РТС :: Радио https://rts.rs/radio/rss.html Заједничка понуда свих програма Радио Београда, актуелне вести, слушане емисије, репортаже и интервјуи, свакодневно на све три мреже Јавног сервиса РТС-а sr https://rts.rs/img/logo.png РТС :: Радио https://rts.rs/radio/rss.html Музика света – Албум „Бескрајна стаза” Махсе Вахдат и Џошкуна Карадемира https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6004442/muzika-sveta--album-beskrajna-staza-mahse-vahdat-i-dzoskuna-karademira.html Представићемо албум „Бескрајна стаза” иранске певачице Махсе Вахдат и турског певача и интерпретатора на копузу Џошкуна Карадемира. Албум је 2017. године објавила норвешка дискограска кућа KKV. Ови уметници нашли су инспирацију у поезији Персије и Анадолије, оживевши снажну духовност ових простора коју прате приче, песме, мелодије и слике, обједињене у стваралаштву песника Румија и Јунуса Емреа, али и стваралаштву норвешког сликара Емануела Вигеланда. Турска и иранска култура и естетика су изузетно повезане, а та повезаност се рефлектује у тоналитетима, метафорама и поетским изразима који одговарају медитативним песмама које обилују на овом албуму. Необични сусрет уметника из различитих поднебља и епоха Махса Вахдат и Џошкун Карадемир остварили су резонирањем речи и тонова Персије и Турске унутар зидина Вигеландовог величанственог музеја у Ослу, у којем ехо може да траје и до четрнаест секунди.

Махса Вахдат је рођена у Техерану 1973. године и још као девојчица је почела да учи клавир и класичну персијску вокалну музику. У родном граду је завршила музичку академију, а потом је започела солистичку каријеру. Године 1979. Ајатолах Хомеини је декретом забранио солистичке наступе певачица у јавности, осим у случајевима када су део хора или пратње мушком гласу, и када је публика састављена искључиво од жена. Због тога је Махса Вахдат своју каријеру градила на фестивалима у Европи, Азији и Америци.

Ова уметница даје нову димензију и енергију песмама из корпуса персијске класичне музике које изводе жене. Њене песме доносе слушаоцима мале приче, љубавне враголије и меланхоличне вињете уз деликатну пратњу неја или неког жичаног инструмента.

На албуму Бескрајна стаза суделовали су и Озер Озел – бубањ, Омер Арслан – удараљке и Махди Теимори – неј. Џошкун Карадемир свира саз и турски копуз, врсту древног жичаног инструмента из централне Азије, који припада породици лаута.

Уредница емисије Марија Вуковић

 

]]> Thu, 23 Jul 2026 12:34:37 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6004442/muzika-sveta--album-beskrajna-staza-mahse-vahdat-i-dzoskuna-karademira.html Мерон Мендел: Колонијализам, холокауст и други спор историчара https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6004492/meron-mendel-kolonijalizam-holokaust-i-drugi-spor-istoricara.html У емисији Имагинарна едиција, у петак, 24.јула, можете слушати текст Мерона Мендела „Сингуларност у плуралу: колонијализам, Холокауст и други спор историчара“. Многе дилеме о немачкој прошлости које су биле покренуте у чувеном историјском спору 1986. године да ли је Холокауст јединствен или упоредив са другим геноцидима и где су границе поређења; шта значи историзовати радикално зло; у којој мери једна демократија може или сме да истрпи злодела властите прошлости – поново се јављају, овога пута у глобалном контексту: у споровима око колонијалних злочина, ропства и расизма. У текстовима који почињу да се називају новим спором историчара – Historikerstreit 2.0, поставља се питање да ли немачко инсистирање на сингуларности Холокауста отежава да се адекватно обраде и друге историјске неправде и злочини.

