Емисију уређује и води Маја Чоловић Васић.

Аутор Мирослав Нешић.
Радио Београд Први програм од 16 до 17 часова.

У госте нам долази Гиле из групе „Електрични оргазам” која се недавно поновила албумом „У магли сјај”...Причаћемо о новим и старим песмама, музичким акцијама, београдском концерту и наравно синглу „Иза времена”...
И зато појачајте Двестадвојку!!! 

Ауторка и водитељка Ивана Патаковић 

Дејан Ресановић је 2007. године основао инструментални ауторски фјужн џез и рок састав "Jet Clock" који већ дуги низ година активно свира и гостује на музичким фестивалима у земљи и региону. После паузе, састав се временом проширио и на хор, а успут је постао и удружење које се бави организацијом концерата и афирмацијом џез и рок културе. Почетком 2024. године "Jet Clock" је објединио своје формате и активности под називом "Jet Clock Project" и, заједно са Тањом Јовићевић и Инспектором Блажом као гостима, снимио сингл и спот за песму "Град". Затим су уследиле и хорске обраде познатих стандарда популарне музике, и композиције попут "Eleanor Rigby" и "Mrs Robinson", су већ објављене, као аудио и видео издања. "Отписани" су најновија прерада JCP-а.

Биће доста прилога из света спорта, саговорници су нам Саша Илић, Зоран Аврамовић и други. Спремне су и бројне најаве културних дешавања, а од прошле суботе са нама је поново витез кулинарства Милијан Стојанић, који је после неопходног медицинског третмана и заслуженог одмора, пун лепих прича из Косјерића, али и са "терена". Неће изостати ни неки леп предлог јеловника за недељни ручак. Ту је и музика за све генерације и за све укусе.

Стална екипа ради и данас на овој емисији - Саша Хајдин, Катарина Епштајн и Ања Јелић.

Уредник и водитељ је Жељко Стефановић

Водитељка Ружица Врховац
Музички уредник Милош Поповић

Звуком путујемо до Крагујевца и Бања Луке, а пратићемо и почетак полагања завршног испита за ученике осмог разреда. Како протиче први дан мале матуре и каква је атмосфера у школама, сазнаћемо из репортерских укључења.

Музеј савремене уметности у Београду од петка представља изложбу „Личне приче / Политичке реалности“, један од најзначајнијих међународних изложбених пројеката ове сезоне, реализован у сарадњи са Музејом савремене уметности у Лиону. Доносимо вам атмосферу са отварања и причу о поставци која је већ привукла велику пажњу публике.

После завршног турнира рукометне Лиге шампиона, Европа је добила новог првака. О утисцима са фајнал-фора, квалитету европског рукомета и актуелном тренутку овог спорта разговарамо са некадашњим репрезентативцем Србије Растком Стојковићем, освајачем сребрне медаље на Европском првенству у Београду и некадашњим рукометашем пољског Киелцеа, са којим је освојио треће место у Европи.

Вишеминутне овације, распродате представе и више од 150 уметника на сцени обележили су премијеру балета „Грк Зорба“ у Народном позоришту у Београду. О овом великом уметничком подухвату, реакцијама публике и животу на балетској сцени разговарамо са примабалерином Татјаном Татић.

Водитељ емисије је Аријана Хандан.

Водитељка: Милена Милићевић 

И, наравно, свеприсутна баналност. Нацистичке убице су примитивне и баналне особе које воле своју земљу и које беспоговорно извршавају наређења управо с тога што је (јел тако?) отаџбина увек изнад појединачних судбина. Што се на челу државе налазе злочинци, убице и пљачкаши – од којих примају наређења – уопште их не узбуђује јер ни они сами нису бољи, а ако њиховим отупелим умовима и просевне која дилема, истог се часа утапа у литрама алкохола. 

Роман Мартина Ејмиса објавиће Културни центар Новог Сада.

С енглеског превео Игор Цвијановић
Чита Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић

Карла Иблед тренутно предаје политичке теорије и међународне односе на британском универзитету Дарам, а у свом интердисциплинарном раду подједнако се ослања на студије неолиберализма, критичку политичку теорију, културно-политичку економију и студије културе.

Текст који овде презентујемо изворно је објављен у 5. броју научне публикације Journal of Cultural Economy за 2025. годину.

Превод с енглеског: Алекса Голијанин
Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић

У емисији, уз најаву програма најстаријег домаћег фестивала музике света – „Етнофеста” на Палићу, представићемо и два изузетна дуа са дугом уметничком биографијом: аргентинске сестре из састава Las Hermanas Caronni и фински ветерански дуо који чине Марија Каланиеми и Тимо Алакотила.

Аутор емисије Бојан Ђорђевић

Водитељ: Александар Рајковић Алек

Пред микрофонoм je Зорана Минчић.

Понедељком од 21 до поноћи. Слушамо се!

„Ритам деведесетих”

Подсети се, сазнај нешто ново и уживај у музичком крстарењу уз Времеплов 202!

