Ментално здравље је стање благостања у коме свако од нас остварује или користи своје потенцијале, успева да се успешно носи са стресорима свакодневног живота, ради продуктивно и остварује допринос у друштву. Међутим, захтеви свакодневног живота савременог човека и ужурбан темпо који нас тера да током дана, месеца или године само штиклирамо успешно/неуспешно обављене задатке или обавезе, као и бројне промене и изазови на глобалном, светском нивоу који утичу на наше животе, готово да чине да појам благостања звучи само као идеал који се тешко досеже. Али, овакав поглед се у многоме мења уколико схватимо да савет и помоћ психијатра или психолога нису ексклузивно резервисани само за особе са развијеним симптомима менталних поремећаја. Напротив, професионалци из области менталног здравља ангажовани су и на пољу превенције, што подразумева рад са онима који примећују да су незадовољни квалитетом живота који воде, формираним односима у својој околини, који желе промене, али не знају одакле да крену или пак онима који се јако плаше неминовних промена кроз живот. Ови чувари душевног благостања ће за нас моћи да препознају све оне унутрашње препреке које нас спречавају да живимо квалитетно упркос животним стресовима, који ће бројна понашања на сопствену штету превести у непрепозната осећања, подсетити нас колико је важно да се видају и оне невидљиве ране, као и да никада не губимо из вида важност очувања и неговања односа према сопственом бићу.

Нека од сада месец јун као Национални месец менталног здравља буде подсетник за све нас да без менталног здравља нема квалитета живота.

Донаторима су се обратили и захвалили Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, директорка Канцеларије за демократски и економски развој УСАИД-а у Србији Шенли Пинчоти, председник УО Фонда Б92 и члан УО Српског филантропског форума Веран Матић и Драгана Јованчевић, извршна директорка Српског филантропског форума.

Министар је истакао да је овакав догађајод изузетне важности за Србију, јер успешно окупља грађане Србије, уједињује их у племенитости И подсећа на вишевековну филантропску традицију земље.

"Судећи по броју присутних и постигнутим резултатима, драго ми је што овај значајан пројекат из године у годину расте. Национални дан давања је значајан за Србију, јер подиже свест о значају улагања у заједницу, и подстиче грађане да активно учествују у унапређењу квалитета живота читавог друштва"  рекао је министар, који је присутне поздравио у име Владе Србије.

Овај догађај још један је подсетник  колико је јака моћ заједничког улагања у опште добро и да ако сви дамо онолико колико имамо и можемо, стварамо велике промене. Подршка Радио-телевизије Србије, када год се ради о племенитим иницијативама за опште друштвено добро, не може изостати.

Национални дан давања је иницијатива Српског филантропског форума са мисијом развоја културе давања у Србији. Српски филантропски форум спроводи иницијативу у оквиру Пројекта за унапређење оквира за давања који финансира УСАИД, а спроводи Коалиција за доброчинство коју предводи Фондација Ана и Владе Дивац а додатно чине Траг Фондација, Цаталyст Балканс, СМАРТ Колектив, Српски филантропски форум, Форум за одговорно пословање и Привредна комора Србије.

Конкурс је расписан почетком ове године, а стручни жири је изабрао 17 најбољих кандидата из целе Србије, који су награђени за своја остварења у четири области: образовање/ наука, предузетништво/ креативне индустрије, култура/ уметност и друштвени активизам.

Младе хероје поздравио је и први им честитао директор и оснивач Exit фестивала, Душан Ковачевић: „Ако важи она стара флоскула да на младима свет остаје, онда ће тај свет будућности зависити од онога ко су узори младим људима данас. Као што svi знамо, стално smo „бомбардовани" негативним узорима, који самим тим постају још популарнији и још утицајнији, чиме улазимо у зачарани круг из којег никако да изађемо. Сматрамо да одговорни субјекти у овом друштву треба да удруже снаге и да заједно са медијима разбију тај зачарни круг. Тако ћемо праве узоре, праве хероје поставити под светло рефлектора, што је и циљ овог конкурса."

Снежана Лакићевић, саветница директора Функције за организациона питања за сарадњу са научним и образовним институцијама, уручила је признање најбољим средњошколцима и студентима у области образовање и науке и то прву награду Михајлу Спорићу- вишеструком златном олимпијцу и државном прваку у области физике, другу Марти Аврамовић- која је осмислила помагало за слепе и слабовиде, док је трећа награда додељена Тијани Станић- студенткињи молекуларне биологије на престижном Јејлу.

Награде су добили и дипломци у истој категорији и то: првопласирани Михаило Мартиновић- двоструки доктор наука (астрономије и астрофизике), Ђорђе Ђурица- који је својим истраживањима поспешио електронско пословање као и Иван Залетел- млади асистент на Медицинском факултету.

Прошлогодишњи добитник специјалног Youth heroes признања и координатор хуманитарних активности Exit фондације Јован Симић, прогласио је победнике из области друштвеног активизма: прву награду добио је Јован Милић- који помаже младе људе који живе у лошим условима, другу Милан Срдић- особа са инвалидитетом који друге на свом примеру учи да је важно не одустајати а трећу награду добила је Јелена Огњановић- дипломирана историчарка уметности, чија је мисија да уметност приближи свима.

За област предузетништво и креативне индустрије награде је уручила директорка HR центра Београд, Татјана Шокчић. Млади хероји предузетништва су Валерија Спасојевић- добитница признања за креирање паметног одела за астронауте (који јој је доделила НАСА), Огњен Влашкалин- чија је платформа "Outimagine" постигла запажен успех на међународним конференцијама, Јована Леа Симић- девојка која је од традиционалног џема направила српски бренд и Лазар Јовановић- херој модерне српске пољопривреде (осмислио наводњавање биљака на даљину, путем СМС поруке)

Награде за културу и уметност уручила је Пи- ар у ЈМУ Радио-телевизији Србије и координаторка акција РТС- а Тања Шикић: младој награђиваној сликарки Ани Вртачник, Душану Чегањцу- светском шампиону на хармоници и Ани Крстајић- младој композиторки и будућој студенткињи престижног музичког колеџа Беркли.

