РТС :: Радио https://rts.rs/radio/rss.html Заједничка понуда свих програма Радио Београда, актуелне вести, слушане емисије, репортаже и интервјуи, свакодневно на све три мреже Јавног сервиса РТС-а sr https://rts.rs/img/logo.png РТС :: Радио https://rts.rs/radio/rss.html Музеј звука – Дела Ципријана Базилика https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/5940842/muzej-zvuka--dela-ciprijana-bazilika.html Слушаћете остварења пољског ренесансног композитора Ципријана Базилика, познатог и као Ципријан из Сјерадза. Овај пољски писац, песник, композитор и издавач, рођен је око 1535. године у Сјерадзу, једном од најзначајнијих трговачких центара у средњовековној Пољској. Под именом Ципријанус Матије Сирадиенсис школовао се на Академији у Кракову где је стекао диплому 1551. године, да би убрзо добио намештење у служби краља Зигисмунда II Августа. Крећући се у аристократским круговима, Ципријан из Сјерадза је дошао у контакт са Хераклидом Јакубом Базиликом, авантуристом, интелектуалцем и војсковођом, који је једно време био Принц Молдавије и који је усвојио младог уметника, дајући му име Базилик и витешку титулу. Након усвојења, Ципријан Базилик је отишао у Вилњус где је радио на двору као музичар и преводилац, све више се интересујући за протестантизам. Уз подршку краља, посветио се превођењу текстова с латинског и њиховом објављивању, а његов последњи књижевни рад штампан је 1600. године, те се претпоставља да је убрзо потом и умро.

Ципријан Базилик се музиком бавио у младости, а сачувана су дела која је написао пре него што је напунио двадесет пет година. Његова музичка заоставштина обухвата дванаест четвророгласних композиција, једну трогласну и четири остварења за соло глас. Сва ова дела написана су за потребе пољских протестаната и једноставне су текстуре, а намењена су извођењу музичких аматера. Ретки примери где се појављује нешто сложенији контрапункт, указују да је Ципријан Базилик поседовао умеће потребно за стварање амбициознијих дела, али она, уколико су постојала, данас нису сачувана. Ови одсеци, међутим, доказ су да је репутација „веома вештог музичара” коју је Базилик уживао током живота, била оправдана.

У овој емисији ансамбл Јерихон којим диригује Бартош Избицки изводи дела Ципријана Базилика објављена на албуму са комплетним опусом овог уметника.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

 

]]> Mon, 4 May 2026 12:49:29 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/5940842/muzej-zvuka--dela-ciprijana-bazilika.html Ханс Леберт: Ватрени круг (3) https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/5941331/hans-lebert-vatreni-krug-3.html У емисији Путеви прозе, од понедељка, 4. до недеље, 17. маја, можете пратити делове романа Ханса Хеберта „Ватрени круг”. Ханс Леберт један је од првих аустријских писаца који се, после Другог светског рата, отворено суочио с аустријским нацизмом у двама својим романима. Делове Лебертовог романа Вучја кожа (у преводу Реље Дражића) Трећи програм је већ емитовао. Сада преносимо одломке романа Ватрени круг (такође у Дражићевом преводу) о Аустријанцу Готфриду Јершеку који је 1938. године успео да изађе из инацистичког Беча и докопао се Лондона у којем је провео рат. Сада, 1947. године, он се као официр енглеске војске враћа у своје родно место у Аустрији и сусреће са својом полусестром Хилдегард која је припадала нацистичком покрету.

Леберт је велики писац који успева да створи и више него напету причу прожету, с једне стране, врло двосмисленим односом сестре и брата, а потом и неспојивим њиховим погледима на свет и политику. Сестра склона нацистима од младалачких дана, оптужиће брата за издају, што ће и он, с друге стране, спочитати сестри, с тим што јој он не пребацује издају домовине, народа и германске крви (што сматра глупошћу), већ издајом себе саме: приклонити се банди простака и убица, што су нацисти били пре свега, издаја је разума, доброг укуса и, наравно, свега онога што човека чини човеком, сматра брат.

