“Мислим да смо и Сташа и ја заиста јако срећне и узбуђене и једва чекамо да крочимо на сцену пред нашу публику. Поготово зато што свирамо заједно, ми смо приватно јако добре пријатељице, тако да је заиста велика част имати ту могућност да наступате заједно са блиским пријатељем”, каже Нина Петровић, пијанисткиња.

“Веома сам узбуђена и верујем да је колегиница Нина узбуђена и јако смо срећне што можемо да наступимо пред нашим публиком, међу којима су и наше породице и пријатељи и професори“, каже Сташа.

Током дружења са Нином и Сташом питали смо их и шта их је определило да се баве музиком и да се касније усавршавају у иностранству.

“Тренутно сам студент завршне године докторских студија на Факултету музичке уметности, на модулу за клавиру у класи редовне професорке Марије Ђукић. Такође сам и запослена у оквиру клавирске катедре у статусу истраживача и поред тога се додатно усавршавам на Академији за музику и сценску уметност у Грацу у Аустрији. Ја сам заиста од малена имала ту неку жељу да се усавршавам у иностранству и да просто некако видим како је то живети окружен другом културом и другим језиком за почетак. Тако да одувек сам имала неке амбиције. Грац се десио у потпуности спонтано и непланирано, заправо сам добила предлог од колеге и отишла сам на консултације код професора тамо”, каже Нина.

“Ја сам почела да свирам виолину са 7 година, иначе долазим из музичке породице, мајка ми је професор на факултету на ком ја студирам, а тата ми ради у Филхармонији Београдској и свира чело и поред њих сви у породици су музичари”, каже Сташа.

Сташа нам објашњава како је дошло до тога да се определи баш за усавршавање у Грацу.

“Пре свега ме је инспирисала наша чувена професорка Весна Станковић, због које сам и отишла да студирам и да се усавршавам код ње. А поред тога имам и брата од ујака који студира тамо и старијег и млађег и много пријатеља имам и на њихову препоруку сам одлучила да одем у Грац, од којих је цела година која сам била тамо била јако посебна и остала му је у једном дивном сећању”, каже Сташа.

У разговору смо се дотакли и будућих планова.

“Могућности су бројне и заиста постоје многе опције које су ми отворене. Некако и даље немам јасну слику о томе али просто трудим се да се не оптерећем превише тиме, некако знам да шта год да изаберем на крају биће оно што је у том тренутку најбоље за мене”, каже Нина.

“Моје неке амбиције су да останемо овде. Ја сам као колегиница Нина запослена на факултету на статусу младог истраживача и од малена сам некако замишљала да радим на факултету али исто као што је колегиница рекла где ме пут одведе верујем да ће то да буде најбоља одлука за мене али видећемо”, каже Сташа.

Како смо разговор приводили крају, публика је већ попунила простор до последњег места. Наше уметнице, о којима ћемо сигурно још чути, започеле су затим свој наступ.

Уредник емисије Бобан Ковачевић.

Редитељ Драгица Гачић.

Догађај ће се одржати 17. и 18. априла на имању цркве Светог Саве у овом америчком граду. Очекује се иначе да ће температуре достићи 32 степена током овог фестивала фолклора. Али, то ни на који начин не смета учесницима да радо дођу на овај догађај и покажу како чувају српску традицију.

Све почиње у петак увече, 17. априла. То је вече дружења и забаве уз српску музику коју припремају диск џокеји из Чикага. А главни догађај, када играчи радо показују шта су научили, је у суботу.

Српски фолклорни ансамбли долазе из најразличитијих места.

Учествују Шумадија из Милвокија, Око соколово и Гаврило Принцип из Чикага, Свети Никола из Хамилтона, Канада, Србија из Финикса, Тромеђа из Индијане, Коло Радо из околине Денвера и Свети Симеон Мироточиви из Лас Вегаса у Невади.

"Ево дивно, рекордан број деце се пријавио за наш фестивал. Данас је Лазарева субота, то је велики празник, када прослављамо највеће чудо које се десило после Васкрсења Господњег а то је Васкрсење Лазара Четвородневнога и као и тада, деца су се окупила да дочекају Господа који долази у Јерусалим. А и ми овде окупљамо децу у овој нашој кошници, српској кошници на овим просторима и деца су се одазвала. Имаће прилику наша деца да говоре српски језик, да уче веронуку, да уче о овом празнику, затим да певају", каже отац Александар Петровић.

Чланица Управног одбора цркве, Марица Стражмештер каже:

"Волимо када се овако окупе родитељи са децом. Данас смо освештавали Врбицу у храму. Такође многа деца су дошла на причест. Имамо свечани ручак."

