Норвешка ће бити прва земља која ће у потпуности дигитализовати радио, навели су норвешки медији. Норвешко Министарство културе саопштило је прошле недеље да ће

процес искључивања система ФМ почети 11. јануара 2017. године.

Дигитални радио у Норвешкој постоји од 1995. године, сада постоје 22 дигиталне радио станице и пет са системом ФМ. Систем дигиталног радија сличан је дигиталном систему за телевизију и може да прими још 20 радио станица.

Министарство је навело да је дигитиални радио осам пута јефтинији од досадашњег ФМ система.

Са 210 предајника могуће је дигитализовати радио. У Радио Београду упозоравају да су у Европи далеко одмакли са диогитализацијом. 

Зорана Бојичић, технички директор "Радио Београда" изразила је неопходност улагања у радијску мрежу а да је на РТС-у да одлучи да ли да се улаже само у аналогне FM или ће се инвестирати средства и у DAB стандард. 

"Чипови за пријем дигиталног сигнала већ се налазе у мобилним телефонима, "паметним" телефонима. У Србији имамо преко два милиона корисника са тим уређајима. То су наши потенцијални слушаоци који би пратили дигитални радио без икаквог додатног улагања. Ако се већ улажу средства у мреже, мислим да за DAB не треба више чекати", додала је Зорана Бојичић.

У министарству трговине и телекомуникација сматрају да треба сачекати са дигитализацијом радија док се не развију савременији стандарди. Онај који се сада највише примењује је стар више од 20 година. Очекује се да нови стандард пружи више услуга па и видео на захтев.

"Реално је да очекујемо да ће се уводити нови стандард јер већ пет, шест година неки од института па и сам ЕБУ је радио експеримент са хибридним радијом где се могао видети неки скромни видео", истакла је Ирини Рељин из Министарства трговине и телекомуникација.

У истраживања везана за пренос видео материјала радијским сигналима инвестирају и велике ауто-куће.

Аналогни сигнал се неће гасити као код телевизије, тако да то неће бити проблем за слушаоце. Међутим, слушаоци желе повећање покривености добрим сигналом и то је један од аргумената оних који се залажу да се не одлаже дигитализација радија. 

Ово пуштање у рад нових предајника не проширује само доступност DAB сигнала у новим подручјима, већ такође поправља пријем програма за постојеће слушаоце у одређеним подручјима.

Нови предајници ће омогућити да 50 000 домаћинстава буду у подручју националне покривености BBC-ија и побољшају пријем сигнала дигиталног радија за додатних 520 000 домаћинстава.

Опширније...

У првој фази транзиције, инфраструктура за земаљско дигитално радио-емитовање биће инсталирана 2015, чиме ће регионална национална мрежа DR радија прећи на DAB+ стандард. Друга фаза почеће 2018, преласком руралних DAB радио станица на DAB + стандард.

Очекује се да ће влада ове земље 2019. године разматрати искључивање сигнала FM радија, а након завршетка инсталирања DAB + опреме, односно када слушање дигиталног радија пређе половину укупних сати слушања овог медија.

„MCOT тренутно управља 62 локације за FM и АМ радио-емитовање и спреман је да спроведе тестове на својим радиодифузним предајницима у кључним покрајинама", рекао је Таначаи Вонгтхонгсри, извршни потпредседник MCOT-а.

Да би се обезбедио довољан VHF опсег за дигитални радио, Нате Суконрат, председник Комитета за радио-дифузију, рекао је да ће прелазак на дигитално радио-емитовање бити обављено истовремено са искључивањем аналогног ТВ сигнала.

Током транзиције, државна телевизија која користи VHF опсег за аналогно земаљско емитовање ТВ програма мораће се одрећи ове фреквенције у циљу потпуног преласка на дигитално емитовање, рекао је Суконрат.

За искључивање аналогног ТВ сигнала биће потребно и више од три године, међутим, према најавама - деби тајландског дигиталног радија очекује се 2015. године.

