Svetska banka oborila prognozu rasta BDP-a Srbije za 1,3 odsto

Procena privrednog rasta Srbije za obe godine smanjena je za po 1,3 odsto u odnosu na januarska predviđanja ove međunarodne finansijske institucije.

Svetska banka takođe prognozira da će rast Srbije u 2024. godini ubrzati na 2,8 odsto.

Prognoza globalnog rasta manja za trećinu

Upozoravajući da je ruski napad na Ukrajinu povećao štetu izazvanu pandemijom kovida-19 i da se mnoge zemlje sada suočavaju sa recesijom, Svetska banka je smanjila svoju prognozu globalnog rasta za 2022. skoro za trećinu – na 2,9 odsto.

Rat u Ukrajini je pojačao usporavanje globalne ekonomije, koja sada ulazi u situaciju koja bi mogla da postane dugotrajan period slabog rasta i povišene inflacije, navela je Svetska banka u izveštaju o globalnim ekonomskim perspektivama, upozorivši da bi izgledi mogli dalje da se pogoršavaju, prenosi Rojters.

Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas je rekao na konferenciji za novinare da bi globalni rast mogao da padne ove godine na 2,1 posto i na samo 1,5 odsto u 2023, što bi moglo da svede rast po glavi stanovnika blizu nule, ako se negativni rizici obistine.

Malpas je naveo da je globalni rast sputan ratom, novim kovid merama lokdauna u Kini, prekidima u lancu snabdevanja i rastućim rizikom od stagflacije, odnosno od perioda slabog rasta i visoke inflacije koji je poslednji put viđen 70-ih godina prošlog veka.

"Danas postoji velika opasnost od stagflacije. Usporen rast će verovatno trajati tokom cele decenije zbog slabih investicija u većem delu sveta. S obzirom na to da je inflacija sada na višedecenijskom visokom nivou u mnogim zemljama i da se očekuje da će ponuda sporo rasti, postoji rizik da će inflacija ostati visoka u dužem periodu", napisao je Malpas u predgovoru novom izveštaju.

Povratak u drugu polovinu 70-ih godina prošlog veka?

U dokumentu se predviđa da će tempo globalnog rasta između 2021. i 2024. usporiti za 2,7 odsto poena, dodao je on, što je više nego dvostruko od usporavanja zabeleženog između 1976. i 1979. godine.

Svetska banka u izveštaju takođe upozorava da su podizanja kamatnih stopa radi stavljanja inflacije poid kontrolu krajem 1970-ih bila toliko velika da su izazvala globalnu recesiju 1982. godine i niz finansijskih kriza na tržištima u usponu i ekonomijama u razvoju.

Ajhan Kose, direktor sektora Svetske banke koji priprema prognozu, rekao je novinarima da postoji "stvarna pretnja" da bi pooštravanje finansijskih uslova brže nego što se očekivalo moglo da gurne neke zemlje u vrstu dužničke krize kakva je postojala osamdestih godina.