Специјално признање Youth Heroes, оснивач и директор Exit фестивала Душан Ковачевић доделио је Николи Ранковићу- тринаестогодишњем Београђанину, најмлађем музичару и хуманисти који је издао рокенрол албум на ком се налазе песме чији је аутор и извођач.

У оквиру свечаности поводом доделе награда младим херојима одржана је и панел дискусија под називом „ Херој се рађа или постаје? " на којој су учествовали Милан Распоповић, бивши директор Математичке гимназије, Снежана Лакићевић испред компаније НИС и добитници признања Михаило Мартиновић, Валерија Спасојевић, Ана Вртачник и Никола Ранковић.

Дубравка Алексић, уредница емисије "Београдске хроника": "Доказали смо да тинејџери воле да припадају тиму, да представљају своју школу али и да умеју витешки и да побеђују и да губе."

Иницијаторка ове акције, коју реализује читава новинарска редакција која свакодневно припрема емисије "Јутарњи програм" и "Београдску хронику", поверава да је идеју добила гледајући трку "Оксфорд" - "Кембриџ". Наравно, прилагодила је нашим условима, околностима и могућностима:

"Ово је ревијална манифестација којом се обележава крај школовања матураната-гимназијалаца. Циљ је лепо дружење вршњака, афирмација тимског духа и другарске сарадње, квалитетна забава младих кроз спортску активност и фер плеј. Желели смо да "Веслај за своју школу" буде догађај који ће свима који су ангажовани, уз неизоставно матурско вече и екскурзије - остати у најлепшем сећању. Хтели смо да на што лепши начин допринесемо да матуранти, у свом "пртљагу за живот у свету одраслих" - понесу још неке лепе успомене, које ће да их радују или охрабрују даље, кроз живот..."

„Веслај за своју школу" је ревијална веслачка трка, у којој тимове чине и момци и девојке (по могућству они који нису активни спортисти). Такмичари веслају у галијама, чамцима који су намењени почетницима у веслачком спорту.

У претходне четири године такмичења, учествовало је око 400 београдских матураната. Толико их је било само у чамцима - много више било их је у публици, у својству навијача.

И ове године наступиће 12-очлани тимови из више од 20 гимназија, уз један тим матураната неке од средњих школа из Београда (одабир се врши по азбучном реду). Тимове састављају школе и зато у неким екипама има мање или више девојака, неки имају и искусне веслаче у екипама а неки се опредељују и за децу која први пут седају у чамац. За безбедност свих учесника брину се тренери Веслачког клуба "Црвена Звезда" који одржавају и припремне тренинге са учесницима.

Сваке године уводи се и нека иновација. Од пре две године, у чамцима је уз ученике и по један професор. И то нису увек њихови професори физичког већ има и професора немачког, биологије, физике.. Иновација за ову годину, односи се на финалну трку: у чамцима ће, међу члановима три екипе, веслати и познате личности.

Дубравка Алексић: "Један од бројних доказа да је наша идеја успела и да је општеприхваћена је и част, која је указана нашем матурантском тиму: На отварању Европског првенства у веслању 2014. године, одвеслали су ревијалну трку! Изазвали су велику пажњу домаће и стране јавности и медија, наравно. Акција "Веслај за своју школу" афирмише београдске реке али и веслачки спорт, који има дугу и лепу традицију у нашем граду. Акцију подржавају Министарство просвете и Град Београд."

На првој манифестацији "Веслај за своју школу" тријумфовала је екипа Осме београдске гимназије, затим је две године за редом побеђивао тим Тринаесте гимназије. Прошле године су представници Математичке гимназије показали да ђаци ове школе нису најбољи само на такмичењима у знању.

Победнички тим овогодишње акције биће познат 21. априла-  гледаоци РТС-а пратиће финале уживо, у емисији "Београдска хроника".

"Оштећење слуха код деце је велики здравствени и социјални проблем, ако се не дијагностикује на време. Из тих разлога је и значај овог апарата, јер све бебе рођене код нас убудуће ће имати могућност за рани неонатални скрининг слуха", објашњава неонатолог др Гордана Павловић из гинеколошко-акушерске клинике "Грачаница".

Др Милијана Миленковић, начелник Одељења гинекологије Болнице у Косовској Митровици, истиче да рана дијагностика подразумева и правовремено лечење.

Претходних месеци наша телевизијска лица заједно са колегама из Блица, обишла су сва породилишта у Србији.

"Успели смо да акцију коју смо покренули од марта месеца доведемо до краја. И успели смо да снабдемо свих 56 породилишта у Србији, а самим тим успели смо да уведемо нову скрининг методу у здравствени систем Србије, која је сада обавезна и на сву срећу део нашег успеха и на сву срећу апарати сада постоје", рекла је управница "Блиц фондације" Јелена Дракулић Петровић.

Задовољна су и ТВ лица, међу којима је и уредник у Информативном програму РТС-а Зоран Станојевић.

"Ми који смо учествовали из медија у овој акцији Блиц фондација и РТС-а смо такође радосни, привилеговани и мотивисани тиме што смо овде. Мотивисани да сличне апарате, неонаталне, наставимо да набављамо и да друге упутимо да посебно породилишта буду што боље опремљена", рекао је Станојевић.

Да би се више, боље и даље чуло за децу која имају проблем са слухом, организовали смо Телетон, емитовали много прича, телевизијских и радио спотова.

"Ми имамо дугогодишње искуство у контроли слуха и управо оно што нам је био проблем јесте прекид континуитета због квара апарата, недостатка сервиса и то је оно што је превазиђено овом донацијом", наводи др Олга Станојловић, начелник Одељења неонатологије у КБЦ "Звездара".

Телевизијска лица РТС-а заједно са колегама из Блица обишла су 50 породилишта. Први апарат добио је Ниш, а последња два биће уручена у Косовској Митровици и Грачаници.

"Пре 10 месеци сам и сам први пут постао отац и као родитељ сам схватио колико значи када родитељ први пут препозна ваш глас. Једна оваква акција, да опремимо свих 56 породилишта, јесте на корак до краја и могу да кажем да смо ми у "Блиц фондацији" поноси што смо пре свега успели да усрећимо лекаре који раде у јако тешким условима и боре се сваки дан да нашој деци буде боље", истиче Предраг Михаиловић, заменик главног и одговорног уредника дневног листа Блиц.