Закључно са крајем месеца марта, прва три месеца удео оних који слушају дигитални радио је порастао са 49,6 одсто на 52,5 одсто.

Износимо кључне статистике: 378 милиона сати дигиталног радија се слушало преко DAB, дигиталне ТВ, интернета и мобилних телефона. Испред свих осталих, Radio 2, иначе највећа радио станица у Уједињеном Краљевству, оправдала је још једном свој статус будући да је прва на листи најслушанијих дигиталних радио станица.

Пријем програма ове радио станице ишао је преко нове платформе (54 милиона сати).

Ипак, онлајн пријем и слушање преко апликација су неприкосновени.

Овај тренд је повећао са 10 милиона на 62 милиона сати што достиже недељно преко 15 одсто укупног пријема.

Ово повећање значи да платформе које се налазе на интернету су по први пут претекле дигитално ТВ слушање, што износи 55 милиона сати.

Циљна група Radio Juniorа су деца од 12 година и млађи. На овој станици се могу слушати бајке и авантуристичке приче. Она такође емитује песме и вежбе за наставу предмета попут чешке граматике.

Czech Radio Jazz, који је до сада био познат као Eurojazz, емитује различите типове џез музике, док је Czech Radio Plus намењен за информативни програм.

"Чешки радио је спреман за дигитално емитовање и у техничком погледу и програмски", рекао је Петер Духан, генерални директор Чешког радија.

Он је додао да будући развој захтева сарадњу свих заинтересованих страна: државе, емитера, мрежних оператера, произвођача и дистрибутера пријемника. Чешки радио предлаже да се оснује национално тело које би координирало транзицијом - Национална асоцијација за дигитални аудио емитовање.

Понуда ових уређаја константно се повећава. DAB + апарати су сада доступни у свим продајним сегментима. Такође, DAB+ може се слушати и док је слушалац у покрету .Наиме, сваким даном све је више произвођача аутомобила који нуде дигитални радио као додатну опцију. Поред тога, постојећи FM радио пријемници могу се надоградити тако да имају могућност пријема дигиталног радија коришћењем DAB + адаптера.

Савет EBU предвиђа и адекватно планирање како би се обезбедила што квалитетнија имплементација DAB за све радио-службе. Разматрања укључују будућу експанзију, расположиви спектар, као и исплативост различитих стандарда. Стога, природно је очекивати да препорука фаворизује DAB + због свог напреднијег кодирања. У случају да цео процес крене нежељеним током, постоји и алтернатива будући да је техничка комисија већ одобрила систем дигиталног радија Mondiale као алтернативу.

Бенефити дигиталног радија огледају се и у пропратним функцијама као што су: пропратни текст, слике, програмски водичи, многе хибридне услуге.

У препоруци R138 закључује се да ће договорени датуми искључивања аналогног радија вероватно убрзати примену дигиталног радија широм Европе.

Разлог оваквом продору јесте благовремено постављена стратегија везана за прелазак на DAB као и имплементација те стратегије. Влада Велике Британије се обавезала да ће током текуће године објавити одлуку о преласку на дигитални радио.

Да Велика Британија не остане као једини пример треба напоменути да се снажан раст продаје бележи и у другим државама. Конкретно, продаја у Немачкој је порасла са усвајањем DAB + стандарда у августу 2011. Норвешка и Данска имају постављене прецизне датуме везане за дигиталну радиодифузију у 2017. и 2019. Док су прошле године Аустралија и Швајцарска забележиле продају од чак милион уређаја за слушање дигиталног радија.

Више од два милиона људи старијих од 13 година слушају радио преко свог смарт телефона, а скоро четири милиона преко десктоп рачунара или лаптопа. Очекује се да ће више људи слушати радио дигитално у наредним годинама, не само путем рачунара, лаптопова, смарт телефона или таблета, већ и у колима. Јавне и комерцијалне радио-станице планирају да пређу на дигитално емитовање наредне године коришћењем DAB + стандарда.

