Мерења и изласци екипа на терен на позив грађана показују да су се проблеми са дигиталним сигналом најчешће јављали због антена, каблова, прикључака, а много ређе и због самих телевизора или сет-топ-боксова, додао је он.

Навео је да је у плану за 2016. ширење мреже земаљских предајника, поправљање инфраструктуре ФМ радија како би се побољшао квалитет радијског програма и нови сервиси за ТВ и мобилне оператере, као и наставак снабдевања емисионих станица агрегатима за случај нестанка струје.

"Један број емисионих станица у нашој мрежи никада није имао резервно напајање електричном енергијом, па је, у случају нестанка струје, долазило до потпуног прекида емитовања ТВ програма. Током ове године обезбедили смо агрегате за резервно напајање једног броја најзначајнијих емисионих станица, а у 2106. години ћемо обезбедити агрегате и упсеве (УПС уређаје за непрекидно напајање) за још седам емисионих станица", рекао је в.д. директора Емисионе технике.

Продају дела спектра који се ослободио дигитализацијом, такозване дигиталне дивиденде, по цени од 105 милиона евра, као и претходно део спектра на 1.800 мегахерца по цени од 21 милон евра почетком године, оценио је као успех.

"Ако се узме у обзир да је дигитализација у Србији укупно коштала око 40 милиона евра, од којих је 10 милиона евра донација Европске уније, Србија је од дигитализације зарадила 126 милиона евра, а чиста добит је нешто мања од 100 милиона евра. Мало ко је у Србији веровао да ће се дигитализацијом ослобођене фреквенције, тзв. дигитална дивиденда, продати тако брзо и толико добро", рекао је Гогић.

Навео је да су у 2015. обновљене зграде и антенски стубови на 163 емисионе станице, 50 емисионих станица из сопствених средстава Емисионе технике и веза, 88 средствима ЕБРД, док је Министарство трговине, туризма и телекомуникација реконструисало 25 капиталних емисионих станица.

"Заборавља се да је у НАТО бомбардовању 1999. године емисионој инфраструктури Србије нанета штета процењена на 420 милиона долара. Стога је реконструкција и обнова поменуте 163 емисионе станице огромног значаја, јер наша емисиона техника тек сада, толико година након бомбардовања, добија квалитетне зграде, објекте и антенске стубове", навео је он.

Додао је да се у јануару планира почетак радова на изградњи нових емисионих станица у Сомбору и Киикинди, чији завршетак је планиран до априла 2016. године.

Од јуна су, како је рекао, на више од 14 локација изграђене и пуштене у рад нове емисионе станице, док је у плану и даље ширење, конкретно у општини Вршац, Белој Цркви, Беочину, Лединцима, Буковцу и другим местима.

"Пре 20-ак дана обновили смо и пустили у рад емисиону станицу Сремски Карловци, а пре десетак дана пустили смо у рад Голију, на којој смо, у најкраћем року, изградили из темеља нову емисиону инфраструктуру. Захваљујући њој више од 30.000 грађана је добило квалитетан дигитални ТВ сигнал", навео је он, додајући да су тиме покривена и нека подручја која никад нису имала дигиталну тв.

Према речима в.д. директора Емисионе технике и веза, у Србији је у дигитализацији уграђена модернија дигитална технологија него у већини европских земаља, а циљ је да се и сигналом покрију и преосталих два одсто становништва.

5.1 звук на HD програму РТС-а је у експерименталној фази. По многим проценама, једино што је недостајало HD-у да би утисак праћења дигиталне телевизије био потпун јесте управо 5.1 звук. Први пут овај звучни угођај произвели смо за потребе UEFA Лиге шампиона 2010. године. У сарадњи са ЈП ЕТВ, оператером дигиталног земаљског емитовања, пронашли смо решење да уз HD видео, гледаоцима омогућимо и 5.1 звук за који је потребан "LED", "LCD" или плазма телевизор, односно ТВ пријемник који подржава DVB-T2 сигнал и долби дигитал или долби дигитал плус звук. Након тога, повратак старој телевизији, како кажу љубитељи спорта и музике, биће изузетно тежак. Гледаоци РТС HD програма биће правовремено обавештавани о распореду преноса који ће бити емитовани у технологији са 5.1 звуком.

