<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?>














<rss version="2.0" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/">
    <channel>
        <title>РТС :: Живот</title>
        <link>http://rts.rs/magazin/zivot/rss.html</link>
        <description></description>
        <language>sr</language>
        <image>
        
            
                
                <url>http://rts.rs/img/logo.png</url>
                
            
        <title>РТС :: Живот</title>
        <link>http://rts.rs/magazin/zivot/rss.html</link>
        </image>

        
            <item>
                <title>Више мачака, више среће: Научници открили изненађујућу везу у 93 земље</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6055057/macke-zdravnje-sreca-nova-istrazivanja.html</link>
                <description>
                    Ново истраживање спроведено у 93 земље показује да државе са већим бројем домаћих мачака бележе виши ниво националне среће, док је присуство мачјег паразита повезано са мањим задовољством грађана.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/20/17/49/403/6073144/thumbs/14477254/cats_tamb.png" 
                         align="left" alt="Више мачака, више среће: Научници открили изненађујућу везу у 93 земље" title="Више мачака, више среће: Научници открили изненађујућу везу у 93 земље" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Ако тражите начин да повећате срећу у домаћинству, можда би требало да размислите о томе да набавите мачку као свог љубимца.</p>
<h3>Тајна националног благостања</h3>
<p>Међународни тим научника анализирао је јавно доступне податке из 93 земље како би испитао везу између националне среће и густине популације мачака. Истраживање, објављено у научном часопису PLOS One, открило је снажну позитивну корелацију између броја ових кућних љубимаца и укупног задовољства грађана.</p>
<p><!--<box box-left 51914353 embed>--></p>
<p>Аутори студије упоредили су резултате о срећи са економским индикаторима, али и са стопама изложености неуропаразиту који преносе мачке (<em>фелинес).</em> Резултати су показали да државе са више мачака пријављују знатно више нивое среће.</p>
<p>Насупрот томе, нације са већом преваленцијом паразита <em>Toxoplasma gondii</em>  бележе ниже резултате на глобалној скали среће. Иако овај једноћелијски организам код већине људи не изазива озбиљне симптоме, научници су приметили да његова раширеност у популацији корелира са падом националног расположења.</p>
<p>Истраживаче је посебно изненадила чињеница да земље са највећим бројем мачака заправо имају најнижу стопу изложености овом микроскопском организму. Овакав обрнути однос указује на то да сама присутност животиња није директан узрок масовног ширења инфекције међу људима.</p>
<p>Стручњаци наглашавају да ови подаци показују искључиво корелације на макро нивоу и не значе директну узрочно-последичну везу. Научни тим избегава тврдње да саме животиње усамљено производе осећај среће код власника, нити да неуропаразит самостално изазива опште незадовољство нације.</p>
<p><!--<box box-left 51914360 embed>--></p>
<p>Ипак, они истичу да су откривени статистички обрасци довољно снажни да захтевају детаљнија теренска истраживања. Биолошки показатељи су се показали као изузетно важни алати за дубље тумачење људског благостања.</p>
<h3>Утицај економије на здравље и расположење</h3>
<p>Економски параметри, попут бруто домаћег производа и просечног породичног прихода, и даље снажно утичу на расположење једне нације. Међутим, када се ови показатељи искључе из статистичког модела, густина мачака и стопе недавних инфекција остају најјачи предиктори среће. У богатијим земљама власници чешће држе мачке у затвореним просторима, редовно их воде код ветеринара и хране комерцијалном храном.</p>
<p>Такав начин бриге драстично сманјује шансу да животиња дође у контакт са паразитом <em>Toxoplasma gondii</em>  и пренесе га на човека, док су у сиромашнијим државама уличне мачке знатно бројније.</p>
<p>"Оно што сматрамо најзанимљивијим јесте да добијени резултати спајају факторе који се обично проучавају одвојено, а то су богатство, јавно здравље и заразне болести. Однос између људи и животиња не зависи само од њиховог присуства, већ и од средине у којој се интеракције одвијају. Зато разумевање људског благостања захтева да размотримо биолошке и еколошке услове уз традиционалне социоекономске факторе", навео је коаутор студије др Дарио Маестрипјери са Универзитета у Чикагу.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sun, 22 Nov 2026 16:53:47 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6055057/macke-zdravnje-sreca-nova-istrazivanja.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/20/17/49/403/6073144/thumbs/14477248/cats_tamb.png</url>
                    <title>Више мачака, више среће: Научници открили изненађујућу везу у 93 земље</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6055057/macke-zdravnje-sreca-nova-istrazivanja.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/20/17/49/403/6073144/thumbs/14477248/cats_tamb.png</url>
                <title>Више мачака, више среће: Научници открили изненађујућу везу у 93 земље</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6055057/macke-zdravnje-sreca-nova-istrazivanja.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Звучи научно, али да ли је и доказано – шта се крије иза трендова здравог живота</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6087090/naucna-otkrica-marketing-zdrav-zivot-proizvodi.html</link>
