Емисија посвећена 3Д реконструкцијама превасходно античких и средњовековних локалитета везана је за досадашњи рад одређених екипа 3д моделатора. Дигитализоване реконструкције односе се на неколико локалитета у Србији: касноантичку гробницу у Брестовику, манастир Св. архангела крај Призрена, манастир Бањску, Београдску тврђаву из XV века и вршачки средњовековни замак.

У емисији говоре: Татјана Матић, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација; проф. др. Гордана Милошевић са Архитектонског факултета у Београду; професори Драган Булатовић и Ненад Тасић са Филозофског факултета у Београду, Игор Бијелић, мастер инжењер архитектуре.

Уредник емисије: Александар Антић
Редитељ: Бојан Воркапић
Монтажер: Марко Тисовец
Производња: РТС 3 2015.

Још није познато колико је широка примена ове технологије. Код нас и у региону, културна сфера је међу првима препознала могућности АР презентација. Поводом тога у емисији ће се представити Техкултур, пројекат инициран од стране Европске комисије а реализован у продукцији Лајввју студија из Београда посвећен је дигиталном оживљавању античких и византијских локалитета у Србији, Хрватској, Аустрији и Италији. Поред тога, три београдска музеја организовала су поставке у којима је коришћена АР технологија: Историјски музеј Србије са изложбом „Србија 1914"; Музеј југословенске кинотеке у оквиру изложбе „Ослобођење Београда" и прва стална Аугментед ријалити поставка у свету - и даље актуелна у Кући краља Петра на Сењаку.

У емисији говоре: др Душица Бојић, др Милан Дамјановић - Историјски музеј Србије, Радослав Зеленовић - директор Југословенске кинотеке,.проф. др Гордана Милошевић са Архитектонског факултета у Београду; Ненад Тасић са Филозофског факултета у Београду, Јана Родић - Лајвју студио

Да ли ће у већ скорој будућности људски род наставити да влада техничким прогресом или ће напротив, постати његов роб? Која су својства виртуелног света и на који се начин две димензије - ова наша и она виртуелна прожимају, стварајући на тај начин неки трећи свет који поседује својствене особине?

У емисији „учествује" и један виртуелни лик - римски цар Констанције Други (317-361) урађен у Аугментед ријалити технологији.

Саговорници: Татјана Матић, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација; професори Драган Булатовић и Ненад Тасић са Филозофског факултета у Београду; Јана Родић - ЛајВјуСтудио из Београда; Марко Костић, редитељ.

Уредник емисије: Александар Антић
Редитељ: Бојан Воркапић
Монтажери: Тихомир Дукић и Милан Радичевић
Производња: РТС 3 2015.

Због тога смо позвали у госте проф. др Ирини Рељин, помоћника министра за телекомуникације у Министарству за трговину, туризам и телекомуникације, која ће гледаоцима на популаран начин објаснити шта нас чека са новом дигитализацијом у будућности и зашто је важно да Србија пређе на дигитално емитовање својих телевизијских програма. Тако ће се у овој емисији говорити о сегментима дигитализације, продукцији и преносу, о дигиталним платформама, земаљској, сателитској и кабловској, о компресији и квалитету слике, о развоју телевизјског и радијског преноса у будућности.

Емисија се емитује на другом програму РТС-а у понедељак 27. априла од 20:35. 

"Многи баш и не знају па им ми помогнемо објаснима, доста се распитују, доста и продамо, сигурно 10 тјунера продамо сваког дана можда и више", каже продавац из Вршца Емануел Пере.

Очекује се да до јуна цена сет-топ-боксова буде и нижа. Тренутно она зависи од трговинског ланца или града, и за једноставније моделе то је од три хиљаде до 4.500 динара. Због оних који нису сигурни каква опрема им је потребна, ресорно Министарство почело је да издаје одговарајуће ознаке за уређаје који подржавају стандард за који се Србија одлучила. Не тржишту ће таквих уређаја бити довољно.

"Сигурно ће бити довољно опреме. Ми смо у завршној фази набавке бесплатних сет-топ-боксова и очекујем да крајем јануара се појави већа количина тих уређаја на нашем тржишту. Већ сада их има знатно више него што је то било у претходна два, три месеца", каже Татјана Матић државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

Према неким проценама 38 одсто становника Србије прати ТВ програм уз помоћ собне или кровне антене и на њих ће се ова промена и односити. До 17. јуна аналогни ТВ сигнал ће бити гашен по зонама.

Они гледаоци који су имали лошији пријем ТВ сигнал одмах ће уочити разлику јер дигитална слика и тон, знатно су отпорнији на разне сметње. То значи да чак и оштећен DVB-T2 сигнал, одговарајући телевизор може да обради и реконструише. Кад су сметње превелике на екрану уместо снега имамо замрзнуту слику или је уопште нема.

