Уредник емисије: Ана Ћирица

Циклус Студио Славенски осмислиле су Маја Чоловић Васић, уредница у Музичкој редакцији Радио Београда 2 и уредница преноса и Мирјана Лазаревић, виши стручни сарадник у Канцеларији за сарадњу са медијима и односе са јавношћу Сокоја. Значајан део
програма подржан је из Сокојевог Фонда за културна давања. 

Улаз на концерт је слободан.

Легат Славенског се налази на Тргу Николе Пашића бр.1 (V спрат)

Србија је једина европска земља са којом Кина има потписан споразум о заједници са заједничком будућношћу, што се сматра највишим нивоом сарадње коју Кина успоставља са другом земљом. Однос две државе, иако непропорционалне по величини и броју становника, карактерише узајамно поштовање и заједнички ставови о неповредивости територијалног интегритета и поштовању међународног права. У сагледавању политичко – дипломатског нивоа сусрета у Кини није наодмет споменути и да посета председника Србије долази само неколико дана после посете америчког, а затим и руског председника.

О економским аспектима посете разговарамо са Бојаном Станићем из Привредне коморе Србије а о политичкој сарадњи са Драганом Траиловићем из Центра за студије "Појаса и пута" Института за међународну политику и привреду.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

Аутор: Милена Радић

Приредила: Душанка Петровић

Аутор Рајко Милошевић.

Брза трака доноси и најважније вести о гужвама, радовима и алтернативним правцима. Јавите нам и ви ако приметите неки проблем у саобраћају, а ми ћемо вест о томе поделити са осталим слушаоцима.  

Са вама је Ксенија Радовић.

Алекс је студирао код савремених џез звезда, укључујући Џорџ Гарзона, Данило Переза, Дејв Сантора, као и код добитника “Греми” награде Џо Лована и Марије Шнајдер.

Наступао је са познатим фламенко компанијама у области Сан Франциска и широм САД, укључујући Позориште Фламенко из Сан Франциска, са којим је 2011. године номинован за награду “Изи” (Исадора Данкан плес) за изузетна достигнућа. Лета 2014. Алекс је наступао са балетом Хуан Сиди Фламенко Санта Фе Аспен, у Санта Феу, Нови Мексико и Аспену, Колорадо.

Сарађивао је са многим великим фламенко уметницима, укључујући Нињо де лос Рејеса, Хосе Луис Родригеза, Кину Мендез, Корал де лос Рејеса, Хосе Ваљеа „Чускалеса“, ...

Алекс је наступао на међународним џез и светским музичким фестивалима, заједно са врхунским уметницима као што су Џејми Хадад (Пол Сајмон), Џон Патитучи, Мелиса Алдана, Чучо Валдес, Бед Плус, Висенте Амиго, Дејв Самјуелс и многи други. Неки од фестивала укључују: “Mid-Atlantic Jazz Festiva”l, “Eurojazz Festival” у Мексику, “Yoshi’s San Francisco JazzFest”, “Cowell Theatre” у Сан Франциску, “Kimmel Center for the Performing Arts” у Филаделфији, “Panama Jazz Festival”, “Beantown Jazz Festival” у Бостону, а у Канади “Vancouver International Flamenco Festival”, “Halifax Jazz Festival” и “Flamenco Festival”.

Конде спада у групу нових џез стваралаца, који проширују џез идиом новим приступом и филозофијом. Његова џез музика је испреплетена са фламенком, чинећи је специфичном, необичном и интересантном, доказујући колико је џез разгранато, велико па и жилаво стабло, које стално има ноце цветове и гране.

Слушаћете избор његових композиција и извођења

Играјући, из деценије у деценију, значајне улоге у значајним представама, била је и остала део многих најважнијих и најузбудљивијих поглавља приче о ЈДП“. Ове речи су сасвим довољне за најаву гостовања једне од наших најзначајнијих позоришних, филмских и телевизијских глумица Бранке Петрић, која је од 1956. године, када је уписала Факултет драмских уметности у Београду, активна на позоришној сцени.

Разговараћемо са њом о смислу уметности, кроз причу о остарелом глумцу и његовом гардероберу, о њеној монографији „Сидро и песак“, која је 21. маја први пут представљена у Књажевско-српском театру у Крагујевцу, као део едиције „Јоакимови потомци“, признања које крагујевачки театар додељује за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.

Уредник и водитељ емисије је Гордана Ђурђевић

Позваћемо вас да се, уколико желите, и ове године прикључите такмичењу за Најбољу нову српску реч које четврти пут организује сајт "Мала библиотека" који су покренули представници наше дијаспоре у Великој Британији. До 30. септембра можете предложити до пет нових речи уз објашњења њиховог значења и употребе. О осталим детаљима такмичења, као и о ширем пројекту "С љубављу" у оквиру ког је у току и израда описног речника савременог српског књижевног језика, разговараћемо са чланом тима Игором Петровићем.

Са вама - Елизабета Арсеновић.

Гост је преводилац, Радош Косовић.

Представљамо роман француске књижевнице Карол Фив „Жена на телефону". Због свог једноставног, сведеног стила, стекла је наклоност публике и критике. Након краће каријере у сфери ликовних уметности, окренула се књижевности. Објавила је више романа, али и књига за децу и младе.

Разговоре са гостима у емисији „Читач" водила је Драгана Ковачевић.

Аутор Мирослав Нешић.
Радио Београд Први програм од 16 до 17 часова.

О Бобу Дилану се може говорити сатима из контекста историје музике, може се говорити о њему као сведоку и повесничару епохалних догађаја, може се анализирати његова улога у изградњи (и критичкој деконструкцији) америчке и глобалне протестне културе, нама на Радио Београду никако није занемарљив ни његов допринос одржавању пламена културе радиофоније. Али испод свега тога и у корену његовог култног статуса ипак стоји Диланово музичко и поетско дело – песме које су свој друштвени утицај стицале захваљујући нарочитој етици, које своју популарност дугују нарочитој и континуираној (рекли бисмо управо „дилановској“) естетици. Те песме кроз ауторово трагање за трансценднтним као таквим, али и својом сопственом вером, сведоче о идејним и аксиолошким тумарањима америчког друштва. Оне сведоче о томе да Боб Дилан није био само певач и песник, не само друштвени критичар и савест целе једне цивилизације, већ између осталог и – филозоф.

Чиме се естетика Боба Дилана издваја у односу на другу фолк и рок музику његовог времена, по чему се његова етика разликује од друге протестне музике његовог (и нашег) времена, шта је у његовом трагању за Богом, правдом и слободом типично америчко, а шта неамеричко, и на какав нас живот он на крају наговара, објасниће нам књижевни преводилац Бојан Козић.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић