Извор: РТС

Учвршћивање односа Кине и Вијетнама као императив за Пекинг

Кинески председник Си Ђинпинг прошле недеље је угостио генералног секретара Комунистичке партије Вијетнама, као првог страног лидера с којим се сусрео после стицања трећег мандата на челу своје партије и државе. Кинески медији том догађају дају велики значај, с обзиром на растући политички и економски притисак САД и њених азијских савезника на Пекинг, усмерен на успоравање економског раста и јачања војне моћи Кине, те вишегодишње настојање Вашингтона да Вијетнам приближи свом војно-политичком блоку у Индо-Пацифику.

Почетком овог месеца шеф вијетнамске комунистичке партије Нгујен Фу Тронг посетио је Пекинг, као први страни државник који се састао са кинеским врхом након 20. Конгреса једине партије најмногољудније земље света.

Кинески и други медији у Источној Азији оцењују тај сусрет као суштински битан у условима када се друга економија света суочава са политичком и економском изолацијом од стране САД и њених европских и азијских савезника која се правда наводном жељом руководства у Пекингу да у наредних пет година војно интервенише на Тајвану како би то острво са 23 милиона становника вратила под контролу матице.

Наиме, још од времена мандата председника Џорџа Буша млађег, а посебно од владе председника Барака Обаме, САД настоје да кроз серију сусрета на највишем нивоу превладају историјски анимозитет који народ и политичари у Вијетнам осећају према САД због њеног бруталног уплитања у грађански рат у тој држави на Индокинеском полуострву шездесетих и седамдесетих година прошлог века и, кроз већу економску размену и нуђење америчке војне помоћи, укључујући ту и стационирање америчке војске, приволи Ханој да направи политички и економски отклон од Кине.

Ти напори Вашингтона нарочито су се интензивирали након 2014. године када је кинеска платформа за црпљење нафте у пратњи наоружаних патролних бродова допловила у воде близу вијетнамске обале делујући у складу с виђењем Пекинга да око 80 посто акваторије Јужног кинеског мора припада њему, услед чега су се две комунистичке земље нашле на ивици оружаног сукоба.

Покушаји САД да раздвоје две комунистичке земље се ослањају и на чињеницу да се Вијетнам и Кина деценијама споре око суверенитета над Параселским и Спратли острвима и околним водама, где су 1974. и 1988. забележена два мања оружана окршаја, као и да су две земље 1979. године водиле погранични рат, који је Кинеска народноослободилачка армија покренула као освету и упозорење због интервенције Вијетнама у суседној Камбоџи, чије је руководство у то време било идеолошки блиско с Пекингом и од њега зависило економски и војно.

Вијетнам и Кина су се све до 2000. године спорили и око морске границе у Тонкиншком заливу.

Ту је и чињеница да је, историјски, формирање вијетнамске државе и националног идентитета у великој мери било везано за вишевековну напорну и крваву борбу против Кинеског царства.

Због свега наведеног, у држави од око 99 милиона становника у народу постоји снажно неповерење и зазирање од великог северног суседа.

С тим у вези ваља напоменути да су највећи страни инвеститори у Вијетнаму Република Кореја и Јапан, дугогодишњи војнополитички савезници Вашингтона, као и да већ читаву деценију бизнисмени и медији у тим државама промовишу идеју о пресељењу својих индустријских постројења из Кине у Вијетнам због раста трошкова производње и пословања у најмногољуднијој земљи света, али и смањења зависности од кинеског тржишта и ризика од политичких трзавица са Пекингом.

Пријатељство и партијско братство упркос територијалним трзавицама

Ипак, кинески медији поводом посете вијетнамског званичника, којем је указана част да буде први страни лидер који ће се састати са председником Си Ђинпингом након што је он обезбедио свој трећи мандат на челу партије и државе, наглашавају иделошко братство, традиционално дубоке и редовно одржаване везе између партијских кадрова две земље, као и културни афинитет између Кине и Вијетнама, будући да је упркос столећима борбе против власти кинеских династија Вијетнам усвојио мноштво цивилизацијских достигнућа и културних образаца северног суседа, укључујући ту конфучијанизам, таоизам и синизирани будизам.

Такође, Кина је прва страна земља која је признала независност од француске колонијалне управе коју су прогласили вијетнамски комунисти Хо Ши Мина 1950. године.