Алотмент подразумева упис у План радио канала на коме ће се емитовати сигнал у одређеној географској области под одређеним условима. У Плану GE06 сви T-DAB алотменти Србије уписани су са референтном планском конфигурацијом четири - RPC4 и припадајућом референтном мрежом пет - RN5.

Два основна услова која морају да се испуне да би се одређени предајник пустио у рад на основу фреквенцијске расподеле у оквиру Плана GE06 су да прецизирани алотмент унутар кога фреквенцијска додела треба да ради мора бити уписан у у предвиђени План и да одговарајућа фреквенцијска додела мора бити уписана у ITU Master International Frequency Register (MIFR).

Поред тога важно је установити и географско-фреквенцијске односе међу алотментима у циљу адекватне попуне одређеног ареала. Односно, уписом алотмента у GE06 План Администрација је стекла право да упише у MIFR, а самим тим и да пусти у рад скуп предајника унутар алотмента чија одлазећа интерференција није већа од одлазеће интерференције коју производи сам алотмент, односно његова референтна мрежа.
Да би се проверио однос нивоа одлазеће интерференције фреквенцијских додела и RN мреже алотмента потребно је дефинисати тачке у којима се пореди ниво поља фреквенцијских додела RN мреже и ниво поља RN мреже у датим тачкама.

Осврт на недостатке

Равномерна и квалитетна покривеност свих региона државе јесте изазов пред вратима. У том смислу захтев да се испројектује T-DAB SFN који не би правио веће ометајуће поље од већ искоординираног нивоа који потиче од RN мреже алотмента, задаје значајна ограничења.

Да би било јасније ауторка рада се позива на два конкретна примера са локација Дели Јован и Тупижница. У алотменту 11Б, наведене локације могу се користити без координације са суседним администрацијама искључиво са параметрима који су недовољни за покривање становништва у источној Србији квалитетним сигналом. Овакав проблем ће се природно појавити на свим емисионим локацијама са високим котама и антенским системима који су, због захтеване сервисне зоне, усмерени ка границама суседних држава.

У алотменту СО-СУ-КИ-ЦОТ-ВЕН 12Д, у коме се због повољне топологије терена очекује најбоља могућа ситуација у смислу параметара рада, главне предајничке локације могу се користити, али са релативно малим израченим снагама.

Основна претпоставка приликом пројектовања мреже је ефикасно и рационално коришћење постојеће емисионе инфраструктуре, односно коришћење постојећих објеката, посебно зиданих и опремљених са енергетским прикључцима већег капацитета (трафо-станицама и агрегатима). Поводом тога, у оквиру пројекта преласка са аналогног на дигитално емитовање радио и телевизијског програма у Републици Србији планирана је реконструкција основних емисионих објеката. Реконструисани емисиони објекти требало би да раде у пуној снази, не само у смислу емитовања дигиталног телевизијског сигнала, већ и радијског.

Уколико се главне предајничке локације не користе адекватно, квалитетан сервис се једино може постићи повећањем броја предајника, односно пројектовањем густе мреже малих снага зрачења. У том смислу боље је решење испројектовати мрежу према расположивим
предајничким локацијама и реалним потребама (захтеваној сервисној зони), и такве фреквенцијске доделе искоординирати са администрацијама суседних земаља.

DAB радио-уређаји још увек су најпопуларнији уређаји који се користе за слушање дигиталног радија, односно путем њих се слуша 65,2 одсто програма дигиталног радија. Онлајн слушање радио програма бележи раст од 7,7 одсто на годишњем нивоу. Коначна слика изгледа овако: 209 милиона сати дигиталног програма слуша се преко DAB уређаја, а 43 милиона сати резервисано је за уживање у радио-програму путем интернета.

Ова услуга која ће се у почетку фокусираti на француске кориснике обезбедиће девет нових дигиталних Pay-radio радио програма, као и додатних 43 нових музичких програма који ће тематски обухватати широк спектар музичких жанрова. Поред тога, предвиђено је емитовање још седам станица укључујући и програм Euronews радио сервиса.