„Контекст данашње дебате је потпуно другачији. Данас је учесницима спора пре свега стало до тога да се упостави глобално ‘мултидирекционално сећање‘, у којем се Холокауст не би сматрао јединим ‘цивилизацијским сломом‘”, пише у свом раду израелско-немачки теоретичар и писац, Мерон Мендел. „Њихов захтев је део новог дискурса у којем групе становништва траже признање историјске патње, колонијалних злочина, и у којем се снажније тематизује расизам у прошлости и садашњости. То је несумњиво позитиван развој догађаја и важан, оправдан захтев. Међутим, поставља се питање да ли је за адекватно признање колонијалних злочина неопходна релативизација индустријског масовног убиства европских Јевреја? Чини се да је управо та претпоставка стварни разлог због којег се данас поново спори око тезе да ли је Шоа сингуларни односно догађај без преседана. Тако се налазимо усред дебате у којој се антисемитизам и (колонијални) расизам супротстављају и у којој се о њима дискутује као о контрарним појмовима. Реч је о дебати која се води на различитим друштвеним пољима: у културним рубрикама, у науци, као и у активизму. Шири се и на сродна тематска поља: од репарација за немачки колонијализам, преко музејских изложбених пракси, па све до питања репрезентације и, посебно, немачког односа према Израелу и конфликту на Блиском истоку”.

Текст је с немачког превела Милица Дамјановић.
Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.

 

]]> Thu, 23 Jul 2026 13:19:29 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6004492/meron-mendel-kolonijalizam-holokaust-i-drugi-spor-istoricara.html Нова дискографија – Дела Камија Сен-Санса https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6004392/nova-diskografija--dela-kamija-sen-sansa.html Слушаћете снимак Симфонијског оркестра Аустријског радија под управом Хауарда Грифитса и солиста Јилан Жао, Хајунг Чој, Арије Су Гуленч и Иљун Буркев, објављен у априлу за дискографску кућу Берлин Класикс. У питању је трећи том амбициозног пројекта под називом „Едиција нови таленти”, који би требало да има осам издања, а у оквиру ког Грифитс и овај аустријски ансамбл планирају снимање комплетних Сен-Сансових дела за соло инструменте и оркестар. Али оно што овај пројекат чини посебно занимљивим јесте избор солиста, који сви припадају уметницима најмлађе генерације и будућим звездама светске класичне сцене. Пројекат је замишљен као „одскочна даска” за младе виртуозе, а организовн је са две швајцарске организације које се баве подршком младих талената – Orpheum и Eppur si muove.

До сада су објављена три албума – први почетком 2025, када је млада виолинисткиња Леја Џу снимила Сен-Сансове Концерте за виолину број 1 и број 2, као и Интродукцију и Рондо капричозо. Други том је изашао у октобру прошле године, када су се публици представили пијаниста Џе Хонк Парк, хорниста Бен Голдшајдер и виолончелиста Лионел Мартен, а у априлу је стигло и треће издање из ове серије. На њему наступају четири солисткиње – пијанисткиња Јилан Жао, виолончелисткија Хајунг Чој, као и млади пијанисткички дуо из Турске који чине Арија Су Гуленч и Иљун Буркев.

Оно што ову серију чини посебно занимљивом јесте репертоар који ови млади уметници изводе, а који представља велики изазов, будући да Сен-Сансова концертантна дела захтевају изузетну техничку виртуозност, али и зрелост у грађењу односа са оркестром. У том смислу, избор искусног диригента какав је Хауард Грифитс, познатог по свом педагошком раду са младима, као и одличног ансамбла – Симфонијског оркестра Аустријског радија, пружио је неопходну подршку младим свирачима, омогућавајући им да демонстрирају своју свежу, енергичну и технички беспрекорну интерпретацију француског романтизма.

У Сен-Сансовом Концерту за клавир број 1 у Де дуру опус 17 као солисткиња наступа Јилан Жао. Ова кинеска уметница је студирала у Вухану, пре него што је примљена на њујоршки Џулијард, а потом је школовање заокружила у Цириху и Штутгарту. Била је лауреат бројних такмичења као што су Виоти, Међународно пијанисткичко такмичење у Њујорку, Московско такмичење „Шопен” за младе пијанисте, као и добитница награде „Фриц Гербер” Луцернског фестивала.

