Истакла је да дијагноза не значи и смртну пресуду и да је најважније открити болест на време. 

„Имала сам среће и захвална сам што су моје колегинице из РТС-а биле упорне да одем, да искористим могућност и обавим превентивни преглед – јер је због националне кампање против рака, коју води РТС, мобилни мамограф био у марту овде, испред наше зграде у Абердаревој“, навела је Пантелићева.

Ивона је истакла да је након прегледа у мамографу упућена на контролни ултразвук, који је показао да има рак дојке, а да се након тога подвргла операцији и сада прима хемотерапију.

„Са хемотерапијом може да се живи“, истакла је водитељка, позивајући све жене да издвоје време, прикључе се акцији и обаве превентивни преглед.

„Важно је и да здрави људи промене став према онима који се лече од рака – да се не плаше, да их не гледају са подозрењем, да их не маргинализују из друштва. Тако ће им осмехом и подршком олакшати врло често тешку борбу“, напоменула је Пантелићева.

Мамограф поново испред РТС-а 

Министар здравља Златибор Лончар захвалио је РТС-у на великој подршци кампањи, која не би имала домет какав има без Медијског јавног сервиса.

Навео је да је 1.520 жена прегледано у мобилном мамографу и да је код 11 откривен рак дојке на време и да су оне на путу да се излече.

„На то можемо да будемо поносни, али можемо и морамо више. Сада је најважније подићи свест људи о раку и утицати на њих да обаве превентивне прегледе“, рекао је Лончар.

Министар је напоменуо да ће мобилни мамограф поново бити постављен испред зграде РТС-а од 22. октобра до 22. новембра.

Директор Института за онкологију и радиологију Радан Џодић поновио је позив женама да дођу и да се прегледају у мобилном мамографу, али и додао да постоје и друге мере превенције рака.

„Оно што је још важно је примарна превенција. То су четири једноставна поступка. Избегавање пушења, алкохола, здрава исхрана и кретање. Поштовање тих корака може да смањи смртност од малигних обољења за 80 одсто“, навео је Џодић.

Према његовим речима, секундарна превенција, превентивни прегледи и скрининг могу да смање смртност за 30 одсто, док терцијарна превенција укључује само лечење пацијената, од операција до нових иновативних лекова.

„Најважније је да постоји свест да је злоћудна болест излечива“, закључио је Џодић.

Новинарке РТС-а Ана Стаменковић и Ивана Божовић навеле су да ће Јавни медијски сервис наставити да снажно подржава кампању „Рак је излечив“ као што је то до сада радио у бројним емисијама и прилозима у Дневнику.

„Само на Првом програму РТС-а је од почетка Националне кампање до сада емитовано 674 минута програма посвећеног борби против малигних болести и то у нашим најгледанијим Информативним емисијама. И на овај начин ћемо се против рака борити све до марта идуће године. Тада националну кампању завршавамо 'Телетоном'“, истакла је Ивана Божовић.

„У борби против рака важно је укључивање и друштвено одговорних компанија, а 'Делез Србија' од почетка подржава нашу кампању. Најпре су спровели хуманитарну аукцију слика – том приликом је прикупљено око 1,4 милиона динара. Средства одлазе на реновирање Научног центра Института за онкологију. Радови почињу у понедељак 22. октобра“, додала је Божовићева.

„А већ месец дана, на читавој територији траје и акција 'Заокружи рачун'. Купци у објектима 'Делез' заокружују рачун и тако донирају средства у хуманитарне сврхе. До сада је прикупљено 570 хиљада динара, а ова акција ће трајати три месеца. Донације грађана се преусмеравају за куповину опреме за Институт за онкологију.“

„Кампања се наставља и са много нових акција. У сарадњи са Министарством здравља, једна недеља месечно биће посвећена превентивним прегледима у целој Србији. У претходних девет таквих акција прегледано је више од 200.000 људи“, рекла је Стаменковићева.