После ручка, у свечаној сали цркве владика Серафим је говорио о значају и историјату Лазареве суботе али и предстојећег Васкрса.

"Дочекаћемо и недељу, Васкрсење Христово. А онда нека Васкрсење разоткрије срца свију као срца оних који су га једва дочекали."

Врбица је свечано обележена и у другим српским православним црквама у Чикагу и широј околини од Индијане до Висконсина, али и у целој Америци и Канади.

Без обзира на надлежности унутар Владе Републике Србије, сви заједно као јединствен колективни орган, имамо само један ресор - то су грађани Србије и њихови интереси, рекао је министар Ђорђе Милићевић и додао да је увек спреман да разговара и са грађанима и са представницима локалних самоуправа.

Наш циљ јесте да сваке године подижемо лествицу сарадње са локалним самоуправама, да градимо партнерски однос, рекао је министар Милићевић и додао да ће овогодишњи тематски летњи кампови бити садржајнији и свеобухватнији.

Кабинет је потписао меморандуме са бројним организацијама попут Спортског савеза Србије, рекао је министар Милићевић и додао да Кабинет намерава да потпише још споразума са стручним организацијама како би летњи кампови добили још више на свом квалитету.

Топола се већ показала као добар домаћин, рекао је министар Милићевић и пренео је утиске деце која су већ била учесници тематског летњег кампа, што је само још један од доказа колико су нам ови програми потреби.

На састанку је константовано да је од изузетне важности радити на повезивању младих из дијаспоре и региона са својим вршњацима у Србији. Министар Милићевић је указао да будућност земље зависи од бриге о младима и додао да њима морамо још више пажње посвећивати.

Важно је да градови и општине буду део пројекта тематских летњих кампова, рекао је министар Милићевић и додао да је заједнички циљ јасан: јачање веза са дијаспором и регионом, као и трајан повратак наших сународника.

Министар Ђорђе Милићевић је подсетио да ће се овогодишњи тематски летњи кампови одржавати током јуна и јула месеца и додао да се очекује још већи број младих који ће доћи у Србију да проучавају историју, културу, науче српски језик, и да кроз спорске игре граде дух заједништа са својим вршњацима.

Министар Милићевић је подсетио да ће и ове године бити организован Видовдански сабор који окупља сва удружења и кровне организације које окупљају Србе ван Србије.

Ови пројекти поред доприноса очувању српског идентитета развијају и локалне самоуправе, рекао је министар Милићевић и додао да градећи мостове сарадње и поверења можемо имати будућност коју с поносом остављамо млађим генерацијама.

Видовдански сабор је одлична прилика да се представе потенцијали мањих градова и општина нашим људима који живе изван матице, рекао је министар Милићевић и додао треба користити знање, потенцијал и инвестиције наших сународника који имају жељу да уложе у своју земљу.

У оквиру рада Кабинета планирано је да се организују и низ манифестација у петнаест држава широм света који ће промовисати Експо 2027. у Београду, рекао је министар Милићевић и позвао представнике локалних самоуправа да сагледају и искористе потенцијале наших људи у дијаспори, али и да представе потенцијале своје средине како би се успоставила двосмерна комуникација са нашим сународницима.

Србија је данас место које има шта да понуди свету, рекао је министар Милићевић и нагласио колико је важан партнерски однос и заједнички циљ са локалним самоуправама.

Наша земља је мудром политиком и јаком економијом постала избор све већем броју наших сународника из иностранства да овде дођу и наставе живот, рекао је министар Милићевић и додао да пројекти које спроводи Кабинет имају важну улогу у таквим одлукама.

Ово ће бити прилика да сазнамо какви су утисци након сусрета са публиком, значају драмске секције за развој креативности деце у Швајцарској, али и о предстојећим плановима Уметничког центра "Соко" у области етно певања и фолклора.

Угостићемо и уметницу чије песме чувају дух наше традиције и буде најдубље емоције. Разговараћемо о снази родољубиве песме, њеном ангажману у хору Опере Српског народног позоришта као и о мисији очувања породичних вредности. Наша гошћа је вокална солисткиња Милица Досковић.

Лазарева субота (Врбица) прослављена је свечано у православним црквама у САД. То је празник којем се посебно радују деца. У оквиру цркве Свети Стефан Дечански, тим поводом, организоване су многобројне активности. Из Чикага извештава Александар Жигић.

Промоцију 13. броја годишњака "Доситејев врт" који је намењен публиковању радова из свих области истраживања дела Доситеја Обрадовића, српске културе 18. века, као и других култура повезаних са Доситејевим деловањем, пратио је Владан Ракић.

