Уручена сведочанства полазницима курса српског језика у Лондону

Свечаност је уприличена у хотелу Holiday Inn, на Кенсингтону пред родитељима, пријатељима и родбином наших ђака, али и великим бројем угледних гостију. Били су ту представници амбасаде и цркве, као и чланови Округлог стола српских организација у Великој Британији: из Српског савета, Српског друштва, Кола српских сестара Косовка девојка, Српског ситy клуба и др.

Посебна част било је присуство сир Џона Рандала, донедавног члана Парламента из Аксбриџа и осведоченог пријатеља и поштоваоца српске заједнице у Британији.

Скуп је поздравила Олга Станојловић, председница Српског савета Велике Британије, која се, пре свега, захвалила Жељку Сташевићу, директору хотела и његовом тиму, који су омогућили да се свечаност одржи у лепом амбијенту без икакве надокнаде.

Захвалност је упућена и свима који су радили на стварању и реализацији курса и припреми и оцењивању испита: професорима са Универзитета у Нотингаму, др Давиду Норису и др Владислави Рибникар, Јелени Станојловић и Мирјани Јовановић-Лазић, кодиректорима студија, наставницама Добрили Костић, Силвани Брканлић-Галић и Слађани Стевановћ, као и организаторима курса у Лестеру/Корбију и Редингу: Светлани Сабади и Ђурђи Живковић.

Мирјана Јовановић-Лазић је подсетила на саме зачетке идеје Округлог стола за стварање оваквог курса. Говорила је и о напорима чланова Радне групе за српски језик да упознају Министарство просвете Републике Србије са овом иницијативом и чињеницом да су колеге и родитељи деце из многих средина у дијаспори сагласне са оваквим видом наставе, у коме се српски третира као тзв. "други језик", јер првенство над језиком предака међу децом увек има језик средине у којој живе.

Жеља Срба из Велике Британије је да се учење и настава српског језика стандардизује широм расејања и да се омогући свршеним ђацима да им се призна ниво знања који су стекли у складу са Јединственом европском плаформом о учењу језика. Посебно је горући тај проблем у дијаспори из англо-саксонског света: САД, Канади, Аустралији, али и Аргентини, на пример.

Врхунац вечери је био када се приступило уручивању сведочанстава, јер су се присутнима на крају обратили и Бранислав Лечић и сир Џон Рандал.

Вук Богдановић је представио своје другаре, ученике, и говорио о томе како је курс успео њега самог да обликује. Истакао је да за њега је ово тек почетак учења језика, а не његова завршница.

Јована Копривица је објаснила природу курса и истакла да се није учио само језик, него су се ширили видици и о српској култури, вери и историји.

Марко Петровић-Роице је присутне и насмејао, својим објашњењем колико му је значајан српски као спона са коренима и причом да прави мали речник/приручник за своје другаре који уче српски, у коме се инсистира на синонимима уместо употребе страних речи. Један од примера је био и да не треба нешто да "лајкујемо" или "хејтујемо" када то може да нам се свиђа или не свиђа!

Бранислав Лечић и Марко Грабеж су изразили своје дивљење посвећености наших ученика којима су од срца честитали.