среда, 12. јан 2022, 20:20
Мајстори барока – Мишел Пињоле де Монтеклер
Вечерашњу емисију испуниће кантате Мишела Пињолеа де Монтеклера. Повратак мира, Пан и Сиринга, Констанцин тријумф, Дидонина смрт и Смрт Лукреције изводи сопранисткиња Ема Киркби и ансамбл Лондонски барок.
Овај француски композитор, теоретичар и педагог, рођен 1667. године у Анделоу, своју музичку активност започео је као хориста при катедрали у Лангру, да би касније у овом граду ступио и у племићку службу. Године 1687. одлази у Париз где је добио позицију контрабасисте у Париској опери и постао један од првих интерпретатора на овом инструменту у његовом модерном издању. Ову позицију је задржао све до своје смрти, 1737. године.
Поред своје извођачке делатности, био је активан и као педагог, и сматрао је да се музика лакше учи уколико „се предаје на забаван начин", и то становиште је преточио у своја теоретска дела под називима Мали приручник за учење музике код деце и Приручник за учење виолине, који је уједно и први уџбеник ове врсте у Француској. Такође, Монтеклерови педагошки и теоретски трактати садрже значајне информације о тадашњој пракси извођења. Поред тога, он је у Паризу основао и водио, у то време врло популарну продавницу са музикалијама.
Монтеклер иза себе није оставио велики број композиција. Његов еклектичан опус, поред кантата на француском и италијанском језику, реквијема, камерне музике и песама, садржи и лирску трагедију Јефта из 1732. године коју је париски надбискуп забранио због библијске теме која је обрађивана у делу. У њој се огледају утицаји Жан-Батисте Лилија, а познато је да је утицала и на касније стваралаштво Жан-Филипа Рамоа.
Монтеклер је и аутор прве забележене кантате на француском језику. Његова дела, као и већина кантата у то време, базирана су на мотивима из класичне историје или митологији. Одликују се прегледном формом, прецизном наративном структуром и оперском експресивношћу, преносећи слушаоца у шармантни живот „нимфи и пастира" и у фантастични свет златног доба Аркадије.
Ауторка: Саша Тошковић
Коментари