Уредница Дневника 2 РТС-а Милица Недић истакла је да јој је част што може да уручи 50. апарат за скрининг слуха беба.

"Од почетка емитовања прича у нашој најгледанијој информативној емисији – Дневнику у пола осам, свега четири породилишта имала су апарате за скрининг слуха. Мени је част и задовољство што данас могу да уручим 50. апарат у овој нашој акцији и што ће се у наредне две недеље у свих 56 породилишта у Србији овакви апарати наћи", наводи Милица Недић.

Да би се још више чуло за децу која имају проблем са слухом, организовали смо "Телетон", емитовали бројне приче, телевизијске и радијске спотове.

"Ми о овоме маштамо 15 година и коначно смо дочекали да и наша клиника добије овај апарат", истиче др Слободан Костић, начелник неонатологије КБЦ "Др Драгиша Мишовић".

У Србији се годишње роди око 60.000 беба, од којих 300 са оштећеним слухом. Како би лечење што пре почело, најбоље би било испитати слух одмах по рођењу. То ће од сада бити могуће у свих 56 породилишта у земљи.

Циљ акције "Срце за децу" је да се за свих 56 породилишта у Србији обезбеде апарати за проверу слуха код беба и да неонатални скрининг буде обавезан.

Начелнику неонатологије КБЦ "Др Драгиша Мишовић", др Слободану Костићу, овај апарат је данас уручио Диего Велини, менаджер за развој пословања и корпоративне послове у компанији ФЦА Србија а догађају су присуствовали и Душка Вучинић, руководилац корпоративних комуникација РТС- а и Велимир Перовић, уредник акције „Срце за децу" Блиц фондације.

Др Слободан Костић, начелник неонатологије КБЦ "Др Драгиша Мишовић": „Ми о овоме маштамо последњих петнаест година и коначно смо дочекали да и наша клиника добије један овакав апарат. Ова клиника има негде око 2.200 порођаја и очекујемо да ћемо макар троје на хиљаду деце, односно шесторо деце годишње ћемо овим апаратом успети да спасемо. Скрининг методом већ у другом дану од рођења можемо препознати евентуално оштећење слуха код новорођенчета, те правовремено реаговати како би та деца имала правилан развој и срећно детињство. Захваљујемо се свима који су подржали ову хуманитарну акцију."

Диего Велини, менаџер за развој пословања и корпоративне послове у компанији ФЦА Србија: "Задовољни смо што ће наша донација специјалног апарата за скрининг слуха код новорођенчади породилишту КБЦ "Др Драгиша Мишовић" моћи да помогне родитељима, да од сада рачунају да ће у овој установи моћи да изврше проверу слуха својих беба. Хуманитарна акција „Срце за децу", само је једна у низу којој се одазвала наша компанија. И убудуће ћемо бити увек ту да помогнемо онима којима је помоћ најпотребнија."

Велимир Перовић, уредник националне хуманитарне акције „Срце за децу" Блиц фондације : „По ко зна који пут се показало да је Србија земља хуманих људи који су препознали значај и ове акције и помогли нам да решимо један велики недостатак у здравству који се тиче здравља деце. Наша жеља је да апарати за неонатални скрининг слуха доносе само радосне вести и да мајке са бебама спокојне напуштају породилишта."

Душка Вучинић, руководилац корпоративних комуникација РТС: „Прва реченица када смо започели сарадњу са „Блиц фондацијом" на овој хуманитарној акцији била је: „Успећемо" јер сам у то била сигурна због изузетних резултата које је РТС остваривао током наших претходних хуманитарних и сличних друштвено- одговорних акција. Увек када се ради о племенитим иницијативама, за опште друштвено добро- подршка не може изостати. И успели смо- и у овој нашој заједничкој медијској кампањи, где је фокус био на превентиви а успели смо и у националној хуманитарној акцији, прикупљена су средстава за куповину апарата за неонатални скрининг слуха за сва породилишта Србије. Радост је још већа јер смо сви заједно поново доказали да смо, као појединци и као друштво, спремни да мислимо и бринемо и о другима, а не само о сопственом и животу ближњих."

„Блиц фондација" је националну хуманитарну акцију „Срце за децу" посвећену набавци апарата за неонатални скрининг започела у марту ове године. Захваљујући заједничком труду свих који су у реализацију акције укључени- бројним донаторима као и вишемесечној медијској подршци РТС-а (који је девети Телетон посветио овој акцији), већ у августу ћемо моћи да констатујемо да сва породилишта у Србији, укупно 56 институција овог типа- имају апарате за неонатални скрининг.

"Ово је најлепши део једне хуманитарне акције. Средства смо прикупили захваљујући медијској кампањи и Телетону, који је одржан 24. маја и сада апарати, који су купљени тим средствима, треба да се доставе здравственим установама широм Србије. Овом приликом бих захвалила и нашим дописништвима. То је заправо моћ РТС-а, који има разгрануту мрежу дописништава: наши новинари прате и извештавају о уручењима донација и тако показујемо грађанима Србије где је новац који су донирали отишао. С друге стране, хтела бих да се захвалим и ТВ лицима РТС-а,  учествовали су у овој кампањи и даље су укључени- одлазе у градове И породилишта широм Србије где се донирају апарати за неонатални скрининг. Указала бих на значај ове кампање пре свега и акције, јер је фокусирана на превенцију", изјавила је Душка Вучинић, шеф корпоративних комуникација РТС-а.

О томе колико је превенција - рана дијагностика слуха важна, говори и податак да од 60.000 беба, колико се годишње роди у Србији, више од 300 има оштећен слух. Оштећење слуха не може да се открије без апарата за отоакустичку емисију.

"Наш, пре свега рад заједно и Блица и РТС-а, је усмерен ка најмлађима, ка нашој највећој одговорности да обезбедимо деци добро детињство. Заиста смо поносни, заиста је велика ствар што од сада па надаље, захваљујући овој нашој заједничкој акцији Блица и РТС-а, сва породилишта ће имати овај апарат. То значи да ће сва наша новорођена деца заиста знати да ли имају праву дијагнозу, а сходно томе помоћ ће им на време и на прави начин и доћи", изјавила је Јелена Дракулић Петровић, директорка РАС Србија и управитељка Блиц фондације.

