Немачка лутања у односима са Кином

Немачка влада је блокирала инвестиције кинеских предузећа у два домаћа произвођача полупроводника. Изговор - могућност да осетљиве технологије доспеју у руке кинеске државе.

Кинеском капиталу неће бити дозвољено да уђе у фирме "Елмос" из Дортмунда и "ЕРС Електроник" из Гермеринга покрај Минхена, јављају данас источноазијски медији преносећи вест Ројтерса из Европе.

Ову прву требало је да преузме шведска компанија "Силекс", која се налази у власништву кинеског предузећа "Саи микроелектроникс", док је друга била у преговорима за инјекцију капитала с кинеском приватном компанијом која се бави финансијама и која није именована.

Поступак немачке владе у складу је с америчком инцијативом која је достигла врхунац ове године да се онемогуће трансфери напредне технологије најмногољуднијој земљи света. То се нарочито односи на у свету дефицитарне полупроводнике, односно, чипове који су незаобилазни у свим производима електронске индустрије и есенцијални за производњу квалитетног наоружања.

Америчка администрација забрањује испоруку софистицираних чипова, опреме за њихову производњу и пренос знања не само својим компанијама попут "Нвидије", већ и свим страним произвођачима чипова који у својим полупроводницима користе делове и технологије развијене у САД.

Поврх тога, Вашингтон преко дипломатије врши притисак на своје војнополитичке савезнике широм света почев од Тајвана, Јужне Кореје и Јапана, који држе највећи део светског тржишта у производњи тих скупих и за израду тешких компоненти, до индустријски развијених земаља западне Европе, као што су Холандија, Велика Британија и Немачка да не дозволе кинеске инвестиције у индустрију чипова због опасности од "цурења" важних технологија.

Због компјутеризације и аутоматизације чипови су данас свеприсутни, неопходни и за функционисање савремених аутомобила и кућних апарата. Онемогућавање кинеским предузећима да дођу до довољне количине тих есенцијалних компоненти - велики је економски ударац за Пекинг. Тај амерички ударац може довести не само до успоравања економског раста, већ и технолошког и економског развоја уопште.

Нарочито су битни софистицирани чипови које у овом тренутку могу да производу само тајванске и јужнокорејске компаније, а који се користе за суперкомпјутере, чији мањак погађа и развој науке, рад финансијских институција, као што су берзе и банке, али и развој стратешког наоружања попут хиперсоничних ракета и нуклеарног оружја.

Кина на притиске настоји да одговори јачањем домаће производње чипова, кроз упумпавање државног новца у истраживање и проширење производних капацитета.

Стручњаци истичу да су за освајање технологија за производњу најсофистициранијих чипова, постављање производних линија и обуку људства потребне године, па чак и деценије. Комунистичка држава неће моћи да избегне озбиљне поремећаје у снабдевању и функционисању привреде, науке и армије, уколико се тајванске, јужнокорејске и друге компаније повинују америчким санкцијама. Кина у овом тренутку задовољава само четвртину својих потреба за чиповима из домаће производње.

Шолцово лавирање

Посебно је интересантно у вези са одлуком немачке владе што је немачки канцелар Олаф Шолц управо пре недељу дана био у званичној посети Пекингу, где се, по писању источноазијских медија, сагласио са премијером Ли Кећијангом да обе стране не прижељкују "раздвајање".

Реч је о политици економског и технолошког раздвајања коју диктира Вашингтон, како би умањио сопствену и зависност својих војно-политичких савезника од кинеског тржишта и капитала, те омео економски развој Пекинга и ослабио његову армију.

У склопу те стратегије САД и њених савезника последњих година се кинеским предузећима не дозвољавају инвестиције у сектор телекомуникација и саобраћајну инфраструктуру и куповина земље и других некретнина. То се ради под изговором да би се тако стечена имовина могла искористити за прислушкивање и шпијунирање.

Зато је намера да се створе ланци снабдевања стратешким сировинама и робом у којима не учествују кинеска предузећа и капитал. Ове године Кини се нарочито одузима право да инвестира у фабрике чипова, али и у рударске пројекте за литијум и ретке елементе земље.