Уредник емисије Тања Адамовић

Реализација Ернестина Глигоријевић

“Према низу чланака који су после објављени у посебној књизи “Моји проналасци”, Тесла пише о томе да је 1882. у пролеће, шетајући градским парком са својим асистентом Анталом Сигетијем, дошао на идеју како може помоћу полифазних наизменичних струја да произведе обртно магнетно поље, што је основна идеја за конструисање мотора на наизменичну струју, која је у ствари омогућила електрификацију целог света.

Он је баш рецитовао напамет на немачком један одломак из Гетеовог Фауста, како дух лебди над земљом која се окреће око своје осе, то му је дало идеју, што указује на његову ученост, образованост и велико знање шире од саме физике и електротехнике.

Наравно, он овде није успео да оствари своју идеју, он је ту радио у телефонској централи која је настајала, него је прво отишао у Париз, а после у САД где је успео 1886. године да патентира те своје проналаске које чине основу те технологије производње, преноса и коришћења електричне енергије.”, каже Пера Ластић, директор Српског института у Мађарској.

Николу Теслу, једног од највећих умова човечанства, најчешће везују за Смиљан, Грац, Париз и Њујорк.

Мало је познато да су ови простори Мађарске, Будимпешта и Помаз имали значајну улогу у његовом животу.

Налазимо се у дворишту дворца Телекиватај, где је постављена његова биста, једина у јавном простору у Мађарској.

“Вођени примерима великих задужбинара и ми смо хтели да урадимо нешто што ће бити за заједнички добробит. Тако смо путем постављања ове бисте стигли до тога да се створила могућност оснивања огранка Теслине научне фондације у Мађарској и са тим кораком смо постали део нечег још већег, нечег глобалног. Али сматрам да смо, као што и сад јесмо, и као што смо били, део великог Теслиног народа”, каже Милан Ђурић, Удружење уметника Круг, Будимпешта.

"Спремите се за викенд традиције, музике и невероватног плеса! Узбуђени смо што можемо да објавимо да ће се Фолклоријада 2026. одржати под великим шатором овог маја. Без обзира да ли сте тамо због енергичних наступа, укусне хране или невероватног духа заједнице, ово је викенд који не желите да пропустите! Обришите прашину са својих ципела за плес и позовите своје пријатеље. Пратите нас за више детаља о распореду наступа и свечаностима", кажу организатори.

Догађај се одржава у петак 29. маја и 30. маја на имању српске православне цркве Светог Васкрсења Христова, која се налази на Српској улици, односно Редвуд Драјву.

Ево само неких ансамбала који су већ сада потврдили своје учешће, уз низ ансамбала из Чикага и шире околине: Косовски божури из Оуквила, Канада; Свети Сава Опленац, Мисисага, Канада; КУД Дрина Патерсон Њу Џерси; Шумадија Милвоки; Раваница и Растко из Детроита; Вук Караџић из далеког Ванкувера; Академија Српске игре из Торонта; Растко из Лејк Фореста Илиној; Србија из Парме код Кливленда, Охајо; и многи други.

Већина учесника ово претвори у тродневни па и четвородневни викенд. Организатори су зато дали савет за боравак у оближњих пет хотела, као и низ разних активности и атракција које се могу видети током боравка у Чикагу.

Наравно, догађај има и непроцењив значај јер се упознају млади чланови српске заједнице који долазе са краја на крај континента.

Домаћин је фолклорна група Соко Чикаго која ове године има 400 чланова.

"Са великим узбуђењем и ентузијазмом, Соко и Српска православна катедрала Светог Васкрсења позивају вас да нам се придружите на незаборавној прослави традиције, културе и заједнице на Фолклоријади. Овогодишњи фестивал обећава импресивно искуство, представљајући богат избор музике, плеса и хране. На сцени под великим шатором представићемо разноврсне фолклорне игре из целе Србије, нудећи јединствену прилику да се повежемо са срцем и душом наше културе. Овај фестивал обећава да ће бити диван начин да прославимо наше заједничко наслеђе и промовишемо дубље културно разумевање. Била би нам част ако бисте могли да присуствујете и поделите радост овог догађаја", кажу организатори.

Ученици су присуствовали и литургији у овом величанственом храму, што је њиховом искуству дало посебан духовни значај. Обилазак Карађорђевог конака додатно их је упознао са животом и делом Карађорђа Петровића, једне од најважнијих личности српске историје.

Посебну вредност екскурзији дала је сарадња са Фондацијом Корени. Ученици су имали част да се друже са принцезом Љубицом, принцом Михаилом Карађорђевићем и њиховим ћеркама. У топлој и пријатној атмосфери, принцеза Љубица читала је одломке из своје књиге „Борба за запис”, приближавајући им кроз личну причу значај очувања традиције и идентитета.

