уметници и шта је од њих научила? Како памти снимање филмова "Жикина династија", "Ћао инспекторе" и "Обећана земља"? Због чега је захвална Радошу Бајићу?

Колико руска књижевност утиче на нашу перцепцију руске душе и њиховог менталитета? Какав је систем живота био када је тамо живела и какав је однос Руса према уметности...

Емотивно, енергично и са осмехом, Сузана нам је причала о свом животу, искуствима, људима...

Уредник емисије Тамара Дрезгић

“Наш задатак је такозвана рехуманизација жртава, да их вратимо међу живe, колико је то god могуће, да се сећамо својих предака и заправо сећамо тих неких карактеристичних тренутака из њихових живота", каже Срђан Радановић, студент Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци.

“Врло је важна ова тематика, упознајемо се прво са страдањима једног народа који је нама близак и сличан по много чему, такође много учимо о свом народу кроз ову едукацију", каже Јована Родић, студенткиња Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци.

Геноцид није ствар бројева, него намере, а Холокауст је био један један од најбруталнијих злочина у људској историји. Поново је на сцени оживљавање усташке идеологије у Хрватској, која иде до те мере да се Јасеновац чак прогласи радним логором. Едукација младих је једини начин да истина и чињенице изађу на видело.

“Како долази до ситуације да је могуће и прихватљиво уништити дио или комплетно један народ. То је јако важно и како препознати данас такве процесе и феномене и како се борити против њих. Зло и што се дешава у свету и историји не почиње у парламентима, него почиње у срцу појединца и у језику", каже Душан Павловић, директор Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске.

“Није ствар само у томе да су ти људи убијани, да су физички елиминисани, већ су они пре свега понижавани, дехуманизовани. Доношени су закони који су били апсолутно дискриминаторски, који су обезвређивали и обесмишљавали те људе и њихово постојање, пре него што су слани у концентрационе логоре", каже проф.др Владе Симовић, Факултет политичких наука Универзитета у Бањалуци.

Професор Грајф каже да српски и јеврејски народ, иако географски удаљени, деле сличну историју. Њене странице исписане су судбином прогона, масовних убијања, ликвидације и непрестане политичке борбе за правду и мир.

“Посветићу пажњу феномену којем се не посвећује толика пажња, а то је проучавање феномена понижавања, као алатке коју су користили нацисти приликом истребљивања и мучења, како Јевреја, тако и других народа, које су они дефинисали као опасне по нацију и режим”, каже проф. Гидеон Грајф, историчар, стручњак за Холокауст.

Професор Грајф је подсетио да је Јасеновац био једно од најмонструознијих стратишта у Европи и да су злочини усташа били чак суровији од метода које су користили нацисти у Аушвицу.

Овогодишњи Фестивал одржан је од 5. до 7. децембра 2025. године у биоскопу AMC Dine-In Rosemont 18, под слоганом „Векови на платну – са вером кроз време“, у част 850. годишњице рођења Светог Саве. Организатори су се и ове године потрудили да окупе љубитеље филма, уметнике и српску дијаспору, славећи српски идентитет, уметност и духовност кроз савремене и историјске филмске приче.

Публика је имала прилику да погледа игране, документарне и породичне филмове, као и радове младих аутора српског порекла. Фестивал је отворио бард српског глумишта, Небојша Дугалић, а међу гостима је била величанствена Даница Максимовић (председница жирија), која је публику поздравила песмом “Русе косе цуро имаш”, холивудска глумица Наталија Ногулић, чланица жирија, глумица Миона Марковић, Милош Ратковић, продуцент документарног филма “Брате”, као и идејни творац тог филма, Владимир Пајић и директор фотографије, Радоје Радојевић. Посетиоци су уживали у разговорима са глумцима, редитељима и продуцентима, дискусијама и промоцијама, што Фестивал чини посебним местом сусрета уметности, традиције и заједништва.

Из Лондона је стигао је Лазар Вуковић, аутор филма “Од игзнанства до повратка”, а престолонаследник, Александар Карађорђевић, упутио је писмо организаторима Фестивала, захвалио се на приказивању филма и изразио жаљење што није био у могућности да Фестивалу и присуствује.