По повратку у своје невелико место, Готфрид се среће с "обичним" светом који је, углавном тешко, провео рат, али ни даље не види тај "обичан свет" проблем у томе што је Аустрија радосно пристала на Вођу, а силни Аустријанци учествовали у Холокаусту као извршиоци. Не успевају да се прену из дубоке наркозе ни пред здраворазумским увидом да је Аустрија згажена, а Немачка разорена, управо захваљујући нацистима и Вођи. Маниром расног писца, Леберт ни у једном тренутку не одустаје од књижевног израза зарад, рецимо, директног саопштавање истине, што значи да атмосферу гради пажљиво и неужурбано, а све коментаре препушта ликовима. Због тога је Ватрени круг драгоцен не само као антифашистички роман, већ и као врхунско уметничко дело чије истине не застаревају управо због његове врхунске уметничке вредности.

Чита Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић

]]> Mon, 4 May 2026 15:14:38 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/5941331/hans-lebert-vatreni-krug-3.html Ханс Леберт: Ватрени круг (2) https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/5941034/hans-lebert-vatreni-krug-2.html У емисији Путеви прозе, од понедељка, 4. до недеље, 17. маја, можете пратити делове романа Ханса Хеберта „Ватрени круг”. Ханс Леберт један је од првих аустријских писаца који се, после Другог светског рата, отворено суочио с аустријским нацизмом у двама својим романима. Делове Лебертовог романа Вучја кожа (у преводу Реље Дражића) Трећи програм је већ емитовао. Сада преносимо одломке романа Ватрени круг (такође у Дражићевом преводу) о Аустријанцу Готфриду Јершеку који је 1938. године успео да изађе из инацистичког Беча и докопао се Лондона у којем је провео рат. Сада, 1947. године, он се као официр енглеске војске враћа у своје родно место у Аустрији и сусреће са својом полусестром Хилдегард која је припадала нацистичком покрету.

Леберт је велики писац који успева да створи и више него напету причу прожету, с једне стране, врло двосмисленим односом сестре и брата, а потом и неспојивим њиховим погледима на свет и политику. Сестра склона нацистима од младалачких дана, оптужиће брата за издају, што ће и он, с друге стране, спочитати сестри, с тим што јој он не пребацује издају домовине, народа и германске крви (што сматра глупошћу), већ издајом себе саме: приклонити се банди простака и убица, што су нацисти били пре свега, издаја је разума, доброг укуса и, наравно, свега онога што човека чини човеком, сматра брат.

По повратку у своје невелико место, Готфрид се среће с "обичним" светом који је, углавном тешко, провео рат, али ни даље не види тај "обичан свет" проблем у томе што је Аустрија радосно пристала на Вођу, а силни Аустријанци учествовали у Холокаусту као извршиоци. Не успевају да се прену из дубоке наркозе ни пред здраворазумским увидом да је Аустрија згажена, а Немачка разорена, управо захваљујући нацистима и Вођи. Маниром расног писца, Леберт ни у једном тренутку не одустаје од књижевног израза зарад, рецимо, директног саопштавање истине, што значи да атмосферу гради пажљиво и неужурбано, а све коментаре препушта ликовима. Због тога је Ватрени круг драгоцен не само као антифашистички роман, већ и као врхунско уметничко дело чије истине не застаревају управо због његове врхунске уметничке вредности.

Чита Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић

]]> Mon, 4 May 2026 13:17:58 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/5941034/hans-lebert-vatreni-krug-2.html У ритму актуелне музичке сцене https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5940937/u-ritmu-aktuelne-muzicke-scene.html Интересантна концертна дешавања обележиће предстојећу музичку недељу. Данас говоримо о концерту оркестра "Art Lab" и хора "Ars Vocalis". Тим поводом гост емисије је диригент Мирослав Арбановски. Ана Ћирица, музичка уредница Радио Београда 2 најавиће нови концерт из циклус "Сезона младих", коју заједно реализују Други програм Радио Београда, УК Гварнерију и Музичка продукција РТС-а.