До краја јула апарате за неонатални скрининг слуха добиће и остала 23 породилишта, а у Блиц фондацији већ размишљају о новој акцији: опремању здравствених установа клима уређајима.

Циљ деветог Телетона РТС-а била је подршка акцији "Срце за децу" Блиц фондације, за опремање породилишта у Србији апаратима за дијагностику слуха новорођенчади.

Компаније Телеком, Ер Србија, Скијалишта Србије, Теленор и Mozzart већ су помогле акцију "Срце за децу" а током емисије Телетон РТС- а у уторак увече, донације су уручили и представници "SMATSA" (40.000 евра), компанија ДИС (милион динара) и "Delamonde"(милион динара).

У два ТВ студија - готово петсто учесника деветог Телетона РТС-а

По традицији, и овом Телетону РТС- а одазвао се велики број угледних личности Србије спремних да лично подрже и учествују у још једној хуманитарној иницјативи од националног значаја. Са грађанима Србије из РТС- овог Студија 8 у Кошутњаку је путем телефона разговарало више од 120 еминентних јавних личности наше земље.

Током два и по сата ТВ програма, одговарали су на телефонске позиве гледалаца а сваки позив и СМС порука представљали су директну донацију акцији. Укупна цена сваког позива је била 100 динара, колико је износио и сваки минут телефонског разговора са гостима емисије Телетон. Укупна цена СМС порука је такође 100 динара.

Између осталих, гледаоци деветог Телетона РТС- а разговарали су са: Здравком Шотром, Мињом Суботом, Даницом Максимовић, Вањом Грбићем, Светланом Цецом Ражнатовић, Горданом Кичићем, Иваном Ивановићем, Емиром Бекрићем, Дејаном Станковићем, Мајом Оџаклијевском, Душаном Борковићем, Мимом Караџићем, Нелетом Карајлићем, Лазарем Ристовским, Гоцом Тржан, Богданом Обрадовићем, Тамаром Драгичевић, Јеленом Јовичић, Бисером Велетанлић, Милорадом Мандићем Мандом, Сергејем Ћетковићем, Љубишом Самарџићем, Леном Ковачевић, Арноом Гујоном, Јованом Јоксимовић, Зораном Калезићем, Милорадом Милинковићем, омиљеним ТВ лицима Јавног медијског сервиса Србије, представницима Блиц фондације као и са многим другим реномираним личностима из политичког и јавног живота Србије.

У музичком делу програма, који је реализован из РТС-овог Студија 9, уз афирмисане вокалне солисте учествовало је и око триста чланова ансамбала, оркестара и хорова Музичке продукције РТС- а. Најпопуларније композиције свих жанрова, изводили су у новим аранжманима: Ивана Петерс, Леонтина Вукомановић, Мари Мари, Снежана Ђуришић, Ана Бекута, Мерима Његомир, Предраг Живковић Тозовац, Александар Илић, Радиша Урошевић, Бане Мојићевић, Сања Вучић ЗАА и многи други.

Током емисије су емитовани и ТВ прилози - исповести родитеља чијој деци нису на време дијагностиковане сметње са слухом.

ТВ домаћини Телетона РТС-а били су: Душица Спасић, Рада Ђурић, Драгана Косјерина, Марија Вељковић Миловановић, Владимир Јелић, Дејан Пантелић, Жика Николић, Милош Кривокапић и Бранко Веселиновић.

"Што се будемо боље чули, боље ћемо се и разумети"  поручио је гледаоцима Телетона РТС- а, Звонимир Ђукић фронтмен групе "Ван Гог" и један од индивидуалних донатора акције "Срце за децу".

Радио- телевизија Србије и "Блиц фондација" захваљују свима који су подржали акцију.

Још један Телетон РТС-а успешно је реализован!

Како се одвијао девети Телетон, "из минута у минут", можете прочитати овде 

Контакт шоу програм Телетон је уобичајени ТВ формат у свету. У Србији већ девет година овај добротворни контакт шоу програм организује РТС.

Током двосатног ТВ програма, јавне личности одговараће на телефонске позиве гледалаца. Сваки позив и СМС порука представљају директну донацију акцији. Хуманитарни контакт шоу програм ће употпунити музичке нумере, интервјуи са учесницима, укључења гледалаца и ТВ репортаже у вези са темом хуманитарне акције.

По традицији, Телетон РТС-а биће и програмски атрактиван. Гледаоци ће моћи да разговарају телефоном са више од стотину угледних личности Србије а истовемено ће бити донатори ове акције.

Између осталих, разговараће са: Здравком Шотром, Драганом Бјелогрлићем, Мињом Суботом, Даницом Максимовић, Вањом Грбићем, Светланом Цецом Ражнатовић, Горданом Кичићем, Жарком Паспаљем, Гоцом Тржан, Емиром Бекрићем, Николом Којо, Кикијем Лесендрићем, Дејаном Станковићем, Мајом Оџаклијевском, Душаном Борковићем, Слободом Мићаловић, Мимом Караџићем, Дејаном Бодирогом, Нелетом Карајлићем, Лазарем Ристовским, Богданом Обрадовићем, Тамаром Драгичевић, Јеленом Јовичић, Бисером Велетанлић, Милорадом Мандићем Мандом, Сашом Матићем, Зораном Калезићем, представницима РТС-а и Блиц фондације као и са многим другим реномираним представницима политичког и јавног живота Србије.

Пред камерама у другом ТВ студију - Студију 9, наступиће укупно триста учесника музичких сегмената емисије Телетон: популарни и афирмисани вокални солисти, извођачи и чланови свих оркестара и ансамбала Музичке продукције РТС- а.

Најпопуларније композиције свих жанрова, изводиће у новим аранжманима: Ивана Петерс, Леонтина Вукомановић, Мари Мари, Снежана Ђуришић, Ана Бекута, Мерима Његомир, Предраг Живковић Тозовац, Маринко Роквић, Радиша Урошевић, Бане Мојићевић, Сања Вучић ZAA и многи други.

