среда, 13.01.2021, 22:38 -> 22:47
Импичмент у наставцима, како сменити Доналда Трампа
Ендру Џонсон, Ричард Никсон, Вилијем Џеферсон Клинтон и Доналд Трамп – четворица су председника САД против којих је покретан поступак опозива. Никсон је поднео оставку пре гласања у Конгресу, Џонсона и Клинтона су спасили сенатори, а Трамп је први код кога је импичмент покренут два пута. Док се распирују страсти око импичмента Доналда Трампа, прочитајте шта тај процес обухвата и како је текао у претходним случајевима.
Шта је импичмент?
Председници, потпредседници и федерални званичници могу бити опозвани због "издаје, мита и осталих озбиљних кривичних дела или прекршаја", наводи се у америчком уставу, који, међутим, не дефинише прецизно шта су то озбиљна кривична дела или прекршаји.
У прошлости, то је дефинисано у Представничком дому Конгреса, где процес опозива и почиње. Представнички дом је у прошлости опозивао председнике због понашања које подрива уставни систем или срамоти институцију председника, без обзира на то да ли су та дела била законом кажњива.
Председник Ендру Џонсон, први амерички председник који је био опозван, оптужен је јер је отпустио једног од чланова кабинета, што је у супротности са Уставом, који налаже да му је за такав поступак била потребна подршка Сената. У суштини, оптужен је за вређање Конгреса.
Како импичмент функционише?
Представнички дом Америчког конгреса гласа о сваком члану документа о поступку опозива. Ти чланови појединачно представљају неку врсту тачака оптужнице, или радије изјаву о кршењу Устава. За усвајање опозива потребна је већина гласова у Представничком дому и уколико било која тачка буде усвојена, председник је опозван.
Поступак се затим сели у Сенат, који се за ову прилику претвара у пороту од 100 чланова. Представнички дом поставља "менаџере" који имају улогу тужилаца и представљају разлоге због којих председника ваља опозвати. Уколико председник заврши пред судом, поступку председава председавајући Врховног суда.
Да би председник био оптужен, потребна је двотрећинска већина у Сенату. Уколико се то заиста и догоди, председник по аутоматизму губи функцију.
Да ли је неки амерички председник заиста опозван?
Председник Ендру Џонсон балансирао је на ивици опозива 1868. године и избегао је суђење за свега један глас у Сенату. Представнички дом је покренуо поступак опозива Била Клинтона 1998. године, због ометања истраге. Сенат га је ослободио, али гласање није било тако драматично као у случају Ендруа Џонсона. Председник Ричард Никсон је поднео оставку пре него што је Представнички дом имао прилику да гласа о опозиву.
Импичмент је механизам који је суштински ретко употребљаван током историје САД. Од 1789. године, Сенат је оптужио свега осморицу савезних функционера и уклонио их са дужности. Сва осморица били су федералне судије.
У Представничком дому тренутно седи Алси Хејстингс, који је опозван због мита, али је четири године после импичмента изабран у Представнички дом Конгреса.
Американци сматрају да је Ендру Џонсон вероватно најбољи пример како, суштински, било ко може постати председник. До 17. године није умео чита и, уз Абрахама Линколна, имао је наслабије формално образовање. Ипак, Линколн се сматра једном од највећих председника САД, док је Џонсон на сасвим другом крају те табеле.
Џонсон је постао је председник пуком игром случаја. Да је, којим случајем, план за убиство Линколна потпуно успео, Џонсон би такође погинуо. Овако, постао је председник који је покушао да преокрене ток историје и спречи изједначавање права белаца и Афроамериканаца на југу САД.
Покушао је и да заустави усвајање 14. амандмана на Устав САД којим је Конгрес добио снагу да заштити права свих грађана. Амерички историчари га описују као пијаницу, простака и најгорег председника у историји САД.
Бил Клинтон је у невољу "упао" још 1994. године, када га је Пола Џонс оптужила за сексуално узнемиравање, још у време када је био гувернер Арканзаса. Покушају Клинтонових адвоката да одуговлаче процес до истека председничког мандата пали су у воду у мају 1997. године, када је Врховни суд наредио да се процес настави.
Током истраге коју су водили адвокати Поле Џонс, испливали су снимци разговора са Моником Луински, приправницом у министарству одбране, која је тврдила да је имала сексуалне односе са Клинтоном, што је тадашњи председник САД оштро и више пута демантовао. Републиканци су критиковали ривалски табор због 70 милиона долара потрошених на ометање истраге, док се Кенет Стар нашао на мети критика због неетичког понашања.
Колико траје поступак опозива?
У случају Ричарда Никсона, протекло је девет месеци од почетка истраге пред Правосудним комитетом Представничког дома. Комитет је усвојио прву резолуцију о опозиву у октобру 1973. године, а Никсон је поднео оставку почетком августа наредне године.
У Клинтоновом случају, ствари су се одвијале знатно брже, па је у септембру 1998. године на адресу Представничког дома достављен извештан независног истражитеља Кенета Стара, којим је предложен опозив председника. Већ у децембру, Представнички дом је изгласао опозив Клинтона, али га је два месеца касније Сенат ослободио.
Какве су шансе за успех опозива?
Истрага која је вођена о Ричарду Никсону представља кључни аргумент демократа у покушају да опозову Доналда Трампа. Сенаторка Елизабет Ворен, која покушава да обезбеди подршку партије за кандидатуру на председничким изборима, рецимо сматра да уколико демократе мисле да Трампа треба опозвати, то свакако треба и да покушају.
Историјски гледано, подршка јавности за опозив Никсона је на самом почетку истраге била јако слаба, али је расла како су се појављивали нови докази о злоупотреби положаја. Његова оставка је подигла талас згражања јавности због корупције у Вашингтону, што је представљало одличну одскочну даску за демократе.
На изборима 1974. године, демократе су преузеле контролу над Сенатом и Представничким домом и у оба дома Конгреса увеле гомилу свежих лица, која и данас зову "децом Вотергејта".
Покушај опозива Вилијема Џеферсона Клинтона, међутим, није завршио тако успешно по ривалски табор, јер су на изборима одржаним усред поступка, били често оптуживани да претерују и изгубили су приличан број мандата у Представничком дому.
Чак је и председавајући Представничког дома, Њут Гинрич, који је предводио нападе на Клинтона, био присиљен да поднесе оставку, махом због притиска из сопствених редова.