Изотермичке мотете Гијома Дифаја емитујемо у интерпретацији ансамбла Huelgas, под управом Паула фан Нејвела.

Аутор емисије је Ивана Комадина.

Улоге тумаче: Бранислав Платиша и Тања Мирчетић
Драматизација: Оливера Коларић
Лекторка: Наташа Шуљагић
Тон-мајстор: Милан Филиповић
Редитељ: Зоран Рангелов
Музички уредник: Драган Митрић
Уредница серије: Оливера Коларић
Производња: Драмски програм Радио Београда, октобар 2020. године (реприза)

Гошћа емисје је Александра Јоксимовић, Директорка центра за спољну политику.

У другом делу емисиије разговарамо о вештачкој интелигенцији. Није више питање дали ће ће АИ променити свет него како ћемо том променом управљати. Како спречити могуће ризике и докле се стигло са законском регулативом у овој области, питамо Илију Гавриловића, координатора за регулаторну реформу у НАЛЕД-у.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

О томе како је осмислио идеју за филм, како се реферише на застрашујуће ситуације из стварног живота градећи хороричност, колико му је блиска и важна cinema verite естетика, колико се овај филм надовезује на његов дебитантски „Отворена", али и сарадњи са глумцима у данашњој емисији говориће сценариста и редитељ Момир Милошевић.

Део емисије посветићемо и најновијој екранизацији романа „Разум и осећајност" Џорџије Оуки. Овај филм ће нам бити повод за причу о адаптацијама и екранизацијама славних и канонских књижевних дела. У томе ће нам помоћи англисткиња и редовна професорка на Филозофском факултету у Новом Саду Владислава Гордић Петковић.

Уређује и води Ана Вучковић Денчић

Кошаркаши Црвене звеџе победили су Широки Бријег са 100:82 у 6. колу Групе А регионалне АБА лиге. Од 17 часова састају се Студентски Центар и Перспектива Илирија, а од 19 часова на програму је дуел Слован Братислава – Крка.

Српски тенисер Миомир Кецмановић није успео да се квалификује на Мастерс у Паризу, пошто је у финалу квалификација изгубио од Аргентинца Хуана Мануела Серундола, са 2:1, по сетовима 4:6, 7:6 и 6:7.

У термину наше емисије почиње финале АТП турнира у Базелу. За пехар се боре Јиржи Лехечка и Валентин Вашеро, а са турнира нам извештава тениски аналитичар, новинар Милош Бећаговић.

Даљинском регатом на Ади Циганлији, односно на реци Сави, симболично је у такмичарском стилу завршена овогодишња сезона у веслању. Бројни веслачи перспективни и афирмисани учествовали су у трци која је први пут одржана у Београду. Председник Веслачког савеза Србије, Марко Марјановић оценио је за наш програм да је 2026. година једна од најуспешнијих, ако не и најуспешнија сезана у последњим годинама за веслачки спорт.

Српски боксер Алмир Мемић наставио је перфектан низ у професионалној каријери. Он је синоћ уписао седму победу. Мемић је на Балкан Боџинг 13 догађају у Северној Македонији победио Словака Бориса Небдалима, техничким нокаутом у другој рунди. О томе и 69. златној рукавици која ће ускоро бити организована у Бања Луци, разговарамо са селектором боксера Србије, Миланом Пиперским.

Данашњу емисију уређује и води Милош Панић.

Недавно је изашла нова песничка књига Јадранке Миленковић „Госпођа Ева" у издању Народне библиотеке „Стефан Првовенчани" из Краљева, што је један од повода нашег данашњег разговора. Говорићемо шире о књижевним интересовањима и стваралачком пут наше гошће, њеном активном учешћу на нишкој књижевној сцени и посебно вођењу Клуба „Прејака реч", признањима која је добила за свој рад...

Уређује и води Соња Миловановић

"... нови владајући модел може се прикладно назвати "национални тржишни либерализам". Он задржава кључне карактеристике неолиберализма у сфери домаћег тржишта, али напушта његов интернационализам, а често чак и примену либерализма на домаћа социјална питања. Епитети или квалификатори "национални" и "тржишни" потребни су да покажу где нови поредак још увек користи класичне либералне или неолибералне принципе: они су ограничени на домаће тржиште, ревидирани у погледу социјалне сфере и готово потпуно напуштени у међународном простору".