"Ми смо се определили за нешто што се управо сада показује као веома добро и позитивно у нашој мрежи. У Европи су се многе државе определиле и увелико користе DVB-T2 стандард који је тренутно најбољи и најефикаснији стандард и омогућава највећи број различитих програма", рекла је Ирини Рељин помоћник министра у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

Досадашње емитовање подразумевало је да на једном каналу имамо један програм док дигитална телевизија омогућава ефикасније коришћење капацитета канала.

"ЈП Емисиона техника и везе изградиће до датума када потпуно будемо искључили наше аналогне предајнике три различите мреже. Сваки од мултиплекса моћи ће да подржи 14-16 канала, па рачунајте пута три то је заиста велики број канала", каже Ирини Рељин.

Како после бомбардовања Србије аналогни репетитори нису у потпуности обновљени, грађани у неким руралним крајевима земље имају проблема с пријемом ТВ сигнала. Посебан проблем је и то што се сигнал комерцијалних, локалних и националних ТВ станица емитовао са више различитих репетитора.

"Ми већ данас имамо најмање 12-13 технички квалитетних садржаја, то су четири РТС-ова програма, први други, дигитал и HD програм. HD посебно истичем због квалитета слике и тона", рекао је Радша Петровић помоћник директора Јавног предузећа Емисиона техника и везе.

Другим речима, гледаоци који ТВ програм хватају собном или кровном антеном, а имају телевизор који препознаје DVB-T2 сигнал већ сада могу да виде како изгледа телевизија блиске будућности јер се у Србији паралелно емитују аналогни и дигитални ТВ сигнал. Онима који немају одговарајуће телевизоре биће потребни такозвани сет-топ-боксови, уређаји који конвертује дигитални у аналогни сигнал.

Прелазак на дигиталну ТВ је процес у којем се стари аналогни сигнал замењује новим земаљским дигиталним преносом. То омогућава гледаоцима да уживају у својим омиљеним каналима на много квалитетнији начин. Нуди им нове услуге. Земаљски дигитални пренос користи исте фреквенције као аналогни пренос. Али захваљујући компресији дигиталног сигнала, он користи само један мали део опсега фреквенције, па се може емитовати више канала. Други сегмент остаје слободан и може да се користи за друге услуге. На пример за мобилну комуникацију или за пренос изабраног интернет садржаја, као што су вести, електронске услуге и друго, као и за интернет услуге преко ТВ уређаја намењене посебним групацијама - старијим грађанима, особама са инвалидитетом и онима са мањим приходима. 

"Дигитални јаз у региону је присутан и он мора бити превазиђен. Зато размишљамо о другом пројекту или активностима како бисмо повећали изгледе да се становништво у овом региону укључи у овај дигитално спојени свет.", каже Тања Кершеван Смоквина, менаџер SEE Digi.TV пројекта.

SEE Digi.TV пројекат покренут је уз финансијску подршку Европске комисије, као део Транснационалног програма сарадње југоисточне Европе. Циљ пројекта је да помогне хармонизацију преласка на дигиталну телевизију у јужним и источним европским земљама, пружајући им транснационалну платоформу за сталну размену знања, локалног искуства и добре праксе. Кључ успеха SEE Digi.TV пројекта је партнерство регионалних регулаторних власти и других организација које учествују у преласку на дигитални систем емитовања. Партнери који учествују у пројекту SEE Digi.TV, размењују међусобно своја искуства, запажања и коментаре. На тај начин усклађују прелазак на дигиталну телевизију у региону. Захваљујући овој континуираној сарадњи, било је много лакше развити прикладне законске оквире, стратегију преласка, средства комуникације намењена информисању јавности и дефинисање техничких параметара. 

"Једна од земаља је одлучила да усвоји напреднији кодни стандард него што је првобитно планирано. То је вероватно најсликовитији пример практичне примене активности нашег пројекта. Драго нам је што видимо да су многи наши документи и упутства такође примењени у пракси тих земаља.", каже Тања Кершеван Смоквина  и додаје: "Посао није још завршен. Размена информација, искуства и најбоље праксе креће се у оба смера. Убеђени смо да сви можемо да учимо једни од других."

Већина тема посвећена је односу дигитализације и друштва. Реч је о многим од којих ћемо навести поједиина као што су: инфраструктура, монополизација, стратегије, интероперабилност, лиценце, инвестирање у дигитализацију, као и преглед до сад урађеног.

„Дигитална револуција манифестује се у различитим облицима, а прелазак са земаљског на дигитално емитовање само је један од њих. Нови медији утицали су на друштво утицали су на друштво у још већој мери него што је то био случај с електронским медијима пре само неколико деценија. Са новим технологијама у области медија, можемо да остваримо приступ и да користимо било који извор информација по нашем избору, било где, било када и на било који начин.

