РТС :: Радио https://rts.rs/radio/rss.html Заједничка понуда свих програма Радио Београда, актуелне вести, слушане емисије, репортаже и интервјуи, свакодневно на све три мреже Јавног сервиса РТС-а sr https://rts.rs/img/logo.png РТС :: Радио https://rts.rs/radio/rss.html Симон Стрaнгер: Лексикон светлости и таме (3) https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6046158/-simon-stranger-leksikon-svetlosti-i-tame-3.html У емисији Путеви прозе, од понедељка 21. до недеље 27. септембра, можете слушати делове романа норвешког писца Симона Странгера „Лексикон светлости и таме”. Симон Стрaнгер је још једно чудо норвешке књижевности и још један преводилачки подухват неуморног преводиоца Радоша Косовића.

Абецедним редом Странгер креће у развијање приче о јеврјској породици у Норвешкој под нацизмом и роман почиње на следећи начин: „А као апсурдна оптужба. А као аријевска правда. А као агонија”, чиме јасно оцртава путању којом ће се кретати. Потом пише: „А као амбис заборава у који све тоне”, а одмах затим „амбису заборава” супротставља писање као оно што чува сећање.


Један од главних заплета је што ће преживели из јеврејске породице, односно потомци, да купе кућу у којој су се норвешки нацисти иживљавали над људима и убијали их. Тај мотив отвара питања сујеверја, поштовања успомена, заједнице која се окупља не само око позитивних, већ и око негативних сећања и догађаја.

У живом приповедању у којем нема места реторици и реторичким украсима, Странгер се хвата у коштац с тематиком Холокауста показујући, још једном – јер никада неће бити довољно – да је злочин свих злочина можда и пресудан догађај у савременој историји човечанства.

С норвешког превео Радош Косовић
Читао је Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић

]]> Tue, 22 Sep 2026 12:25:30 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6046158/-simon-stranger-leksikon-svetlosti-i-tame-3.html Џез https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6046225/dzez.html Представљамо албум „Live at Kachara” Предрага Окиљевића и Лава Ковача, објављен почетком септембра за независну новосадску етикету Horz Music. Љубазношћу аутора, слушаћемо неедитовану, четрнаест минута дужу верзију званичног издања. Саксофониста Предраг Окиљевић и бубњар Лав Ковач већ годинама су ослонац неколико новосадских џез формација, као што су Dragon’s Fuel и PALM Trio, али и независне издавачке куће Horz под чијим окриљем објављују своје албуме. Поред бубњева, Лав Ковач свира и клавир – као пијаниста је 2020. године објавио соло албум „Mapping the Unknown”, а на још неколико издања свира клавир или Fender Rhodes клавијатуре. Управо ћемо га у овој улози и чути на албуму „Live at Kachara”.

Материјал је снимљен је у истоименом студију у Буковцу крај Новог Сада и представља двојицу музичара у новом контексту. За разлику од албума у њиховим најпознатијим саставима који имају чврсту ритмичку структуру, полетне теме и аранжмане, Окиљевић и Ковач овде функционишу у интимном и сведеном окружењу, евоцирајући атмосферу кућног сешна и музицирања за сопствено уживање или круг најближих пријатеља, оличен у стпољеном звуку саксофона и клавира.

Премда је албум подељен у две нумере, оне су конципиране као низ музичких фрагмената у којима Окиљевић и Ковач слободно и без журбе излажу своје идеје, у маниру најбоље америчке традиције џез баладе. Утолико код слушалаца могу да евоцирају атмосферу концерата Лија Коница и Дена Тепфера, односно телепатске интеракције Чарлса Лојда и Џејсона Морана, у којима се сусрећу дубоко поштовање историје жанра и савремена џез импровизација.

Аутор Никола Марковић

]]> Tue, 22 Sep 2026 13:20:59 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6046225/dzez.html У знаку фестивала https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/6046066/u-znaku-festivala.html Три фестивала обележиће у наредном периоду домаћу музичку сцену. Марија Витас, из организације фестивала "Todo Mundo" представиће овогодишњи програм и извођаче које ће публика бити у прилици да чује 24. и 25. септембра у Клубу Кармакома у Београду.

Предраг Госта, оснивач и уметнички директор "Фестивала ране музике" говориће о концертима и уметницима који ће наступити кроз различите програме, у периоду од 23. септембра до 5. октобра.

