„У светлу свог аналитичког искуства окренула сам се роману јер сам желела да пишем мање концептуалним језиком, ближим свакодневном искуству. Мој је француски постао мање интелектуалан, ближи опипљивом говору, како у свакодневици тако и у унутрашњој комуникацији коју водим са собом. Фикција ми се учинила најприкладнијом у покушају да сама разјасним неке нејасне тачке личности, али и да пренесем људску крхкост коју чујем с психоаналитичког кауча, ону која нас опседа у сновима, ону коју налазим у властитим несаницама; да је пренесем онима које сусрећем у животу или онима чију егзистенцију предосећам у свету”.

Текст је превео Павле Секеруш.
Читала је Миона Марковић.
Уреднице Оливера Гаврић и Оливера Нушић.

Колико год били важни снове су Грци сматрали мање важнима од душе као средишњем и најважнијем делу људског, али се испоставља да су душа и снови у тој мери сплетени да се снови, у најмању руку, показују као пратиоци душе. Из такве поставке рађају се изванредне анализе, претпоставке и представе које готово опседају уметнике.

С италијанског превела Сенка Јевтић
Читао је Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић

Снимак је забележен 26. децембра у Заводу за проучавање културног развитка у Београду.

У сутрашњој емисији можете пратити излагање Предрага Јакшића са овог научног скупа.

Уредница циклуса Тања Мијовић.

Најзначајнији период његове делатности био је између 1830. и 1835. године када је као дипломата у Цариграду радио на решењу питања српске аутономије. Давидовић је израдио Сретењски устав који је настао под утицајем различитих чинилаца, и који је био веома либералан у ондашњој европској политици. Кнез Милош је под притиском Русије, Османског царства и Аустрије морао да суспендује и укине устав. Давидовић је убрзо био смењен са свих државних положаја. Последње године живота углавном је провео у Смедереву где је и умро 1838. године.

Аутор емисије: Миља Милосављевић

Илијино дело представља енигму модерног српског сликарства због своје аутентичности и оригиналности репрезентујући модернистичку контроверзу уметности и живота.

Вечерашња емисија говори о животу и ликовном стваралаштву Илије Башичевића Босиља.

Аутор емисије: Бранислав Тодоровић Клинић.

- Немојте да задоцните на ручак.

О трагичном лету Едварда Русијана говоримо у вечерашњој емисији.

Радиофонски приказ текста је објављен у трећој књизи "Код два бела голуба"- Стари Београд.

Аутор: Миља Милосављевић

Димитрије Мита Коњовић рођен је 1888. године у Станишићу, недалеко од Сомбора. Потиче из угледне учитељске породице. Био је млађи брат композитора Петра и рођак сомборског и светског сликара Милана Коњовића. Основну школу завршава у родном Станишићу, а затим мађарску гимназију у Сомбору. Као талентован и вредан младић, уз помоћ црквене општине у Суботици, добија стипендију фондације Јелене Остојић Зозук, основане 1864. године са циљем образовања српских младића. Од тих пара наставља школовање 1903. у аустоугарској Поморској академији у Ријеци.

Аутор: Александра Јагодић

Уредница емисије је Маја Чоловић Васић.

У данашњем Аутограму представићемо два Шобертова Квартета са чембалом: Квартет у f-mollu, опус 7 број 2 и Квартет у Es-duru, опус 14 број 1, на снимку који су остварили Лућано Згрици, на клавиру израђеном у Бечу 1820. године, виолинисткиње Кјара Банкини и Вероник Межан и виолончелиста Филип Босбах.

Аутор емисије је Ивана Комадина.

Он ће објаснити да ли овакво стање више одговора Кремљу или Белој кући, односно колико је прихватљива иницијатива Вашингтона да се Нови СТАРТ не продужава већ замени другим документом којим би биле укључене и друге нуклеарне силе. Савковић ће говорити и о последицама непостојања Споразума о контроли нуклеарног наоружања и његовој улози као корективном фактору у развоју атомског оружја.

Уредник и водитељ Дејан Ерић.

Изложба „Конфликт", сликарке Душице Пејић, отворена је у Продајној галерији „Београд", а дела ове поставке настала су као надоградња ауторкиних претходних истраживања психо-моторног кроз игру и синхронизацију покрета и геста. Уметница се бави конфликтом као важним делом човековог живота, који отвара прилику за развој. У новим радовима, понире у дубље проучавање психе, испитујући начине на које несвесно обликује наше искуство. Слике које су представљене одражавају комплексан однос између свесних и несвесних аспеката људске психе, фокусирајући се на унутрашње конфликте и напетости које обликују наш свакодневни живот.