Сен-Сансов Концерт за виолончело број 1 у а молу опус 33, извешће Хајунг Чој. Рођена у Немачкој у породици корејског порекла, Хајунг Чој је са само двадесет година освојила прву награду на такмичењу Кшиштоф Пендерецки у Кракову, а 2022. постала је и победница такмичења Краљица Елизабета у Бриселу. Дебитовала је са дванаест година свирајући Хајднов Концерт за виолончело са Камератом из Салцбурга, а годину дана касније победила је на међународном такмичењу „Јоханес Брамс” као најмлађи победник у историји такмичења. Тренутно се налази на студијама на Универзитету Краљица Софија у Мадриду, у класи Ивана Монигетија.

До краја емисије чућете и Сен-Сансов Карневал животиња. Ова свита, односно „велика зоолошка фантазија” како је названа у поднаслову, компонована је за два клавира и камерни ансамбл, а на албуму је изводе две изузетно младе турске пијанисткиње – шеснаестогодишња Арија Су Гуленч и седамнаестогодишња Иљун Буркев. Обе уметнице су музичко образовање започеле у Турској, а потом га наставиле у Немачкој и Аустрији. Иљун Буркев је била пубедница такмичења у Истанбулу и Филаделфији, а Арија Су Гуленч је са само девет година победила на Међународном такмичењу „Крешендо” у Њујорску, свирајући у Карнеги холу.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

 

 

 

 

 

]]> Thu, 23 Jul 2026 15:35:39 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6004392/nova-diskografija--dela-kamija-sen-sansa.html Гаетано Доницети: Лучија од Ламермура https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6004637/gaetano-doniceti-lucija-od-lamermura.html Репродукујемо оперу „Лучија од Ламермура” Гаетана Доницетија која је забележена на представи одржаној 26. јуна у миланској Скали. Главну улогу тумачи Роза Феола, а као Едгарда чућете тенора Пјероа Претија. Борис Пинхасович је Енрико, док Нормана пева Паоло Антоњети. Артура изводи Леонардо Кортелаци, Рајмонда тумачи Микеле Пертузи, а Ализа је Хјеонсол Парк. Хором и оркестром миланске Скале диригује Сперанца Скапучи. Најпопуларнија опера Гаетана Доницетија, заснована је на роману Волтера Скота, и смештена у Шкотску крајем 16. века. Ни једна друга Доницетијева мелодрама није доживела популарност и дуготрајност као Лучија од Ламермура. Музички језик је непосредан, очигледан и лак за разумевање, док је цело дело недвомислено и суштински романтичарско у свом набоју, испуњено несрећном љубавном причом, мрачном атмосфером и песмистичким тоном. У овом делу су такође присутна и оригинална решења, иако је формално још увек везано за вокабулар опере белканто епохе, уз изузетну тежину коју носе све вокалне деонице, а посебно Лучијина. Од премијере 1835. године у Театру Сан Карло у Напуљу, публика је била очарана мелодијским квалитетом ове опере, али и новим елементима драме, који ће постати саставни део готово свих потоњих опера, као што су сцена Лучијиног лудила и завршно Едгардово самоубиство. Сцене лудила, према мустри коју је оригинално, самосвојно и драмски убедљиво поставио Доницети, постаће место иновације у самој структури опере са нумерама, ка стварању већих целина, базираних на понављању мотива и прокомпонованој форми.

Тренутак који сви оперски љубитељи жељно ишчекују је Лучијина сцена лудила у средини завршног чина. Због ње су често изостављане друге сцене, а најчешће она са почетка трећег чина, код замка Вулфс Крег, иако је она драматуршки значајна. Сама сцена лудила достиже нови ниво драмске и музичке слободе, верно психолошки дочаравајући цепање Лучиније личности, јер вокална деоница дословно ’врлуда’ кроз сукобљене емоције и варљива сећања која се роје у њеном уму. Такође, чује се и звук стаклене хармонике, инструмента којег је измислио Бенџамин Френклин, и чији необична, етерична боја даје посебан штимунг приказивању губљења разума и кохеренција главне јунакиње. На снимку ћете чути како овај инструмент свира Фридрих Хајнрих Керн.

