Cena prasećeg mesa udvostručena, zašto proizvođači sve više odustaju od uzgoja svinja

Ovih dana cena prasećeg mesa u odnosu na prošlu godinu gotovo je udvostručena, ponuda je mala, a kao glavni razlog navodi se skupa hrana i dosta niska cena početkom ove godine. Brojni farmeri su zbog toga odustali od tova. Srbija godišnje uveze oko 23.000 tona svinjskog mesa, a ne tako davno, bili smo izvoznici.

Porodica Arsenov iz Srpskog Itebeja bavi se tovom svinja decenijama. Taj ni malo lak posao, prenosi se sa generacije na generaciju, a tako je i danas.

"Godišnje proizvedem od 150 do 200 komada prasića. Nešto odlazi u dalji tov drugim farmerima, a nešto zadržavam za sebe", kaže Radivoj Arsenov.

Navodi i da se cena prasića kreće od 300 do 350 dinara po kilogramu, ističući da ih nema ni u proizvodnji za predstojeće praznike, ali ni za dalji tov.

"Pošto nemamo toliko zemlje, morao sam da se zaposlim. To mi je dodatna zarada", priča Veljko Arsenov.

Predstojeći meseci su vreme slava i svinjokolja, ali zašto su obori ostali poluprazni i kako se u ovoj situaciji snalaze klaničari.

"Visoka cena ulaznih komponenti koje ulaze u sastav stočne hrane od početka godine, nije mogla da isprati nisku cenu svinja. Cena se do avgusta kretala od 160 do 180 dinara po kilogramu žive vage", kaže direktor pogona prerade mesa Mrkšićevi Salaši Brankica Bokan.

Prema njenim rečima, većina mini-farmera i individualnih proizvođača zaustavila je dalju proizvodnju i ostali su samo najuporniji farmeri.

U ovom periodu, kaže, potražnja svinja je nešto viša. Da bi anulirali minus koji su imali od početka godine do avgusta, objašnjava, podigli su cenu na 250 dinara.

Kako izaći iz ove trenutne situacije?

"Moje mišljenje je da država treba pod hitno da preduzme mere uvoza novog genetskog materijala. Moramo da promenimo genetiku jer je zastarela. Novom genetikom trošimo manje hrane za prirast i to je jedan od razloga", kaže generalni direktor MS Mrkšićevi Salaši Vojislav Mrkšić.

Drugi razlog je, objašnjava, bolji prosečan bolji kvalitet mesa kod genetike, a onda treba ispratiti subvencije kod stočara.

"Mora se pod hitno uraditi i edukacija svih malih stočara, deluje mi da dosta stočara nije u materiji i da rade to dosta amaterski", kaže Mrkšić.

Da li će trenutna cena s kojom su zadovoljni farmeri ponovo popuniti obore ili ćemo morati da uvozimo svinjetinu, znaće se naredne godine.