Са домаће сцене на списку су "Охајо", "Лаки пингвини", "ЕКВ", Зое Кида, а слушаоци ће премијерно чути и нову песму београдског бенда "Липов лауд" - "Привид" који се идеално уклапа у нашу данашњу тему...

И зато појачајте Двестадвојку!!!

Ауторка и водитељка Ивана Патаковић 

Роман Хаске Шијан објавиће издавачи Трећи трг и Сребрно дрво из Београда.

С украјинског превела Милена Ивановић
Чита Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић

У тексту „Парадокс Персовог реализма”, Томпсон разматра једну од средишњих тема Персове мисли – реализам и проблем номинализма. Аутор додатно појашњава особености Персовог реализма, тумачећи га као критички дијалог с његовим филозофским претходницима, а посебно са Кантом. Наиме, Персов реализам је својеврсни одговор на проблеме номинализма као наивне епистемолошке и онтолошке позиције, која последњи основ мишљења и сазнања налази у од мишљења независној и неспознатљивој ствари-по-себи. Парадокс Персовог реализма састоји се у његовом одбацивању овакве неспознатљивости, али и у истовременом и нужном ослањању на другу врсту неспознатљивости, премда не у виду увођења некакве ствари-по-себи, већ у свесном претпостављању могућности довољно дугог трајања научног истраживања у оквиру научне заједнице.

Како Томпсон истиче: „У Персову одбрану, пак, требало би приметити да његов реализам не захтева од њега да уводи постојање нечег неспознатљивог, не у оном смислу који је, како он тврди, номиналистички и самопротивречан. У овом другом случају, признаје се да су когнитивни предмети истраживања – дакле, саме ствари које би требало да буду спознатљиве – ипак, као ствари по себи, неспознатљиве. Али из Персовог угла, предмети нису ништа друго до производ истраживања, па стога начелно спознатљиви; једина неспознатљива јесте чињеница неодређеног трајања самог истраживања… нигде у Сабраним списима Перс не сматра да претпоставка ове чињенице може бити поткрепљена истраживањем. С друге стране, он стално истиче крајње јединствени статус ове претпоставке”.

Текст је преузет из зборника Studies in the Philosophy of Charles Sanders Peirce, који је објављен у издању Harvard Universitty Press-а.

Превео с енглеског Александар Ристески.
Читао је Александар Божовић.
Уредница емисија Тања Мијовић.

Једанаест година након московског извођења Ристоријевог Каландра, поводом крунисања царице Јелисавете Петровне, у Москви је изведена још једна италијанска опера, Титово милосрђе Јохана Адолфа Хасеа. Настала 1735. године на либрето Пјетра Метастазија и премијерно изведена у Пезару, Хасеова опера се проширила европским оперским сценама, а већ 1738. године изведена је и у Дрездену. Њено извођење у Москви 1742. године представљало је врхунац раскошних крунидбених свечаности за које је подигнуто и привремено дворско позориште. Занимљиво је да ће осамдесетих година XVIII века ова Хасеова опера постати и део репертоара Петровско-Мадоксове дружине, прве сталне оперске трупе у Москви.

Аутор Арђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

Водитељ: Александар Рајковић Алек

Малтемпо је до сада објавио обимне клавирске циклусе, попут Листових рапсодија, Скрјабинових соната или музике Љапунова и Алкана, али како критичар магазина Грамофон наводи, на албуму који представљамо у вечерашњој емисији, доноси „најубедљивију фузију великог пијанизма, поетичног духа и истраживачке музикалности”, прикључујући се каталогу великих интерпретатора Брамсове музике.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Данас Сали Бимиш наставља да делује и као извођачица и као композиторка: музицира са камерним ансамблима, а њена педагошка и стваралачка делатност везане су и за угледне музичке институције. Била је резидентна композиторка Академије Свети Мартин у пољима, док тренутно ову улогу остварује у Школи Јехуди Мењухин.