Телевизијски домаћини Телетона РТС- а биће Душица Спасић, Рада Ђурић, Драгана Косјерина, Марија Вељковић Миловановић, Владимир Јелић, Дејан Пантелић, Жика Николић, Милош Кривокапић и Бранко Веселиновић.

У сусрет предстојећем Телетону, посвећеног опремању свих српских породилишта апаратима за проверу слуха беба, на позив Радио-телевизије Србије и Блиц фондације- већ се одазивају компаније и институције, са жељом да се укључе у ову националну хуманитарну акцију.

За опремање свих породилишта апаратима за неонатални скрининг слуха неопходно је 25 милиона динара. До сада је прикупљено девет милиона.

У Србији се годишње роди око 60.000 беба, а код 300 се јави оштећење слуха.

Дуња је рођена у Гинеколошко-акушерској клиници у Вишеградској у Београду, највећем породилишту не само у Србији већ и региону. Захваљујући важном апарату који је у ту клинику стигао данас, Дуњини родитељи на време ће сазнати да ли девојчица добро чује.

"У нашој установи годишње се рађа 7.000 беба. На почетку желим да се захвалим, Блиц фоднацији, 'Теленору', Министарству здравља, али и свим медијима, а првествено РТС-у", каже директор Клинике за гинекологију и акушерство КЦС проф. др Александар Стефановић.

У оквиру акције од почетка марта, важне апарате за неонатални скрининг слуха добило је 13 породилишта. У Нишу је од тада прегледано 505 беба.

"Нисмо нашли ниједну бебу са потпуним недостатком слуха, има 15 беба које су прослеђене на даљу обраду", каже директор Гинеколошко-акушерске клинике КЦ у Нишу др Бојан Лукић.

Др Татјана Николић са Неонатологије у КЦС каже да је откривено да многа деца која имају оштећен слух нису имала никакве факторе ризика које би их упозорили.

Да свих 56 породилишта у Србији добију апарате за рану дијагностику, потребна је помоћ хуманих појединаца и друштвено одговорних компанија. Све који могу и желе да помогну позивамо да подрже Телетон, који је на програму РТС-а наредног уторка од 21 сат.

Програм из два студија имаће многобројне госте, музички програм и репортаже, а сваки позив и СМС на број 2552 помаже нашој деци да боље чују.

Опширније о Телетону и о бројевима жиро-рачуна можете прочитати овде.

Контакт шоу програм Телетон је уобичајени ТВ формат у свету. У Србији већ девет година овај добротворни контакт шоу програм организује РТС. Током двосатног ТВ програма, јавне личности одговараће на телефонске позиве гледалаца. Сваки позив и СМС порука представљају директну донацију акцији. Хуманитарни контакт шоу програм ће употпунити музичке нумере, интервјуи са учесницима, укључења гледалаца и ТВ репортаже у вези са темом хуманитарне акције.

По традицији, Телетон РТС- а биће и програмски атрактиван. Гледаоци ће моћи да разговарају телефоном са више од стотину угледних личности Србије а истовемено ће бити донатори ове акције. Између осталих, моћиће да разговарају са: Здравком Шотром, Драганом Бјелогрлићем, Мињом Суботом, Даницом Максимовић, Вањом Грбићем, Светланом Цецом Ражнатовић, Горданом Кичићем, Жарком Паспаљем, Гоцом Тржан, Емиром Бекрићем, Николом Којо, Кикијем Лесендрићем, Дејаном Станковићем, Мајом Оџаклијевском, Душаном Борковићем, Слободом Мићаловић, Мимом Караџићем, Дејаном Бодирогом, Нелетом Карајлићем, Лазарем Ристовским, Богданом Обрадовићем, Тамаром Драгичевић, Јеленом Јовичић, Бисером Велетанлић, Милорадом Мандићем Мандом, Сашом Матићем, Зораном Калезићем, представницима РТС-а и Блиц фондације као и са многим другим реномираним представницима политичког и јавног живота Србије.

Пред камерама у другом ТВ студију- Студију IX, наступиће укупно триста учесника музичких сегмената емисије Телетон: популарни и афирмисани вокални солисти, извођачи и чланови свих оркестара и ансамбала Музичке продукције РТС- а. Најпопуларније композиције свих жанрова, изводиће у новим аранжманима: Ивана Петерс, Леонтина Вукомановић, Мари Мари, Снежана Ђуришић, Ана Бекута, Мерима Његомир, Предраг Живковић Тозовац, Маринко Роквић, Радиша Урошевић, Бане Мојићевић, Сања Вучић ZAA и многи други.

Телевизијски домаћини Телетона РТС- а биће Душица Спасић, Рада Ђурић, Драгана Косјерина, Марија Вељковић Миловановић, Владимир Јелић, Дејан Пантелић, Жика Николић, Милош Кривокапићи Бранко Веселиновић.

У сусрет предстојећем Телетону, посвећеног опремању свих српских породилишта апаратима за проверу слуха беба, на позив Радио-телевизије Србије и Блиц фондације- већ се одазивају компаније и институције, са жељом да се укључе у ову националну хуманитарну акцију.

Телетон, уторак, 24. мај РТС1 у 21:00- Имајте слуха за нашу децу!

Стручна комисија РТС-овог конкурса за ћирилички фонт донела је одлуку да је најбоље понуђено решење "РТС санс", аутора Николе и Зорана Костића из Београда.

То ауторско дело биће усвојено као званични ћирилички начин исписивања у оквиру израде докумената и у производњи програма Јавног медијског сервиса Србије.

Хонорар за најуспешније креативно решење ћириличког фонта износи 400.000 динара, а победници конкурса чији је рад одабран, пренеће ауторским уговором на РТС сва права на коришћење њиховог дела, у складу са уговорним одредбама које РТС примењује у уговорима са носиоцима ауторских права.