Ово је класификација новог поретка који настаје из низа историјских и економских промена управо сада, а како га види проф. Бранко Милановић, један од водећих светских економиста, у књизи "Велика глобална трансформација".

Поље његовог интересовања је феномен економске неједнакости, а истраживачки рад је преточен у бројне чланке, предавања и књиге, међу којима су најзначајније: "Глобална неједнакост", "Капитализам, сам" и "Визије неједнакости".

Књига "Велика глобална трансформација" објављена је прошле године у САД а на српски ју је превео Никола Матић.

Са проф. Бранком Милановићем разговара Светлана Јајић

"Историјска еволуција савремених мафија говори много о државама у којима их проналазимо. Саставити историју Каморе или тонгова, или изложити историју Ескобара или Капонеа, захтева разумевање простора и епохе из које су протекли. У основи, од мафија имамо много да научимо о све већој моћи држава...

Свака данашња држава, попут свих великих царстава у проошлости, има мука са организованим криминалом (или нечим сличним). Чак и уз све благодети модерне технологије и знања из области спровођења закона, ниједна савремена држава није пронашла начин да се потпуно заштити од мафије", каже историчар Рајан Џинџерас у својој књизи "Мафија - глобална историја".

Гост данашњег Степеника је преводилац Горан Скробоња.

Аутор Светлана Јајић

Аутор и водитељ Дијана Иавновић

У Новом Саду је Јована Обренић.

Била једном једна погрешна процена колико воде ће бити потребно по глави становника за један дан. Број глава се смањио, потребе пале на пола, али је остао план за изградњу педесет хидро-акумулација, поред живих и здравих подземних вода, које су до тада подмиривале потребе.

Данас имамо мањи број потребних, а већи беспотребних хидро-објеката. Не само да нису од користи, него праве неповратну штету по биодиверзитет. Да ли је потребна брана Сврачково на Рзаву или ту област треба пустити да буде Специјални резерват природе? О томе говоре проф.др Зоран Стевановић, хидролог и проф.др Имре Кризманић, биолог.

Упловила је бивша власт у нуклеарну причу, па одмах на најскупље и практично још непостојеће: чуле су се изјаве да смо заинтересовани за нуклеарке четврте генерације. Да се вратимо на нови почетак и упутимо у материју - чућете проф.др Јасмину Вујић.

Уредник и водитељ емисије: Александра Вукићевић

Оно што је било окидач за салве саблажњавања и увреда, међутим, била је чињеница да је скоро цели наступ био на шпанском језику, а да је, након традиционалног поздрава „Боже, благослови Америку!“ Бед Бани узео да набраја земље оба америчка континента на које би тај благослов требало да се односи, док су се иза њега вијориле заставе латиноамеричких и карипских земаља. Није, додуше, било политички проблематичних застава Мексика и Кубе (корпоративна субверзија има своје границе), али и ово је било довољно да се наступ пропрати као прворазредни јавни скандал над којим се дан-данас саблажњавају поштени амерички десничари „који су само хтели да гледају фудбал са породицом“.

Да ствар буде још апсурднија, наступ Бед Банија – бар номинално – био је у потпуности у складу са прокламованом трампистичком стратегијом „Нове Монроове доктрине“, у којој се у новонасталом мултиполарном свету два америчка континента ограђују као забран и игралиште у песку Сједињених Америчких Држава. Трампов електорат, међутим, није у стању да пређе ни преко овог елементарног империјализма који већ на нивоу језика и симболике утапа шаролику културу Западне хемисфере у америчком лонцу за топљење. Америци је потребан амерички универзализам, али не такав. Панамерички идентитет хиспанојезичког, или пре „латинског“ дела света представља нелојалну конкуренцију које се свемогућа глобална империја плаши, чак и када долази у облику скаредних песмица уз које омладина тресе задњицама.

На чему се заснива латиноамеричко културно јединство и коју улогу у њему игра музика, који је њен политички и субверзивни потенцијал, какву врсту духовне мобилизације она нуди, и да ли је у питању етнички, расни или класни идентитет, објасниће нам хиспаниста и ауторка подкаста „Мала Колумбија“ Тамара Николић.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић

Каква је тренутна ситуација у Градском саобраћајном предузећу Београд? О проблемима са којима се суочавају запослени, стању у предузећу и могућим решењима разговарамо са Зораном Антићем, председником Самосталног синдиката ГСП-а.