Представићемо и "Дане барокне музике" који ће бити одржани у Новом Саду од 2. до 11. октобра, кроз разговор са Александром Сомер.

Аутор и водитељ Александра Паладин.

]]> Tue, 22 Sep 2026 10:45:03 +0200 Радио Београд 1 https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/6046066/u-znaku-festivala.html Мишел Фуко: Поредак дискурса (3) https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6046154/misel-fuko-poredak-diskursa-3.html У емисији Имагинарна едиција, од понедељка 21. до петка 25. септембра, можете слушати нови превод текста Мишела Фукоа „Поредак дискурса”. У једном од најславнијих текстова Мишела Фукоа „Поредак дискурса” – приступној беседи на наjпрестижнијој француској академској институцији Колеж д Франс – Фуко сажима досадашња своја истраживања и оцртава путање будућег свог рада. У средишту текста је појам дискурса који се не може свести на говор, али га подразумева. Дискурс је, дакле, и говор и писање, језик као режим знакова, али и праксе које обележавају једну епоху, идеолошке перспективе, односи моћи, дакле све оно што би се могло назвати искуством специфичним за одређено доба. Посебну пажњу Фуко обраћа појму истине утврђујући, још једном, да је истина учинак односа моћи, а археологија и генеалогија остају повлашћене Фукоове методе.

С француског превели Милица Рашић и Иван Миленковић
Читао је Жељко Максимовић
Уредници Тања Мијовић и Иван Миленковић

]]> Tue, 22 Sep 2026 12:21:35 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6046154/misel-fuko-poredak-diskursa-3.html Филозофија медија: Mедији и утопија – Говоре Марија Симојловић и Катарина Шмакић https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6046261/filozofija-medija-mediji-i-utopija--govore-marija-simojlovic-i-katarina-smakic.html У емисији Научни скупови од 21. до 25. септембра можете слушати снимке са 10. интердисциплинарне конференције секције за филозофију медија Естетичког друштва Србије о теми „Медији и утопија”. На почетку четврте емисије овог циклуса можете пратити излагање Марије Симојловић „Алгоритамска утопија: генерација Z и медијски конструкт савршеног живота”, а потом ће о теми „Медији након човека: сиглтон, вештачка интелигенција и утопија комуникације” говорити Катарина Шмакић. Марија Симојловић разматра алгоритамску утопију друштвених мрежа као медијски конструисан модел савршеног живота, у чијој производњи и репродукцији генерација Z активно учествује посредством само(ре)презентације, то јест избором и разменом идеализованих представа свакодневице. Ослањајући се на разумевање мобилног телефона Мауриција Ферариса, као средства које преобликује присуство и учествује у конструкцији друштвене стварности, као и на анализу платформизоване друштвености Хосеe ван Дајк, у излагању се преиспитују дистопијска читања овог феномена. Осим тога, алгоритамска утопија се посматра и као мапа жеља и потреба које, измештене из дигиталног простора, могу постати основа за повратак непосредном искуству и обликовање одрживијих образаца живота.

* * *

Катарина Шмакић анализира трансформацију концепта медија у контексту развоја вештачке интелигенције, са посебним фокусом на појам синглтона као теоријског модела крајње концентрације интелигенције, информација и управљачке моћи. Полазећи од традиционалног схватања медија као простора посредовања, комуникације и производње друштвене стварности, разматра се могућност да алгоритамски системи и вештачка интелигенција постану не само посредници у комуникационом процесу већ и његови аутономни актери, способни да селектују, интерпретирају и усмеравају токове информација. Утопијски потенцијал синглтона разматра се кроз идеју јединственог интелигентног система који би, захваљујући обради огромних количина података и способности оптимизације друштвених процеса, могао допринети превазилажењу информационог хаоса, смањењу конфликата, ефикаснијем управљању ресурсима и стварању рационалније организованог друштва. Истовремено, овакав модел отвара кључни парадокс медијске утопије: што је систем ефикаснији у селекцији и организацији информација, то је већи потенцијал за концентрацију моћи, алгоритамску контролу и редукцију плурализма. Ауторка критички испитује ову тензију са циљем да проблематизује питање да ли развој интелигентних медијских система води ка утопији информационе рационалности или ка новом облику концентрације комуникационе и друштвене моћи.