Дружење са малим принцезама и вршњацима из Тополе било је посебно радосно искуство за ученике. Фондација је организовала низ едукативних и забавних радионица, међу којима се издвојила радионица Хајдучко преживљавање у природи, инспирисана временом Карађорђа.

Деца су учила и традиционалне игре, укључујући Карађорђево коло и друге шумадијске игре, те су учествовали у заједничком часу српског језика, размењујући знања и искуства са својим вршњацима из Тополе.

Ученици су на крају посетили и Храм Светог Саве, где су дочекани са великом срдачношћу. Као успомену на ову посету, добили су пригодне књижице које ће их подсећати на ово незаборавно путовање.

Екскурзију је организовала СПКД Просвјета из Аустрије, а своје ђаке су водиле наставнице Весна Шпирић, Александра Танасковић и Ивана Кожул, чији је труд и посвећеност допринео да све протекне у најбољем реду. Ово путовање оставиће трајне успомене код ученика Просвјетине школе српског језика, али и додатно учврстити њихову везу са језиком, историјом и културом свог народа.

За српску публику ова вест има посебну тежину, јер је Марко Ембер српског порекла и то у мађарској јавности радо и отворено наглашава. У интервјуима је говорио да себе доживљава као мађарског Србина, да се моли на српском, као и да су му српски Божић и српска Нова година важан део породичног и идентитетског наслеђа. У једном разговору је рекао и да због свог српског порекла носи „балкански" однос према блискости, припадности и емоцији.

Ембер је данас једно од препознатљивијих имена млађе мађарске глумачке и музичко-позоришне сцене. Дипломирао је глуму на Универзитету за позориште и филм у Будимпешти (SZFE), у класи Габора Матеа и Андраша Домотора, а ове године добио је и престижну глумачку награду Јасаи Мари.

Широј публици у Мађарској познат је не само из позоришта већ и из филма и телевизије. Имао је једну од главних улога у филму „Како да живим без тебе?", који је постао огроман хит. Тај филм је у септембру 2025. прешао број од милион биоскопских гледалаца, што је у Мађарској оцењено као успех какав се није догодио деценијама. Истовремено је присутан и на великој сцени Еркел театра, где у мјузиклу „Престо" тумачи Матију Хуњадија, што додатно показује колико је важан у актуелном мађарском музичком театру.

Зато је рекорд у Еркел театру више од занимљиве сценске атракције: за мађарску публику то је био још један доказ Емберове популарности и издржљивости, а за српску заједницу у Мађарској и расејању и леп подсетник да један уметник српских корена спада међу највидљивија лица савремене мађарске сцене.

Иначе Марко потиче из уметничке породице, његови родитељи Тибор и Зорица су годинама присутни на српској позоришној сцени у Мађарској, а млађа сестра Лена је студент глуме и тренуто је главна глумица у актуленој поставци представе "Коштана" која се изводи на сцени Српског позоришта у Мађарској.

У оквиру разговора са гостом видећемо и инсерт из документарног филма новинарке РТС-а Слађане Зарић „Човек који је Хитлеру рекао не“. Филм говори о пензионисаном среском начелнику из Параћина Светомиру Драгачевцу који се усудио да у то сулудо и трагично време страдања лично напише протестно писмо Адолфу Хитлеру. У том писму, које је потписао пуним именом и презименом, он је не само изнео жестоку осуду агресије на Југославију већ је вођу Трећег рајха називао и погрдним именима. Чим су стигли у Србију, Светомира су нацистички окупатори ухапсили. Спроведен је одмах у затвор у Београду, а убрзо и у злогласни Логор Маутхаузен где је убијен.

Поводом два века Матице српске, удружења Срба из земаља региона, даровала су Иловички препис Законоправила Светог Саве из 1262. године. Ово дело спада међу најзначајније правне и духовне споменике српске историје, а многи га сматрају писаним утемељењем српског идентитета. Прилог са свечаности приредиле су колеге из Радио телевизије Војводине.

Емисију завршавамо предивним музичким спотом, познатом песмом „Деца неба“, ауторке Драгане Д. Мирковић, али овога пута на холандском језику. Спот смо добили захваљујући српском православном свештенику из Утрехта, у Холандији, оца Крсте Станишића.

Уредница емисије Нада Вукелић

Редитељка Ерна Глигоријевић.

Са Мирославом смо провели неколико дана док нам је причао о свом животу од Бенковца, преко Београда до Сиднеја и назад...

