Ове године, концертом Хора Браћа Барух, под називом „Вече духовне музике”, 29. јануара у Синагоги Сукат Шалом у Београду уједно је обележено и сто година од оснивања ове јеврејске богомоље. Са овог наступа слушаћете композиције Луја Левандовског, Шемја Винавера, Макса Јановског и Меира Финкелстајна.

Уредница емисије Марија Вуковић

Добитник је великог броја првих и специјалних награда, укључујући и награду „Музика класика” за солисту године 2016, затим такмичења „Таленти за 21. век” у Словачкој, а посебно место заузима награда Удружења композитора Србије „Александар Павловић” која му је додељена за допринос савременој музици. Наиме, Мирковић је премијерно извео преко осамдесет дела за виолу, од којих су многа писана управо за њега. Његова интерпретација је емотивна, прецизна и често провокативна — од барока до савремених композиција, од класике до граничних жанрова који спајају етно, џез, поп и електро-акустику.

Посебно важна област деловања Саше Мирковића је руковођење ансамблом Метаморфозис који је основао 2005. године заједно са виолончелисткињом Татјаном Јовановић Мирковић. Овај ансамбл је постао најрепрезентативнији српски оркестар за извођење савремене уметничке музике, а Мирковић поред уметничког вођства, има и улогу концертмајстора ансамбла. Овај оркестар је до сада премијерно извео преко 180 дела, сарађујући са бројним домаћим и страним ауторима, а наступали су у најпознатијим светским дворанама, као што су Карнеги хол, Сиднејска опера, Дворана Волт Дизни, Барбикан, Санта Чечилија и друге.

Осим са ансамблом који предводи, Мирковић је сарађивао са бројним другим саставима, као што су Омладински симфонијски оркестар Југоисточне Европе, No Borders Orchestra, Словачки камерни оркестар, Словачка симфонијета, те квартетима Kontradance и Kon-trast.

Поред извођачке каријере, камерне и солистичке, значајно поље његове активности је и педагошки рад, који негује као ванредни професор на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, где предаје виолу и камерну музику. Његов приступ студентима је отворен, инспиративан и усмерен ка развоју аутентичног израза.

У емисији ћете чути како Мирковић изводи дела Александре Вребалов, Драшка Аџића, Наташе Богојевић, док ће емисију заокружити снимак премијерног извођења Концерта за виолу савременог руског композитора Ајрата Ишмуратова.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Ослањајући се на расну теорију и еугенику – која је бесмислена дисциплина – нацисти су од 1939. до 1941. године убили најмање сто хиљада хендикепираних људи (пре свега Немаца, како би ’прочистили’ расу), рачунајући и децу. Професор Глумбић говори како су нацисти уопште дошли на идеју о томе да уклоне ментално и физички хендикепиране људе – осим Гебелса, наравно, чија једна нога је била краћа од друге, што је био довољан услов да се ’оштећени’ припадник расе елеминише, али Гебелс је, као члан партије, био изузет од закона – потом о законима који су масовно убијање нормализовали, о техникама на које су нацисти убијали људе, те о томе да су се многи научници, лекари и економисти радосно одазвали нацистичком позиву да оправдају масовна убиства. Нацистичка бизарност је ишла дотле да су и деца у школама на часовима математике добијала задатке у којима се израчунава колико заједницу кошта брига о једном, рецимо, ментално заосталом детету, те колико се уштеди уколико се таква такво дете лиши помоћи, или, још боље, уклони. Елиминисање хендикепираних била је својеврсна припрема Холокауста, јер над хендикепираним људим нацисти су изводили експирименте покушавајући да пронађу најефикаснији начин масовног убијања.

Олга Манојловић Пинтар говори о нацистичкој Немачкој као држави у којој су закони служили нацистичкој партији, а не грађанима. Нацисти су се обрачунавали с политичким противницима тако што су их хапсили, мучили, осуђивали на намештеним процесима (јер судије су служиле партији, не грађанима), убијали, или слали у концентрационе логоре у којима их је чекала готово сигурна смрт. Пошто су нацисти освојили власт, запалили Парламент (Рајхстаг) и то приписали комунистима како би, истог тренутка, поочели да их хапсе и убијају, разорили су Вајмарску републику, а онда почели да прогањају и преостале политичке противнике, да би Немачка завршила у диктатури и тиранији. Последице нацистичке диктатуре биле су Холкауст, милиони мртвих, разорена Европа и до темеља срушена Немачка.

Уредник Иван Миленковић

Roma Week 2026 у Европском парламенту отвара питања положаја Рома, борбе против дискриминације и њихове веће заступљености у европским политикама.

Емисију уређује и води Уна Бериша.

Уредник и водитељ: Ана Ћирица

Емисију уређује и води Зорица Премате.

Гост емисије је Зоран Миливојевић, дипломата.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

Спирала сукоба се убрзава. Где ће се зауставити?

Гости емисије су Владе Радуловић, војни аналитичар и Слободан Самарџија, спољнополитички коментатор. У Либану је колега Момир Турудић и он ће се директно укључити у програм.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

Емисију припрема и води Саша Ћирић.

У клубу „Магистрала” Дома културе Студентски град, на Новом Београду, у четвртак увече биће представљена књига „У свој гроб ја нећу лећи”. Реч је о изабраној поезији Ане Ахаматове, коју је приредио и превео Светислав Травица, а књигу је објавила издавачка кућа Пресинг прошле године. Гост емисије биће Ненад Милошевић, писац и новинар, један од учесника овог разговора.

Најављујемо и отварање изложбе „Ово није то место” Стефане Савић у Коларчевој задужбини. Поставка, како се наводи, обухвата две серије фотографија које су настале током два, скоро двадесет и пет година временски удаљена периода. У питању су фотографије из блиске и непосредне садашњости и фотографије с краја деведесетих година прошлог века и почетка новог миленијума.

Пажњу посвећујемо и активностима Музеја ћирилице у Бајиној Башти.

Емисију води Сара Арсеновић.

Пратимо где су гужве, застоји и измене у саобраћају, како бисте сигурније и брже стигли на одредиште. Очекује вас још једна Прича о песми, новитети са светске музичке сцене и најаве занимљивих дешавања широм Србије.

Са вама је Весна Парезановић Алексић.

Полицајци су код једног Суботичанина пронашли 800 парфема без пратеће документације. И одмах су посумњали да ту нешто смрди.

Немачка влада поново је дозволила грејање на лож уље и поред тога што се тако загађује животна средина. Иако није еколошки прихватљиво многи наши људи би се радо грејали на лож уље, али себи могу да приуште само старе аутомобилске гуме.

Бил Гејтс улаже у такозвано "вештачко сунце", односно фузијске реакторе, који би човечанству обезбедили релативно јефтину и чисту електричну енергију. И сви моле бога да му овај посао не пукне.

Једна нова студија открила је да женке ирваса глођу сопствене рогове како би надокнадиле хранљиве материје. Слично понашање примећено је и код људи, с тим што мужеви глођу своје рогове од муке.

Аутор текста: Александар Стојадиновић

Музички уредник: Снежана Станојевић

Аутор емисије је Ивана Комадина.