Снимак је забележен 10. септембра у Заводу за проучавање културног развитка у Београду.

У сутрашњој, завршној емисији можете прaтити излагања Драгане Китановић и Предрага Јакшића са овог научног скупа.

Уредница циклуса Тања Мијовић.

]]> Tue, 22 Sep 2026 13:43:10 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6046261/filozofija-medija-mediji-i-utopija--govore-marija-simojlovic-i-katarina-smakic.html „Време је да се Европа пробуди“ https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/6046067/vreme-je-da-se-evropa-probudi.html „Време је да се Европа пробуди“, поручио је комесар за људска права Савета Европе Мајкл О’Флахерти, говорећи о положају Рома широм континента. На отварању изложбе „12 милиона које игноришемо“ у Солуну упозорио је на дискриминацију, сегрегацију у образовању и отежан приступ здравственој заштити, позивајући европске институције и државе на снажнију заштиту права Рома. У Северној Македонији наставља се програм укључивања ромске деце у предшколско образовање. Током ове школске године пројекат ће обухватити 390 деце из социјално угрожених породица у 22 општине, међу којима је и Делчево, где ће вртић „Весели цветови“ похађати 15 ромске деце.

 

]]> Tue, 22 Sep 2026 10:36:37 +0200 Радио Београд 1 https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/6046067/vreme-je-da-se-evropa-probudi.html Зелено је зелено је црвено https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/6046150/zeleno-je-zeleno-je-crveno.html Глумац и песник Неђо Осман објавио је нову збирку поезије „Зелено је зелено је црвено“, у којој се преплићу теме љубави, природе, слободе, идентитета и живота. У вечерашњој емисији говори о стваралачком путу, од позоришта „Пралипе“ до живота и рада у Немачкој, као и о поезији коју деценијама пише на више језика. У Румунији се покреће пилот-програм посвећен промоцији и афирмацији ромске културе, који би кроз укључивање ромских уметника у рад Музичког позоришта, требало да допринесе превазилажењу стереотипа и бољем упознавању румунског друштва са историјом, културом и доприносом Рома.

Емисију уређује и води Уна Бериша.

]]> Tue, 22 Sep 2026 12:04:28 +0200 Радио Београд 1 https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/6046150/zeleno-je-zeleno-je-crveno.html „Свет фантастике на папиру”... https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6046181/-svet-fantastike-na-papiru.html У данашњој емисији разговарамо са три госта. Са нама су Мијат Михајловић, сликар Дејан Богојевић и мултимедијални уметник Данко Ђурић. Мијат Михајловић представник је и суоснивач Фондације Михајловић Феникс у чијој организацији је, у сарадњи са Коларчевом задужбином, пре неколико дана отворена изложба „Свет фантастике на папиру”. Изложени радови део су збирке ове фондације. Фондација је истовремено и велики добротвор Коларчеве задужбине. Са Мијатом Михајловићем разговарамо о овој изложби и о великом доприносу фондације Коларчевој задужбини и ликовном животу код нас.

Сликар Дејан Богојевић излаже на групној изложби „Еколибријум” у Кући Краља Петра, од 21. септембра до 1. октобра. Изложба је посвећена ликовним приказима животиња. Са Дејаном Богојевићем разговарамо о овој изложби и о неколико других на којима ће ускоро излагати.

Мултимедијални уметник Данко Ђурић, члан Сликарско-графичке секције УЛУПУДС-а, од петка излаже своје радове у Галерији Сингидунум. Он овом изложбом истражује хибридни простор између дигиталног и физичког света постављајући питање како се информација (код) претвара у форму (материју) и обратно. Изложба синтетичке уметности посматрачу нуди тродимензионално искуство дигиталне ере.

Уредник и водитељ емисије је Зоја Бојић.