Генерални Конзул Србије, Марко Николић, је на отварању захвалио и честитао организаторима, а Небојша Дугалић је пресекао црвену траку и прогласио Фестивал отвореним.

На затварању Фестивала госте је песмом “Жуте дуње” поздравила Миона Марковић, а песмом су свечаност улепшале и девојке из групе “Златни вез”.

Ипак, атмосферу су на завршној вечери Фестивала до усијања довели кошаркаши НБА тима ”Golden State Warriors”, на целу са својим тренером, чувеним Стивом Керијем, који су после победе над Булсима у Чикагу дошли на премијеру документарног филма “Брате”, о нашем рано преминулом прослављеном кошаркашу и тренеру, Дејану Милојевићу. Пројекцији филма присуствовао је и Дејанов син, Никола, а НБА звезде су уживале у пријатном друштву са публиком и домаћинима Фестивала. Њихово присуство дало је посебну димензију и указало посебну част Филмском фестивалу и овој занимљивој филмској и животној причи. На посебној затвореној пројекцији сузама су испратили филм о свом саборцу и пријатељу, у присуству гостију и спонзора Фестивала, али и у пријатним разговорима показали колико су и као НБА звезде сасвим обични, једноставни, талентовани млади људи.

Фестивал је приказао 18 филмских остварења у различитм категоријама и традиционално доделио награде:

Најбољи филм: “Реституција или сан и јава старе гарде”
Најбољи редитељ: Желимир Жилник
Најбоља главна женска улога: Тихана Лазовић, филм “Живи и здрави”
Најбоља главна мушка улога: Петар Стругар, филм “Седеф магла”
Најбоља споредна женска улога: Миона Марковић, филм “Седеф магла”
Специјална глумачка награда: Милан Бата Ковачевић, филм “Реституција”
Најбољи документарни филм: “Човјек лавина”
Најбољи кратки филм: “Џо”

Одбор Фестивала је уручио и посебне плакете:

Специјалну плакету "Одисеја повратка" - Лазару Вуковићу за очување српске баштине и режију филма "Од изгнанства до повратка".

Плакета “Срце игре”: Филм “Брате” Деана Радовановића, за изузетан документарни портрет
Плакета “Светслост саборности”: Јован Марковић за филм “Људи Христови-наше време”
Плакета Икона филма: Небојша Дугалић, за духовни допринос у помовисању вере
Плакета Златни печат: Даница Максимовић, за изузетан допринос филмској и позоришној уметности.

12. Фестивал српског филма у Чикагу био је филмски спектакл, уз најбоље из српске годишње филмске продукције и наше познате филмске уметнике. Незаборавна су извођења монодраме Небојше Дугалића “Речи о свечовеку”, која је настала на духовно-филозофским записима Владике Николаја Велимировића.

Захваљујући спонзорима, донаторима, пријатељима Фестивала, бројним волонтерима и верној публици, Фестивал је постао место где се српска уметност слави и дели са светом, а завршни аплауз био је више од поздрава. Била је то и потврда да овај догађај чува успомене, инспирише нове генерације стваралаца и публике и представља најбоље из српске филмске продукције.

Славица Петровић, дугогодишња директорка Фестивала српског филма у Чикагу, изјавила је да је овогодишњи 12. по реду Српски филмски фестивал у Чикагу надмашио све досадашње.

"Тематски веома јак, био је посвећен великој годишњици рођења првог српског светитеља, просветитеља и архиепископа Светог Саве. Обиловао је великим бројем разноврсних жанрова у филмским остварењима којих је било укупно 18. Били смо почашћени присуством изванредно квалитетних гостију, међу којима су били реномирани глумци из Србије и Холивуда", каже Славица Петровић и наглашава да је посебну круну и част Фестивалу дало присуство кошаркаша НБА лиге, Голден Стејта и Булса, на завршној вечери и свечаној церемонији затварања филмског фестивала. Сви ми, који смо радили на овом великом културном догађају, презадовољни смо, али и пресрећни што Фестивал расте из године у годину. Веома сам захвална свим гостима, спонзорима, нашем уиграном тиму Одбора Фестивала и волонтерима", закључила је Славица Петровић.