Гошћа Народног оркестра РТС-а била је вокална уметница Алма Субашић, интерпретаторка севдалинки. То је био повод да са њом разговарамо о новом компакт-диску који се у Студију 13 активно снима. Поред актуелности на крају емисије вратићемо се звуком на концерт пијанисте Дениса Мацујева, који је 22 априла наступио у Коларчевој задужбини.

Аутор и водитељ Александра Паладин.

]]> Mon, 4 May 2026 12:44:59 +0200 Радио Београд 1 https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5940937/u-ritmu-aktuelne-muzicke-scene.html Рајан Гандерсон: Облици друштвене дефамилијаризације (2) https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/5941013/rajan-ganderson-oblici-drustvene-defamilijarizacije-2.html У седмичном циклусу који ће бити на програму до петка, 8. маја, емитоваћемо текст америчког социолога Рајана Гундерсона, професора Универзитета у Мајамију, о поступцима дефамилијаризације, односно „онеобичавања” познатих и блиских друштвених појава, које нам се након тога појављују у новом светлу. У овом тексту, преузетом из књиге Making the Familiar Strange, коју је 2020. године објавила издавачка кућа Раутлиџ, Гундерсон описује седам типова дефамилијаризације. Први, „компаративно-историјска дефамилијаризација”, односи се на релативизовање познатих друштвених појава путем њиховог поређења са различитим, али повезаним друштвеним појавама из других друштава. Други тип, „скопичка дефамилијаризација”, односи се на испитивање друштвених појава на другачијем нивоу анализе од оног који налажу социолошка традиција или уобичајени лаички приступи, како би се те друштвене појаве сагледале „другим очима”. Трећи тип, „метафоричка дефамилијаризација”, бави се начином на који нас употреба језика из формално различитих система значења удаљава од онога што нам је познато и, наизглед, саморазумљиво, стварајући простор за нова питања и увиде. Четврти облик је „дефамилијаризација заснована на сумњи”; она се односи на сагледавање онога што се налази „испод” или „иза” друштвених појава и институција, како би се уочиле суштинскије, латентне димензије друштва. Пети тип, „симпатијска дефамилијаризација”, односи се на процес претварања познатог у страно посматрањем сопственог друштвеног света из перспективе других, тј. из перспективе самих актера који заузимају различите друштвене позиције. За шести тип, назван „критичка дефамилијаризација”, карактеристично је, с једне стране, онеобичавање кроз супротстављање стварности и идеологије, а с друге, кроз поређење између могућег и постојећег, односно између потенцијалног и актуалног. Последњи облик у Гундерсоновој типологији је „не-људска дефамилијаризација”, која се односи на децентрирање уобичајеног схватања друштва као искључиво људског питања, тако што се природни или артифицијелни не-људски ентитети претварају у ентитете који постају релевантни за социолошку свест.

Превод с енглеског: Милица Јеремић
Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић

 

 

 

]]> Mon, 4 May 2026 13:14:30 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/5941013/rajan-ganderson-oblici-drustvene-defamilijarizacije-2.html Рајан Гандерсон: Облици друштвене дефамилијаризације (3) https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/5941189/-rajan-ganderson-oblici-drustvene-defamilijarizacije-3.html У седмичном циклусу који ће бити на програму до петка, 8. маја, емитоваћемо текст америчког социолога Рајана Гундерсона, професора Универзитета у Мајамију, о поступцима дефамилијаризације, односно „онеобичавања” познатих и блиских друштвених појава, које нам се након тога појављују у новом светлу. У овом тексту, преузетом из књиге Making the Familiar Strange, коју је 2020. године објавила издавачка кућа Раутлиџ, Гундерсон описује седам типова дефамилијаризације. Први, „компаративно-историјска дефамилијаризација”, односи се на релативизовање познатих друштвених појава путем њиховог поређења са различитим, али повезаним друштвеним појавама из других друштава. Други тип, „скопичка дефамилијаризација”, односи се на испитивање друштвених појава на другачијем нивоу анализе од оног који налажу социолошка традиција или уобичајени лаички приступи, како би се те друштвене појаве сагледале „другим очима”. Трећи тип, „метафоричка дефамилијаризација”, бави се начином на који нас употреба језика из формално различитих система значења удаљава од онога што нам је познато и, наизглед, саморазумљиво, стварајући простор за нова питања и увиде. Четврти облик је „дефамилијаризација заснована на сумњи”; она се односи на сагледавање онога што се налази „испод” или „иза” друштвених појава и институција, како би се уочиле суштинскије, латентне димензије друштва. Пети тип, „симпатијска дефамилијаризација”, односи се на процес претварања познатог у страно посматрањем сопственог друштвеног света из перспективе других, тј. из перспективе самих актера који заузимају различите друштвене позиције. За шести тип, назван „критичка дефамилијаризација”, карактеристично је, с једне стране, онеобичавање кроз супротстављање стварности и идеологије, а с друге, кроз поређење између могућег и постојећег, односно између потенцијалног и актуалног. Последњи облик у Гундерсоновој типологији је „не-људска дефамилијаризација”, која се односи на децентрирање уобичајеног схватања друштва као искључиво људског питања, тако што се природни или артифицијелни не-људски ентитети претварају у ентитете који постају релевантни за социолошку свест.