„У међувремену, Србија је добила нову клинику 'Онкологију 2', почели су да раде нови апарати за зрачење и Србија сада по глави становника има довољно апарата за зрачење. Нови иновативни лекови су стављени и биће додавани на листе. Србија за две недеље добија и 'икс-нож'. Настављамо кампању, јер само уједињени – медији, држава, здравствени систем и пацијенти – можемо нешто да променимо“, истакла је Ана Стаменковић.

Испред зграде РТС-а у марту је био и покретни мамограф, а јавни сервис је у априлу учествовао на Београдском маратону и подсећао на значај промена лоших животних навика и вођења здравог живота. 

Више од два милиона динара прикупљено је на аукцији слика и у акцији "Заокружи рачун", коју компанија "Делезе" води у оквиру ове кампање са РТС-ом.

Др Ана Јовићевић из Института за онкологију и радиологију подсећа да се 40 одсто случајева рака може спречити, као и да су редовни прегледи драгоцени, јер повећавају успешност лечења.

"Најбитнији је корак да свако од нас, сваки становник Србије, почне да размишља о свом здрављу и да схвати да је сам одговоран и да много тога сам може да предузме, а то је управо оно где нам је медијска кампања драгоцена, једини је начин да се пренесу праве поруке", каже Јовићевићева за РТС.

Захваљујући покретном мамографу који је у марту био испред куће РТС-а, прегледано је 1.600 жена.

"Драгоцено је што је много више жена чуло и да ће бити мотивисане да се обрате свом изабраном лекару и да виде који су то прегледи који су за њихове године одговарајући", каже Јовићевићева.

Истиче да су најважнији превентива, редовни прегледи и здрав начин живота.

Акција се спроводи уз подршку Министарства здравља и здравствених установа у којима се лече оболели од рака, удружења пацијената, фармацеутских компанија и друштвено-одговорних предузећа.

Овде можете погледати дела која су била на аукцији

Ово је прва у низу акција које ће компанија "Делез Србија" спроводити у сарадњи са РТС-ом, са циљем да подржи и допринесе остваривању циљева националне кампање "Рак је излечив" у циљу подизања свести о важности превенције и обезбеђивања бољих услова за здравствену негу оболелих од малигних болести.

Аукција је одржана у Дому Јеврема Грујића.

Националну кампању "Рак је излечив" Радио-телевизија Србије је покренула пре шест месеци, а све активности се спроводе уз подршку Министарства здравља, здравствених институција у којима се лече оболели од рака, удружења пацијената и друштвено-одговорних фармацеутских компанија...Однедавно и уз подршку компаније "Делез Србија".

Уз помоћ те компаније, ускоро ћемо организовати неколико хуманитарних акција којима ћемо допринети указивању на значај превентивних прегледа, обезбедити боље услове за здравствену негу оболелих у здравственим институцијама или помоћ удружењима пацијената, у остваривању неких од њихових актуелних потреба, на путу ка излечењу...

Прва у низу акција, чија ће нам успешна реализација омогућити да планирано спроведемо у најскоријем року, је хуманитарна аукција колекције уметничких слика које су у поседу ове компаније.

Слике ће бити изложене од 24. до 31. маја у Дому Јеврема Грујића, а аукција ће се одржати 31. маја од 12 до 14 часова.

Позивамо све хумане људе да дођу на аукцију. Прикупљена средстава употребиће се за адаптацију простора "Института за онкологију и радиологију Србије".

Директор Београдског маратона Дејан Николић рекао је да та манифестација ове године има "здравствени" карактер и да се овогодишњим слоганом "Активирај се" на првом месту шаље порука да се, каже, треба активирати у борби против рака.

"Покрет трчања постаје све масовнији у свету, али и у Београду је све више оних који трче, посебно девојака и жена. Поједини народи, попут Јапанаца, успевају да трчање промовишу као здрав начин живота, а више од 12 милиона Јапанаца свакодневно трчи", рекао је Николић на конференцији у Старом двору.

Николић је најавио да ће поводом одржавања Београдског маратона бити одржана и стручна трибина "Потрчи у сусрет сопственом здрављу" са циљем да се укаже на значај физичке активности у очувању здравља.