Кинески председник Си, који је 2017. године након што је стекао други мандат шефа партије такође најпре посетио Вијетнам, током Нгујенове посете Пекингу прошле недеље нагласио је солидарност између двеју држава рекавши "да се социјалистичке земље сочавају са врло сложеном међународном ситуацијом и озбиљнм опасностима и изазовима" и да комунистичке партије Кине и Вијетнама "треба да наставе рад на остваривању среће својих народа и напретка човечанства" и "не дозволе никоме да омете њихов прогрес и уздрма међународне основе њиховог развоја".

Делегације две земље потписале су документе у вези са међупартијском сарадњом, трговином, царинским прописима, заштитом животни средине, културом и туризмом, јавили су кинески медији.

Вијетнамском лидеру симболично је додељено једно од највиших кинеских одликовања "Медаља пријатељства".

Вијетнамски медији саопштили су да су две државе, између осталог, постигле договоре о електронској трговини, инфраструктури и логистици, који укључују изградњу железничке пруге од Ханоја до кинеске границе, те повећању трговине пољопривредним производима, као и да су наставиле рад на формулисању споразума у вези рибарства и сарадње у трагању и спасавању на мору.

У односу на честе позиве из престоница САД и њихових азијских савезника да се производња премести из Кине у Вијетнам, званична кинеска гласила наводе да њихова земља нема ништа против тога да се и суседи економски развијају, те да за циљ има постизање ситуације у којој обе државе могу стећи добробит, а не ометање напретка других ради остваривања сопствене надмоћи.

Кинески медији наводе и да Пекинг поштује политику вијетнамске владе да на својој територији не дозволи стационирање страних трупа, што је, могуће, алузија на позиве из Вашингтона последњих година да се Вијетнам прикључи војно-политичком оквиру Квадрилатерални дијалог о безбедности, чије су чланице САД, Јапан, Аустралија и Индија и који подразумева и заједничке војне вежбе, дељење обавештајних података и размену војног особља у циљу сузбијања деловања кинеске армије и ограничавања политичког утицаја Пекинга у региону Индо-Пацифика.

Делегација коју је предводио генерални секретар Комунистичке партије Вијетнама Нгујен потврдила је посвећеност Ханоја политици једне Кине и приврженост принципу немешања у унутрашњу политику других држава.

Иначе, Нгујен Фу Тронг се налази на челу вијетнамске Комунистичке партије пуних једанаест година и, слично свом кинеском колеги, сада је на почетку свог трећег петогодишњег мандата на тој функцији.

Нгујен је три године, од 2018. до 2021, био и председник вијетнамске државе.

Кина и Вијетнам две су од само пет комунистичких земаља света - преостале три су Северна Кореја, Лаос и Куба.

Експанзија економске сарадње

Кина је већ годинама највећи спољнотрговински партнер Вијетнама, први или други највећи увозник и четврти највећи инвеститор у ту земљу чланицу Удружења земаља југоисточне Азије (АСЕАН).

Економска размена између две земље, упркос великим поремаћајима у пословању које је проузроковала политика темељног сузбијања ковида у обе државе, прошле године је достигла великих (и рекордних) 166 милијарди долара, а у првих девет месеци ове године износила је 132 милијарде, од чега је близу 70 посто чинио кинески извоз електронике, машина и сировина.

Вијетнам је у 2021. години извезао у Кину робу вредну око 56 милијарди долара, што је, звучи невероватно, чак 37 пута више него двадесет година раније.

Кинеске компаније у Вијетнаму раде на реализацији 140 пројеката, укупне вредности од 1,7 милијарди долара, у шта није урачунато 1,3 милијарде долара инвестиција кинеских предузећа чије је седиште у Хонг Конгу.

Вијетнам је укупно гледано шести највећи кинески економски партнер, али први међу земљама чланицама АСЕАН-а.

Западни медији наглашавају помпу и велике почасти које су кинеске власти указале Нгујену, као израз жеље Пекинга да кроз зближавање са Ханојем ублажи утицај економских санкција у форми увођења високих царина, ограничавања кинеских инвестиција и спречавања испорука напредних технологија Кини које САД и њени војнополитички савезници све више уводе.

Несумњиво је да у том смислу стратешка економска и политичка важност Вијетнама за Кину расте, док са друге стране Ханој, кроз продублљивање економске сарадње и стабилизацију политичких односа са Пекингом, настоји да поврати фантастичан економски раст између пет и девет и по одсто, који је остваривао у три деценије пре избијања пандемије ковида.

Извор фотографије са почетка текста: РТС/Иља Мусулин

Читај ми!