Уредница Ксенија Стевановић

]]> Thu, 23 Jul 2026 15:34:14 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6004637/gaetano-doniceti-lucija-od-lamermura.html Наташа Миловић: Делезов анти-едиповски стоички етос (1) https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6004475/natasa-milovic-delezov-anti-edipovski-stoicki-etos-1.html У емисији Студије и огледи, од 27. до 31. јула, можете слушати текст Наташе Миловић „Делезов анти-едиповски стоички етос”. Наташа Миловић доводи у везу два, наочиглед, неспојива аспекта у философији Жила Делеза: онај који се тиче његове (и Гатаријеве) критике психоанализе и психоаналитичког поимања жеље и онај који је у вези са делезовским стоичким мотивима. За повезивање ова два аспекта Делезове философије – од којих је први пресудно везан за Делезов рад са Феликсом Гатаријем – од посебне важности је њихово измештање поимања жеље из едиповског троугла и удео таквог измештања у контексту целине Делезове философије и њених стоичких мотива. Делезово и Гатаријево поимање жеље се стога разматра упоредо са њиховим схватањем афективности, тела без органа, неорганског тока живог, догађаја и постајања, као и са њиховом рецепцијом ничеанског amor fati.

У том контексту ауторка запажа реактивне и афирмативне аспекте Делезове философије, те настоји да покаже да су ови реактивни који се тичу напада на психоанaлизу, између осталог, у вези са његовом критиком онога што се може именовати као „антистоички сентименти”, док су афирмативни аспекти његове философије, између осталог, у вези са испитивањем путева за генерисање стоичких сентимената. Овако приступајући, Наташа Миловић настоји да на један делезовски начин приђе самом Делезу и уобличи визуру за поимање једног необичног и несавременог философско-теоријског и животно-практичког држања које се може назвати – „делезовски анти-едиповски стоички етос”.

Читао је Александар Божовић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.

 

 

 

]]> Thu, 23 Jul 2026 14:07:07 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6004475/natasa-milovic-delezov-anti-edipovski-stoicki-etos-1.html Пјер Крижанић https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/2321736/pjer-krizanic.html Хумористичка штампа у Србији је излазила још средином 19. века, али ће појава „Ошишаног јежа“ означити истинску прекретницу у њеном развоју. Због јасног и отвореног хумора којим је коментарисао збивања у тадашњем друштву, часопис је имао изузетну читаност.

Први број објављен је 5. јануара 1935. године. Окупио је групу истакнутих српских интелектуалаца, публициста и новинара. Они су се крајем 1934. године састајали у тада познатој кафани „Гинић", на месту данашњег Дома омладине. Зачетници и водећи људи билу су Брана Цветковић, Пјер Крижанић и Станислав Винавер. Шири круг сарадника је обухватао тадашње водеће писце и хумористе, од Бранислава Нушића до младог и још непознатог Бранка Ћопића.

У вечерашњој емисији говоримо о водећем карикатуристи и писцу Пјеру Крижанићу, његовом деловању, нарочито у листу ''Ошишани јеж'' и утицају на развој карикатуре.

Ауторка: Александра Јагодић

]]> Thu, 23 Jul 2026 13:28:24 +0200 Радио Београд 1 https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/2321736/pjer-krizanic.html Принцеза Оливера, заборављена српска кнегиња https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/4617794/princeza-olivera-zaboravljena-srpska-kneginja.html У монографији "Принцеза Оливера, заборављена српска кнегиња" пише: "Имена Оливер и Оливера у средњовековној Србији постала су популарна од 13. века преко књижевног лика Оливера из француског епа "Песма о Ролану који је превођен и радо читан."
Несумњиво је да је била позната под именом или надимком Деспина које потиче од високе титуле деспота коју је носио њен отац. Сматра се да су кнез Лазар и кнегиња Милица имали седморо деце. Ћерке  Мару, Драгану, Теодору, Јелену Јелу и синове Стефана и Вука. Поуздано се зна да је најстарија била ћерка Мара, а да је Оливера била најмлађа.

О Оливери говоримо у емисији захваљујући ј монографији "Принцеза Оливера, заборављена српска кнегиња" у издању Фонда Принцеза Оливера.