Николић је навео да се ове године очекује око 8.000 такмичара у маратону и полумаратону, око 20.000 учесника у "Трци задовољства" и око 16.000 малишана у Дечјем маратону.

Додао је да ће сви учесници 31. Београдског маратона носити трачицу која симболизује кампању "Рак је излечив", коју је покренуо РТС, уз подршку Министарства здравља.

Државни секретар у Министарству здравља Мехо Махмутовић каже да је предузеће "Београдски маратон" дало нови импулс акцији у борби против рака промовишући бављење спортом, као и да је Град Београд пример добре праксе како се заједно могу радити добре и квалитетне ствари.

"Сви заједно желимо да скренемо пажњу грађанима да морају да се јављају на превентивне прегледе и на забрињавајуће податке да 35.000 људи годишње умре од онколошких болести", указао је Махмутовић.

Заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић изразио је наду да ће традиционална спортска манифестација у престоници на најбољи начин допринети акцији "Рак је излечив".

Младеновић је рекао да су у склопу припрема за 31. Београдски маратон представници Града током прошле године посетили маратонске сајмове у Њујорку, Чикагу, Атини, Љубљани и Кини.

"Заједно са предузећем 'Београдски маратон' трудили смо се да се представимо на сајмовима који се одржавају уз маратоне у овим великим градовима", навео је Младеновић.

Како је најавио, у наредним недељама биће објављено више детаља о траси 31. Београдског маратона напомињући да неће бити великих промена у односу на прошлогодишњу трку.

И после маратона РТС наставља трку против рака. После бесплатног мамографског прегледа у Београду, где је за само 12 дана прегледано 500 жена, наша кућа организује бесплатне прегледе, предавања и трибине у још 10 градова Србије.

"Ја сам ишла на превентивне прегледе, између две редовне контроле болест се појавила и брзо је напредовала", прича Домина Спасић из Удружења "Будимо заједно".

"Шок, не верујете да се то вама дешава. У глави је један хаос, не знате где ћете, шта ћете...", додаје Надежда Спасић.

Превентива су редовни прегледи: самопреглед, ултразвук, после 50. године и мамографија.

"Жена која је млађа од 50 година, а рецимо старија од 40 и остварила је своју репродуктивну функцију – родила је, она већ има зреле дојке, она може урадити једну своју стартну мамографију, али после клиничког прегледа неће наставити стално на две године", напомиње Зорица Милошевић са Института за онкологију и радиологију Србије.

Због упозоравајуће статистике, пре неколико година у Србији је отпочео и организовани скрининг за рано откривање рака дојке. На позив се одазвала тек свака трећа жена.

"У нашој земљи циљна популација за ову врсту скрининга је од 50 до 69 и скрининг преглед који се ради једном у две године. До сада спроводимо скрининг на територији 36 општина, а од почетка је постављена дијагноза код 770 жена", истиче Верица Јовановић, в. д. директора Института "Батут".

Када бисмо се само једном годишње, рецимо у марту, сетили ове статистике и заказали преглед, подаци би могли да се промене. Имајте то на уму.

"Први пут сам на овом зимском кампу. Друштво је океј. Имам више вршњака у свакој групи, па је све лепо. Дружење ми много значи, јер је то друштво које зна кроз шта све смо прошли, пуно емпатије", каже Немања Трбовић из Суботице.

Стефан Закамарот из Инђије каже да је много лепо на Копаонику увек има снега и да је научио сам да скија.

Већина је први пут стала на скије, али су и остали попут Стефана основну технику уз помоћ искусних инструктора врло брзо савладали.

"С обзиром на то какви су хероји били док су се лечили, мислим да је ово за њих мачји кашаљ, верујте. Фантастични су, велико срце, велика храброст. Не одустају као што нису и док су се лечили, тако не одустају док не науче да скијају", истиче  организатор кампа Љубиша Станић.

У кампу су и волонтери задужени за креативне активности и психолози.