Чланови комисије РТС-овог конкурса за ћирилички фонт:

– Борис Миљковић, креативни директор РТС-а;
– Душка Вучинић, шеф Службе за односе са јавношћу и корпоративни имиџ ЈМУ РТС;
– Златан Беговић, руководилац Службе за развој и пласман нових технологија РТС-а и стручни консултанти;
– Славимир Стојановић, креативни директор "Славимир Футро дизајна".

На конкурсу за ћирилички фонт РТС-а, могли су да учествују сви пунолетни аутори, а идејно решење морало је да садржи и уобичајену, искошену (италик) и подебљану (болд) варијанту.

Имајући у виду креативност и применљивост радова пристиглих на конкурс, комисија је одлучила да истакне квалитете још два идејна решења, додељивањем другог и трећег места: фонт "ТВ санс", аутор Оливера Стојадиновић из Београда (друго место) а "Палилула санс", аутор Мирослав Танасијевић из Београда (треће место).

Као подршку акцији „Срце за децу", РТС ће до краја априла емитовати ТВ и радијске спотове кампање и пружити програмску подршку кроз информисање о значају ране дијагностике слуха код новорођечади, као и неопходност потребе за опремањем породилишта у Србији апаратима за скрининг слуха.

Ненад Арсовић, директор ОРЛ клинике Клиничког центра Србије: „Услов да би дете научило да говори и развије интелект је управо слух. Уколико се ове сметње открију касно (тек у првој, другој години живота) штета у развоју говора је ненадокнадива- то дете неће никада моћи да развије говор у пуном потенцијалу, то ће му представљати сметњу у нормалној комуникацији."

У Београду тек два породилишта имају апарате за скрининг слуха, у Војводини само три. Доктор Арсовић је посаветовао да родитељи у што ранијем узрасту своје деце провере квалитет слуха а хуманитарном акцијом ће то бити омогућено у свим породилиштима Србије.

Велимир Перовић, уредник акције „Срце за децу" Блиц фондације : „Циљ акције коју смо покренули је здравље деце, односно да омогућимо да се сваком новорођечету у Србији одмах након рођења провери слух. То до сада није било могуће и дешавало се да родитељи врло касно, тек у седмој, осмој години открију да им дете има проблеме са слухом. Ми ћемо набавити 56 апарата за скрининг слуха, за сва породилишта у Србији од Грачанице, Косовске Митровице преко Краљева, Крушевца, Суботице... Апелујемо на све људе да се у што већем броју укључе у акцију, да заједно остваримо овај хумани и важан циљ. Акција ће трајати до 30. априла а свој допринос можете дати слањем СМС поруке на број 2552 (укупна цена поруке је 100 динара) или уплатом донације „Блиц фондацији", на наменске рачуне акције. Ако постоји добра воља и организација, ми бисмо овај проблем могли да решимо за месец дана и опремимо сва породилишта у Србији."

Осим бројних хуманитарних акција које је РТС покретао или подржавао, познато је да су осим два, сви остали „Телетони" РТС- а били посвећени искључиво помоћи деци.

Душка Вучинић, шеф службе за односе са јавношћу и корпоративни имиџ РТС: „ Ангажман РТС- а и подршка овој иницијативи већ трају и то у оквиру свих капацитета медијског система Јавног медијског сервиса: ТВ програм, програми Радио Београда, интернет портал РТС- а. Одличним резултатима свих наших ранијих акција, које смо иницирали или подржавали већ је потврђено изузетно поверење у РТС када су у питању друштвено- одговорне и хуманитарне акције. Зато већ знамо- сам овај апел у Јутарњем програму РТС-а, на значај ране дијагностике слуха и позив на укључивање у акцију, значи више од било чега другог што можемо да урадимо у овом тренутку. Због доказаног поверења грађана Србије у РТС, ми веома водимо рачуна када се опредељујемо за акције које ћемо покренути или подржати. Ову акцију смо одлучили да подржимо због изузетно важног циља који треба остварити као и због вишегодишње сарадње и поверења у компанију Рингијер. "

Новинари Дописништва РТС- а извештавали су недавно о додели првих апарата за скрининг слуха породилиштима у Нишу и Ваљеву (захваљујући већ прикупљених средствима у акцији „Срце за децу") а тако ће бити и у наредном периоду. Такође, све информације о току акције биће доступне и ажуриране и на интернет порталу Радио- телевизије Србије.

Велимир Перовић, „Блиц фондација": „Идуће седмице доделићемо апарате за скрининг слуха породилишту у Војводини. Свакога дана у дневним и недељним издањима новина наше компаније као и на порталу, читаоци се могу упознати са овим великим проблемом , прочитати исповести родитеља деце која имају сметње са слухом а стално су доступна и сва упутства за укључивање и подршку овој племенитој акцији."

Иницијатор хуманитарне акције „Срце за децу" је „Блиц фондација, РТС је медијски партнер а покровитељ Министарство здравља Владе републике Србије.

Марија Митровић, директорка програма филантропије, "Траг" фондација:
"Награду "Виртус" смо покренули као признање за корпоративну филантропију да бисмо на неки начин истакли све примере добре праксе а онда је то временом расло и расло. Сада смо то проширили и на појединце које награђујемо.Из нашег искуства, пореске олакшице и нису мотивација за филантропију. Све више компанија се пријављује, нарочито представници малих и средњих предузећа што нас посебно радује. Драго нам је да видимо како све више компанија гради дугорочна партнерства са организацијама цивилног друштва, мислим да у партнерству између та два сектора лежи кључ за решење неких проблема у заједници."

Душка Вучинић, руководилац сектора за односе са јавношћу и корпоративни имиџ РТС-а, навела је неке од највећих и најуспешнијих друштвено- одговорних и хуманитарних акција и медијских кампања које је РТС покренуо или подржао у протеклом периоду и подсетила да је Јавни медијски сервис добитник признања "Виртус", за медијску подршку и допринос успеху националног програма подршке трансплантацији "Продужи живот". Ову иницијативу РТС подржава осам година у континуитету.