]]> Tue, 22 Sep 2026 12:50:49 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6046181/-svet-fantastike-na-papiru.html Разлика у класи https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/6046237/razlika-u-klasi.html Таква немоћ на терену одавно није забележена. Не памтимо тако слабо издање репрезентације Србије са било ког такмичења. Лоше су наши момци играли цео ток такмичења и јучерашње испадање је заправо логичан епилог. Што се каже, крчаг иде на воду док се не разбије, а њихов се разбио јуче. У најситније комадиће. Словенија је више него заслужено у четвртфиналу, наши путују кући, а о даљем ангажману селектора Крецуа свакако ваља под хитно продискутовати. Завршни коментар чућемо и од познатог одбојкашког тренера Душка Николића, који је са слушаоцима Радио Београда 1 пратио читав ток шампионата, до синоћ. Интересантно фудбалско коло могли смо да пратимо и у Супер лиги, али јуче су прволигаши заиста оставили снажан утисак, макар на неколико утакмица. Хит дана је убедљива победа Смедерева под Багдалом, гости су славили против Напретка са убедљивих 4:1 и наговестили континуирану борбу за улазак у елитну дивизију. Посебно расположен био је Спиридоновић, традиционално опасни по гол ривала били су Хаџић и Коџић, бележимо и сјајне аистенције Карјичића, као и први гол у дресу "оклопника" искусног Луке Милуновића. Дебитовао је јуче за Смедерево и Александар Лутовац, најновија аквизиција клуба са стадиона поред старе железаре. О јучерашњој победи и наставку такмичења разговарамо са председником ФК Смедерево Чаславом Илићем.

На актуелне теме разговарамо са Светланом Обућина, прослављеном рукометашицом из златних времена овог спорта код нас. Три пута је играла на Олимпијским играма и освојила две медаље. У Москви 1980. са репрезентацијом Југославије освојила је сребро, у Лос Анђелесу 1984. биле су златне, а у Сеулу 1988. четврте. Са Светских првенстава има бронзу из 1982. Такође је играла на Светском првенству 1986. када су биле шесте. У клупској каријери играла је за ОРК Београд. О свему помало, уз призвук сећања, али више о будућности рукомета у Србији разговарамо током емисије са уваженом гошћом.

Рукометаши Војводине из Новог Сада играће против израелске екипе Макаби Ришон Лезијон у другом колу ЕХФ купа, одлучено је жребом у Бечу. Новосађани  ће бити домаћини у првом мечу, који ће бити одигран 17. или 18. октобра. Реванш дуел је на програму 24. или 25. октобра. Швеђанин Глен Ниберг биће главни судија на утакмици између Србије и Грчке у првом колу групе А2 Лиге нација ( Радио Београд 1 преноси овај меч ). Фудбалска репрезентација Србије почела је припреме за нови циклус Лиге нација, пошто су "орлови" одрадили први тренинг у Спортском центру Фудбалског савеза Србије у Старој Пазови. Репрезентативци Србије у кајаку оставили су добар утисак на међународном такмичењу у Москви, са којег су се вратили богатији за пет одличја – четири сребра и бронзу.

Биће, дабоме, и других вести из домаћег и међународног спорта, у емисији коју припрема и реализује Спортска редакција Радио Београда 1.
 
Уредник и водитељ је Жељко Стефановић.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
                                       

 

]]> Tue, 22 Sep 2026 13:43:05 +0200 Радио Београд 1 https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/6046237/razlika-u-klasi.html Дневни магазин културе https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6046111/dnevni-magazin-kulture.html Из садржаја данашње емисије издвајамо: У САНУ је данас одржана конференција за новинаре на којој су најављене активности до краја године, а било је речи и о изборима за нове чланове и челнике те институције. Доносимо извештај из Академије.

У Коларчевој задужбини одржано је традиционално представљање књиге овогодишњег добитника награде „Никола Милошевић”, коју Радио Београд 2 додељује за најбољу књигу из области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије. Подсетимо, лауреат је професор Милош Тодоровић за студију „Самоафекција и трансценденција. О основама Кантове теоријске филозофије” у издању Академске књиге.

Издавачка кућа Блум је у Културном центру Београда најавила нова издања која публику ускоро очекују у оквиру пројекта Савремена српска проза. Међу Блумовим ауторима су Јасмина Ахметагић, Неда Бјелановић, Владислава Војновић, Милош Перишич, Марко Стојкић и други.

Јелена Перић, позоришна критичарка Другог програма, осврнуће се на премијерно извођење представе „Цео живот за годину дана” у Атељеу 212. Ауторке текста, насталог по мотивима истоимене телевизијске серије драмског аутора Александра Аце Поповића су Нина Плавањац и Вида Давидовић, а режију потписује Стеван Бодрожа.