Причао нам је о пријатељству са професором Јованом Рашковићем, стварању СДС-а, прве српске политичке партије након Другог светског рата, зашто је био гост у Дневнику Телевизије Београд 90-тих...

О томе како је на предлог венчаног кума, редитеља Горана Паскаљевића, уписао глуму на Факултету драмских уметности у Београду, одласку у Аустралију и поновној борби, овог пута за опстанак негде далеко, о разлозима за повратак у Србију...

Како је настала једна од пет најбољих фирми за дизајн ентеријера у Аустралији? Како се опстаје у мултикултуралној средини у којој живи више од две стотине нација?

Како је настала прва српска телевизија у дијаспори, први рукометни клуб у Аустралији... Зашто је за време бомбардовања, крајем марта 1999. говорио на демонстрацијама у Сиднеју пред више од 50 хиљада људи, и исте вечери полетео за Београд...

Овај страствени звездаш је од петнаесте године и добровољни давалац крви...

У знак захвалности за доприносе српском народу Влада Републике Србије 2008. доделила је Мирославу почасни пасош са бројем 1.

Уредница емисије Тамара Дрезгић
 

Али судбина ових умиљатих и често одбачених животиња их је болела, они данас имају 7 одраслих магараца а од скора и младунче.

Магарац је као јунак наше историје прилично контроверзан. Са једне стране људи га повезују са тврдоглавошћу и омаловажавају његову интелигенцију а са друге у хришћанској традицији се помиње са уважавањем као света животиња јер је Исус Христос у Јерусалим ушао јашући на магарцу.

Очигледно, особина магарца да промишља, а не да слепо слуша није одговарала свим људима. Но данас је познато, да је његово присуство умирујуће, чак и лековито, а магареће млеко се сматра еликсиром здравља и младости.

У самом називу “Никола Тесла, моја мотивација” почива сазнање да је живот Николе Лончара дубоко инспирисан квалитетима и дометима личности српског и светског научника и проналазача.

“Књига је писана врло разумљиво да би и деца која би читала то морају да схвате и да извуку нешто за себе, а исто тако за родитеље и за наставнике. Ја сам увек веровао у то да ако је Бог неком узео нешто са једне стране, са друге му је дао много више”, каже Никола Лончар.

Татјана Куљача, коаутор књиге, дала је велики допринос стилизовању текста који одражава успомене из детињства и животно искуство Николе Лончара уз његову фасцинацију генијалним научником.

“Мој део посла, да се тако изразим, је био да ту причу уобличим и донесем у оном облику у којем ће читаоци данас да је читају. Био је то један процес да проведем Николу кроз процес писања, да се то уобличи у форму једне кратке приче, односно једног краћег романа, где ћемо дочарати тај његов животни пут који је стварно фасцинантан”, каже Куљача.

У роману који се чита у даху представљена су комплексна питања одрастања и живота. Одломке из књиге аутентично је пренела присутнима глумица Вјера Мујовић.

Према анализи професорке Радмиле Сатарић, контрасти у дискурсу и емоцијама су моћни, и управо они рађају нову светлост у коју дечак Петар улази из магле неприлагођености и неразумевања. Никола Тесла постаје снажна скулптура у свести Петра, који заправо персонификује аутора књиге у детињству. Ова визија постаће његова водиља и дати му путоказ за живот.

“Овде је у ствари та једна порука, тражи оно што ће да задовољи твоје апетите, иди у твом правцу, прати свој сан и не одустаји.

“Књижевни капацитет аутора Николе Лончара и Татјане Куљаче бриљира савршеним познавањем материје о Николи Тесли и аутентичним начином на који је у роману спој младалачке знатижеље и сазревање писца пренет читаоцу. Удружење књижевника Србије наградило је још једна промоција која ће се по броју присутних дуго памтити.

На сцени ће се смењивати енергија, емоција и традиција – уз играче који ће публици приредити прави фолклорни спектакл. Као предгрупа наступиће новоосновани КУД Рас из Мајамија, док главну улогу има СКУД Опленац, ансамбл који специјално долази из Канаде.

 Коло које је освојило свет

„СКУД Опленац није само игра – то је идентитет. Доносећи ову традицију у Мајами, делимо нашу причу са богатом локалном заједницом и чувамо своје корене у дијаспори. Програм је пажљиво конципиран као ретроспектива најзначајнијих елемената српске нематеријалне културне баштине. Публика ће имати прилику да види кореографије које представљају различите етнокореографске области – од динамичних игара централне Србије до специфичног мелоса јужних крајева, као и прелепе ношње које ће играчи представити“, истичу организатори.