"Волонтер сам од 2015, а пре тога сам била дете које је долазило на кампове НУРДОР-а јер сам се и ја лечила. Најтеже после свега је враћање у сву ту реалност, у друштво зато што је дете које се лечи одсечено од света, у изолацији осам месеци најмање и тешко је да се врати у реалност међу другаре и у школу", прича волонтерка Емилија Ђокић

Психолог Небојша Миљевић додаје да имају и креативне психолошке радионице.

"Обрађујемо неке садржаје који су у складу са њиховим узрастом и у складу са искуствима која су прошли, тако да могу оснажени да се врате у своје друштво и да буду срећна", сматра Миљевић.

Камп је, кажу, испунио циљ - стекли су нове пријатеље и вештине, и живот сваким даном удишу пуним плућима.

Моле се сви који желе да ураде прегледе за разумевање и за стрпљење, јер је интересовање велико а број прегледа у мобилном мамографу ограничен и није могуће током радног времена у једној смени прегледати више од 15 пацијенткиња.

Такође, моле се суграђанке да не долазе самоиницијативно испред зграде РТС-а, јер ће прегледе моћи да обаве само жене које су заказане.

"Жене у том старосном добу требало би да раде мамографију на сваке две године, тако што их позива њихов дом здравља или се оне саме пријављују за преглед", рекла је Милошевићева.

Наводи да ће у мобилном мамографу испред РТС-а увек бити присутна два техничара и два радиолога, од којих је један из Дома здравља.

"Техничари су обучени да контактирају са женом, да је приме на преглед и ураде на одличном уређају квалитетан снимак. Биће присутна и два радиолога, што не постоји ни у једном другом месту", објашњава Милошевићева.

Додаје да је одазив жена на мамографски преглед у домовима здравља слабији него у осталим местима.

"Тако да смо ми решили да дођемо код жена, овде испред РТС-а, и да на неки начин у наредних 12 дана прикажемо женама како изгледа превентивни преглед", наводи Милошевићева.

Превентивним прегледима откривено више од 800 карцинома 

Прим. др Верица Јовановић са Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" наводи да је до сада током превентивних прегледа откривено више од 800 карцинома.

"Морам да истакнем да су они откривени код здравих жена и да је управо тај превентивни преглед допринео да се болест открије на време", рекла је Јовановићева.

Истиче да је јако важно да се жене које напуне 50 година јаве на превентивни преглед. 

"Министарство здравља је крајем 2012. године покренуло организовани програм скрининга који је базиран пре свега на преглед здравих жена. Јако је важно да жена и ако је здрава, а има преко 50 година дође на превентивни преглед", навела је Јовановићева.

Додаје да је мамографски преглед могуће обавити у 13 домова здравља на територији Београда, и у 35 домова здравља и болница широм Србије.

Благовременим откривањем и одговарајућим лечењем, могуће је спасити девет од десет оболелих жена.

Београђанке овај превентивни преглед претходно треба да закажу преко Канцеларије за скрининг, Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" на телефон 011/ 2684 052 (од 8 до 14 часова). 

Снимања ће се обављати од 13 до 19 часова радним даном и од девет до 19 викендом, а све време ће ту бити присутан и тим стручњака. 

Националну кампању "Рак је излечив", води РТС уз подршку Министарства здравља.

Све даме које су заинтересоване за бесплатну превентивну мамографију коју је омогућио тим кампање РТС-а "Рак је излечив", моћи ће да искористе ову могућност од 8. до 20. марта уз обавезно претходно заказивање (од осам до 14 часова) путем телефона: 011/ 2684 052, Канцеларија за скрининг, Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

Радно време/термини током којих ће на располагању бити тим стручњака у мобилном мамографу у Абердаревој улици, испред зграде Радио-телевизије Србије (8–20. марта 2018): радним данима 13.00–19.00 а викендом 9.00–19.00.

Рак погађа свакога од нас, на различите начине. И зато свако може нешто да уради како бисмо променили упозоравајућу статистику: од напуштања лоших животних навика, стварања здраве средине у школи, на послу, окружењу, редовнијих прегледа, побољшања услова за откривање и лечење малигних болести.

Национална кампања РТС-а "Рак је излечив", која се спроводи уз подршку Министарства здравља Србије, јесте интегрисана, свеобухватна кампања која ће трајати годину дана.