Видимо се догодине, на 13. Фестивалу српског филма у Чикагу.

Српску заједницу на изложби представљају тројица фотографа истакнутих у заједници: Ђорђе Шибалин, Иван Јакшић и Марковић Владимир. Ђорђе Шибалин представио се циклусом фотографија посвећених манастиру Хиландар, у којем кроз пажљиво грађен визуелни језик истражује духовни простор, светлост и тишину овог значајног места српске културне и верске баштине. Иван Јакшић изложио је радове са црквеним мотивима, фокусирајући се на сакралне детаље и атмосферу, кроз које промишља однос вере, простора и фотографског записа.

Поред старијих колега на овој изложби је излагао визуелни уметник, новинар и фотограф млађе генерације Марковић Владимир. Он је познат по експерименталном и интердисциплинарном приступу фотографији који у свом раду често помера границе између документарне и уметничке фотографије комбинујући аналогне фотографске технике са савременим визуелним техникама. Марковић је присуствовао отварању изложбе те је том приликом изјавио:

"Учешће на овој изложби ми представља посебан разлог за понос. У самом центру Будимпеште окупиле су се све мањинске заједнице али као Будимпештанци, људи који својим радом и присуством чине град живим и разноликим. Атмосфера на отварању је изузетно позитивна и инспиративна, а посебну драж даје локација у самом срцу града."

Изложбу је свечано отворио градоначелник Будимпеште Gergej Karácsonyi, који је у свом обраћању истакао да је Будимпешта леп, отворен и жив град управо захваљујући својој разноликости. Нагласио је да мањинске заједнице нису само део културне баштине, већ и активни учесници савременог уметничког и друштвеног живота града, те да њихова оригиналност и креативност имају универзалну вредност, независно од националне припадности.

Поред уметника, изложби су присуствовали и председник Будимпештанске српске самоуправе Митар Мирко Кркељић и Душан Которчевић, председник одбора за културу ССМ. Управо на иницијативу Будимпештанске српске самоуправе остварена је сарадња са Градом Будимпештом и Будимпештанским културним центром, у оквиру које су и ови уметници позвани да учествују у реализацију изложбе. Кркељић је том приликом истакао:

"Присуство градоначелника има посебну тежину за Српску самоуправу у Будимпешти, јер јасно показује да је српска заједница видљива и ван оквира мањинске културне сцене и да је активан део свакодневног и савременог уметничког живота града". Како је навео: "долазак градоначелника потврђује да се мањинска уметност не посматра само кроз призму националне припадности, већ се вреднује као равноправан, квалитетан и оригиналан део уметничке сцене града." Он је посебно изразио задовољство што су се Срби на овој изложби представили са чак три уметника.

На изложби учествују уметници из десет националних заједница: грчке, хрватске, немачке, јерменске, ромске, русинске, српске, бугарске, словачке и украјинске. Представљено је више десетина фотографских радова који се тематски крећу од документарних записа и личних визуелних дневника до експерименталних и концептуалних приступа медију фотографије. Изложба се може погледати до 30. јануара у Културном центру Romano Kher у Кирај улици 67.

О блиблиографији радова о Доситеју Обрадовићу говори се у прилогу новинара Владана Ракића.

Најављујемо концерт Јована Павловића из Норвешке који ће 27.децембра наступити са Биг Бендом РТС-а.

За крај емисије разговарамо са гошћом Иреном Благојевић. Она је добитник годишње награде ГОДУМ за џез уметника. Свира флауту, пева, компонује и бави се педагошким радом. У оквиру серије концерата Џез петком који се одржавају у Клубу РТС-а, Ирена Благојевић је одржала целовечерњи концерт који се преносио на каналу РТС3. У Србији на вези гледамо део овог концерта.

Уреднице емисије су Тијана Паунковић и Вања Васић

Реализација Ернестина Глигоријевић.