Политички коментатори у Источној Азији оцењују да су такви мешани сигнали из Берлина очекивани. Опречна су мишљења унутар саме немачке владе о ставу који треба заузети у односу на Пекинг. Кина се оптужује не само за ауторитарност и кршење људских права у Синђијангу, Хонгконгу и Тибету, него и за економску и дипломатску подршку Русији у њеној интервенцији у Украјини.

Шолц је током званичне посете Кини прошле недеље у престоници Пекингу провео само 11 сати, али је зато био први западни лидер и први лидер чланице "Групе 7" који је посетио Кину од почетка епидемије ковида. Током ове посете, потписан је уговор о куповини 140 Ербасових путничких авиона вредан 17 милијарди долара.

Та кратка посета с малом пословном пратњом се у Азији доживљава као његов покушај да лавира између економских реалности, попут оне да у Кини послује више од седам хиљада немачких предузећа а у Немачкој око две хиљаде кинеских, с једне, и критика у сопственој влади и домаћој јавности с друге стране.

Пред Шолцов пут у Пекинг немачка влада је, упркос противљењу чак шест министара, одобрила инвестицију кинеске мегакомпаније из области бродоградње и менаџмента поморског саобраћаја "Коско" у хамбуршку луку. Уместо прижељкиваних 35, Кинезима је дозвољено да преузму само 24 посто деоница луке у том индустријском граду на северу Немачке.

Сматра се да је Шолц, иначе бивши градоначелник Хамбурга, био тај који се посебно заложио да се, упркос бризи коалиционих партнера о безбедносним импликацијама кинеског уплива, изађе у сусрет домаћем руководству луке. Руководство луке је, наиме, страховало да би, ако се "Коско" у потпуности одбије, хамбуршка лука могла да изгуби тржишну битку с другим европским такмацима у којима је већ присутан кинески капитал.

Кина је највећи немачки спољнотрговински партнер, а укупна размена између две државе прошле године је износила 246 милијарди евра. Ваља истаћи да су немачке директне инвестиције у Кину само у првој половини ове године износиле чак десет милијарди евра и биле највише од 2000. године наовамо. И све то упркос тешкоћама због ковид закључавања кинеских градова, упркос инфлацији и критикама на рачун Пекинга због подршке Москви.
Вредан пажње је и податак да су прошле године "Дајмлер", "Фолксваген" и "BMW" у Кини остварили више од 30 посто од своје укупне продаје возила у свету.

Пекинг позива на слободну трговину

Реагујући на одлуку владе у Берлину да онемогући кинеске инвестиције у немачке фабрике полупроводника из бебедносних разлога гласноговорник кинеског Министарства иностраних послова Жао Лиђијан на конференцији за штампу у Пекингу је рекао да "све земље, укључујући ту и Немачку, треба да обезбеде отворену, фер и недискриминаторску тржишну средину за пословање кинеских предузећа".

 Он је додао и да оне треба да се уздрже од "политизирања економске и трговинске размене" и "протекционизма заснованог на националној безбедности".

У Берлину министар економије Немачке Роберт Хабек изјавио је да ће његова земља бити отворена за инвестиције, али да "неће бити наивна" и рекао да Кина "на намеран и стратешки начин настоји да оствари утицај", односно, контролу "над знањем и производњом, нарочито у области полупроводника и чипова".

Када је Европа у питању, "на леду" је и покушај кинеских компанија да откупе највећег британског произвођача чипова "Њупорт".

Високи званичници у Вашингтону прошле недеље су изразили очекивање да ће се и крупни холандски произвођач опреме за израду полупроводника "АСМЛ" повиновати њиховим захтевима да ускрате Кини чипове који садрже америчке патенте.

Интересантно је, међутим, да су највећи светски произвођачи чипова тајвански "TSMC" и јужнокорејски "Самсунг електроникс", као и "Хајникс", који имају велика постројења у најмногољуднијој земљи света, добили једногодишњу поштеду када су у питању америчке казне за пословање с Кином.

То се доводи у везу с њиховим, недавно објављеним, крупним инвестицијама у изградњу нових фабрика полупроводника у САД и чињеницом да знатан део чипова који направе у Кини заправо извозе у САД.