Грађани од оператера могу да добију одговоре на сва питања везана за сам процес преласка на дигитално емитовање као и помоћ уколико имају проблема са пријемом дигиталног телевизијског сигнала, али и да се информишу о томе шта им је потребно од опреме да би могли да приме дигитални сигнал.

Пројекат кол-центра је реализовало Министарство за телекомуникације у сарадњи са Поштом Србије.

У подне 7. јуна у Србији је у историју отишло аналогно емитовање телевизијског сигнала. Тада су на Копаонику укључени преостали предајници и процес дигитализације у Србији је тиме завршен.

"Процес дигитализације бих поделио на два дела, пре и после 7. јуна. Пре 7. јуна постојале су значајне активности и напори да се у задатим роковима обави тај процес који је морамо признати каснио", рекао је Слађан Станковић.

Он је додао да је после 7. јуна када је процес аналогног емитовања дефинитивно отишао у историју требало тај прелазак учинити што безболнијим, јер многи гледаоци и поред претходног информисања и апеловања нису набавили сет-топ-боксове и онда је као и у свим осталим земљама у том тренутку гашења био тзв. шпиц у реакцији гледалаца, шта да раде које сет-топ-боксове да купе итд.

"Ми смо били спремни на ту реакцију, постојала су искуства других земаља након преласка на дигитално емитовање. Влада је са своје стране оформила кол-центар, ми смо са своје стране дали стручна лица, инжењере који су одговарали на питања и могу са задовољством да констатујем да смо тај период успешно пребродили", каже Слађан Станковић.

Он је нагласио да су главни проблеми били у неадекватној пријемној инсталацији, лошим антенама, лошим кабловима, антенама са појачивачима, собним антена, неусмереним антена или лошим позицијама антена. У 99 одсто случајева проблем је био у пријемном делу код самог гледаоца.

"Неке станице, не знам да ли са намером или су просто заборавиле да угасе предајнике и даље емитују аналогно. Ми смо идентификовали те појаве које смо пријавили РАТЕЛ-у. РАТЕЛ и Министарство које је надлежно да пише прекршајне пријаве упозорава емитере за активности које више нису дозвољене и предузимају мере из своје надлежности", рекао је Слађан Станковић.

Он је додао да је та појава данас добрим делом потиснута, можда се ради о неким инцидентим ситуацијама, али у сваком случају то није масовна појава.

"Оно што ми као Емисиона техника можемо да нагласимо да се са наших емисионих локација то дефинитивно не дешава", каже Слађан Станковић.

Он је додао да до сада кабловски оператери нису имали озбиљну конкуренцију у земаљској платформи. У аналогном емитовању је постојало пет до шест канала максимум. Сада ми можемо да понудимо минимум 15 програма. Гледаоци могу да примају врло квалитетне сигнале минимум 15 програма, а неко ко може да прима сигнале са више предајника и више од 30 програма.

Слађан Станковић је рекао да још увек ради кол-центар позивом на број 18911 који је Влада оформила, а који ради до краја октобра. Постоји и могућност пријаве квара на број телефона ЈП Емисиона техника и везе 011/254-43-58 или мејлом на kvar@etv.rs.

„Процес дигитализације је завршен 7. јуна и ми смо се определили да заједно са колегама са Радио Београда наставимо информисање гледалаца о овом процесу, заправо о ономе шта им је потребно уколико нису спремно дочекали дигитализацију", рекла је Татјана Ћитић.

Она је додала да је кампања која је трајала од 1. септембра до 7. јуна била довољно дуга и довољно интензивна, посебно за слушаоце радијских програма тако да је свако ко је обратио пажњу на ову тему могао да чује шта му је потребно.

„Ми смо обавили два истраживања, једно у новембру, једно у априлу месецу управо да бисмо имали неки пресек да видимо колико су гледаоци телевизијског програма РТС-а информисани о овој теми", каже Татјана Ћитић и додаје да је драстична разлика од новембра до априла месеца, односно око 94 одсто гледалаца је у априли месецу имало комплетну информацију и знало је шта их чека.