Циљеви кампање су информисање и едукација грађана Србије о значају превенције, правовремена дијагностика и одговарајућа терапија, како би код што више пацијената болест била откривена на време, а животи сачувани. Кампања подразумева редовно извештавање у емисијама РТС-а, превентивне прегледе, едукацију као и хуманитарне акције.

Време је да сви заједно нешто променимо и урадимо, последњи је тренутак да се сви заједно ујединимо и победимо рак!

Колико се чека на зрачење? 

Проф. др Радан Џодић, в. д. директора Института за онкологију и радиологију Србије, истиче да је прошле године урађено 7.000 операција у пет операционих дворана.

"Око 4.000 људи је имало радио-терапију, исто толико је примало хемиотерапију. Машине су већ стигле у онкологију два, с нестрпљењем очекујемо да збринемо, да нема више од 350 пацијената који чекају, већ ћемо ту листу елиминисати са осам акцелератора", каже Џодић.

Начелница Радиотерапије КЦ Крагујевац др Весна Димитријевић наводи да пацијенти десетак дана чекају на амбулантно зрачење и отприлике месец дана на хоспитализацију.

У Нишу кажу да ће ускоро почети да раде на четвртом апарату. "За месец и по дана почећемо да радимо и на четвртом апарату, то је апарат који припада најсавременијој генерацији", истакла је начелница Радиотерапије у КЦ Ниш, онколог, др Катарина Бранковић.

Најновија вест је да се човечанство приближило леку против рака, односно да је на Универзитету Стенфорд откривена вакцина која је уклонила туморе из тела мишева.

"Резултати су заиста почетни, нису чак ни људима саопштени у мери у којој би то било релевантно. Не могу рећи да ћемо предуго чекати, време се убрзава у онкологији. Оно за шта је некада било потребно 30 година да се увиде грешке, данас је потребно пет", каже проф. др Даворин Радосављевић са Института за онкологију и радиологију Србије.

У Србији од рака годишње оболи око 36.000 људи, а умре више од 20.000.

Највише оболелих је у Пиротском и Шумадијском округу. Највише стопе умирања мушкараца су у Београду, Подунавском, Мачванском, Јабланичком и Рашком округу. Код жена црне тачке су: Београд, Борски, Мачвански, Поморавски и Расински округ.

"Рано откривање, скрининзи, рано откривање, скрининзи... и тако даље. Има такозвана примарна превентива, то је основно за Србију. Када не би било цигарета, сваки трећи би остао жив. Људи моји, даље, шта једемо – правимо туршије, кољемо сланине... Колико смо дебели, колико трчимо, то је основа кампање", рекао је проф. др Синиша Радуловић са Института за онкологију и радиологију.

Зато смо у кампањи "Рак је излечив" – да би било мање оболелих, а више излечених грађана, уз најбољу и најсавременију терапију.

"Једноставно мултифакторијални су узрочници настанка малигнитета код деце. Што се тиче најчешћих тумора у педијатријској популацији то су леукемије, затим су тумори централног нервног система на другом месту и лимфоми. Остали солидни тумори се јављају у нешто нижем проценту", каже Лејла Париповић, педијатријски онколог са Института за онкологију и радиологију Србије. 

У дневној болници у стационару Института лечи се петнаестогодишња Наталија Лазић из Владимираца.

"Ја се сада осећам супер", каже Наталија.

Петогодишња Маја Младеновић оперисана је од тумора мозга и прима хемиотрапију.

"Кад се пробудим мало ме боли стомак и мука ми је, али ми је добро", каже мала Маја.

Последњих година услови лечења су побољшани, не заостајемо за светом. Деца се дуго лече циклично, по неколико месеци, чак и годинама.

"Осим медицинског третмана нашој деци је обезбеђен и наставак образовања, циљ је не изоловати их из вршњачке групације уз адекватну кућну негу у сарадњи са регионалним медицинским центрима по отпуштању са наше одељења", наводи педијатар са Института за онкологију и радиологију Србије, Марија Пудрља Словић.

