Једна од центраних музичких институција у граду била је Оспедале дела Пијета, за коју је музику писао Антонио Вивалди, али ће се на програму наћи и новооткривена дела аутора као што су Франсиско Сото де Ланга и Ђовани Серафино Раци.

На концерту ће се тако смењивати раскошне нумере и спокојна музика, са алтернацијама традиционалних песама и полифоних композиција. Централно место на овом програму заузеће Вивалдијев Nisi Dominus, у којем ће као солисткиња наступити Ева Зајчик.

Уреднице преноса: Сања Куњадић и Ивана Неимаревић

Имаћете прилике да је слушате у извођењу ансамбла „London Mozart Players”, под управом Матијаса Бамера.

Аутор: Радош Митровић

Емисију уређује и води Јелена С. Перић.

Уметнице истражују шта обликује и ограничава наше постојање, као и границе између телесног и друштвеног, органског и артифицијелног, аутономног и институционалног.

Док Зорица Чолић у радовима наглашава тело као променљиву категорију, чије се значење обликује кроз перцепцију, жељу, потрошачку културу и медијске представе, Тања Јуричан пажњу усмерава на материјалне и симболичке форме и праксе које учествују у обликовању појединца и друштвених односа.
Њихове радове повезују теме тела, друштвених норми и механизама који их производе и одржавају, али и интердисциплинарни приступ који укршта визуелну уметност, технологију, теорију и емпиријску перспективу.

На изложби "Мере тела", чији је кустос Мирослав Карић, Зорица Чолић и Тања Јуричан разматрају начине на које друштвена правила, очекивања и системи вредности постају део нашег телесног и личног искуства. Истражују како се такви обрасци усвајају, понављају и временом прихватају као део свакодневице, али и како се шири друштвени обрасци преламају кроз индивидуална искуства. Друштвена очекивања и конвенције тако могу постати део наших личних потреба, навика, страхова и стратегија самоконтроле.

Гошће Злетног пресека су Зорица Чолић и Тања Јуричан.

Други део емисије такође посвећујемо телу.
Ко има право да одлучи када његово тело постаје слика? Пита се кустоскиња Миа Давид и пише у тексту за каталог изложбе:

,,Привате Нуде је самостална изложба Бориса Лукића која истражује границу између приватног и јавног, између погледа и изложености, као и питање пристанка у времену интернета, друштвених мрежа и вештачке интелигенције. Полазећи од фотографија пронађених на интернету, Лукић преиспитује тренутак у којем приватно тело постаје јавна слика и отвара питање: чије је тело када једном постане слика?

Идеја за серију радова настала је током пандемије, када је Лукић, услед немогућности да ради са живим моделом, почео да проналази материјал за сликање на интернету. Међу пронађеним фотографијама биле су и оне чије порекло није могао да утврди, нити да зна околности у којима су настале. Свестан сложености материјала са којим ради, Лукић почиње да тражи начин да успостави дистанцу према пронађеним сликама. Мења технику и уместо уља бира акварел, покушавајући да се удаљи од непосредне „реалности" фотографија.

На тај начин, тела која се појављују у његовим сликама престају да буду портрети конкретних особа и постају ситуације. Фотографија више није само полазна тачка за слику, већ простор у којем се сусрећу поглед уметника, поглед посматрача и непознати контекст особе која је на фотографији..."

Борис Лукић је гост Златног пресека.

Емисију води Тања Живковић.

Ова награда за 2026. годину припала је глумици Тањи Бошковић и уручена јој је на отварању Нишког филмског фестивала у Амфитеатру на кеју, на обали Нишаве.

Више од пола века Тања Бошковић својим даром и радом потврђује да велика глума није само умеће, већ начин да време учиниш племенитијим, а публику богатијом. Зато је њено име један од заштитних знакова домаће кинематографије. Постоје глумци којима се дивимо. Постоје глумци које волимо. Тања Бошковић припада оним реткима које осећамо као део сопственог живота. Управо зато, овогодишња награда „Павле Вуисић” представља признање глумици која чини младост домаће кинематографије вечном, каже се у образложењу жирија у коме су ове године били Аница Добра, Мирјана Карановић и Светозар Цветковић.

Данас у Клубу два са глумицом Тањом Бошковић разговара Невена Матовић.