Татјана Ћитић је рекла да има и оних који су се у међувремену определили за пријем бесплатног дигиталног сигнала, а који хоће да откажу услуге код својих кабл и IPTV оператора јер сматрају да је за кућни буџет много боље да добију бесплатан земаљски сигнал и да само посредством спољне или собне антене приме један пакет програма.

„Када су схватили да је реч о бесплатном пакету програма гледаоцима су биле потребне информације и почели су да нас зову, заправо звали су нас и раније, али у последње време наш телефон 655-16-80 је усијан", рекла је Татјана Ћитић.

Она је нагласила да су током кампање путем програма за дијаспору обавештавани управо они који овде имају викендице или имају рођаке и који су вољни да помогну да купе декодер у иностранству. Они су информисани и упозоравани да воде рачуна да не може сваки сет-топ-бокс да се користи у Србији, тако да није било негативних реакција.

„Оно што је на тржишту у Србији то је примењиво и има ознаку дигитал ТВ. Такви СТБ уређаји су и даље на рафовима. Цене су од 3.000 до 3.900 динара. Ко има проблема са пријемом сигнала на првом месту треба да проверима да ли је добро окренута антена", каже Татјана Ћитић.

„РТС дигитал који је био стратешки назив за целодневни специјализовани програм културе и уметности је по преласку на дигиталнио емитовање програма морао да промени свој назив јер није више једини дигитални. Уместо РТС дигитал сада је то РТС 3.", рекла је Татјана Ћитић.

Она је додала да гледаоци сада имају могућност да поред програма РТС1 и РТС2 у пакету прате и програм РТС3. Овај програм је до средине јуна био искључиво дигитално емитован у пакетима кабловских и IPTV оператора. Раније је био и у Иницијалној мрежи, али никада аналогно није емитован у Србији.

Радио Београд у својим емисијама посредује између гледалаца и Радио-телевизије Србије. Реч је о оним гледаоцима који можда још нису набавили потребну опрему да би пратили телевизијски програм, јер је аналогни телевизијски сигнал угашен 7. јуна.

"Ми имамо информацију да око 300.000 домаћинстава нема могућност да прате телевизијски програме, што није мало. На срећу имамо радијски програм тако да можемо на неки начин да дођемо до наших потенцијалних гледалаца", рекла је Милена Вучетић.

Она је изјавила да је потребно да грађани који немају могућност да приме сигнал путем кабловских или IPTV оператера од опреме имају кровну или собну антену, а затим уколико су у могућности и нови телевизор који има могућност да прими овако модулисан сигнал.

Милена Вучетић је нагласила да су телевизори који имају DVB-T2 тјунер још увек скупљи. И додала да грађани када купују нови телевизор морају да буду опрезни и да се добро распитају и да добро погледају карактеристике пријемника које купују.

"Ово је скупље и квалитетније и боље решење, међутим постоји јефтиније решење, а то је да се купи сет-топ-бокс уређај који може да прими дигитални сигнал и да га претвори у аналогни и на тај начин прате на постојећем телевизору", рекла је Милена Вучетић.

Она је истакла да антенски прикључак иде искључиво у сет-топ-бокс, а не у телевизор.

"Сет-топ-бокс уређаји се купују или су бесплатно додељени у акцији коју је спровело Министарство трговине, туризма и телекомуникација, а која је завршена. Они који нису успели да добију бесплатан уређај потребно је да га купе", каже Милена Вучетић.

Она је нагласила да приликом куповине треба обратити пажњу на "зелену налепницу" тзв. жиг гаранције са ознаком "дигитал ТВ" коју је издало Министарство трговине, туризма и телекомуникација, а која гарантује да сви ти уређаји могу да приме ову врсту сигнала који се код нас емитује.

Она је додала да су путем аналогне мреже грађани могли да примају јако мали број канала путем предајника и репетитора у зависности од тога у ком се делу Србије налазе. На једном каналу је био један телевизијски програм, а сада дигитализацијом на једном таквом каналу тзв. мултиплексу грађани могу да приме 10 до 16 програма, а сигнал је квалитетнији и отпорнији на сметње.