Иако се лече најсавременијом методом, проблема има.  

"Један од проблема јесте регулисање боловања за родитеље чија се деца лече за сада четири месеца, а ми се трудимо да боловања буде колико траје лечење. Родитељске куће у Београду постоје три, које су стално пуне и постоји потреба за четвртом, истиче председница Удружења НУРДОР, Јоланд Корора.

Корора је нагласила и потребу за националним канцер регистром са којим би родитељи пратили децу и после периода лечења.

Из Министарства здравља обећали су да ће законски регулисати трајање боловања родитеља и да ће саградити хемиотерапијско одељење у Нишу.

Ивана Божовић: „Сваке године, у Србији од рака оболи око 36 хиљада људи а више од 20 хиљада изгуби битку са овом болешћу. Како би се променила ова упозоравајућа статистика, Радио-телевизија Србије је у сарадњи са Министарством здравља у јануару ове године покренула интегрисану и свеобухватну Националну кампању "Рак је излечив", која ће трајати годину дана. Циљеви кампање су информисање и едукација грађана Србије о значају превенције, правовремена дијагностика и одговарајућа терапија, како би код што више пацијената болест била откривена на време, а животи сачувани. Кампања подразумева редовно извештавање у емисијама РТС- а, превентивне прегледе и едукацију грађана широм Србије као и разноврсне друштвено- одговорне иницијативе и хуманитарне акције..."

Ана Стаменковић: „Ако је дијагноза карцином, то не значи да изгубљену битку. Само уједињени и одлучни на путу ка оздрављењу, можемо да победимо рак. Редовни програмски садржај „Рак је излечив" у Јутарњем програму РТС-а понедељком, који ћемо током читаве године припремати колегиница Ивана Божовић и ја- биће посвећен редовном извештавању о малигним болестима из свих аспеката али и свим активностима које будемо спроводили (са Министарством здравља и осталим партнерима пројекта) током интегрисане, свеобухватне Националне кампање „Рак је излечив".

Матејина мајка Сузана Митровић каже да се боре са осмехом и нада се најбољем.

"Имала сам на колену проблем, остеосарком, имала сам четири терапије пре операције, сада ми је 14. терапија", рекла је шеснаестогодишња Александра Ђоковић.

Јасминка Нешковић, медицинска сестра на Дечјем одељењу Онколошког института, каже да лечење траје од годину до три године.

"Доста се са њима дружимо, гледамо да им будемо подршка, али и они су нама подршка", каже Нешковићева.

Деца најчешће оболевају од лимфома, тумора костију и мозга, као и леукемије. У лечењу можемо и ми да им помогнемо – уколико постанемо даваоци коштане сржи.

Доц. др Милош Кузмановић, начелник Хематоонколошког одељења Института за мајку и дете, рекао је да се акутне леукемије не лече само у Београду, већ и у Новом Саду и Нишу, то је модел лечења преузет из европских земаља – да је тимски рад оно што даје очекиване резултате.

Проф. др Драгана Вујић, начелник Стерилног блока (трансплантација) у Институту за мајку и дете, каже да трансплантациони тим Института у овом тренутку ради све облике трансплантације, укључујући и оне најсложеније, када је један од родитеља давалац, или када је добровољни давалац из светског регистра.

Удружења родитеља деце оболеле од рака и данас су позвала на слање СМС порука, 7175 за куповину стана близу Онколошког института у Београду, а 1150 за завршетак дечје хематоонкологије у Нишу.

"Тренутно не постоји канцер-регистар за децу, постоји само за одрасле, то је заправо документ, национална стартегија која би се бавила сузбијањем дечјег рака, између осталог бавила би се смањењем смртности код деце", рекла је Милица Шимановић из Удружења "Младице".

Милева Личина из Удружења "Увек са децом" каже да је важно да се родитељи одморе, дођу, припреме храну, оперу веш, да размене искуства са родитељима који су прошли све то.

"Направићемо још неколико кућа и станова за родитеље и децу која су на терапији да не морају да буду све време у болници већ у једној атмосфери која ће бар мало да им олакша", рекао је министар здравља Златибор Лончар. 