Аутор Ребека Леви]]> Thu, 23 Jul 2026 13:28:28 +0200 Радио Београд 1 https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/4617794/princeza-olivera-zaboravljena-srpska-kneginja.html Песнички опус Бошка Томашевића https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004920/pesnicki-opus-boska-tomasevica.html Последње јулско издање емисије о поезији посвећујемо песнику и универзитетском професору, Бошку Томашевићу. Рођен је 1947. године у Бечеју. Своје прве песме написао је у периоду од 1970. до 1975. године, а између 1977. и 1988. године ствара поетику која се темељи на Хајдегеровој филозофији битног мишљења. Његова сабрана песничка дела објављена су у пет томова – прва два у издању новосадске Мисли, а остале је издала београдска Чигоја.

Неке од песама које Бошко Томашевић казује у овонедељном Римовању су: ,,Многих је миља између нас, сена”, ,,Сви ми као лишће”, ,,Некада у мојој старој кући читах Сиорана”, ,,Јесен и моји родитељи”, ,,Болесна јесен”, ,,Позив на путовање”, ,,На нашем путу на почетку”.

Припремила и води: Теодора Аћимовић

]]> Thu, 23 Jul 2026 22:50:43 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004920/pesnicki-opus-boska-tomasevica.html Арво Перт https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004487/-arvo-pert.html Канон покајања Иако је овај естонски аутор и у ранијим делима експериментисао са каноном, прилику да се потпуно посвети том облику искористио је када је од Келнске катедрале добио поруџбину за хорску композицију. Више од две године интензивног рада резултирало је опсежном композицијом која се креће споро и осмишљено кроз текстуални канон, користећи чак и тишину између речи. У овом остварењу свака реч на црквенословенском језику добила је у потпуности и одговарајући звучни контекст. Арво Перт, наиме, верује да је текст оваквих дела далеко значајнији од саме музике, те је у својим белешкама објаснио како жели да свака реч пронађе соптвени звук и да исцрта своју мелодијску линију.

Уредник емисије: Ана Ћирица

]]> Thu, 23 Jul 2026 16:03:23 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004487/-arvo-pert.html Тихомир Стевановић: Гребатори https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004522/tihomir-stevanovic-grebatori.html Сретен је у својој вароши отворио трафику у коју долазе његови другари, локални пијанци. Главна роба постају лутријске „греб-греб” срећке. У нади да ће пронаћи главну награду, они огребу све... Супруга Анка придружује се новој тури гребања срећки. Драма је награђена Првом наградом на Јавном анонимном конкурсу Радио Београда 2020. године.

Улоге тумаче: Дубравко Јовановић, Бора Ненић, Андреј Шепетковски, Весна Станковић и Бранислав Платиша

Лекторка: Олга Бабић
Тон-мајстор: Милан Филиповић
Музички уредник: Драган Митрић
Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић
Редитељ: Зоран Рангелов
Уредник емисије: Владимир Б. Поповић
Уредница серије: Оливера Коларић
Производња: Драмски програм Радио Београда, новембар 2022. (реприза)

]]> Thu, 23 Jul 2026 13:28:10 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004522/tihomir-stevanovic-grebatori.html Артур Конан Дојл: Лига риђокосих https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004528/artur-konan-dojl-liga-ridjokosih.html Шерлок Холмс и његов помоћник, доктор Вотсон, увучени су у још један необичан случај. Њихова помоћ потребна је власнику залагаонице који је, захваљујући својој ватрено црвеној коси, постао члан Лиге риђокосих. Улоге тумаче: Мирослав Павићевић, Миодраг Милованов, Иван Јагодић, Бранислав Платиша, Владан Живковић, Милан Михаиловић и Дубравко Јовановић

Драматизација: Милица Жебељан
Лекторка: Наташа Шуљагић
Тон-мајстор: Слободан Станковић
Музичка уредница: Марија Ћирић
Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић
Режија: Нађа Јањетовић
Уредник емисије: Зоран Поповић
Уредница серије: Оливера Коларић
Производња: Драмски програм Радио Београда, јун 2002. (реприза)

]]> Thu, 23 Jul 2026 13:47:51 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004528/artur-konan-dojl-liga-ridjokosih.html Федерико Гарсија Лорка: Крваве свадбе (други део) https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004576/federiko-garsija-lorka-krvave-svadbe-drugi-deo.html Циклус драма посвећених десетогодишњици смрти Мире Ступице Лоркина драма истражује разорне последице потиснуте страсти и строгих друштвених норми у руралној Шпанији. На дан свог венчања, млада Невеста бежи са својим бившим љубавником Леонардом, што изазива бесну потеру коју предводи остављени Младожења. Радња у шуми прелази из реализма у надреализам, где отелотворене фигуре Месеца и Смрти воде мушкарце ка фаталном сукобу.