"Бројне су медијске кампање, хуманитарне и друштвено- одговорне акције које смо или самостално покренули или медијски подржали.То није наша основна законска обавеза- приоритет нам је као Јавном медијском сервису да врло одговорно и посвећено креирамо и унапрешујемо наше програмске садржаје али смо заиста поносни и на податке који показују колико смо постигли и даље остврујемо и у овој области. Подршка филантропији је наша морална обавеза и трудимо се да укажемо на проблеме, поставимо питања, апелујемо на оне који имају новца и могућности да помогну. Када се грађани и у Србији и у дијаспори одазову томе и када мотивишете велике корпорације, онда вам постане јасно колика је велика моћ и утицај Јавног медијског сервиса Србије. Ми не дајемо новац али уступамо добротворним и друштвено одговорним иницијативама оно највредније што имамо- наш медијски систем, медијски простор", рекла је Душка Вучинић.

Специфична одлика филантропских активности компанија и појединаца у прошлој години огледа се у чињеници да је највећи број њих помоћ или подршку пружио жртвама катастрофалних мајских поплава које су задесиле Србију, што се видело и по конкурентима за награду "Виртус" у протеклом периоду.

Са жељом да истакну значај индивидуалних дародаваца- добротвора, организатори награде "Виртус" увели су нову категорију за ово признање- награду у области индивидуалног доприноса филантропији, за оне који дугорочно подржавају иницијативе за опште добро и/или организације цивилног друштва у својим заједницама.

"Госпођа Светлана Урошевић је прва наша добитница награде "Виртус" за индивидуалну филантропију. Она живи у Гроцкој, у кући која се распада, на ивици сиромаштва и глади али је самостално прикупила око 30 хиљада евра у новцу и роби а све то је поделила у потпуности различитим организацијама и установама које се баве децом. Покренула је и реализовала преко 100 акција у области здравствене заштите, социјалног укључивања, заштите животиња и помоћи породицама са угрожених подручја. То су иницијативе за којима трагамо. Такође, компаније у последње време доста улажу у своју заједницу и сада се највише постичу социјална заштита, образовање и решења многих проблема." рекла је Марија Митровић из фондације "Траг".

Слика на коју смо готово заборавили. Три генерације – бака и дека са сином, снајом и троје унучади – живе сложно уз узајамно поштовање и уважавање.

"Трзавица код нас нема, ми се лепо слажемо, идемо напред", каже Розика Стошић из села Ћуковац код Врања.

Њена унука Бојана каже да јој је лепо што живи са баком и деком, а помаже им кад год може.

Многа деца у Србији, међутим, не одрастају безбрижно јер трпе због проблема са којима се суочавају њихови родитељи. Проналажење начина да им се помогне није увек лак задатак.

Породични сарадник Селма Ћатовић објашњава да су највећи изазови у породицама у којима живе адолесценти јер треба пронаћи заједнички језик између различитих погледа родитеља и деце.

"Посредник је ту да створи спону, да чују једни друге, да потпомогне атмосферу – да кажу шта их мучи", истиче Ћатовићева.

Према речима Миле Луковић, руководиоца службе породичног сарадника, крајњи циљ јесте да се породица осамостали у функционисању и да се боље интегрише у локалну заједницу.

"Такође, и да развије вештине и тражи помоћ онда када поново дође у кризу", наводи Луковићева.

Бесплатних услуга подршке и помоћи нема довољно, па родитељи, нарочито они који имају децу с инвалидитетом, често су принуђени да их сами плаћају, а то није јефтино.

Многе добре и корисне услуге подршке трајале су док је било пара за реализацију пројеката.

"Локалне заједнице су те које примарно морају да пруже подршку породицама са децом. То је могуће урадити и са мало новца", објашњава Драгана Соћанин из удружења "Родитељ".

Према речима руководиоца програма за заштиту деце у Уницефу Катлин Брашић, неопходно је да се искористи сваки контакт где јавни сектор има додира са породицом, било да је то породилиште или полазак у школу.

"Потребно је да би се искористила прилика и делиле информације – шта је позитивно родитељство, како изаћи на крај са неким проблемима у породичним односима", истиче Брашићева.

Јака и стабилна породица највећи је ослонац за безбрижно одрастање малишана. Оно што одваја срећне од несрећних породица су конфликт, насиље...

"Однос породице и среће је занимљиво питање. Породица може да допринесе срећи појединца али некада може да буде узрок и различитих проблема. Ми смо кроз ово истраживање, које је помогла Хемофарм фондација, хтели да сазнамо шта карактерише срећне породице у Србији." рекла је Катлин Рашић, представница Уницефа у Јутарњем програму РТС-а.

За потребе Уницефа, студију о породицама и срећи спровео је „ЦЕНТАР за истраживање јавних политика". Истраживањем је обухваћено 600 домаћинстава у Србији која живе у 28 општина. Узорак је стратификован и случајан. Подаци су прикупљени телефонским интервјуом у трајању од дванаест минута, при чему је у интервјуу учествовао један од родитеља, односно, старатеља деце.

Катлин Рашић, Уницеф : "Наш узорак се односио на породице са децом, нисмо укључили самачка домаћинства односно људе који живе сами. Зато су резултати наше студије негде позитивнији у односу на друга истраживања, којима је била обухваћена цела популација."

Осим среће, мерени су фактори који су се у свету показали као важни за срећу: односи унутар породице, породичне навике и родитељство, затим подршка проширене породице и пријатеља (социјална повезаност); структура породице и опште демографске карактеристике као и материјални статус / примања и здравље.

Марко  Милановић, Уницеф :"По критеријуму материјалног статуса,  резултати овог истраживања показали да приходи јесу значајан фактор среће породице онда када није могуће остварити основне животне потребе (за грејање, станарину, исхрану...). То је оно где новац утиче на срећу што је око 10 одсто у овом истраживању. Све преко тога- новац није више толико важан. Односно, више новца не доноси заиста и праву срећу једне породице већ томе доприносе други фактори".