Фотографије: Тања Дробњак и Марко Зорић

Животни партнери Тања и Стјепан Рош упознали су се на студијама архитектуре у Сарајеву и од 1971. године стварају заједно, баве се архитектуром, сценографијом, ентеријером и дизајном. Тања је ћерка Војислава Воја Димитријевића, академског сликара, оснивача прве Уметничке школе и Удружења ликовних уметника БИХ. Дела Тањиног оца, члана Акаденије наука и уметности БИХ, инспирисана су родним Сарајевом. Аутор је споменика „Стопе Гаврила Принципа”.

Стваралачки рад Тање и Стјепана Роша почива на дијалогу, креативној размени идеја и мишљења. Аутори су и учесници бројних изложби, а монографија „Диалогос: архитектура и дизајн 1971‒2004.” представља пресек њиховог вишедеценијског рада. Забележано у Сарајеву, на јутарњој кафи у Штосмајеровој улици.

Ауторка емисије Невена Матовић.

У данашњој емисији говоримо о Вердијевој позној оперској поетици, о преображају, али и о психологији једног од најсложенијих ликова оперског репертоара – Јага, уз одабране одломке са снимка Националне опере из Париза којом диригује Мјунг Ван Чунг.

Аутор и водитељ емисије је Исидора Бован.

О овој опери, њеној драматургији, ликовима, језику и специфичном музичком свету Штрауса и Хофманстала говоримо у данашњој Кон аними, уз одабране одломке са снимка Бечке филхармоније којом диригује Ђерђ Шолти, уз Ивон Минтон, Режин Креспан, Манфреда Јунгвирта и Хелен Донат у главним улогама.

Аутор и водитељ емисије је Исидора Бован.

Управо такав је и дуо са хармоникашем Лионелом Суарезом, који има упориште у богатој француској и европској традицији овог формата, односно комбиновања хармонике или бандонеона са дувачким инструментима. Бесонова и Суарез негују ауторски приступ који јене занем савремен и утемељен у динамичној џез импровизацији и међуигри инструмената, али не занемарује наклоност према мелодичним темама и конвенционалној, фундаменталној лепоти звука трубе и хармонике. Утолико њихов дуо има потенцијал да успешно комуницира како са љубитељима џеза, тако и слушаоцима класичне и фолклорне музике западноевропског поднебља.

Аутор емисије: Никола Марковић

Утемељење заједнице он проналази у односу између нашег "ја" и нашег "ми", односно на местима на којима се те две величине, или перспективе, сустичу и узајамно прожимају (не постоји "ја" без "ми", нити "ми" постоји без "ја"). Реч је, наравно, о мотиву који је прогањао све мислиоце политике, од Платона и Аристотела, преко Канта и Хегела, до Хане Арент, Фукоа и Агамбена. И нико од њих није довео у питањe узајамну зависност ове две величине. Истински проблем је, међутим, састав и квалитет везивног ткива. Другим речима, шта то што једну заједницу чини заједницом, шта је оно "једно" за које се и око којег се окупљамо (за-једница)?

Вилхелм Шмит у своме тексту нуди мотиве попут солидарности (која је у очигледној кризи), слободе говора и мишљења (такође у кризи), облика комуникације (који се у доба таблоидног поимања стварности упрошћују и постају опасни по заједницу), дистрибуције истине и лажи, место закона у савременим друштвима, утицај инфлуенсерских заједница са друштвених мрежа, до психолошких модела чија се издржљивост, у савременим заједницама, ставља на најозбиљнију пробу. Како се, дакле, пита Шмит, конституше савремено "ја", а како савремено "ми" у условима какве цивилизација, до сада, није упознала?

С немачког превели Марко и Слободан Дамњановић
Чита Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић

Биограф Роџер Норт, који је Матеиса познавао и оставио најдетаљнија сведочанства о његовом раду, записао је „да је виолиниста умео да учини да његов инструмент говори, готово попут људског гласа”. Матеис је умео да произведе читав спектар различитих боја, артикулација и динамика, нагло прелазећи од нежног, вокалног тона до бриљантне виртуозности. Његов начин држања гудала разликовао се од тадашњег енглеског и француског обичаја, а дуже италијанско гудало омогућавало му је другачију контролу звука. Према тадашњим описима, умео је да у кратком времену промени „боју и карактер звука – од нежног и певачког до блиставог и готово оркестарског”. За енглеску публику, којој виолина као високо развијен солистички инструмент још није била сасвим позната, то је представљало ново искуство. 