У више од 40 градова широм Србије симболично су пуштени балони – за децу која су победила, за децу која се боре, али и за децу која нису победила рак.

Са централног новосадског трга послата је порука подршке породицама чија су деца оболела од те опаке болести уз напомену да је канцер код деце у 70 одсто случајева излечив, уколико се на време установи и адекватно медицински третира.

Из НУРДОР-а позивају све пријатеље, родитеље, волонтере и јавне личности да помогну рад те организације и дају допринос у акцији прикупљања средстава за завршетак изградње новог дечјег хемато-онколошког одељења у Нишу.

У току 2018. године НУРДОР очекује завршетак тог пројекта од националног значаја који ће значајно допринети побољшању услова онколошког лечења деце у целом јужном региону Србије, а за трећу фазу тог пројекта потребно је прикупити још 17 милиона динара.

Та организација је данас на трговима, у главним улицама и шеталиштима у више од 40 градова широм Србије, организовала манифесетације поводом обележавања Светског дана деце оболеле од рака.

"Обезбедићемо још кућа и станова за родитеље и децу која су на терапији како не би све време били у болници већ у атмосфери која ће бар мало да им олакша. Само они знају кроз шта све пролазе, а ми ћемо им помоћи да се изборе са најопакијом болешћу, треба да знају да смо уз њих", поручио је Лончар.

Министар је апеловао на родитеље да не одлажу одлазак код лекара ако примете било какву промену код детета.

"Не треба да чекају јер су онда шансе да се рак открије и излечи много веће", нагласио је Лончар који је пацијентима пожелео брзо излечење.

Директор Института за мајку и дете Радоје Симић рекао је да та установа, у којој се тренутно од канцера лечи 19 малишана, покушава да својим знањем и оспособљеношћу уз помоћ Буџетског фонда и Министарства здравља, створи услове за лечење деце сличне другим болницама у свету. 

"Пошто смо мала земља и немамо довољно технолошке опремљености за ретке болести, држава је основала Буџетски фонд који од новембра 2014. обезбеђује средства за лечење деце у иностанству. Прошле године на лечење у иностранство послато је петоро деце са малигним болестима", навео је Симић. 

Додаје да је од оснивања Буџетског фонда 73 деце послато у иностранство, док су 173 биолошка узорка послата на ензимске и генетичке анализе, а страни стручњаци су у Србији лечили 17 деце. О трошку државе се, каже, деца највише шаљу у иностранство на неуролошка и неурохируршка лечења, а затим и на терапије малигних болести.

Према његовим речима, Фонд је у протекле три и по године издвојио око 463 милиона динара, око 150.000 евра и око 10.000 швајцарских франака. 

Симић је подсетио да по прописаној процедури, конзилијум лекара прво предлаже лечење детета у иностранству и да се након тога подноси пријава Републичком фонду за здравствено осигурање.

Уколико РСЗО закључи да није могуће лечити дете ван Србије, та иста пријава подноси се Буџетском фонду.

"Ми радимо по истим правилима као РСЗО, али смо мало либералнији јер желимо да пружимо више могућности за лечење и дамо више наде деци и родитељима", рекао је Симић, док је министар Лончар додао да процедуру пријављивања знатно олакшава то што су већина лекара са Института и Универзитетске дечје клинике "Тиршова" чланови конзилијума у Фонду, те могу детаљно да упуте родитеље у поступак. 

НУРДОР прикупља новац за завршетак Хематоонколошког дечјег одељења у Нишу, а Удружење увек са децом за куповину стана у близини Онкологије.

Сваке године у просеку 50 деце узраста од 0 до 19 година изгуби битку са раком, саопштио је Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

Статистика каже да у свету годишње од рака оболи више од 160.000 деце, а више од 90.000 деце умре од неког облика рака.

Рак код деце је ретка болест и чини од 0,4 до четири одсто свих малигних болести у општој популацији.

У просеку у свету оболевање од рака код деце чини један одсто у структури оболевања од свих малигних болести, у Европи 0,4 одсто и у Србији око 0,7 одсто.

