У америчком Конгресу о усташком геноциду у НДХ

Амерички конгресмени, сенатори, дипломате, страни амбасадори, представници владиног и невладиног сектора и америчких медија имали су прилику да се више упознају са овим делом српске историје Другог светског рата. Скуп је почео приказивањем документарног филма „Култура сећања" Народне и универзитеске библиотеке Републике Српске. У филму су приказана сведочанства и патње преживелих у концентрационим логорима у Независној држави Хрватској током Другог светског рата.

Милош Растовић, координатор за културу Српског народног савеза, је отворио овај скуп у препуној сали истакнутих гостију. Изражавајући добродошлицу присутним гостима, он је истакао значај сведочанстава преживелих логораша.

„Свако сећање преживелих логораша изазива у њиховим мислима тешка осећања где човек нема никакву вредност. Данас имамо мали број преживалих логораша који нам помажу да боље разумемо опасност од масовних убистава, мучења и геноцида. Ми не можемо затварати очи пред злочинима који су се догодили. Сећања преживелих нас уче о ономе што се догодило у прошлости, помаже нам да боље разумемо садашњост и мислимо на оно што се може догодити у будућности", истакао је Растовић.

Растовић је такође поменуо трагично искуство његовог оца песника Илије Растовића и целокупне породице у логору у фашистичкој Мађарској за време Другог светског рата.

Предавање је одржала Драгана Томашевић, оснивач и директорица Фондације сећања на Јасеновац и Холокауст у Лондону у Великој Британији и потомак жртава убијених у Шарговцу, Мотикама, Дракулићу и руднику Раковац. Она је у контексту 700 година српске историје описала страдања Срба у НДХ.

Систем концентрационих логора Јасеновац, као највеће место страдања Срба, Јевреја и Рома у НДХ, описала је као „негативно, патолошко и криминално, што је карактерисало усташки покрет у целини, кулминирало је у Јасеновцу. Са својим садизмом и патолошким криминалом, усташе су шокирале чак и немачке нацистичке генерале. За разлику од немачких концентрационих логора који су се називали ‘фабрикама смрти,' у НДХ је практикован средњевековни начин убијања људи ножем, секирама, чекићима и другим алатима. Само у НДХ су постојали концентрациони логори за убијање мале деце делимично вођени католичким часним сестрама што је јединствени случај у историји човечанства."

Предавање је закључено речима да је „српски народ је частан и поносан. Увек је стајао са великим народима у свету у тешким временима када је било потребно борити се против онога што нормалан људски ум тешко може и замислити."

Многи гости су били изненађени јер нису имали довољно сазнања о овим догађајима током Другог светског рата. У том смислу, ово предавање је пружило више сазнања и осветлило овај „неизговорени" тј. скривени део историје за западно мњење и сећања преживелих.

На крају скупа у име Српског народног савеза, Растовић је примио признање од директорице Драгане Томашевић у знак захвалности за организацију овог значајног скупа и неуморнo прегнуће у одавању спомена Србима, Јеврејима и Ромима жртвама усташког геноцида током Другог светског рата. Растовић се захвалио и нагласио да је главни задатак Српског народног савеза из Питсбурга да негује и чува српску културу, традицију и историју.

У америчком Конгресу је приказана изложба „Анатомија заборава" Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске која је са великом пажњом била испраћена од стране гостију.

Ова изложба ће такође бити приказана у наредна три дана у Рејбурн фоајеу Конгреса што ће омогућити да се конгресмени и сенатори боље упознају са овим делом српске историје. Планирано је да изложба има путујући карактер у америчким градовима и значајним институцијама.

У представништву Републике Српске у Вашингтону уприличен је пријем на којем је којем је приказана изложба „Анатомија заборава" дипломатама и другим истакнутим гостима.

Српски народни савез, најстарије српско добротворно друштво у Америци које постоји од 1901. године, организовало је овај догађај у сарадњи са канцеларијом Републике Српске за сарадњу, трговину и инвестиције у Вашингтону, Фондацијом сећања на Јасеновац и Холокауст из Лондона у Великој Британији и Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске у Бања Луци.