Превод с енглеског: Милица Јеремић
Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић

 

]]> Mon, 4 May 2026 15:15:04 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/5941189/-rajan-ganderson-oblici-drustvene-defamilijarizacije-3.html Вукан Марковић: У потрази за историјом (1) https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/5941127/vukan-markovic-u-potrazi-za-istorijom-1.html У тексту који ћемо емитовати до четвртка, 7. маја, Вукан Марковић нуди теоријско-методолошки оквир за разматрање политичке употребе и злоупотребе историјских наратива у дефинисању српског националног идентитета од осамдесетих година прошлог века до данас. Аутор овог огледа полази од претпоставке да се српски национални идентитет у означеном периоду не може објаснити ни помоћу телеолошког, ни помоћу генеалошког, нити помоћу деконструктивног приступа, и разматра га као исход трајног спора око значења прошлости, садашњости и будућности у условима дубоких политичких, идеолошких и друштвених трансформација. Према Марковићевом мишљењу, посебност српског случаја огледа се у томе што су распад Југославије, слом социјалистичког „хоризонта очекивања” и постјугословенска транзиција отворили простор за интензивно редефинисање односа између историје и идентитета. У раду се зато предлаже теоријско-методолошки оквир који комбинује концепте „теорије историје” (Historik) Рајнхарта Козелека, „историје политичких језика” Елијаса Хозеа Палтија, и „режима историцитета” Франсоа Артога. Полазећи од тог оквира, Марковић уочава три периода у (ре)дефинисању српског националног идентитета – социјалистички, кризни и транзициони – које карактеришу различити начини организовања односа између искуства и очекивања. Основна теза рада је да историјски наративи не представљају унапред дату основу идентитета, већ настају као последица идеолошких и политичких сукоба. Због тога у постјугословенском периоду, „после краја” историје, управо историја постаје централно место преговарања о континуитету, дисконтинуитету и могућим правцима колективног саморазумевања.

Текст чита: Жељко Максимовић
Уредник: Предраг Шарчевић

 

]]> Mon, 4 May 2026 13:49:02 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/5941127/vukan-markovic-u-potrazi-za-istorijom-1.html Вукан Марковић: У потрази за историјом (2) https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/5941140/vukan-markovic-u-potrazi-za-istorijom-2.html У тексту који ћемо емитовати до четвртка, 7. маја, Вукан Марковић нуди теоријско-методолошки оквир за разматрање политичке употребе и злоупотребе историјских наратива у дефинисању српског националног идентитета од осамдесетих година прошлог века до данас. Аутор овог огледа полази од претпоставке да се српски национални идентитет у означеном периоду не може објаснити ни помоћу телеолошког, ни помоћу генеалошког, нити помоћу деконструктивног приступа, и разматра га као исход трајног спора око значења прошлости, садашњости и будућности у условима дубоких политичких, идеолошких и друштвених трансформација. Према Марковићевом мишљењу, посебност српског случаја огледа се у томе што су распад Југославије, слом социјалистичког „хоризонта очекивања” и постјугословенска транзиција отворили простор за интензивно редефинисање односа између историје и идентитета. У раду се зато предлаже теоријско-методолошки оквир који комбинује концепте „теорије историје” (Historik) Рајнхарта Козелека, „историје политичких језика” Елијаса Хозеа Палтија, и „режима историцитета” Франсоа Артога. Полазећи од тог оквира, Марковић уочава три периода у (ре)дефинисању српског националног идентитета – социјалистички, кризни и транзициони – које карактеришу различити начини организовања односа између искуства и очекивања. Основна теза рада је да историјски наративи не представљају унапред дату основу идентитета, већ настају као последица идеолошких и политичких сукоба. Због тога у постјугословенском периоду, „после краја” историје, управо историја постаје централно место преговарања о континуитету, дисконтинуитету и могућим правцима колективног саморазумевања.