У емисији Културни кругови данас и о другим актуелним књижевним издањима.

Емисију води Сара Арсеновић Спајић.

]]> Tue, 22 Sep 2026 12:14:54 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6046111/dnevni-magazin-kulture.html Дигитално злато и ЕТФ фондови https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6046030/digitalno-zlato-i-etf-fondovi.html У емисији Дигиталне иконе наша тема је дигитално злато, штедња и улагање у дигиталном окружењу.

Како се ствари и тржиште мењају када је реч о дигиталном злату и дигиталним инвестицијама, шта има ново и ако смо успели да отпутујемо овог лета, па нам је остао неки динар и донели смо одлуку да од јесени штедимо, шта да радимо када нас занима дигитална штедња? И шта је то заправо?

Наш саговорник је Георги Христов, стручњак за тржиште племенитих метала и инвестиционо злато, са којим разговарамо о дигиталном и инвестиционом злату и ЕТФ фондовима – тачније о предностима, ризицима и регулативи, о томе где и како данас уштедети, уложити и како (са)чувати уштеђено. Шта је актуелно и каква су кретања на тржишту дигиталних валута?

 

Аутор емисије је Тамара Вученовић.

]]> Tue, 22 Sep 2026 11:54:32 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6046030/digitalno-zlato-i-etf-fondovi.html Ма ко је тебе мени дирао https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/6046105/ma-ko-je-tebe-meni-dirao.html У овој причи из дневника васпитачице Сање Милић чућете како је успела да развесели стално уплаканог дечака.

]]> Tue, 22 Sep 2026 11:23:01 +0200 Радио Београд 1 https://rts.rs/radio/radio-beograd-1/6046105/ma-ko-je-tebe-meni-dirao.html Симон Стрaнгер: Лексикон светлости и таме (1) https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6045785/-simon-stranger-leksikon-svetlosti-i-tame-1.html У емисији Путеви прозе, од понедељка 21. до недеље 27. септембра, можете слушати делове романа норвешког писца Симона Странгера „Лексикон светлости и таме”. Симон Стрaнгер је још једно чудо норвешке књижевности и још један преводилачки подухват неуморног преводиоца Радоша Косовића.

Абецедним редом Странгер креће у развијање приче о јеврјској породици у Норвешкој под нацизмом и роман почиње на следећи начин: „А као апсурдна оптужба. А као аријевска правда. А као агонија”, чиме јасно оцртава путању којом ће се кретати. Потом пише: „А као амбис заборава у који све тоне”, а одмах затим „амбису заборава” супротставља писање као оно што чува сећање.

Један од главних заплета је што ће преживели из јеврејске породице, односно потомци, да купе кућу у којој су се норвешки нацисти иживљавали над људима и убијали их. Тај мотив отвара питања сујеверја, поштовања успомена, заједнице која се окупља не само око позитивних, већ и око негативних сећања и догађаја.

У живом приповедању у којем нема места реторици и реторичким украсима, Странгер се хвата у коштац с тематиком Холокауста показујући, још једном – јер никада неће бити довољно – да је злочин свих злочина можда и пресудан догађај у савременој историји човечанства.

С норвешког превео Радош Косовић
Читао је Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић

]]> Mon, 21 Sep 2026 17:18:51 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6045785/-simon-stranger-leksikon-svetlosti-i-tame-1.html Симон Стрaнгер: Лексикон светлости и таме (2) https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6045792/-simon-stranger-leksikon-svetlosti-i-tame-2.html У емисији Путеви прозе, од понедељка 21. до недеље 27. септембра, можете слушати делове романа норвешког писца Симона Странгера „Лексикон светлости и таме”. Симон Стрaнгер је још једно чудо норвешке књижевности и још један преводилачки подухват неуморног преводиоца Радоша Косовића.

Абецедним редом Странгер креће у развијање приче о јеврјској породици у Норвешкој под нацизмом и роман почиње на следећи начин: „А као апсурдна оптужба. А као аријевска правда. А као агонија”, чиме јасно оцртава путању којом ће се кретати. Потом пише: „А као амбис заборава у који све тоне”, а одмах затим „амбису заборава” супротставља писање као оно што чува сећање.