Дела Сали Бимиш одликују лиричност, истанчан осећај за инструменталну боју и спој савременог израза са утицајима шкотске традиционалне музике, џеза и изражене музичке наративности. Позната је и по концертима писаним за истакнуте солисте, међу којима су Хокан Харденбергер, Стивен Исерлис, Табеа Цимерман, Жанин Јансен, Мартин Фрест и други.

Ауторка је и три велика ораторијума, међу којима се издваја Троскот-елегија, која је имала премијеру на Промсу 2001. године. Занимљиво је да су критичари Би-Би-Сијевог Музичког магазина уврстили ово остварење међу шест најзначајнијих ораторијума 20. и 21. века.

За чланицу Краљевског друштва Единбурга Сали Бимиш је изабрана 2015, а Краљевске Шведске музичке академије 2022. године. Награду за инспирацију, додељену у оквиру Британских композиторских награда, добила је 2018, а две године касније одликована је Орденом Британске империје. Године 2025. овенчана је и медаљом Волтер Вилсон Кобет за допринос у области камерне музике.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Наредна тачка на програму била је Рапсодија на Паганинијеву тему, опус 43 Сергеја Рахмањинова у којој је као солисткиња наступила пијанисткиња Беатриче Рана.

Ово једноставачно концертантно остварење Рахмањинов је писао у лето 1934. године у Швајцарској, током боравка у својој вили Сенар на обали луцернског језера. Као истакнути интерпретатор својих композиција, Рахмањинов је дело премијерно извео 7. новембра исте године у Балтимору, а том приликом Филаделфијским оркестром дириговао је Леополд Стоковски. Иначе, Рапсодија је обликована кроз 24 варијације на тему Паганинијеве последње композиције из циклуса Каприси за соло виолину. Такође, у њој Рахмањинов и цитира славну средњовековну секвенцу Dies Ire.

Други део концерта испунила је музика из балета-пантомиме Чудесни мандарин Беле Бартока. У извођењу су суделовали и чланови ансамбла Би-Би-Си Сингерс.

Дело је настало 1919. године, према истоименој новели Мелкиора Ленђела, објављеној две године раније у часопису „Запад”. Због провокативног либрета и снажних еротских алузија, већ од премијере у Келну 1926. године, Чудесни мандарин је изазивао бурне реакције, па је дуго наилазио на неразумевање и отпор позоришних средина. Барток је причу обликовао експресионистичким музичким језиком, заснованим на снажном ритму, напетој драматургији и густим хармонским склоповима. Радња се одвија у сиромашном предграђу, где тројица бандита користе девојку као мамац за пљачку случајних пролазника. Када се појави богати Мандарин, девојка, под притиском бандита, започиње заводнички плес. Мандарина обузима страст и он почиње да је јури, док бандити покушавају да га убију. Међутим, његова чежња и љубавна жудња сваки пут га враћају у живот. Тек када му се девојка преда, Мандарин налази смирење и умире у њеном наручју.

Снимак нам је уступљен посредством међународне размене чланица Еурорадија.

Уредница Ирина Максимовић Шашић

Чита Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић

Аутор је Радмило Пејић, редитељ Предраг Делибашић, тон-мајстор Зоран Јерковић. За драматизацију је био заслужан Александар Обреновић, за лектуру Нада Андрејић, музичка сарадница била је Ивана Стефановић.

Улоге су тумачили: Бранко Вујовић, Миодраг Радовановић, Мирослав Павићевић, Соња Јауковић, Предраг Ејдус и Ђурђија Цветић.

Води: Теодора Аћимовић

У  Висинама емитујемо о три Гомберова магнификата, у интерпретацији хора The Tallis scholars, под управом Питера Филипса.

Аутор емисије је Ивана Комадина.

Са вама је Милош Поповић.

Већину старих руских напева хармонизовао је фински композитор Вирпи Лепанен, а песме се певају и на финском језику.

Уредник емисије: Ана Ћирица