Текст чита: Жељко Максимовић
Уредник: Предраг Шарчевић

 

]]> Mon, 4 May 2026 13:51:01 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/5941140/vukan-markovic-u-potrazi-za-istorijom-2.html Дечји бракови између традиције и кршења права https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5940954/decji-brakovi-izmedju-tradicije-i-krsenja-prava.html У Црној Гори, упркос законима и стратегијама заштите, уговорени малолетнички бракови и даље представљају озбиљан друштвени проблем, у којем су најчешће жртве девојчице које прерано напуштају детињство, образовање и право на избор, док пракса показује да систем заштите још увек не реагује довољно брзо и ефикасно да их заштити од насиља и принуде. Промоција књиге „Усташка зверства" у Јерусалиму још једном је указала на размере геноцида у Независној Држави Хрватској и на недовољно истражено и препознато страдање Рома, које остаје важан део културе сећања и борбе против заборава.

Напади на ирску сенаторку Ајлин Флин, прву жену из заједнице Травелерса, указују на све присутнији говор мржње према мањинама и женама у јавном простору, али и на потребу одлучније заштите њиховог учешћа у политичком и друштвеном животу.

Емисију уређује и води Уна Бериша.

]]> Mon, 4 May 2026 12:48:48 +0200 Радио Београд 1 https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5940954/decji-brakovi-izmedju-tradicije-i-krsenja-prava.html Концерт Ансамбла „Традиција Вива“ у Етнографском музеју, 7. маја, у част 40 година емисије „Од злата јабука“ Радио Београда 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5941735/koncert-ansambla-tradicija-viva-u-etnografskom-muzeju-7-maja-u-cast-40-godina-emisije-od-zlata-jabuka-radio-beograda-2.html У оквиру циклуса концерата традиционалне музике, посвећеног јубилеју емисије „Од злата јабука“ Радио Београда 2, на трећој музичкој вечери, наступиће Ансамбл „Традиција Вива“ при Катедри за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.    Ансамбл је основан 1998. године у циљу неговања српске традиционалне музике са читавог српског етничког простора и чине га студенти Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду под руководством редовног професора др Сање Ранковић. Управо те године је традиционално певање постало део академских оквира и факултативни предмет, а потом изборни и обавезни. Дуги низ година Ансамбл је широј јавности презентован као група студената етномузикологије све до 2. новембра 2020. године када је установљен назив „Традиција вива”. Концерти ансамбла су базирани на вокалним нумерама које припрема др Сања Ранковић, а додатно обогаћени инструменталним тачкама чије извођење код студената подстиче др Борисав Миљковић, асистент на Катедри за етномузикологију.

  Током претходних двадесет осам година постојања Ансамбл је бележио бројне успехе на домаћој и међународној сцени. Чланице вокалне групе „Традиција вива” су неколико пута учествовале на Међународном такмичењу из области традиционалног певања („Festival International de Folclor”) у румунском граду Браила у коме су до сада освојиле два лауреата, једну прву, једну другу и две треће награде. Запажено је и њихово представљање на такмичењу „Оптинско пролеће” у Козалску (Русија) на коме су добиле два лаурета и једну другу награду. Поред тога, певачи Катедре за етномузикологију представили су се публици у Аустрији, Грчкој, Немачкој, Швајцарској, затим на академији „Франц Лист” у Будимпешти, на концерту у оквиру БЕМУС-а, Данима Тихомира Ђорђевића у Алексинцу, бројним ТВ емисијама и другим значајним догађајима у земљи и иностранству.