Очекујемо да ће информација о пријему дигиталног сигнала у наредне три недеље стићи до свих оних којима је још увек потребна. Слушаоце Првог програма Радио Београда ћемо о овоме опширније информисати кроз емисије Ухвати дан и Таласање, а почело је емитовање и спота са основним информацијама.

О дигитализацији ћемо, и по завршетку кампање коју је водило Министарство трговине, туризма и телекомуникација, у наредном периоду разговарати и кроз директне контакте са гледаоцима посредством наших дописника и радијских и телевизијских емисија које гостују широм Србије, посебно Жикине шаренице и Каравана Радио Београда.

Подсећамо да је на тржишту доступан велики избор сет-топ-бокс уређаја и да је важно знати која је врста уређаја потребна зависно од ТВ пријемника који се поседује.
Једино набавком СТБ уређаја или ТВ пријемника са ознаком Дигитал ТВ гледаоци ће и у будуће имати могућност да уживају у омиљеним домаћим серијама, ауторским емисијама и највећим спортским и музичким манифестацијама на РТС-у, као и да се благовремено информишу кроз наше дневне информативне емисије.Такође, напомињемо и да је поред РТС1 и РТС2 доступан и РТС 3 програм културе и уметности, који није био емитован системом аналогних предајника.

Као и пре коначног гашења аналогног сигнала можете нам се јавити за стручни савет на број телефона 011/655-16-80.

Опширније...

Опширније...

Татјана Ћитић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекла да после скоро седам година постојања, РТС Дигитал мења име, као и да ће овај програм са новим визуелним идентитетом донети нове и неочекиване садржаје.

Опширније...

Опширније...

На прагу преласка са аналогног на дигитални систем емитовања, од самог почетка емитовања 2008. године, овај програм се развио у канал препознатљивог идентитета, као јединствени ТВ канал културе и уметности.

Осим значајне програмске мисије у приближавању културно-уметничких садржаја домаће и стране производње врхунског квалитета најширој публици, овај програм током протеклих шест и по година емитовања има значајну техничко-технолошку мисију у транзицији на дигиталну технологију и стандарде у производњи и емитовању програма које доноси ново доба телевизије.

Ово је први домаћи програм који се од првог дана емитује у формату слике 16:9.

У складу са јасним циљевима и уредничком концепцијом исказаном у реализованом емитовању током претходних година, РТС ће на свом целодневном специјализованом програму културе и уметности - РТС 3, наставити да емитује програм који је намењен захтевним гледаоцима и придобијању њиховог поверења, како у погледу квалитета слике и звука тако и квалитета емитованих емисија и других садржаја.

У будуће РТС 3 ће истовремено настојати не само да одржи постигнути ниво квалитета него и да допре до гледалаца повећаним бројем емисија произведених у ХД технологији и још пробранијим програмским садржајима: музичким, културно-уметничким, документарним, дечјим... поштујући постављене и успостављајући нове стандарде квалитета.

СТРУКТУРА РТС 3 ПО ПРОГРАМСКИМ БЛОКОВИМА ЕМИТОВАЊА

Специјализовани програм културе и уметности се емитује 24 сата дневно, од чега осам сати премијерно и два пута репризно:
Премијерни блок - 16,00 до 00,00
прва реприза - 00,00 до 08,00 (наредног дана) и
друга реприза - 08,00 до 16,00.

ТИП ПРОГРАМА

РТС 3 је специјализовани програм културе и уметности. Будући да је некомерцијални програм у програмској шеми нема рекламних блокова нити било које друге програмске могућности за остваривање профита.

ПРОФИЛ ПРОГРАМА И ПРОГРАМСКЕ ПРОПОРЦИЈЕ

РТС 3, као канал културе и уметности, у својој програмској понуди и даље ће имати висококвалитетна програмска остварења која прате европске токове и истовремено негују национални идентитет, културу, језик, традицију...

У пројекцији структуре емитовања програма дефинисане су пропорције у емитовању појединих програмских врста које би требало да задовоље и оправдају како законске смернице тако и дефинисани профил специјализованог програма РТС 3.