Превод са шпанског језика: Радивој Николић

Улоге су тумачили: Мира Ступица, Зоран Ристановић, Невенка Микулић, Никола Поповић, Милан Ајваз, Рахела Ферари, Нада Грегурић, Капиталина Ерић, Александар Туцаковић и Дубравка Перић

Тон-мајстор: Милан Ракић
Композитор: Војислав Симић
Соло гитара: Јован Јовановић
Режија: Бојан Ступица
Уредница серије: Весна Перић
Производња: Радио Београд, јул 1953. (реприза)

]]> Thu, 23 Jul 2026 14:14:52 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004576/federiko-garsija-lorka-krvave-svadbe-drugi-deo.html Блез Сандрар: Проза транссибирска и мале Жан де Франс https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004538/blez-sandrar-proza-transsibirska-i-male-zan-de-frans.html Поетска имагинација швајцарско-француског песника Блеза Сандрара, писана као путовање транссибирском железницом 1905. године, уобличена је у једну од најнеобичнијих авангардних публикација пред Први светски рат у сарадњи са сликарком Соњом Делоне. Превод: Јуре Каштелан
Драматизација: Мирјана Бјелогрлић

Улоге тумачили: Михаило Јанкетић, Радмила Андрић, Драгољуб Гула Милосављевић, Сава Анђелковић, Борис Комненић, Горан Султановић, Дејан Чавић, Милован Станковић, Љиљана Јовановић и Станимир Аврамовић

Лекторка: Радмила Видак
Музички уредник: Предраг Стаменковић
Тон-мајстор: Никола Николић
Продуценткиња Драмског програма: Aлександра Рајић Жикић
Режија: Нада Бјелогрлић
Уредница емисије: Даша Дрндић
Уредница серије: Мелинa Пота Kољевић
Производња: Драмски програм Радио Београда 1989. (реприза)

]]> Thu, 23 Jul 2026 13:57:02 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004538/blez-sandrar-proza-transsibirska-i-male-zan-de-frans.html Ранко Бурић: Луј Брај – рукама до светлости https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004590/ranko-buric-luj-braj--rukama-do-svetlosti.html Биографска драма о Лују Брају (1809–1852), изумитељу система писања и читања за слепе којим се помоћу врхова прстију детектују испупчења на папиру која представљају слова. Улоге тумаче: Милан Михаиловић, Загорка Марјановић, Милутин Бутковић, Владан Живковић, Милан Штрљић, Предраг Тасовац, Лепомир Ивковић, Бранко Вујовић, Миодраг Милованов и Душан Петровић

Лекторка: Нада Андрејић
Музички уредник: Предраг Стаменковић
Тон-мајстор: Томислав Перић
Продуценткиња Драмског програма Александра Рајић Жикић
Редитељ и уредник емисије: Јован Ђурић
Уредница серије: Оливера Коларић
Производња: Драмски програм Радио Београда, јануар 1992. (реприза)

]]> Thu, 23 Jul 2026 14:23:00 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004590/ranko-buric-luj-braj--rukama-do-svetlosti.html Николета Дојчиновић: Звук и сећања ‒ Бисери, вештице и друге приче https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004596/nikoleta-dojcinovic-zvuk-i-secanja--biseri-vestice-i-druge-price.html „Сва жива бића имају свој звук, а он може да доживи метаморфозу у тон”, казује једна учесница ове документарне драме и отвара питање како се старија популација (најмлађи саговорник има 78 година) сећа звукова из раног детињства и младости. Крекет жаба, шркипа врата, звук бомбардера „штука” у Другом светском рату, цијукање пилића, шум траве, звоњава телефона, клопарање дрвених сеоских кола, хармоника или звук куглице у флиперу – сви чине симфонију која обједињује и пријатна и непријатна сећања учесника ове емисије.