Плод вишегодишњег рада на развоју вештине извођења традиционалне музике на Катедри за етномузикологију представља и аудио издање „Накићај се, Лазаре” које је објављено 2017. године. 

  На концерту Ансамбла „Традиција Вива“, публика ће слушати српске песме и инструменталне мелодије пореклом са Косова и Метохије, Пештерско-сјеничке висоравни, Црноречја, околине Сврљига, Заплања, Јасенице, Неготинске крајине, околине Младеновца, Баната, Кордуна, Далматинског залеђа, БиХ, Лике…
  Концерт, уз директан пренос на програму, реализује Радио Београд 2 у сарадњи са Етнографским музејем у Београду.
  Уреднице циклуса у част 40 година емисије „Од злата јабука“ су Светлана Азањац и Драгана Маринковић – уједно уредница и водитељка директног преноса концерта.

]]> Mon, 4 May 2026 18:36:42 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5941735/koncert-ansambla-tradicija-viva-u-etnografskom-muzeju-7-maja-u-cast-40-godina-emisije-od-zlata-jabuka-radio-beograda-2.html Антоњин Дворжак: Клавирски квартет оп. 87 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5940781/antonjin-dvorzak-klavirski-kvartet-op-87.html Данас ћете слушати Клавирски квартет оп. 87 у Ес-дуру Антоњина Дворжака, дело које је премијерно изведено у новембру 1890. године, мада је подстицај за његово компоновање, још 1885, дошао од издавача Фрица Симрока. Фасцинираност Вагнером, којa никада није потпуно нестала код Дворжака, може се у Квартету открити у многим хроматским и енхармонским модулацијама и променама, али у њему се ‒ у окретању фолклорним темама и евидентном утицају народне музике ‒ ипак препознаје типични Дворжак, најзначајнији представник чешког националног смера у XIX веку.


Емисију уређује и води Маја Чоловић Васић.

]]> Mon, 4 May 2026 12:43:10 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5940781/antonjin-dvorzak-klavirski-kvartet-op-87.html Бела Барток: Замак Плавобрадог https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5940737/bela-bartok-zamak-plavobradog.html За први Аутограм ове недеље, уредница Горица Пилиповић одабрала је прву оперу Беле Бартока „Замак Плавобрадог”. То је уједно и његова једина опера, од укупно три музичко-сценска остварења. Ради се о симболистичком либрету заснованом на познатој старој причи о суштинском неразумевању између два људска бића која се воле.

]]> Mon, 4 May 2026 12:42:01 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5940737/bela-bartok-zamak-plavobradog.html Жозеф Булоњ: Виолински концерт https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5940791/zozef-bulonj-violinski-koncert.html Емисију смо посветили Булоњовом Концерту за виолину у Гe-дуру опус 8. Једна од најживописнијих личности у француској музици друге половине XVIII века био је Шевалије дe Сен-Жорж, или Жозеф Булоњ. Харизма која га је окруживала подједнако је потицала од његовог вансеријског талента за музику ‒ као виолинисте, композитора и диригента, авантуристичке природе овог уметника који је мачем владао подједнако вешто колико и гудалом, колико и из чињенице да је овај миљеник француских високих кругова био ‒ мулат.
Данашњи Аутограм посветили смо Булоњовом Концерту за виолину у Ге-дуру опус 8. Чућемо га у интерпретацији коју су остварили Жан-Жак Канторов и Камерни оркестар Бернарда Томаса.


Аутор емисије Ивана Комадина.

]]> Mon, 4 May 2026 12:44:12 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5940791/zozef-bulonj-violinski-koncert.html Владимир Симић и Љубица Кржић Валтер https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5940594/vladimir-simic-i-ljubica-krzic-valter.html У данашњој емисији, с нашим саговорницима ‒ историчарем уметности проф. др Владимиром Симићем и ликовном уметницом Љубицом Кржић Валтер ‒ разговарамо о многим темама.  