Свака општина и сваки град су важни у реализацији нашег коначног циља, ојачавања постојећег и стварања још чвршћих веза између матице и наших сународника који живе ван Србије, рекао је министар Милићевић и додао да је поносан што су летњи кампови постали традиција.

Желели смо да кроз унутрашњост Србије, учећи о историји и култури наши малишани још више науче о нашој земљи, нагласио је министар и додао да их на тај начин подстичемо да још више размишљају о Србији.

Министар је нагласио важност пројекта и најавио да ће следеће године он бити унапређен, свеобухватнији, садржајнији и далеко више малишана ће учествовати у реализацији. Општине које сарађују са Кабинетом нису само партнери пројекта, рекао је министар и додао да ће са представницима општина и градова разговарати и о неким другим пројектима.

Желео бих да у сваком округу организујемо рад једне канцеларије која ће имати задатак да на нивоу округа прави базу података свих наших суграђана који живе ван тог округа и ван сваке општине, рекао је министар Милићевић и додао да ће нам то користити за будућност, нешто попут онога што имамо у Великом Градишту, њих наводим увек као позитиван пример.

У години која је била пуна друштвених изазова и турбуленција успели смо да успоставимо стабилност, континуитет и добру намеру коју смо имали пред собом. Без обзира на потешкоће с којима се Србија суочавала испунили смо примарни задатак, наша деца из дијаспоре и региона нису остала ускраћена за догађаје – летње кампове – и њихова бројност из године у годину само потврђује колико су они потребни нашим људима који живе изван своје матице, нагласио је министар Ђорђе Милићевић.

Следећа година је важна јер она представља предворје године која ће окупити милионе људи из света који ће посетити Србију за време одржавања специјализоване изложбе ,,Експо 2027”. Тема изложбе је „Играј за човечанство“, циљ наших летњих кампова се може свести под речи „Играј за Србе, без обзира где они живе“, нагласио је министар Ђорђе Милићевић и додао да је више од шест хиљада деце посетило своју земљу, упознало се са културом и традицијом, језиком и писмом и стекло пријатељство за цео живот. Направили смо мост који повезује Србе са матицом, то смо постигли кроз игру и образовање.

Министар је још једном позвао све представнике локалних самоуправа да увиде зашто је следећа година важна, да покажемо и себи да можемо боље, али и да испунимо жеље деци из дијаспоре и региона да могу да учествују у тематским летњим камповима. Србија није мала земља, има много градова који могу да угосте нашу децу из дијаспоре и региона и садржајом учине боравак незаборавним. Потребно је да схватимо колико смо лепих прича до сада написали, сада имамо одговорност да то наставимо да радимо, закључио је министар Ђорђе Милићевић.

Удружење жена „Нона“ и Слађана Милојевић истрајавају на путу заштите културног наслеђа и интелектуалне својине кроз моду и кулутуру облачења. Уникатна одећа чува и приказује традиционална знања и вештине српског народа, а свој пут пронашла је и до Лондона и Холивуда.

Културно уметничко друштво „Станко Пауновић“ из Панчева једно је од најстаријих у Србији. Основано је далеке 1948. године. Друштво данас броји више од петстотина чланова, а организовано је кроз више десетина ансамбала. Гост емисије Дејан Трифуновић, уметнички директор.

Удружење „Прела и посела“ гаји традиционалне облике очувања српског кулутурног наслеђа и старих српских обичаја. Такође, бави се и очувањем старих заната, српских домаћинстава и здравица. Гост Драгиша Симић, председник удружења.

Српска уметница Јелена Милошевић, деценијама ствара препознатљива дела у које је уткана српска традиција и култура. Њени радови део су сталне поставке бројних галерија широм света.

Музички гости КУД „Станко Пауновић“ из Панчева и женска певачка група КУД „Војвода Јанко Катић“.

Уредник емисије Бобан Ковачевић

Редитељ Драгица Гачић.

Песме успаванке излазе на новом Јутуб каналу “Мини гусле”. Текст, музику и режију потписује Бојана.