Део споразума предвиђа да ће национална DAB фреквенција коју користи радио јавног сервиса Данске 2013. бити замењен за две DAB регионалне фреквенције. Ове промене ће омогућити да девет регионалних станица пређу на нови стандард. Обезбеђено је 1,5 милиона евра за кампању информисања јавности о дигиталном радију.

„Свет је дигиталан и због тога је то природан наставак ранијих напора и политичких одлука у тој области које ће убрзати дигитализацију радија управо онако како смо учинили са телевизијом пре неколико година. Одређивањем датума за прелазак на дигитално радио-емитовање, шаљемо јасан сигнал и индустрији и данским слушаоцима радија о томе куда идемо", рекао је дански министар за културу Уфе Елбек.

Евро-чип (Euro-Chip) је постојећи скуп минималних карактеристика и функција, првобитно креираних од WorldDMB, EBU и EICTA, за све нове дигиталне радио-пријемнике. Овај чип је већ у производњи и обезбеђује интероперабилност свих нових дигиталних радио-пријемника у европским земљама у којима емитери користе DAB, DAB + или DMB, и/или аналогни АМ и ФМ радио.

Иницијатива је најављена на конференцији за новинаре на којој су присуствовали генерални директор Дојчланд радија (Deutschlandradio) Вили Стеул и директор Би-Би-Сија за аудио и музику, Тим Дејви.

"Дигитални радио широм Европе погођен је неизвесношћу. Прво морамо обезбедити оно што је сигурно када је реч о будућности дигиталног хибридног радија и заједничким снагама промовисати заједничке визије широм Европе", рекао је господин Дејви.

Господин Стеул је додао да је дигитална радио-технологија створена у Европи и да емитери у Европи морају да покажу да су способни да раде заједно како би се осигурала будућност радија.

"То је од пресудне важности за емитере, произвођаче и јавност. Морамо осигурати да потрошачи у Европи могу у наредном периоду да купе пријемнике који ће им обезбедити пријем радио услуга широм Европе", рекла је госпођа Ниберг Франкенхаусер.

Поводом овог пројекта начињен је и посебан извештај намењен Министарству културе који садржи неколико предлога за обезбеђивање финансијских средстава као што је замена радио и ТВ претплате посебним порезом. О томе ће свакако одлучивати парламент Шведске који има на располагању следећу годину за разматрање оптималног решења. Предвиђено је да првог јануара 2014. ступе на снагу све дозволе за емитовање и тиме ће се кренути у реализацију радијске дигитализације у овој скандинавској земљи. Предлог иде и корак даље у процени дефинисања датума коначног искључивања мреже FM предајника где се објективни временски оквир смешта пред крај 2016, када би требало успоставити потпуну дигитализацију најстаријег електронског медија.

Лиценце које су први пут издате 2010. године и чија је важност продужена 2011, поново су продужене, саопштило је тело задужено за комерцијални радио. Лиценце ће омогућити додатно тестирање покривености као и модел који ће кориситити током имплементације DAB+ стандарда у друге регионе.

Претходно тестирање је пружило корисне информације, нарочито када је реч о изналажењу баланса између робустности сигнала и побољшаног капацитета, које ће како се каже, омогућити комерцијалним станицама да деле мултиплекс са јавним емитерима. То треба да омогући исплативији и ефикаснији почетак рада у другим регионима Аустралије.

Предности које пружа нова технологија су главни разлог раста популарности дигиталног радија. Слушаоци дигиталног радија могу да уживају у већој понуди радио станица, кристално јасном звуку, пријему без сметњи, уређајима који су лаки за руковање, као и атрактивним додатним сервисима (текст и графика) који ће ускоро бити доступни.

У зависности од језика региона, слушаоци дигиталног радија у Швајцарској могу да бирају између 13 и 31 радио станице. Понуда се стално проширује са новим радио станицама. 

На швајцарском тржишту, тренутно има око 50 произвођача који нуде преко 200 различитих модела у свакој ценовној категорији. На дужи рок DAB + ће заменити FM радио. Од ове транзиције корист ће подједнако имати и емитери и њихови слушаоци.