Уз богат визуелни доживљај традиционалних ношњи, догађај ће бити употпуњен инструменталним солистима и извођењем изворних песама – права посластица за све љубитеље аутентичне српске културе.

 Мост између генерација и континената

„Примарни циљ ове манифестације је очување и промоција српског културног кода у дијаспори, као и едукација млађих генерација о важности националног наслеђа“, наглашавају организатори.

Догађај је намењен је припадницима српске заједнице који желе да одрже везу са матицом, али и америчким пријатељима – свима који желе да боље разумеју културну разноликост Флориде.

 Хуманост и заједништво на делу

„Сарадња са храмом Светог Симеона је од великог значаја, с обзиром на то да су верски објекти у дијаспори деценијама били стубови окупљања и очувања националног бића. Чињеница да је догађај хуманитарног карактера и усмерен ка подршци храму потврђује нераскидиву везу између духовности, културе и заједништва“, кажу организатори.

Сав приход биће намењен Саборном храму Светог Симеона Српске православне цркве у Мајамију – месту које деценијама окупља наш народ и чува духовни и културни идентитет.

  Мајами - град који слави различитост

„Мајами је град који слави различитост, а кроз бројне реномиране манифестације попут Calle Ocho фестивала јужно-америчких култура или фестивала грчке, румунске и јапанске заједнице, свака заједница има прилику да представи своје корене. Управо овакви догађаји потврђују да мултикултурализам и очување традиције иду руку под руку“, истичу организатори.

Након великог успеха манифестације „Дани српске културе“ у Историјском музеју Мајамија, овај догађај наставља мисију представљања Србије кроз културну дипломатију.

"Ако сте у Мајамију или околини – ово је догађај који не смете пропустити. Дођите да заједно заиграмо, запевамо и још једном покажемо да Србија живи где год куца српско срце“, позивају организатори из Културног трга, Мајами.

Филм „Жетва" о Немцу, који добија срце Србина са Косова и Метохије, а затим притиснут кошмарним сновима и визијама, креће да тражи људе и пределе из својих снова реализован је у српско-америчкој копродукцији уз подршку Филмског центра Србије. Како су текле припреме за снимање филма и са каквим су се све проблемима и притисцима суочавали, за нашу емисију говоре: Веселин Џелетовић, писац књиге „Српско срце Јоханово", Драган Ивановић, продуцент и млади глумац Сергеј Тутић.

Још један филм из америчко-српске продукције, после холивудске премијере стигао је и у наше биоскопе. У питању је научно-фантастични филм „ Господар олује", који прати одважно путовање двоје младих бунтовника са острва, које је опстало након Великог потопа. Поред светских глумачких звезда, у овом пројекту учествују и оне из нашег региона: Горан Богдан, Сергеј Трифуновић и Ивана Дудић. Прилог припрема Душан Жарковић.

Екипа РТС-а боравила је недавно у Санкт Петербургу где је обишла Галерију хероја 1812 у Зимском дворцу у којој се налази 329 портрета генерала, који су учествовали у Отаџбинском рату. Међу њима је и портрет генерала, српског порекла, Михајла Милорадовића. Он се најпре истакао у Руско-турском рату, а затим и током Наполеонове инвазије на Русију, када је његов корпус био један од најуспешнијих у прогањању француске војске из Русије. Прилог припремила Ивана Ковачевић. 

Уредник емисије: Драгана Живојновић

реализатор: Ернестина Глигоријевић

Пратећи ауторку на путовањима од Мексика и Кине, преко Париза, Стразбура, Азурне обале, Темишвара и Минхена, до Београда и планина Србије, ћилим се у виду фото-перформанса појављује као мост између култура, времена и простора. У сваком амбијенту он успоставља дијалог између традиције и савремености, локалног и универзалног.

Орнаменти пиротског ћилима сагледани су као универзални визуелни језик који превазилази географске границе. Посебно место заузима орнамент софра, доведен у дијалог са сродним геометријским обрасцима из различитих култура света, као знак заједничке људске потребе за редом, заштитом и смислом.

Видео-инсталација, накит и слике на платну Милице Живадиновић проширују ово путовање у поље унутрашњег ритма и контемплације. Саставни део пројекта чине јога простирке ручно ткане у Пироту, као и јастучићи са мотивима косовског веза, настали по замисли Владимира Живанкића. Постављени око Софре, ови предмети враћају орнамент телу и простору заједништва, призивајући древни круг окупљања, мира и равнотеже.

Амбијент изложбе употпуњују пажљиво одабрани комади намештаја, као и ћилими који су пратили ауторку на путовањима, из колекције породице Николић.

