Танка је линија између авантуре и опасности – пет ствари које вребају на путовањима

На мотоциклу сте безбедни само у пуној опреми

Са првим топлим данима, градске улице и путеве испуне мотоциклисти. Кациге многи носе, али на моторима виђамо и момке у кратким панталонама. То је небезбедно, неопходна је пуна опрема, панталоне које чувају зглобове, јакне које штите кичму, чизме, рукавице.

Владимир Јевтић из Асоцијације за безбедност мотоциклиста каже да када се догоди опасна ситуација возач мотоцикла има максимално три секунде да избегнете опасност.

"Све преко тога улазите у домен среће да ли ће се нешто догодити или не. Сам тренинг безбедне вожње мења три до седам година искуства, а код младих возача је ризик страдања у првој сезони два до три пута већи у односу на искусније возаче", истиче Јевтић.

Током лета на полигону на Београдском сајму организују се тренинзи скоро сваког дана.

Опасност вреба и на купалиштима 

Опасност вреба и на купалиштима. Улазак у воду пуног стомака, под дејством алкохола или опијата није ствар храбрости него глупости.

Спасиоци поручују свима који нису сигурни у своје пливачке способности, да их на то упозоре.

"Вода је варљива и онда су ту често грешке које направимо да нисмо у могућности да када отпливамо у једном смеру да кад се враћамо ка почетној позицији немамо довољно снаге и онда једноставно енергија нам зафали и онда долази до тих немилих ситуација", наглашава спасилац на Ади Циганлији  Јован Лаушевић.

Планина је ћудљива 

Планина је ћудљива. Време се у тренутку промени, па и лети у походе на планинске врхове ваља понети топлију гардеробу, довољно воде и хране.

Димитрије Остојић, из Горске службе спасавања Србије, поручује да је прва ствар да се у планину никако не иде у сандалама или папучама, што је честа појава код туриста.

"Искусни планинари знају како се иде на неки врх, иде се стазом. Маркирана стаза је ту зато што је то најбољи и најлогичнији начин да се дође до неког врха. Ми планину не можемо да победимо, не можемо да се такмичимо са њом, увек ћемо изгубити ако кренем у тако нешто", каже Остојић.

Ако се држите обележених стаза мала је вероватноћа и да ћете на Тари, имати блиски сусрет са, на пример, мрким медведом. Шумске животиње се плаше човека и када га намиришу – беже.

Када се крећете кроз шуму треба бити приметан

Ранко Милановић из Националног парка Тара саветује да када се крећете кроз шуму треба бити приметан.

"То не значи да треба да правите буку и уносите немир у станиште, али не треба ни да ћутите већ да нормално разговарате и тако дате животињама упозорење и довољно времена да се склоне са вашег пута", поручује Милановић.

Пуна батерија телефона неопходна због позива у помоћ и лоцирања 

Спасиоци саветују и да када кренете у природу увек имате пуну батерију мобилног телефона и због позива у помоћ и због лоцирања.

На путовањима често преценимо своје могућности, па доводимо у опасност и себе и друге. А руку на срце, нисмо баш сви Индијана Џоунс, зато би требало да имамо на уму ону народну: "Ко се чува и Бог га чува".