Један од главних заплета је што ће преживели из јеврејске породице, односно потомци, да купе кућу у којој су се норвешки нацисти иживљавали над људима и убијали их. Тај мотив отвара питања сујеверја, поштовања успомена, заједнице која се окупља не само око позитивних, већ и око негативних сећања и догађаја.

У живом приповедању у којем нема места реторици и реторичким украсима, Странгер се хвата у коштац с тематиком Холокауста показујући, још једном – јер никада неће бити довољно – да је злочин свих злочина можда и пресудан догађај у савременој историји човечанства.

С норвешког превео Радош Косовић
Читао је Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић

]]> Mon, 21 Sep 2026 17:21:18 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6045792/-simon-stranger-leksikon-svetlosti-i-tame-2.html Звук испод – Експериментална сцена Будимпеште https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6045554/zvuk-ispod--eksperimentalna-scena-budimpeste.html У четрдесетом издању емисије Звук испод, поново ћемо се, као септембра 2019. и марта 2023. године, загледати у независну сцену Будимпеште. Мађарска престоница је један од градова са највиталнијом, најразноврснијом, најупорнијом и најбоље повезаном независном електронском сценом у овом делу света, а овога пута смо у потрази за инспирацијом и охрабрењем које би могли потећи низ велику заједничку реку ка нама. Вечерас ће електроничарке Рози Мако, Рети Вираг, Натали Сенде, и електроничари Eccot Virgo, Габор Немеров, и Мате Јанки (као Alley Catss), бити представљени кроз остварења објављена у последње три године. Изузетак ће бити соло минијатуре Лајоша Надхазија, односно AIWE, из 2020. године.

 

Ауторка Марија Балубџић

]]> Mon, 21 Sep 2026 13:33:15 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6045554/zvuk-ispod--eksperimentalna-scena-budimpeste.html Мишел Фуко: Поредак дискурса (1) https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6045781/misel-fuko-poredak-diskursa-1.html У емисији Имагинарна едиција, од понедељка 21. до петка 25. септембра, можете слушати нови превод текста Мишела Фукоа „Поредак дискурса”. У једном од најславнијих текстова Мишела Фукоа „Поредак дискурса” – приступној беседи на наjпрестижнијој француској академској институцији Колеж д Франс – Фуко сажима досадашња своја истраживања и оцртава путање будућег свог рада. У средишту текста је појам дискурса који се не може свести на говор, али га подразумева. Дискурс је, дакле, и говор и писање, језик као режим знакова, али и праксе које обележавају једну епоху, идеолошке перспективе, односи моћи, дакле све оно што би се могло назвати искуством специфичним за одређено доба. Посебну пажњу Фуко обраћа појму истине утврђујући, још једном, да је истина учинак односа моћи, а археологија и генеалогија остају повлашћене Фукоове методе.

С француског превели Милица Рашић и Иван Миленковић
Читао је Жељко Максимовић
Уредници Тања Мијовић и Иван Миленковић

]]> Mon, 21 Sep 2026 17:04:42 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6045781/misel-fuko-poredak-diskursa-1.html Мишел Фуко: Поредак дискурса (2) https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6045784/misel-fuko-poredak-diskursa-2.html У емисији Имагинарна едиција, од понедељка 21. до петка 25. септембра, можете слушати нови превод текста Мишела Фукоа „Поредак дискурса”. У једном од најславнијих текстова Мишела Фукоа „Поредак дискурса” – приступној беседи на наjпрестижнијој француској академској институцији Колеж д Франс – Фуко сажима досадашња своја истраживања и оцртава путање будућег свог рада. У средишту текста је појам дискурса који се не може свести на говор, али га подразумева. Дискурс је, дакле, и говор и писање, језик као режим знакова, али и праксе које обележавају једну епоху, идеолошке перспективе, односи моћи, дакле све оно што би се могло назвати искуством специфичним за одређено доба. Посебну пажњу Фуко обраћа појму истине утврђујући, још једном, да је истина учинак односа моћи, а археологија и генеалогија остају повлашћене Фукоове методе.