У првом делу емисије, са проф. др Владимиром Симићем разговараћемо о значајним актуелним историјскоуметничким темама. Између осталог, биће речи о: приказу новог, 53. броја Зборника Матице српске за ликовну уметност; Зборнику о Дејану Медаковићу, који је недавно изашао такође у издању Матице српске; једној актуелној научној конференцији; припреми изложбе „Уметност у служби вере: сјај и слава Карловачке митрополије”, која се почетком следећег месеца отвара у Новом Саду, и о обележавању 120 година од почетка наставе историје уметности на Београдском универзитету.

 
У другом делу емисије, са Љубицом Кржић Валтер разговараћемо о њеној управо отвореној изложби „Оквири ума ‒ а у мраку светлост” у Галерији „Сингидунум”, где је уметница изложила слике и неке од својих мозаика. Пажњу ћемо посветити ауторкином ликовном опусу, који, за сада, укључује слике, мозаике, рад на конзервацији и рестаурацији, књишку илустрацију и тетоважу.


 
Уредник и водитељ емисије: Зоја Бојић.

]]> Mon, 4 May 2026 12:32:28 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5940594/vladimir-simic-i-ljubica-krzic-valter.html Предстојећи фестивали у Београду: Белдокс и Савремени словеначки филм https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5940862/predstojeci-festivali-u-beogradu-beldoks-i-savremeni-slovenacki-film.html У наредних неколико седмица у Београду ће бити одржане две значајне филмске манифестације. Прва од њих је Међународни фестивал документарног филма Белдокс, који и ове године, уз домаћу, има више такмичарских селекција. Такође, средином маја имаћемо прилику да погледамо и пресек најновије филмске продукције која долази из Словеније.

Гости и саговорници данашње емисије су челници и селектори ова два филмска фестивал.


Данашњу Филмораму уређује и води Владимир Џудовић.

]]> Mon, 4 May 2026 12:14:28 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5940862/predstojeci-festivali-u-beogradu-beldoks-i-savremeni-slovenacki-film.html Дневни магазин културе https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5941715/dnevni-magazin-kulture.html За данашње издање Културних кругова издвојили смо: Додела награде „Димитрије Богдановић” проф. др Петру Пијановићу и проф. др Ненаду Николићу. Реч је о угледној награди која се додељује за најбољу књигу из области хуманистичких наука, са фокусом на српске студије, историју и културу.


Изложба „Марјан и Марко Мушич: Уметност архитектонског цртежа”, у организацији Словеначке академије наука и уметности, биће отворена у среду, 6. маја, у Галерији науке и технике САНУ. Тим поводом, гост у данашњој емисији биће Марко Мушич, један од најзначајнијих словеначких архитеката 20. и 21. века.


Изложба „Бора Иљоски: померени редослед”, ауторке Светлане Митић, музејске саветнице, отворена је у Народном музеју Шумадије, а настала је у сарадњи са Музејом савремене уметности у Београду.


Овогодишња манифестација Дан италијанског дизајна у свету, у организацији Италијанског института за културу у Београду, посвећена је међународној теми „RE-DESIGN: регенерисати просторе, предмете, идеје, односе”.


Уредница и водитељка емисије: мр Љубица Крминац

]]> Mon, 4 May 2026 18:41:30 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5941715/dnevni-magazin-kulture.html Дневни магазин културе https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5940571/dnevni-magazin-kulture.html У првим овонедељним Културним круговима, говорићемо о првом разговору циклуса Наши начини у оквиру књижевно-трибинског програма Културног центра Београда, УЛОГА КЊИЖЕВНЕ КРИТИКЕ: О механизмима видљивости, формирању укуса и улози књижевне критике у обликовању савремене књижевне сцене, који је одржан у Галерији Артгет протекле недеље.

Чућемо и критички осврт на нову представу „Беле ноћи", према роману Ф. М. Достојевског, премијерно изведену 28. априла у Никшићком позоришту, у драматизацији и режији Ане Ђорђевић.