Музичкa уредница и водитељка: Олга Кепчија

Такође, обратићемо пажњу и на две сонате Јохана Баптиста Ванхала, једног од најистакнутијих представника бечке композиторске школе друге половине 18. века. Рођен у Чешкој, као и Штјепан, Ванхал је већи део живота провео у Бечу, где је изградио каријеру као један од првих слободних композитора и педагога, независних од сталне службе. Истакао се, испрва, као представник афективног симфонијског израза, означаваног као „штурм унд дранг”, којим је знатно обогаћен музички језик галантног стила. Ванхал се, потом, посветио жанровима које је неговала све бројнија и богатија грађанска класа, укључујући и сонате за инструменте са диркама. Дела овог жанра која ћете чути у емисији, објављена су тек 1812. и 1813. године, пред крај композиторовог живота, и припадају његовом позном стваралаштву. У њима Ванхал нуди спој афективног писма своје „штурм унт дранг” стилске фазе и сложене, густе фактуре нове генерације бечке школе, проткане повременим виртуозним пијанистичким елементима.

Аутор емисије Срђан Атанасовски

О Јиргену Хабермасу говорили су филозофи Предраг Крстић и Ђорђе Вукадиновић, те социолог Марјан Ивковић, а у расправи су учествовали Лазар Aтанасковић, Милан Вукадиновић и Иван Миленковић.

Трибину под називом „Контрадикције просветитељства – поводом одласка Јиргена Хабермаса” организовао је Центар за студије идеализма при Одсеку за филозофију Филозофског факултета у Новом Саду.

Уредник Иван Миленковић

Означавајући Краља Едипа као оперу-ораторијум, Стравински је указао на двојакост овог дела. Са једне стране, оно има ликове, драмску радњу и снажне соло деонице; док га, са друге, његова статичност, улога хора и организација музичког тока приближавају ораторијуму. Хор има посебно место, готово као у античкој трагедији: он коментарише догађаје, изражава страх и зебњу Тебанаца и појачава осећање неумитности које прожима цело дело. Солистичке деонице су јасне, снажно профилисане и често налик монументалним музичким портретима, док оркестар не прати само радњу, већ гради атмосферу трагедије.

Насловну улогу Едипа изводи Алан Клејтон, тенор; мецосопран Марина Виоти је Јокаста, бас-баритон Михаел Фоле тумачи роле Гласника и Креонта. Бас Алберт Домен пева улогу Тиресије, а Пастир је тенор Антонен Рондпјер. Наратор је Кристоф Валц, који казује текст на немачком језику.

У другом делу концерта Бечки филхармоничари и маестро Салонен извели су Фантастичну симфонију, опус 14 Хектора Берлиоза, са поднасловом „Епизода из живота једног уметника”. Како историчари наглашавају, у овој „аутобиографској и првој програмској симфонији, али и једној од најзначајнијих романтичарских композиција”, Берлиоз је богатим музичким језиком и кроз проширени оркестарски апарат дочарао љубавну причу чија је инспирација била глумица Харијет Смитсон, коју је први пут видео 1827. године док је играла Офелију у Шекспировом Хамлету и која ће убрзо потом постати његова жена.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Ђузепе Верди је компоновао Стифелија, пре своје славне ’трилогије’, стављајући у центар драме човека, чија је антијуначка амбиваленција, била збуњујућа и за центзоре и за публику који нису знали како да се одреде према овој опери, по премијери 1850. године. Сам либрето Франческа Марије Пјавеа, базирао се на адаптацији француске драме Пастор што је био храбар избор. Наиме, сиже се тицао модерне, реалистичне теме, а стављање питања религије у жижу оперске драме, значило је да су проблеми са цензуром били неминовни. Став јавности је био да религија и опера треба да буду одвојене, а заплет у чијем је центру побожни пастор који бива умешан у причу о превари, освети и убиству, чинио се потпуно непримереним. Рикорди је одлучио да премијера буде у Трсту, а сходно очекивањима цензура је тражила промене које су по Вердијевом мишљењу учиниле сам крај потпуно апсурдним. На премијери, дело под називом Стифелио је примљено топло, али без већег одушевљења, те је половином шесте десеније XIX века Верди одлучио да ’спаси’ своју музику прерађујући је у други, мање проблематичан сиже. Тако је настала опера Аролдо коју је сместио у добра крсташких похода. Оригинални Стифелио је нестао са репертоара све до модерних обнова шездестих година XX века. За данашњег човека, Стифелијев конфликт између онога што жели и онога што мора да буде, је препознатљив и свакодневан. Због тога се данас и чешће изводи, а диригент Жереми Рорер га је уврстио у репертоар Театра ан дер Вин у Бечу, управо да би осветлио неправедно запостављен оперски репертоар романтичарске епохе, који је започео извођењем опере Мученици Гаетана Доницетија, а коју смо емитовали у директном преносу 2023. године на нашим таласима.

Уредница Ксенија Стевановић

О Јиргену Хабермасу говорили су филозофи Предраг Крстић и Ђорђе Вукадиновић, те социолог Марјан Ивковић, а у расправи су учествовали Лазар Aтанасковић, Милан Вукадиновић и Иван Миленковић.

Трибину под називом „Контрадикције просветитељства – поводом одласка Јиргена Хабермаса” организовао је Центар за студије идеализма при Одсеку за филозофију Филозофског факултета у Новом Саду.

Уредник Иван Миленковић

Зна се да премијере својих нових песама баш на Двестадвојци има већина најбољих домаћих и регионалних извођача, као и многи инострани чија се издања појављују на нашем тржишту.
Зато слушај ‘вамо емисију „Слушај ‘вамо!”.

Mузичкa уредница и водитељка: Олга Кепчија