Олакшавање приступа информацијама и дистрибуција информација води континуираном учењу, али и ствара могућности за ближе друштвено повезивање и ближи однос између оних који пласирају информације и оних који их примају. Традиционални медији за масовну комуникацију, посебно у државама у транзицији, пролазе кроз процес трансформације.

Прелазак на дигитални систем емитовања пружа могућност веће разноврсности услуга укључујући ту интерактивни пренос података, телевизију високе резолуције, програме посебних садржаја и програме који се плаћају појединачно, који су боље прилагођени потребама публике, те електронско пословање.", наводи у предговору Водича Дуња Мијатовић, представница ОЕБС-а за слободу медија.

Треба имати на уму да је овај водич заправо нацрт увек отворен за допуњавање и евентуалну ревизију у складу са долазећим околностима. Искрено се надамо да ће вам овај водич, који можете погледати на следећем линку, бити од користи.

Министарство културе, информисања и информационог друштва је израдило Спецификацију о минималним техничким захтевима које треба да испуне уређаји за пријем дигиталног терестричког телевизијског сигнала, као и Упутство о начину и процедури испитивања уређаја (STB и дигиталних телевизијских пријемника).

Увођење дигиталне телевизије грађанима омогућава бољи квалитет звука и слике, већи избор садржаја, као и већи број програма земаљске телевизије (у односу на аналогну) и то у стандардној (SD) и високој (HD) резолуцији. Увођење дигиталне телевизије омогућава свим корисницима једноставан приступ аудиовизуелним медијским садржајима а посебно имајући у виду потребе старијих особа и особа са инвалидитетом. То значи да ће у аудиовизуелне услуге бити укључени знаковни језик, титловање, аудио опис и једноставно кретање кроз мени. Дигитална телевизија ће такође омогућити додатне апликације као што су превод и титловање садржаја који ће се приказивати истовремено са сликом.

Предности преласка са аналогног на дигитално емитавање канала су такође и могућност портабл и мобилног пријема програма, интерактивност и конвергенција сервиса. Конвергенција сервиса подразумева скуп хетерогених сервиса (видео сервиси, сервиси преноса података, телефонски сервиси) доступних кориснику преко различитих корисничких уређаја који функционишу у различитим окружењима. Битно је напоменути да су кориснику доступне различите врсте сервиса, а да их он види као један.

Држави ће дигитализација омогућити ефикасније и рационалније коришћење радио-фреквенцијског спектра. Ослобођени део спектра ће се користити за нове услуге, промоцију развоја технологије, унапређење конкуренције и више могућности за унапређење стваралаштва и очување културног идентитета.

Дигитална дивиденда представља део спектра који ће бити ослобођен услед бољег искоришћења радио-фрекевенцијског спектра приликом емитовања телевизијског сигнала у дигиталном облику. Ефикасном и рационалном расподелом опсега дигиталне дивиденде стварају се предуслови за бржи привредни раст. На тај начин се подстиче отварање нових радних места и поставља основа равномерног и одрживог регионалног развоја, будући да услуге мобилних широкопојасних комуникација омогућавају људима који живе у мање развијеним регионима, а који нису довољно покривени услугама, да се повежу са развијенијим регионима и искористе предности широкопојасног приступа.

Увођењем дигиталне телевизије, као и кроз дигиталну дивиденду, у будућности ће моћи да се обезбеде нове услуге:

1) Комуникационе услуге:
- бежичне широкопојасне услуге;
- пренос мултимедијалних и видео апликација до покретних, мобилних и фиксних монитора;
- услуге јавне сигурности, као што су бежичне услуге у случају опасности.

2) Информационе услуге:
- богатији програмски садржаји из специјализованих области (политика, историја, дечији програм, спорт);
- побољшани електронски водич кроз програме, много бржи и интерактивнији од обичног телетекста, који ће представљати основни алат грађанима за навигацију кроз целокупну понуду услуга;

3) Интерактивне услуге
Интерактивна телевизија представља двосмеран ток информација, која омогућава комуникацију гледаоца и емитера, као и скуп следећих дигиталних услуга:
електронска трговина;
електронско банкарство;
интерактивне игре и квизови;
информације на захтев;
видео на захтев;
интернет сервис, читање и слање електронске поште;
клађење;
гласање.

