Nekretnine sigurno mesto za ulaganje u doba krize – koliko plaćamo kvadrat, šta kreditom, a šta kešom

Neke prognoze pokazuju da bi do kraja godine stanovi mogli još da poskupe, pominje se i poskupljenje do 20 odsto zbog rasta cena građevinskog materijala na svetskom tržištu, rata u Ukrajini, ali i sve veće potražnje za nekretninama kao sigurnog mesta za ulaganje. 

Nenad Đorđević ističe da naši ljudi tradicionalno investiraju u nekretnine i da je to višedecenijski trend, a u kriznim okolnostima se ta tendencija pojačava.

"Od 1990. godina za vreme ratova i sankcija, a isto i sada u početku pandemije, imali smo pitanje šta će se desiti sa tržištem nekretnina, a kad se završilo vanredno stanje, počeo je veći promet od onog koji je bio 2017-2018. godine, tako da smo 2020. i 2021. godine imali najveći rast prometa i cena nekretnina u poslednjoj deceniji, jer su ljudi i tada želeli da ulože u ono za šta misle da je najsigurnije za investiranje, a isto se dešava i sada", naveo je Đorđević.

Prema njegovim rečima, rast cena građevinskog materijala je počeo krajem prošle godine, trend koji je počeo pre rata u Ukrajini i od početka rata se dodatno povećava i utiče na cenu novogradnje jer investitori već sada uračunavaju rast cena građevinskog materijala.

Istakao je da se u ovom trenutku ne zna tačno koliko je to uticalo na cene kvadrata i da će se to znati na kraju trećeg i četvrtog kvartala ove godine, jer tada će početi da se prodaju objekti koji su započeti krajem prošle godine, ali to će prilično uticati na cenu novogradnje.

Cena novogradnje utiče i na cenu starogradnje

Međutim, tržište nekretnina nije podeljeno, pa cena novogradnje utiče na cenu starogradnje. Pogotovo što starogradnju kada kupite morate da sredite, a na to utiče materijal i cena radova", naveo je dodajući da će se do kraja godine cene materijala preliti na sve.

"Vidimo u prvom kvartalu 2022. godine rast cena između šest i sedam odsto. Ne možemo da kažemo koliko je cena građevinskog materijala uticala na rast nekretnina, ali krajem ove godine ćemo moći i ovo da odredimo. Naravno, na cene je uticala i nervoza zbog rata u Ukrajini, jer ljudi pojačano kupuju nekretnine i zlato i to utiče na cene", istakao je Đorđević.

Naveo je da je tržište nekretnina 2020. u Srbiji vredelo 4,1 milijardu evra, a 2021. godine 6,5 milijardi evra, što je rast od gotovo 40 odsto.

"Slično je bilo svuda, ovo nije izolovano i ne važi samo kod nas", napomenuo je.

Đorđević kaže da kada pogledate izveštaj Republičkog geodetskog zavoda za 2021. godinu prosečna cena kvadrata u starogradnji i novogradnji se kreće između 1.100 i 1.700 evra po kvadratu, ali Beograd i Novi Sad podižu prosek.

Cene kvadrata su od 2.500 pa do 9.000 u Beogradu, ali mali broj stanova se proda po ceni od 9.000 i 10.000 evra po kvadratu.

"Opseg stanova koji se najviše prodaju u Beogradu je od 1.400-1.500 evra po kvadratu pa do 3.000, odnosno 3.500. Najveći promet se ostvari u tom opsegu", rekao je Đorđević.

Istako je da kada se pogleda celo tržište nekretnina da se 16-17 odsto transakcija finansira iz kredita, a kada se pogleda tržište samo stanova, prosečno se 32 odsto finansira iz kredita.