“25. октобра је изашла прва песма, прва успаванка, гусларска успаванка са мог це-де-а посвећеног бебама, деци, мамама, породицама, образовању. Срж настанка тог пројекта или неке моје ушушкане оазе посвећене деци јесте моје животно искуство како је то бити дете које расте са гуслама била је једна велика игра која ми је као уметнику била и потреба и потребна. Због тога што сви знамо да гусле са собом носе ту епику, носе тај снажни карактер, увек су ту историјски моменти и бојеви, а ово је наравно то, али потпуно на један нежан начин обраћање мамама, обраћање бебама”, каже Бојана.

Бојана Пековић има само 28 година а и за себе већ импресивну каријеру. Гусле је почела да свира са 5 година, а данас свира и пева уз овај традиционални инструмент и успева да промовише свој рад и традицију. Нажалост, нема много афирмисаних музичарки у овој области.

“Мој рад је заиста потреба моја да то приближим себи. Тако да ја га осећам много снажније, много јаче када га изразим на начин свих својих чула које осећам. Ја увек волим да направим нешто да мене носи и да ме инспирише”, каже Бојана.

Бојана Пековић је основне и мастер студије завршила у Финској, на Академији у Хелсинкију, на одсеку за глобалну музику. Тако је постала једина особа на свету која је студирала традиционални српски инструмент гусле, инструмент који је захваљујући њој уведен у академски програм.

“Отишла сам тамо не знајући баш никог. То је била једна од најбољих одлука у мом животу. Концепт целог образовања тамо јесте да добијамо велику подршку али свакако та размена између нас студената и професора јесте велика и на тај начин ширимо информације о својим културама на некој већој мапи. Тако сам пренела и мојим другарима. Јесте ређе бити девојка у гусларској култури, али ми је помогло што на том одсеку постоји много ретких примера са других страна света, јер неретко сам кроз живот била изолована због те неке уникатности. Некад ми је то пријало, али више ми није пријало”, искрена

Бојана највише ствара са својом групом Арт фемили (Уметничка породица). Учесница је на стотине различитих манифестација и пројеката, у Србији и широм света. Добитница је Златне значке за 2022. годину, а за ПГП РТС је издала два музичка це-де издања.

Ове године имала је прилику да се представи на престижном експо догађају у Јапану. да присуствује свечаности у Амбасади Србије у Хелсинкију и да наступа на јубилеју Срби за Србе у Сава центру.

У наступајућој години Бојана са својом групом планира низ пројеката, који ће, како каже, спојити уметност, заједништво и љубав према музици.

Говорећи о представљеним иконама и који је њихов значај за духовни живот српског народа, почасни конзул Жана Петковић Родригез је подвукла да се „са једне стране на несвестан начин и кроз те иконе ојачала национална свест, а традиција Светог Саве и православље су се интегрисали у српско духовно биће, због чега је чак и у најтежим тренуцима патње и невоље народ више волео да се одрекне живота и постојања уопште него да изда традицију својих славних предака“.

Кустос Сесилија Баје Боти је истакла да се „Марија Вукосављевић у духовни простор уноси кроз вежбу машинског шивења откривајући на тај начин православне иконе које нас тако повезују са савременим, по форми извођења, и традиционалним“.

Поред значајног броја представника културног живота Санта Круза, отварање изложбе је употпунио и наступ дечијег хора "Пријатељи уметности", који су извели српске песме на шпанском језику.

Марија Вукосављевић (1979), из Ваљева, завршила је Факултет примењених уметности у Београду и члан је Удружења примењених уметника и дизајнера Србије (УЛУПУДС). Од 2013. године до данас излагала је на 20 самосталних и више од 40 групних изложби у Србији и иностранству.

Њени радови налазе се у српски, грчким и руским храмовима - у црквама Св. Јована (Пауне), Успења Пресвете Богородице (Младеновац), Св. Саве и у Саборној цркви у Новом Саду, у манастирима Св. Нектарија (Егина), Хиландару и Лелићу, у Владичанском двору у Крушевцу и у манастиру Градац.