С француског превели Милица Рашић и Иван Миленковић
Читао је Жељко Максимовић
Уредници Тања Мијовић и Иван Миленковић

]]> Mon, 21 Sep 2026 17:06:55 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6045784/misel-fuko-poredak-diskursa-2.html Филозофија медија: Mедији и утопија – Говоре Соња Томовић Шундић и Тамара Брадић https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6045380/filozofija-medija-mediji-i-utopija--govore-sonja-tomovic-sundic-i-tamara-bradic.html У емисији Научни скупови од 21. до 25. септембра можете слушати снимке са 10. интердисциплинарне конференције секције за филозофију медија Естетичког друштва Србије о теми „Медији и утопија”. На почетку треће емисије овог циклуса можете пратити излагање Соње Томовић Шундић „Постутопијски дискурс и медији: између наде, кризе и дигиталне стварности”, а потом ће о теми „Утопија после трауме: трансмедијско приповедање као простор етичке имагинације у савременој књижевности и филму” говорити Тамара Брадић. Соња Томовић Шундић истражује постутопијски дискурс у савременим медијима, полазећи од претпоставке да су велике утопијске визије друштвеног напретка замењене наративима неизвесности, кризе и фрагментације. Кроз теоријске увиде Ернста Блоха и Жана Бодријара, ауторка анализира начин на који медији обликују перцепцију будућнсоти у дигиталном добу. Посебна пажња је посвећена улози дигиталних платформи у производњи постутопијских имагинаријума, где се традиционалне идеје прогреса преиспитују кроз теме ризика, надзора и друштвених промена. Циљ излагања је да се укаже на трансформацију утопијског мишљења у савременом медијском простору, као и на његов значај за разумевање друштвене стварности.

* * *

Савремене репрезентације ратне трауме у књижевности и филму често се тумаче кроз парадигме губитка, фрагментације идентитета и немогућности симболичке обраде трауматског искуства, те Тамара Брадић поставља питање да ли уметност након историјске катастрофе може истовремено представљати и простор обнове субјективности, етичког суочавања и имагинације другачије будућности. Полазећи од теорија трауме Кети Карут, Доминика ЛаКапре и Дори Лауб, као и од филозофских промишљања наде и утопије Ернста Блоха и Пола Рикера, ауторка истражује однос између трауме и утопијске имагинације у трансмедијским репрезентацијама рата. Анализа је усмерена на роман и филм Читач Бернхарда Шлинка и Стивена Долдрија, као и на Убиство с предумишљајем Слободана Селенића и Горчина Стојановића, са посебним фокусом на начине на које наративне и визуелне структуре обликују искуства кривице, ћутања, сећања и моралне амбивалентности.

Снимак је забележен 10. септембра у Заводу за проучавање културног развитка у Београду.

У сутрашњој емисији можете прaтити излагања Марије Симојловић и Катарине Шмакић са овог научног скупа.

Уредница циклуса Тања Мијовић.

]]> Mon, 21 Sep 2026 13:13:41 +0200 Радио Београд 3 https://rts.rs/radio/radio-beograd-3/6045380/filozofija-medija-mediji-i-utopija--govore-sonja-tomovic-sundic-i-tamara-bradic.html Ренесансна харфа https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6045905/renesansna-harfa.html Харфа и њој сродна лира познате су у готово свим културама. Већ на самом почетку средњег века коришћене су у буквално у свим приликама: и у скромним и у аристократским кућама, због световних колико и религиозних повода. Харфа која се највише користила у средњем веку и раној ренесанси била је малих димензија, лака за ношење. Не чуди да је због тога била готово неизоставна пратња свих трубадура, али и обавезан део опреме многих домаћинстава виших друштвених слојева.

За вечерашње Висине одабрали смо духовне напеве и баладе средњовековних и ренесансних аутора које су аранжирали и снимили харфисткиња Елена Поланска и ансамбл La Camerata.

Аутор емисије је Ивана Комадина.

 

]]> Mon, 21 Sep 2026 20:43:56 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6045905/renesansna-harfa.html Лудовико Еинауди https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6045137/ludoviko-einaudi.html Una Mattina
О свом остварењу из 2004. године, аутор је забележио следеће: "Ако ме неко пита, рекао бих да је ово својеврсна збирка песама које су међусобно повезане причом. Но, за разлику од мојих других албума, овај албум не говори о неком одређеном времену у прошлости, већ о мом садашњем животу, стварима око мене, људима које волим..."

Уредник емисије: Ана Ћирица

 

]]> Tue, 22 Sep 2026 09:32:36 +0200 Радио Београд 2 https://rts.rs/radio/radio-beograd-2/6045137/ludoviko-einaudi.html