Ипак, према Нортовим записима, Матеис је био човек снажног темперамента, због чега је у почетку тешко проналазио своје место у лондонском музичком друштву, а био је одбијен и када је покушао да добије службу на двору. Преокрет је наступио када је, послушавши савет својих колега и пријатеља, почео интензивније да подучава, да наступа на музичким окупљањима и објављује своју музику. Тако је овај италијански мајстор временом стекао бројне ученике и верну публику, а његова музика почела је да се шири и изван непосредног круга професионалних музичара. 

Важан део тог успеха биле су четири збирке под називом Комади за виолину. Прва и друга објављене су 1676, док су трећа и четврта књига публиковане 1685. године. Заједно доносе више од двеста ставова и представљају изузетно разноврстан скуп плесова, прелудијума, фуга, арија и фантазија. Оно што ове збирке чини посебно занимљивим јесте њихова шароликост – наслов Арије не означава строго дефинисан жанр дела, већ је композитор појединачне ставове груписао према тоналитетима, остављајући извођачу могућност да од њих саставља различите целине.  

Ауторка: Саша Тошковић

Снимак је из серијала Премијум концерти Еурорадија који нам је уступљен посредством међународне размене.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

На Фестивалу музике и игре у Гранади оркестар је представио програм укорењен у немачком романтизму. На почетку вечери извели су Трећу симфонију Роберта Шумана, познату као Рајнска, дело надахнуто пејзажима и атмосфером области уз Рајну. То је последња симфонија коју је композитор написао, а настала је крајем 1850. године, убрзо након његовог пресељења са супругом Кларом у Диселдорф. Утисци из рајнске области одразили су се у мелодијама народног карактера, док су у свечаном четвртом ставу евоцирана сећања на церемонију којој су присуствовали у Келнској катедрали.

Други део концерта испунила је завршна сцена из опере Валкира Рихарда Вагнера – Вотанов опроштај од Брунхилде и призивање чаробне ватре, један од најснажнијих призора музичког театра деветнаестог века. Солисти су били: сопран Ања Кампе и бас-баритон Хано Милер-Брахман. У овом призору, познатом као Вотанов опроштај и музика чаробне ватре, Вотан се опрашта од своје ћерке Брунхилде, оставља је у вечном сну и окружује ватреним прстеном из којег је може пробудити само смртни неустрашиви јунак.

Снимак нам је уступљен посредством међународне размене чланица Еурорадија.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Емисију припрема и води Уна Бериша.

Емисију "У среду са Бојаном Билбијом" можете пратити од 17 часова на Првом програму Радио Београда и Youtube каналу Радио Београд. 

То је треће ауторско остварење Тамаре Тодоровић, а филмска прича прати свакодневицу мајке, прекинуту узнемирујућим телефонским позивом у вези са њеном кћери.

Данашњу емисију уређује и води Владимир Џудовић.

Српски тенисер Новак Ђоковић налази се на прелиминарној листи учесника АТП турнира у Пекингу, који почиње 28. септембра, објавио је специјализовани портал "Пунто де брејк". Уколико потврди учешће, Ђоковић ће се после 11 година вратити на турнир у главном граду Кине. Новак је после елиминације са УС Опена, рекао да није сигуран како ће његово тело реаговати у наредним недељама, због чега ће одлука о наступу зависити и од његовог физичког стања.

Емисију уређује и води Снежана Пантовић

У емисији Културни кругови извештавамо са отварања изложбе „Светлост логоса”, која је синоћ отворена у Галерији Коларчеве задужбине у Београду. Поставку чине 124 иконе 103 аутора из 18 земаља, а у Београд је допутовало више од 20 страних излагача, уз гостујуће предаваче. Међу гостима на отварању био је и познати грчки иконописац Јоргос Кордис.

Дан несврстаних јуче је обележен различитим догађајима у Београду, а 65 година од оснивања Покрета несврстаних обележено је и у Легату Петра Лубарде. Етнолог и антрополог Милош Зарић одржао је предавање „Лубарда и несврстаност: између уметности и политике”. Преносимо утиске са овог догађаја.

 
У Галерији РТС-а од синоћ до 1. октобра публика може да види изложбу фотографија „Baroque Underground: Između slike i egzistencije” Драгана Куруцића. Шта стоји иза овог необичног наслова и какву причу Куруцић гради фотографијом – чућемо од аутора.

 
У госте нам стиже писац Филип Грујић, поводом уласка филма „Yugo goes to America” у редовну биоскопску дистрибуцију. Ово остварење привукло је велику пажњу публике, медија и критике још пре премијере, а након успешног фестивалског живота сада започиње свој биоскопски пут.

Емисију води Сара Арсеновић Спајић.