Малигне болести други узрок смртности код деце 

Упркос добрим резултатима лечења, малигне болести су чак и у развијеним земљама и даље други по учесталости узрок смртности код деце узраста 0 до 14 година, одмах после повреда.

Ове године Међународни дан деце оболеле од малигних болести, 15. фебруар обележиће се под слоганом "Рано откривање - већа шанса" и усклађен је са препорукама Светске здравствене организације и Међународног удружења за борбу против рака.

Током трогодишње кампање под слоганом "Ми можемо, ја могу", међународне организације су исказале приоритет у здравственој заштити деце, пре свега у погледу превенције и раног откривања малигних тумора, и лечења и рехабилитације ове вулнерабилне популационе групе.

Циљ је да се родитељима, деци, као и широј друштвеној заједници пруже информације како да обрате пажњу и препознају ране знаке упозорења и симптоме и да одмах потраже стручну медицинску помоћ, јер брза и ефикасна рана дијагностика и примена стандардне терапије омогућавају дуже преживљавање деце и адолесцената оболелих од рака.

Температура, губитак тежине, бледило, умор, модрице знаци болести

Рани знаци малигне болести су беле тачкице у оку, приметна разрокост и слепило, избочена очна јабучица, опипљиви чворићи у стомаку и карлици, глави и врату, удовима, тестисима, жлездама, необјашњиво продужена температура више од две недеље, необјашњив губитак тежине, бледило, умор, стварање модрица или крварење, болови у костима, зглобовима, леђима, и лако настали преломи, промена или погоршање хода, равнотеже или говора...

Национално удружење родитеља деце оболеле од рака НУРДОР у 40 градова широм Србије организоваће хуманитарне акције у главним улицама, шеталиштима и трговима.

Кампања под називом "И ја се борим!" којом обележавају Светски дан деце оболеле од рака има за циљ подизање свести јавности о малигним обољењима код деце, али, и позив на подршку великом пројекту од националног значаја - изградњи и опремању новог дечјег хемато-онколошког одељења при Клиници за дечје интерне болести у Нишу.

НУРДОР је крајем прошле године отпочео радове на другој фази пројекта - унутрашњи занатски радови и постављање инсталација, и њен завршетак је планиран за крај

фебруара 2018. године. Трећа фаза пројекта је опремање објекта за коју је потребно обезбедити још 17 милиона динара.

У сарадњи са свим мобилним оператерима отворен је и СМС број 1150 за подршку пројекту.

Цена поруке је 100 динара.

Мишеви су генетски модификовани да спонтано развију туморе.

Вакцина је имала успеха и у уклањању метастазираних ћелија раширених по телу, наводи се на званичном сајту универзитета.

Научници верују да би коришћење вакцине на локалном нивоу могло да служи као јефтина терапија за рак, без нуспојава карактеристичних за хемотерапију.

Вакцина се састоји од два агенса, а мишеви су обично реаговали након једне дозе, а највише након две дозе вакцине.

„Када искористимо ова два агенса, примећујемо елиминацију тумора широм тела. Овакав приступ не захтева да се пронађу специфичне мете захваћене тумором и не захтева читаву активацију имуног система, нити мењање имуних ћелија пацијента“, рекао је доктор медицине и професор онкологије на Стенфорду, Роберт Леви.

Према његовим речима, вакцина се разликује од постојећих имунотерапија због тога што се вакцина користи на локалном нивоу и стимулишу се ћелије захваћене тумором, уместо читавог тела.

„У мишевима, приметили смо невероватне ефекте широм тела, укључујући и нестанак тумора из тела животиња“, рекао је Леви.

У даљем наставку истраживања, очекује се да ће се вакцина тестирати на 15 пацијената са лимфомом, а уколико се проба покаже успешном, Леви верује да ће вакцина бити успешна у борби против много врста тумора.

„Не верујем да постоји ограничење који бисмо тумор могли потенцијално да лечимо“, рекао је Леви.

Истраживање је објављено у јануарском издању Сајенс транслејшнел медисин.