Изложбу „Ћилим око света“ Милица Живадиновић посвећује свом прадеди, Борисаву Станковићу (1876–1927), чувеном књижевнику поводом јубилеја 150 година од његовог рођења.

У улози водитеља био је мр Владимир Влајић један од оснивача и члан Управног одбора СПОЈИ-а и Савеза Срба у Аустрији, који је овом приликом упознао све присутне госте да је после дванаест година поново на месту председника организације и истакао да се ово вече на тему „Љубави, Вере и Наде“ кроз призму Косовског завета и вечних хришћанских и људских вредности организује у знак сећања на Мартовски погром на Косову и Метохији који се догодио измеђи 17. и 19. марта 2004. а у којем су оскрнављене или уништене многе српске светиње, велики део српског народа је протеран са својих вековних огњишта, а било је и многих жртава.

„Циљ ове вечери није само да се сећамо на те тужне кроз уобичајена сећања, већ кроз разговор о Љубави, Вери и Нади и да понесемо нешто позитивно кући са ове вечери… Нажалост, премало је оваквих догађаја у нашој заједници, а управо они су ти који нас духовно обогаћују, повезују и дају нам снагу да истрајемо у очувању нашег идентитета", нагласио је Владимир Влајић.

Вече су својим присуством увеличали и бројни почасни гости, међу којима су били Вера Вукићевић, генерални конзул Републике Србије у Салцбургу, прота Александар Столић, парох инзбрушки, отац Михаил Гавриловић, парох куфштајнски, професор Петар Грбовић са Универзитета у Инзбруку, Живорад Карајовић, председник Црквеног одбора у Инзбруку, као и Марко Банић, један од подржавалаца овог догађаја.

Владимир Влајић се у својој речи посебно захвалио свим подржаваоцима који су својим доприносом допринели успеху овог важног догађаја, истичући да су они наши савремени задужбинари који су препознали важност оваквих догађаја и пројеката, који граде заједницу, доприносе очувању нашег идентитета и помоћи нашем народу где год му је помоћ потребна. Њихова подршка је од непроцењивог значаја за наш рад као и за опстанак српског народа у дијаспори.

Као главни гости и предавачи вечери гласним аплаузом поздрављени су Небојша Дугалић – истакнути глумац, редитељ и професор глуме, један од наших најодликованијих глумаца, познат по својим дубоким тумачењима српске културе, историје и вере, као и Ненад Гугл – професор књижевности, писац и предавач, препознат као један од најзначајнијих савремених српских аутора, чија се предавања одликују дубином, ерудицијом и актуелношћу, а обојица први пут гостују у Инзбруку.

 Ненад Гугл: Аутентичност, достојанство и алгоритам срца

Професор Ненад Гугл је у свом дубоком излагању, а које је изнео кроз пример из косовске епике, говорио о потреби да човек буде аутентичан и да не чека догађаје, већ да их сам изазива и ствара. Истакао је да се немогуће ствари решавају срцем, али је објаснио да у „алгоритму срца“ на самом почетку мора стајати љубав, затим храброст, а потом ум који служи за припрему и учење.

Гугл је нагласио важност традиције и предака: „Треба да се попнемо на леђа наших претходника, великана, наших „џинова“ и да имамо достојанство да станемо иза своје речи.“  

Посебан акценат ставио је на правилну оријентацију духовних вредности: „Љубав, Вера и Нада треба да буду окренуте како треба – према себи, према другом човеку, и као најбитније – према самом Господу Богу.“

Указао је и на изазове савременог човека који тражи пречице споља, док се поента свега налази у нама. Подсетио је да ако се човек плаши, неће успети да сачува веру ни достојанство, јер су у достојанству садржане љубав и нада.

„Свако има свој задатак који му је Господ дао у овом животу, а то је да урадимо оно што је до нас и око нас", поручио је професор Гугл.

Гости су имали прилике да купе књиге Ненада Гугла које је он с радошћу потписивао.

 Небојша Дугалић: Страдање и Божанска љубав

Небојша Дугалић је тему Вере, Наде и Љубави повезао са кореном нашег бића, а то је Косово и Метохија, подсетивши да смо у Мартовском погрому у великом броју протерани са својих огњишта.

Дугалић је поставио кључно питање: „Тема Косова се увек повезује са страдањем. Како говорити о овим темама када кроз целу историју страдамо? Где је ту места за љубав, веру и наду?“ Одговор је понудио кроз богословску дубину: „Ако је сва истина овог живота у страдалности, чему живот? Међутим, Свето писмо каже – смрт није последња истина о човеку. Постоји Царство Небеско, постоји нешто што се зове Васкрсли Христос, Света Тројица, Света Литургија, Свето Причешће",  рекао је Дугалић, подсетивши присутне да је Божија љубав безусловна.