Република Србија је изабрала најсевременији стандард за дигитално земаљско емитовање телевизијских сигнала - DVB-T2 и стандард за видео компресију - MPEG-4 верзија 10 (H.264 AVC). DVB-T2 стандард, у односу на стандарде претходне генерације, нуди добру заштиту сигнала, боље услове преноса, као и мању осетљивост на сметње. Грађани који ТВ програм примају земаљским путем (користе антене), морају да имају или нови телевизор, који подржава стандарде које је Србија изабрала (DVB-T2/MPEG-4), или специјалан уређај сет-топ-бокс (STB), који ће дигитални сигнал одабраног стандарда претворити у облик који је погодан за емитовање на свим типовима старих телевизора, било да су аналогни или дигитални. Ови ће се уређаји појавити у време пробног емитовања и у нашим продавницама.

У наставку реализације пројекта дигитализације Министарство је израдило Спецификацију о минималним техничким захтевима које треба да испуне уређаји за пријем терестричког (земаљског) дигиталног телевизијског сигнала, као и Упутство о начину на који се спроводи тестирање тих уређаја. Ова препорука је необавезујућа али садржи минимале захтеве које мора да испуни сваки уређај да би био подобан за пријем изабраног стандарда. Примена ових препорука је добровољна а заинтересована лица која дистрибуирају овакве уређаје могу склопити уговоре са министарством на основу којих ће прихватити ове препоруке и начин тестирања а министарство ће са своје стране указати на то који дистрибутери пуштају у промет уређаје подобне за пријем сигнала, све у циљу заштите потрошача. О овој фази у реализацији пројекта јавност ће бити благовремено обавештена. У том циљу ће министарство одржати састанке са свим заинтересованим странама (дистрибутерима, удружењима за заштиту потрошача и сл.).

Спецификација минималних техничких захтева уређаја за пријем дигиталног терестричког телевизијског сигнала у Републици Србији

Упутство о начину и процедури испитивања уређаја у циљу процене испуњености услова за пријем дигиталног терестричког телевизијског сигнала у Републици Србији

Координатор продаје "Техноманије" Жељко Миловановић истиче да су дистрибутери добили веома мало званичних информација, па свако објашњавање купцима спада у индивидуални рад запослених.

"Ми се сами потрудимо да дођемо до неких обавештења и те информације пласирамо потрошачима", каже Миловановић.

И они ретки телевизијски апарати на нашем тржишту којима у декларацији стоји да подржавају DVB-T2 сигнал биће тестирани тек када почне пробно емитовање дигиталне мреже, што би требало да се деси крајем јануара.

До тада, потрошачи остају ускраћени за поуздану информацију.

Председник Националне организације потрошача Горан Паповић објашњава да ће они телевизијски пријемници који не могу да приме дигитални сигнал бити неупотребљиви, односно да ће морати да сигнал примају преко рисивера.

"Трговци који не информишу потрошаче на прави начин имају непоштену трговачку праксу према потрошачу. Према томе, дужни су да назад приме тај телевизор и врате му новац за купљену робу", напомиње Паповић.

Оштећени купци имају права да се жале у року од шест месеци од куповине производа, а онима који су погодили остаје да уживају у дигиталној телевизији, која, уз далеко квалитетнију слику, омогућава избор титлова, али и различите услуге људима са оштећеним слухом или видом.

Детаље ће продавци сазнати 18. јануара, после чега ће и телевизијски апарати добити одговарајуће ознаке.

Ирина Рељин из Министарства културе и информисања и информационог друштва наводи да ће до краја месеца све бити припремљено и да ће се почети са обавештавањем.

"Не могу тачно да кажем рок, али ће бити довољно брзо да би наши гледаоци могли на време да буду обавештени", каже Рељинова.

Такве налепнице биће на сваком ТВ пријемнику у продаји с обавештењем о томе које сигнале препознаје и хоће ли на њему моћи да се гледа нова дигитална телевизија.

Примера ради, оне су законом прописане у Италији, која прелазак на дигитални сигнал завршава у јуну ове године.

У овом водичу за повезивање је приказано повезивање ТВ пријемника, дигиталног пријемника (Set Top Box-a) и DVD уређаја преко HDMI кабла. Водич се односи на повезивање ТВ пријемника новије генерације који немају интегрисан DVB-T2 тјунер.

У овом водичу за повезивање је приказано повезивање ТВ пријемника, дигиталног пријемника (Set Top Box-a) и DVD уређаја преко SCART кабла. Водич се односи на повезивање ТВ пријемника старије генерације који немају интегрисан DVB-T2 тјунер и HDMI портове.

У овом водичу за повезивање је приказано повезивање ТВ пријемника, дигиталног пријемника (Set Top Box-a) преко CINCH кабла користећи РФ модулатор. Водич се односи на повезивање ТВ пријемника старије генерације који немају интегрисан DVB-T2 тјунер и HDMI и SCART портове.

Овде можете преузети презентацију креирану у Power Point-u (аутор Стефан Симић) у којој су приказане разлике између формата слике 16:9 и 4:3.