Будући да је реч о специјализованом програму културе и уметности са доминантним музичким програмским садржајем, заступљеност овог жанра је на годишњем нивоу, од почетка емитовања овог програма, између 65 и 70 одсто од укупног емитовања програма.

На годишњем нивоу РТС 3 (РТС Дигитал) емитује 4 200 сати музичког програма (премијерног и репризног - домаћег и страног). Од тога је 3 000 сати концерата свих жанрова, 660 сати документарно- музичких програма, 300 сати опера, 240 сати балета.

У наредном периоду у програмској понуди ће се наћи аргентинска серија о тангу, Сто дана џеза, изабрани концерти Берлинске, Бечке, Чикашке филхармоније и циклус Пучинијевих једночиних опера. Осим музике разних нација, на нашем програму гледаоци имају прилику да уживају и у директним преносима и снимцима концерата стране и домаће продукције - Симфонијског оркестра и хора РТС-а, Биг бенда итд.

У програмској шеми су заступљене и документарне емисије, око 1 560 сати годишње.Документарне серије чине око 660 сати програма, (Стилографија, Кроз њене очи, Глобална пића, Улога која ми је променила живот, Шик, Стритосфера, ГЕО 360, Мода, Дан пре... итд.), док појединачне емисије образовног, путописног, етнолошког садржаја, чине додатних 450 сати програма.

За програм са претежно културим садржајима у плану је 450 сати у емитовању Специјализованог програма културе и уметности РТС 3 у наредном периоду и обележиће га серијали "Копија или оригинал", "Дневник вајара", "Мит и уметност", „Пут до уметности", „Рококо", „Барок", „Импресионизам", „Палете", итд.

У оквиру филмског програма, у понуди је годишње око 400 сати одабраних филмских садржаја из циклуса руских и европских филмова, циклуса ретроспектива филмских аутора, али и серијали француске, руске, енглеске и кинеске производње.

За драмски и серијски програм резервисано је 250 сати у емитовању РТС 3 програма (домаћи и страни произведени програм попут серијала ТВ театар и сличних).

Посебну пажњу и пласман у програму дајемо премијерним емисијама домаће продукције које представљају значајну окосницу домаћих садржаја у области књиге, културе, друштвених тема, очувања културне баштине (Остави све и читај, Дигитализација културне баштине), музичког образовања (Музички бонтон), модерне документаристике кроз приче о Београдском благу. Посебно смо поносни на концерте у Студију 6 које од 2013. уживо емитујемо на Специјализованом програму културе и уметности и Трећем програму Радио Београда.

На РТС 3 се емитује програм са значајним уделом домаће произведених емисија (преко 50 %).

У наредном периоду, РТС 3 ће настојати да одржи или повећа удео домаће произведених емисија, а из Архива ТВБ пласираће одабране најквалитетније емисије.

Такође, Специјализовани програм културе и уметности ће, као и до сада, наставити да негује вредности културних садржаја и уметничког изражавања и оствариће техничко-технолошка унапређења која се односе на пласман нових програмских садржаја домаће и стране продукције.

РТС 3 - 24 сата програма културе и уметности!

Опширније...

У Србији ће 7. јуна кончно бити угашен аналогни телевизијски сигнал. Медији су јавили да је после гашења аналогног предајника на Руднику 1. јуна 300.000 људи остало без слике иако имају сет-топ-боксове.

"Информација да 300.000 људи нема сигнал није тачна. Чињеница је да где год смо гасили аналогне предајнике и прелазили на дигитално емитовање било је појединачних случајева да људи не могу да приме дигитални сигнал иако имају сет-топ-бокс", рекао је Радиша Петровић.

Он је додао да је прелазак на дигитално емитовање је велики скок. Ниједан телевизор који је примао аналогни сигнал уколико нема DVB-T2 тјунер не може да прими никакав сигнал. Потребно је подесити и телевизор и сет-топ-бокс.

"Садашњи дигитални сигнал је плански вишеструко јачи и најчешће може да се прими и са собном антеном. Антене са појачавачима не могу да пропусте толико јак сигнал јер блокира пријем", рекао је Радиша Петровић.