Будите уз Радио Београд 1!

На списку су Тејм импала „Дракула”, Кристина Агилера „Дух у боци”, Мадона и „Стонси” који певају о граду духова, „Кренберис” - „Зомби”, Дамиано Давид „Зомби лејди”, „Раг ен бон мен” и Келвин Херис „Џин” плус Стереофоникс, „Хим”, Бек, „Јуритмикс”... и многи други...
А са домаће сцене „Лаки пингвини”, „С.А.Р.С.”, „Драм”, „Јарболи”...
И зато појачајте Двестадвојку... 

Ауторка и водитељка Ивана Патаковић 

Париска полиција саопштила је да власти на данашњим протестима очекују између 100.000 и 150.000 демонстраната и да страхују од могућих нереда.

Средњошколци и студенти позвани су на протест заједно са синдикатима и припадницима покрета Жути прслуци, на још један дан мобилизације против високих трошкова живота. Ангажовано је око 70.000 полицајаца и жандарма

У Србији је од сутра до 1. априла по Закону о безбедности саобраћаја обавезна употреба зимске ауто-опреме и коришћење све четири зимске гуме на аутомобилу уколико на коловозу има снега, леда или поледице. У наведеном периоду, ван насељених места, возила обавезно у пртљажнику морају имати и ланце.

Уредник и водитељ је Мирослав Војводић.

Уредници вести Тина Амић и Ненад Селаковић.

Већ прве године постојања „Просјачка опера" је изведена 62 пута. Била је хит, не само у тој сезони, већ до краја 18. века. Поред матичног позоришта, постављале су је сцене широм Велике Британије и Америке, а главне улоге певале су највеће звезде.

"Просјачка опера" је постала прототип мјузикла који ће се појавити готово два века касније: прича из живота, критичко становиште, музика и речи позајмљени из свакодневице. Популарности је допринео и свеж, нешколован глас Лавиније Фентон, младе певачице која је наступила у главној улози, а која је својим нестандардним певањем направила праву револуцију у укусу позоришне публике. Око ње се чак развила независна индустрија: новинари су јој пратили сваки корак, њени штампани портрети красили су и домове и продавнице, а господа су је прогањала толико енергично да је морала да ангажује телохранитеље.

Аутор емисије је Ивана Комадина.

Као пијаниста, добитник је бројних признања, међу којима се истичу Прва награда и лауреат на Интернационалном такмичењу ,,Даворин Јенко" 2020. и Прва награда на II интернационалном такмичењу ,,Меморијал Матусја Блум" у Сарајеву 2021. године.

Наступао је у многим значајним салама Београда (Велика дворана Коларчеве задужбине, Народно позориште, Музичка галерија Коларчеве задужбине и др.) и сарађивао са бројним домаћим ансамблима: Симфонијским оркестром РТС, Ансамблом Метаморфозис, Ансамблом за другу нову музику и др.

Његове композиције су изведене на фестивалима ,,Исидорини дани" у Перлезу 2024, ,,Мултимод II" у Београду, 2024, КОМА 2025. и др.

Поред озбиљне, бави се и примењеном музиком и резидентни је уметник Музичке омладине Београда.

Иза себе има и две објављене збирке поезије.

Уредник и водитељ емисије: Ана Ћирица

Пољска се суочава са најдубљом уставном и политичком кризом у новијој историји, која је ескалирала отвореним сукобом око контроле над Уставним судом. Влада премијера Доналда Туска од доласка на власт покушава да демонтира правосудне реформе, које је претходних година спровела странка ПиС Јарослава Качинског, тврдећи да се тиме враћа владавина права и независност правосуђа у складу са европским стандардима. Са друге стране, опозиција и председник државе оптужују Тускове структуре за противправно преузимање институција и уставни преврат. Правни стручњаци упозоравају да радикални потези обе стране прете потпуном блокадом највиших државних институција.

“Добро јутро децо” од овог четвртка добија ново рухо у виду серије емисија под називом “Разбијачи митова”. Тим поводом гост у Збуновнику је разбијач митова лично аутор Марко Милосављевић.

Уредник и водитељ: Николина Миљковић

Ауторка и водитељка Ивана Патаковић