"Ми смо уствари гледали породице које су рекле да су срећне и сагледавали њихове карактеристике." рекла је Катлин Рашић.  "Сазнали смо да су срећне породице оне у којима су развијени добри односи унутар чланова породице, где постоји однос поштовања, разумевања и поверења, партнерство међу родитељима али и међу родитељима и децом. Оно што породице чини мање срећним су конфликтни, лоши породични односи, где постоји неразумевање и непоштовање међу члановима породице. И то је можда нешто што се најјасније види кроз наше истраживање"

Марко Милановић, Уницеф: "Испитаницима смо поставили питање шта их чини срећним а занимљиво је да је преко 80 одсто породица, на питање да издвоје један посебан пример када су осетили највећу породичну срећу - издајало као пример заједничко проведено време. Они су препознали те заједничке активности као нешто што их чини срећним: заједничка шетња (73 одсто), разговори пред спавње или читање прича (67 одсто), потом заједнички одласци у биоскоп или бављење спортом...А када смо их питали "Шта вам је потребно да будете срећни?", тек онда су се њихови одговори односили на материјално, на новац.."

"Ако се вратимо у далеку прошлост, видећемо да је срећа била централни појам у дефинисању суштине живота, начина на који би живот требало да се води, па и начина на који се, у крајњем случају, уређује држава. Стари Грци и Римљани наглашавали су дисциплину живљења, сматрајући да су умереност и саосећајност централне врлине које би човек требало да поседује и да се те врлине морају систематски подстицати.  По Аристотелу, срећа је "смисао и сврха живота, читав циљ и крај људског постојања". Слично томе, и основе хришћанства уочавају да је смисао живота у нашим  односима са другим људима, а будизам препоручује као главни извор личне среће - способност саосећања са другима.." наводи се у студији чију комплетну верзију можете прочитати путем овог линка на интернет порталу канцеларије Уницефа у Србији : http://www.unicef.org/serbia/StudijaoSreci-Integralno.pdf

У наредном периоду,  кроз медијску кампању коју Уницеф, Фондација Хемофарм и РТС  заједно покрећу, промовисаће се дечја права и анимирати друштво да помогне породицама са децом да превазиђу проблеме. Циљ: срећна породица и безбрижно одрстање деце у њој.

Мишел Сен-Ло, директор Уницефа у Србији: "Битно је да се допре до породице на време.Ту свакако држава може да учини много, да обезбеди услове за то у смислу да породице знају коме да се обрате. У свом друштву имате све што је потребно да би породице биле срећне али се то мора неговати и дограђивати. Кроз ову кампању желимо да више пажње посветимо томе."

Истраживањем је обухваћено 600 домаћинстава у Србији из 28 општина. Један од налаза истраживања је да се чак 67,7% породица са децом у Србији изјаснило као срећно. Један од резултата истраживања указује да породице у којима је изражен конфликт, имају чак 12 пута веће шансе да буду несрећне него оне у којима нема конфликта.

Најчешће оболевају млади у најпродуктивинијем животном добу. Због сталних погоршања и компликација, оболели су принуђени да напусте посао, школу. Живот им се, кажу, из корена мења.

Мирко Ненадић: "Човек је некада пешачио, пређе по пет километара, а дође у ситуацију да не може километар пешке да прође без кола и помоћи а да не помињем одлазак на море."

Ристић Јованка : "Доста ми је променило живот, прво млада сам оболела, друго малу децу сам имала. Плус, морала сам да се борим, прво због себе и децу да извучем да заврше школу".

Највише их погађа то што друштво, не обраћа довољно пажње на њихове проблеме.

Процедуре за остваривање неких права су сувише комликоване, кажу, и за здравог човека, а не за њих који без помоћи не могу да задовоље ни основне животне потребе.

Једини ослонац им је породица.

Милован Васић : "Тражиш превоз- кажу нема, с колима док је доведем овде, из кревета у колица и из колица у кола....То су велики проблеми а ни одакле помоћи нема."

"Та врста обољења ствара проблем и за њихове читаве породице, па ако болесник нема оданог члана у породици који би му помогао, он је буквално- пропао.", каже Славољуб Марковић.

Један од проблема је и недостатак адекватног простора-наменског објекта где би најтеже оболели могли да долазе на терапијске вежбе и да бораве током дана.

Удружење оболелих у Београду, које има око хиљаду чланова, покренуло је акцију за отварање дневног боравка за оболеле од мултипле склерозе.

Апелују на надлежне и све људе добре воље да помогну јер ова болест може да се догоди било коме.

"Суштина ове активности јесте једна од најважнијих коју Радио-телевизија Србије у свом широком опусу деловања покушава да оствари, а то је брига и помоћ најмлађима. Уверен сам да ће сарадња коју данас почињемо потписивањем овог меморандума допринети бољој реализацији идеја и пројеката канцеларије Дечјег фонда Уједињених нација у Србији", рекао је Никола Мирков, в. д. генералног директора РТС-а.

Мирков је истакао да то није било само пуко потписивање, јер оно што Уницеф ради чини да се сви осећамо бољим, вреднијим, племенитијим.

"Бринући о деци ми милујемо неки смисао живота, постојања и неку тајну тог живота. Врло смо поносни што имамо прилику да радимо то и даље. Особито је привилегија сарађивати са установом као што је Уницеф", каже Мирков.

Извештавање о деци на програмима РТС-а је непрекинута нит - наша кућа указује на проблеме и помаже да се реше.

Директор канцеларије Уницефа у Србији господин Мишел Сен-Ло захвалио се Јавном медијском сервису Србије на сарадњи дугој десет година и заједничком раду на промоцији права деце.

"Покушаћемо да снагу Јавног медијског сервиса искористимо да скренемо пажњу јавности, доносилаца одлука, приватног сектора и свих других актера у друштву на децу, њихова права, интересе, таленте, на услуге које су њима и њиховим породицама доступне, или често недоступне, речју - на остваривање и кршење њихових права", истакао је Мишел Сен-Ло.

Сиромаштво, пораст породичног насиља, наркоманија, алкохолизам само су неки од проблема с којима се данас суочава породица у Србији. Неминовно, трпе деца. Без подршке и помоћи, многе породице тешко излазе на крај с тим проблемима.

"Срећна породица и срећан живот јесу важни, али је предуслов за то да се старамо једни о другима, да подржавамо једни друге, да радимо ствари заједно, да гледамо у истом правцу. На тај начин ћемо јачати једни друге. То је, по мени, императив, то је за мене пут напред, начин да се савладају тешки тренуци", каже Сен-Ло.