Емисија је реализована у оквиру међународног уметничко-истраживачког пројекта Би-Ер: Бесконачна уметност радија – програм „Европско вече звукова”, под покровитељством програма „Креативна Европа”.

Учествују: Радмила Бајић, Љубомир Љуба Димитријевић, Верица Стевановић, Радмило Недељковић, Милија Радић, Катица Бракочевић, Ђорђе Прпа, Ненад Гавриловић и Миодраг Продановић
Репортер на терену: Снежана Станојевић
Ауторка и нараторка: Николета Дојчиновић
Тон-мајстор: Милан Филиповић
Извођач на хармоници: Влада Пановић
Продуценткиња програма: Александра Рајић Жикић
Режија: Весна Перић
Уредница емисије: Весна Перић
Производња: Драмски програм Радио Београда, април 2023. (реприза)

]]> Thu, 23 Jul 2026 14:35:16 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004596/nikoleta-dojcinovic-zvuk-i-secanja--biseri-vestice-i-druge-price.html Алис Мери Смит- Соната за кларинет и клавир https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004477/alis-meri-smit--sonata-za-klarinet-i-klavir.html Алис Мери Смит јесте енглеска уметница која је стварала у другој половини 19. века и оставила је иза себе већи број дела, различитих жанрова. Њен опус обухвата клавирске и гудачке квартете, шест концертних увертира, две симфоније, једну оперету, али и кларинетску сонату. Реч је о делу које садржи романтичарску основу, али класицистичку формалну прегледност, при чему су оба инструмента равноправно третирана. Ми ћемо слушати дело у извођењу Луиђија Магистрелија и Клаудије Браћо.

Аутор емисије је Радош Митровић.

 

]]> Thu, 23 Jul 2026 12:46:45 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004477/alis-meri-smit--sonata-za-klarinet-i-klavir.html Маске које живит значе https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004502/maske-koje-zivit-znace.html У данашњој документарној емисији, Ана Пинтер, позоришна редитељка и драмска педагошкиња, говори о маскама кроз историју позоришта. Такође, чућете њен осврт на формативно искуство студијског боравка на Јави и Балију, као и о специфичној улози који маске имају у азијском позоришту.

Ауторка емисије: Тара Љушковић, чланица Дечје драмске групе Радио Београда
Режија, монтажа и избор музике: Марија Стојков

]]> Thu, 23 Jul 2026 22:46:18 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004502/maske-koje-zivit-znace.html САД и Иран - битка за мореузе https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/6004649/sad-i-iran---bitka-za-moreuze.html САД и Иран настављају размену напада из ваздуха. Америчка војска усмерава ударе на иранске положаје око Ормуског мореуза. Иран одговара гађањем америчких база у државама региона. Истовремено, обе стране објављују да не одустају од разговора, али искључиво уз пуно уважавање споствених интереса. Јеменски Хути објавили су да у потпуности контролишу мореуз Баб ел Мандеб. Да ли ће нови узајамни напади обесмислити примирје, постоји ли и даље шанса за договор и колико је светска енергетска безбедност угрожена, само су нека од питања за Бахтијара Аљафа, директора љубљанског Међународног института за блискоисточне и балканске студије.

Заоштравање сукоба у Персијском заливу неминовно утиче и на дешавања у целом свету. Бројне државе угрожене су заустављањем протока енергената и нафтних деривата. У сенку су бачена дешавања на украјинском фронту, где Кијев и Москва покушавају да заузму што боље позиције, пред потенцијалне преговоре, који су све неизвеснији.

О последицама блискоисточних сукоба на глобална дешавања, разговарамо са Душаном Пророковићем из Института за међународну политику и привреду.

Уредник и водитељ: Никола Денчић

 

]]> Thu, 23 Jul 2026 15:47:12 +0200 Радио Београд 1 https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/6004649/sad-i-iran---bitka-za-moreuze.html In memoriam https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004490/in-memoriam.html Глумица Оливера Катарина напустила нас је у 86. години. У знак сећања емитујемо причу коју је забележила Љубица Ћетковић.

]]> Thu, 23 Jul 2026 12:53:57 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6004490/in-memoriam.html