Даље је указао на духовни изазов савременог тренутка питајући каква је то љубав о којој говори Бог а не човек, да бисмо знали какво је наше надање како бисмо доспели до љубави. Истакао је да логика Божанске љубави готово да нема никакве везе са логиком наше љубави, јер наша љубав има логику реципроцитета. На крају је говорио о љубавном приносу Богу: „Боже, дај да све буде Твоје, свакога учини сином и ћерком Својом. Шта када би то била наша вера и наша нада?“

Овом поруком Дугалић је позвао присутне на дубље преиспитивање сопственог духовног стања и односа према вечним вредностима.

Након излагања, вођена је жива дискусија у којој су Гугл и Дугалић одговарали на бројна питања присутних, додатно продубљујући теме вечери и пружајући вредне одговоре на духовне, културне и егзистенцијалне дилеме са којима се суочава српски народ у дијаспори и матици.

 Хуманитарни карактер сусрета

Вече је имало и важан хуманитарни карактер, као и сви догађаји СПОЈИ, јер је сав приход од прикупљених донација намењен угроженим породицама на Косову и Метохији.

Захваљујући великом срцу, племенитости и великодушности свих који су били на овом догађају, али и оних који нису могли да присуствују али су ипак донирали и тако подржали циљеве овог догађаја, прикупљен је значајан износ донација у висини од 2.706,49 евра.

“Најважнија је била његова убеђеност да треба да ради то што ради и што је то доследно радио до краја живота.“

О односу према Вуку Караџићу, ког је Данићић упознао у Бечу, госпођа Бојовић каже.

“Најважнији период њихове сарадње и времена које су провели заједно, то је било у доба када је Данићић дошао у Беч. С једне стране, он се живо укључио у борбу за српски језик и правопис. Он је одговарао, под знаком навода, али стварно на утуке и његова књижица “Рат за српски језик и правопис” је извојевала победу, практично она и ставила тачку на све расправе које су се до тада водиле. Друга веза његова, врло битна са Вуком је била и у њиховој сарадњи када је он помагао Вуку Караџићу на припреми новог издања “Српског ријечника” и из те сарадње у ствари проистекла је велика љубав Даничићева за речи, за језик...после је настао велики речник из српских старина”, каже проф. др Злата Бојовић, редовни члан САНУ и аутор изложбе.

О Даничићевом преводу Старог завета госпођа Бојевић истиче.

“Он је схватио да преко доброг превода на српски језик шири основне мисли о свом народу, о филозофији, о духу, о умећу и врло је упорно преводио целог живота и сматра се једним од најдрагоценијих преводитеља тога времена. Неки су препеви његови ненадмашнији. “

Занимљива је епизода везана за Милоша Црњанског.

“Црњански је одлично познавао историју, културну историју и он је и написао једну драму која се зове Маске, у којој је један од ликова био Ђура Данићић”, каже проф. др Злата Бојовић.

На крају неколико речи о порукама ове изложбе.

“Порука је да покажемо да постоји и то врло поуздано и врло утемењена историја српске филологије пуна два века и да иде у корак са Европом, да није заостајала. Борбе које је водио Данићић водио је пре многих других у Европи. “

Госпођа Злата Бојовић слови за једног од најагилнијих чланова САНУ, води борбу за ћирилицу широм Србије, а постављена је и на чело Задужбине Иво Андрић. За стручно вођење кроз изложбу задужена је професорка, докторка Зорица Несторовић. Ђуре Даничић је иначе умро у Заграбу 1882. године, али је његово дело живи и дан данас.

Изложба ће бити отворена у Дому културе Силоси до 5. априла, а њено гостовање у студију, биће прилика да нешто из свог богатог уметничког рада изложи и у нашем студију, као и да покаже у слици и речи, како је пиротски ћилим као један од најзначајнијих елемената културног наслеђа Србије, прати на путовањима од Мексика и Кине, преко Париза, Стразбура, Азурне обале, Темишвара и Минхена, до Београда и планина Србије.

Ђуру Радловића, академског сликара и професора, кроз његов богат рад на мозаицима у многим српским храмовима, у Србији и ван ње, као што је црква Светог Марка у Београду, и многе друге, представиће Наташа Митрић.

Музички гости емисије, Бојан Цветковић, клавир и Лука Игњатовић, саксофон, двојац који стоји иза квартета најновијег таласа српског џеза, као и Ивана Владовић, један од најтраженијих вокала на домаћој сцени.

Уредник емисије Сузана Гвозденовић Пузовић.

Редитељ Драгица Гачић.

Музички уредник Јована Бараћ.