Поводом 40 година постојања фестивала, ЈУ „Град театар" Будва је организовала изложбу плаката „Визуелни код фестивала", која приказује богату визуелну историју манифестације.
Отворена је у Модерној галерији ,,Јово Ивановић" и Спомен дому „Стефан Митров Љубиша" у будванском Старом граду.
Американац српског порекла Никша Добре недавно је представио свој роман ,,Пацијент који је говорио светлошћу".

Емисију води Тања Живковић.

]]> Mon, 4 May 2026 15:58:35 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/5940571/dnevni-magazin-kulture.html Хумористичка емисија https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5940990/humoristicka-emisija.html Један познати нутрициониста објаснио је како је нашим људима у генетском коду записано да једу сланину, чварке и печење. Онима који прате запис у генетском коду, у здравственом картону најчешће је записано да имају повишен холестерол. Контроверзни стручњак тврди како би резултати у маратону били још бољи да такмичари трче боси. Ипак, преовладава мишљење да би резултати у маратону били бољи да такмичари трче - брже.

Раст цена фризерских услуга у Србији изазвао је незадовољство код многих жена које кажу да су шишање и фенирање постали озбиљан удар на кућни буџет. Али упркос незадовољству, ништа се неће променити, јер и мушкарцима кафеџије свакодневно повећавају цене, па кућни буџет некако издржава.

Музички уредник Снежана Станојевић, писац текста Александар Стојадиновић.

]]> Mon, 4 May 2026 14:54:24 +0200 Радио Београд 1 https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5940990/humoristicka-emisija.html Србија у СЕПИ - коме ће олакшати, а кога ће више коштати трансфер новца у еврима? https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5940581/srbija-u-sepi---kome-ce-olaksati-a-koga-ce-vise-kostati-transfer-novca-u-evrima.html Србија је од данас и званично у европском платном систему. На пример, плаћање школарина, услуга и робе у еврима ка иностранству биће једноставније. Пренос новца у европској валути између Србије и ЕУ биће знатно бржи, често у року од неколико секунди или истог радног дана, слично националним плаћањима. Како Србија остварује највећи део своје спољне трговине са Европском унијом, чланство у СЕПА биће и значајан фактор за привреду. О томе разговарамо са Вељком Мијушковићем, професором са Економског факултета у Београду. Влада Србије је 30. априла 2026. утврдила предлоге измена и допуна два кључна закона, Закона о пресађивању људских органа и Закона о
људским ћелијама и ткивима. Главне новине су изјашњавање о донорству и донорске картице. Уводе се два одвојена електронска регистра- један је за оне који су дали пристанак за донирање органа и други је регистар недавалаца, за оне који су се изјаснили против. Могу ли ове измене покренути процес трансплантација у нашој земљи, за емисију У ритму дана говори Биљана Васковић из Удружења Донорство је херојство.

У рубрици "Из другог угла" Дечје редакције, у којој је фокус на уметности и стваралаштву за младе, гост је Виктор Лазић, чија ће књига
путописа о Гренланду бити промовисана баш на дан емитовања наше емисије. Делови књиге већ су познати слушаоцима Радио Београда јер је на основу њих снимљено неколико наших чувених минијатура "Добро јутро децо". С Виктором Лазићем разговараће Миша Стојиљковић.

Уредник и водитељ: Николина Миљковић

]]> Mon, 4 May 2026 14:51:30 +0200 Радио Београд 1 https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/5940581/srbija-u-sepi---kome-ce-olaksati-a-koga-ce-vise-kostati-transfer-novca-u-evrima.html Састанак наше радијске заједнице https://rts.rs/radio/beograd-202/5941537/sastanak-nase-radijske-zajednice.html Добродошли у Кућни савет 202! Музички уредник Милош Георгијевић, водитељка Јелена Кнежевић.

]]> Mon, 4 May 2026 16:27:34 +0200 Београд 202 https://rts.rs/radio/beograd-202/5941537/sastanak-nase-radijske-zajednice.html