                <description>
                    Научни термини све чешће постају главни адути у продаји хране, суплемената и производа за здравље. Ипак, оно што је доказано у лабораторији није нужно применљиво на сваког човека. Како сложена научна открића постају једноставна маркетиншка обећања и шта се успут губи?
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/18/21/20/620/6065003/thumbs/14453873/supermarket-par-kupuje-jogurt.jpg" 
                         align="left" alt="Звучи научно, али да ли је и доказано – шта се крије иза трендова здравог живота" title="Звучи научно, али да ли је и доказано – шта се крије иза трендова здравог живота" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Ако пролазите поред рафова са млечним производима у супермаркету и на неком јогурту угледате реч „микробиота“, тај производ ће вам аутоматски привући пажњу међу свим осталим јогуртима. Исто се дешава када производ носи ознаке попут „здравље система за варење“ или „антиоксиданс“ – то су речи које нам „звуче научно“. Чак и када не знамо у потпуности шта значе, оне производима дају одређену дозу важности.</p>
<p>Колику вредност придајемо неком појму само зато што звучи научно? И како је тај појам стекао моћ да нас убеди?</p>
<h3><strong>Речи које излазе из лабораторије</strong></h3>
<p>Постоје речи, попут „кортизола“ или „антиоксиданаса“, које потичу из научне терминологије, а данас су постале део свакодневних разговора, друштвених мрежа, подкаста и рекламних кампања.</p>
<p>Молекули попут холестерола, који имају сложену улогу у организму, могу на крају бити представљени у једноминутном видеу, постати тренд и заузети читав раф у супермаркету – онај са намирницама које обећавају смањење нивоа холестерола у организму.</p>
<p>На неки начин, наука је пронашла мост којим сложене појмове приближава обичним грађанима. Међутим, приликом тог преласка важно је обратити пажњу на једну ствар: науци је потребан контекст, док вести и друштвене мреже траже једноставне и лако разумљиве тврдње, представљене што краће и брже.</p>
<h3><strong>Када нешто не може да се објасни у три речи</strong></h3>
<p>За почетак, постоји један појам који се често користи да означи степен сумње у резултат мерења, прорачуна или проучаване појаве, јер није увек могуће утврдити га с потпуном прецизношћу или сигурношћу. Реч је о „неизвесности“.</p>
<p>Међутим, ако не разумемо довољно добро како функционише научни метод, можемо направити грешку и на основу истраживања које показује повезаност два фактора закључити да један директно узрокује други.</p>
<p><!--<box box-left 51984540 media>--></p>
<p>Такође, можемо занемарити чињеницу да је резултат неког експеримента проверен само на одређеној групи људи и претворити га у препоруку за целокупно становништво. Или чак можемо погрешно представити хипотезу као доказану чињеницу.</p>
<p>Зато, да бисмо разумели научно истраживање и извели закључке који се могу применити у стварном животу, није довољно само знати коначан резултат. Неопходно је познавати целокупан контекст: како је истраживање спроведено, ко је у њему учествовао, колика је величина утврђеног ефекта, која су била ограничења истраживања и у којој мери су уочене користи.</p>
<h3><strong>На интернету информације функционишу другачије</strong></h3>
<p>Све више корисника интернета до вести долази успутно или случајно, наилазећи на њих на друштвеним мрежама, нарочито међу младима од 18 до 29 година.</p>
<p>У таквом окружењу научне информације такмиче се за пажњу корисника са забавним садржајима, рекламама, мишљењима и хиљадама порука осмишљених да привуку нашу пажњу.</p>
<p>То делимично објашњава зашто се сложен резултат неког експеримента може свести на кратку реченицу, инфографику или видео од свега неколико минута, који могу пренети збуњујуће или погрешне поруке.</p>
<p>У прилог томе говори и анализа истраживачког центра <em>Пју</em> (Pew Research Center), која показује да друштвене мреже подстичу овакав начин конзумирања информација, усмеравајући огроман број корисника ка кратким информативним текстовима.</p>
<p>Међутим, кратак садржај не значи нужно и већу пажњу читалаца. Исто истраживање показало је да су корисници мобилних телефона у просеку проводили 57 секунди читајући кратке текстове (од 101 до 999 речи), док су дужим текстовима (од 1.000 речи и више) посвећивали 123 секунде.</p>
<p>Дакле, иако кратка форма олакшава приступ информацијама – јер кратки видео-снимци и текстови бележе велики број прегледа – то не одређује нужно и дубину њиховог праћења и разумевања.</p>
<p>Добра вест је да су корисници спремни да посвете време и обимнијим садржајима када они успеју да привуку њихово интересовање.</p>
<p><!--<box box-left 51984522 entrefilet>--></p>
<h3><strong>Од микробиома до антиоксиданаса</strong></h3>
<p>Микробиом се доводи у везу са метаболичким и имунолошким процесима, али и даље постоји много питања о томе како утиче на здравље. Заправо, веома је сложено дефинисати шта је здрав микробиом, због великих разлика међу људима.</p>
<p>Упркос томе, појмови попут „здравља црева“ нашли су своје место на тржишту, у промоцији пробиотика, пребиотика и других додатака исхрани.</p>