Душица Пејић поставила је се себи питање - Колико смо заиста то што јесмо и шта нам наш поглед унутра говори? Покушавајући да одговори на ове дилеме, све што је спознала - пренела је на платна, а резултат је серија слика које је објединила на изложби ,,Конфликт", која је пре годину и по дана могла да се види и у Штабу.

Душица Пејић је рођена 1976. Године у Београду. Завршила је основне и мастер студије сликарства на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, у класи професора Милана Блануше и Горана Деспотовског. Радови Душице Пејић налазе се у јавним и приватним колекцијама у Цириху, Бечу, Франкфурту, Београду. Добитница је бројних награда и признања. Сарадница је на пројектима повезивања различитих уметничких израза, а уједно је и ванредна професорка на мастер студијама на Институту за уметничку игру у Београду, где ради на интеграцији визуелног и извођачког стваралаштва.

Са Душицом Пејић у Златном пресеку о ,,Конфликтима" у уметности и животу.

Други део емисије посвећујемо раду рофесора Ђорђа Станојевића, чија је самостална изложба ,,Вивид" отворена у Салону Музеја града Београда.

Изложба се бави темом промене – као основним принципом природе, али и унутрашњег света човека. Кроз снажне боје и апстрактне форме, уметник нас води од чисте, покретачке енергије ка миру и медитацији. На том путу посматрач препознаје сопствена осећања и стања, јер се унутрашњи и спољашњи свет у овим сликама стално преплићу. Централно место у циклусу заузима боја, посебно наранџаста, која симболизује енергију, топлину, радост и животну снагу, али и баланс између физичког и духовног. Боје се на платнима прелива­ју, цуре, сударају и стапају, стварајући утисак кретања и непрекидне трансформације. Свака слика делује као исечак ширег процеса који се наставља ван оквира платна. Сунце, вода, ваздух и други природни елементи често директно учествују у настанку дела, остављајући трагове који постају саставни део композиције. Граница између уметникове и природне интервенције намерно остаје нејасна, јер управо у тој равнотежи настаје посебна енергија слика. Поред динамичних, флуидних радова, изложба доноси и слике снажне текстуре и рељефне површине, које делују готово као живи организми. Оне сведоче о слојевитом процесу рада и ослањању на традицију модерног и апстрактног сликарства 20. века, али без носталгије – са јасним осећајем савременог тренутка.

Овај визуелни уметник и предавач, рођен 1974. године, основне, магистарске и докторске студије завршио је на Факултету ликовних уметности у Београду1999. године, започео професионалну каријеру. До сада је имао 53 самосталне и многе колективне, у земљи и иностранству. Редовни је професор на Факултету савремених уметности у Београду и оснивач је и уметнички директор међународне платформе Натуре & Арт, која се бави повезивањем природних са уметничким процесима.

Гост Златног пресека је и Ђорђе Станојевић који ће објаснити појам ,,Вивид" у свом раду.

Емисију води Тања Живковић.

Идемо у сусрет атлетском Београдском индор митингу, који се сутра одржава у атлетској дворани на Бањици. Рукометни клуб Партизан и тренер Ђорђе Ћирковић саопштили су да ће, након три године успешне сарадње, по завршетку текуће сезоне свако наставити својим путем. Да ли је тачно да ће актуелни селектор Раул Гонзалес од лета предводити, поред нашег државног тима, с клупе предводити и црно-беле?

Најзад две победе вечитих ривала у исто време, истог дана, у неком кошаркашком такмичењу. Црвена звезда је синоћ славила у Подгорици,а Партизан је победио екипу Дубаија. Наш саговорник на кошаркашке теме је Гордан Тодоровић из Кошаркашког савеза Србије.

Чућемо и Мирка Ждрала, селектора наше женске боксерске реперезентације, са припрема државног тима у Лозници. Ту су и друге актуелности из домаћег и међународног спорта. Емисију припрема Спортска рубрика Радио Београда 1.

Уредник и водитељ је Жељко Стефановић.

Били смо и на представљању књиге Ђорђа Матића ,,Спасени од бродолома" у Коларцу.

Изложба савремене мексичке графике моће се сада видети у Институту Сервантес.

Емисију припрема и води: Нада Бабић.

Недавно је објављена књига "На шакама земље" (панорама регионалне поезије) коју је уредила, али и њена нова песничка књига "Вучица у широкој земљи", обе у издању "Сви ми" издаваштва.

О издаваштву, о поезији, перформативном казивању, о књижевности за младе и томе колико су средњошколци заинтересовани за поезију, али и како им љубав према поезији развити, разговарамо данас у емисији ИЗ ДРУГОГ УГЛА.

Аутор - Слађана Бушић

Емисију припрема и води Драгана Вељковић, музичка уредница је Тања Косановић.

Тон мајстор: Владимир Пенђер