Он је истакао да је до гашења аналогних предајника постојала Иницијална мрежа која је покривала преко 90 одсто становника Србије. Многи од њих су имали сет-топ-боксове и канали на којима је радила та Иницијална мрежа и фреквенција на којима сада ради коначна мрежа за први и други мултиплекс се разликују.

"Преласком са Иницијалне на коначну мрежу људи остају без сигнала и морају да прескенирају своје уређаје како би нашли сигнал на коначним каналим", каже Радиша Петровић.

Он је нагласио да у Србији има преко 100 телевизијских станица, као и да у овом тренутку нису још све ушле у коначну мрежу.

"Неки пријемници без обзира да ли су сет-топ-боксови или телевизијски пријемници промену у садржају мултиплекса аутоматски региструју, а неки не, па је потребно повремено прескенирати уређаје уколико желите нове канале који су убачени у мултиплекс, као што је то случај и код кабловских оператера", каже Радиша Петровић.

Уколико грађани имају проблема са пријемом земаљског дигиталног телевизијског сигнала, потребно је да позову кол-центар на број 18911 које је формирало надлежно Министарство за телекомуникације.

„Одговорно тврдим да је немогуће да јуче људи са Рудника нису могли да приме сигнал. Сигурно нема проблема у емитовању дигиталног сигнала“, рекао је Бранко Гогић, в.д. директора ЈП "Емисиона техника и везе".

Он је додао да може да буде проблема у пријему због проблема са антеном, сет-топ-боксом или телевизором и још једном је замолио грађане да имају мало више стрпљења и да подесе своје уређаје како би могли да гледају дигиталну телевизију.

„38 одсто домаћинстава прати телевизију преко собне или кровне антене. Милион домаћинстава је у питању. Увек можете да нађете уколико сте злонамерни једног, два, три, пет случајева да постоје технички проблеми“, рекао је Расим  Љајић.

Након Горњег Милановца министар Љајић је посетио и емисиону станицу на Руднику. 

Опширније...

"Овчар" је прва обновљена емисиона станица после НАТО бомбардовања. Подигнут је нови стуб, висине 120 метара, а уз велике антенске системе од 12 спратова окренутих на четири стране света, модернизована је и целокупна опрема за емитовање радио и телевизијског програма.

У дигиталној мрежи од 208 емисионих станица, ово је једна од најкоплекснијих емисионих станица која садржи три предајника, по један за сваки мултиплекс и као и један резервни предајник. Техничка сала поседује опрему која омогућава непрекидно напајање електричном енергијом и самим тим и максималну енергетску поузданост.

Поред програма са националном покривеношћу емитоваће се: 12 локалних и регионалних ТВ станица у зони расподеле Дели Јован, 7 локалних и регионалних ТВ станица у зони расподеле Рудник - Црни врх Јагодина, 13 у зони расподеле Торник-Овчар и 8 у зони расподеле Тупижница.

„Ово је претпоследњи дигитални предајник на коме је укључен дигитални сигнал. Крај процеса преласка са аналогног на дигитално емитовање телевизијског сигнала означиће укључење дигиталног предајника у алотменту Бесна кобила, Јастребац, Копаоник, Цер-Маљен којим ће бити дигитализован југ Србије чиме ће процес дигитализације бити окончан.", рекла је државна секретарка.

Емисиона станица „Овчар" преласком на искључиво емитовање дигиталног сигнала, омогући ће гледање дигиталне телевизије грађанима Шумадије и Поморавља, Источне Србије и Златиборског краја.

После искључења аналогног сигнала у овим подручјима, а захваљујући емитовању дигиталног сигнала грађани ће имати квалитетнију слику и тон, већи избор садржаја, могућност избор превода и титловање садржаја, наводи се у саопштењу.

За пријем бесплатног дигиталног ТВ сигнала потребна је спољна или собна антена и сет-топ-бoкс уређај или телевизор са ознаком "Дигитал ТВ". Подсећамо, број позивног центра за помоћ у дигитализацији је 18911.