<p>Међутим, научни докази морају се анализирати у зависности од конкретног производа, микроорганизма, дозе и одређене здравствене користи. Не можемо претпоставити да свака промена микробиома аутоматски позитивно утиче на здравље.</p>
<p>Када је реч о кортизолу, то је хормон повезан са реакцијом организма на стрес. Иако мерење његовог нивоа може пружити важне клиничке информације у одређеним околностима, на друштвеним мрежама постао је популаран као показатељ „стреса“ или „хормонске неравнотеже“.</p>
<p>Изазов је разликовати мерење које има стварну клиничку вредност од обећања о побољшању здравља и благостања која круже интернетом.</p>
<p>Још један пример је појам антиоксиданаса, супстанци које помажу у заштити ћелија од оксидативних оштећења.</p>
<p>Иако су део здраве исхране, њихова популарност довела је до појаве бројних производа и суплемената који обећавају спречавање старења или побољшање здравља.</p>
<p>Међутим, научни докази зависе од дозе и контекста – „више“ не значи увек и „боље“.</p>
<h3><strong>Науци је потребан контекст</strong></h3>
<p>Наука не губи своју вредност када изађе из лабораторије. Напротив, њена популаризација неопходна је како би научна сазнања била доступнија друштву.</p>
<p>Проблем настаје када на путу до друштвених мрежа, популарних трендова и тржишта изгуби оно што јој даје смисао: контекст, ограничења и неизвесност.</p>
<p>Зато, пре него што купимо неко „научно обећање“, можда не би требало да се запитамо само „Шта каже наука?“, већ и „Колики део те науке је заиста стигао до мене?“</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sun, 22 Nov 2026 10:55:03 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6087090/naucna-otkrica-marketing-zdrav-zivot-proizvodi.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/18/21/20/620/6065003/thumbs/14453867/supermarket-par-kupuje-jogurt.jpg</url>
                    <title>Звучи научно, али да ли је и доказано – шта се крије иза трендова здравог живота</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6087090/naucna-otkrica-marketing-zdrav-zivot-proizvodi.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/18/21/20/620/6065003/thumbs/14453867/supermarket-par-kupuje-jogurt.jpg</url>
                <title>Звучи научно, али да ли је и доказано – шта се крије иза трендова здравог живота</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6087090/naucna-otkrica-marketing-zdrav-zivot-proizvodi.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Да ли нас страх чини лакшим за управљање – који су механизми послушности и докле иду границе манипулације</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6087037/strah-kontrolisanje-ljudi-poslusnost-manipulacija.html</link>
                <description>
                    У години када скоро 68 одсто Европљана сматра да им је земља угрожена, наука открива како осећај претње мења наше просуђивање. Иако страх често подстиче потрагу за снажним лидерима, његова злоупотреба може урушити поверење у институције и изазвати побуну грађана.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/18/18/51/641/6064625/thumbs/14453141/Kontrola-ljudi.png" 
                         align="left" alt="Да ли нас страх чини лакшим за управљање – који су механизми послушности и докле иду границе манипулације" title="Да ли нас страх чини лакшим за управљање – који су механизми послушности и докле иду границе манипулације" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p align="left">Током 2026. године, забележен је изузетно висок ниво забринутости европских грађана, при чему у Француској тај проценат достиже чак 79 одсто пред предстојеће председничке изборе.</p>
<p align="left"><!--<box box-left 51984366 media>--></p>
<p align="left">Осећај угрожености у великој мери зависи од медијске присутности опасности, упозоравају стручњаци из области психологије. Према такозваној хеуристици доступности, коју су првобитно описали истраживачи Амос Тверски и Данијел Канеман, људи процењују вероватноћу догађаја на основу тога колико се лако сећају сличних примера из непосредне прошлости.</p>
<p align="left">Због оваквог когнитивног механизма, свака медијски експонирана претња аутоматски делује знатно ближе и опасније него што заиста јесте.</p>
<p align="left">Савремена когнитивна неуронаука потврђује да перципирана опасност снажно активира амигдалу, док истовремено потискује активност префронталног кортекса задуженог за апстрактно размишљање.</p>
<p align="left">Ово смањује способност за критичку анализу и доводи до когнитивног преоптерећења у којем објашњења и друштвене поделе постају црно-беле. Како је још 1994. године показао истраживач Ари Круглански кроз концепт потребе за когнитивним затварањем, несигурност нас наводи да фаворизујемо једноставна решења и чврста правила.</p>
<p align="left">Ову тенденцију потврдила је и студија из 2023. године, показујући да су током пандемије и сукоба у Украјини грађани масовно бирали опције које нуде строга правила и наглашено снажно вођство.</p>
<p align="left">Свест о опасности и сопственој рањивости подстиче људе да траже утеху у институцијама и традиционалним вредностима које одају утисак реда. Овај феномен детаљно описује теорија управљања терором, чију је снажну утемељеност потврдила велика научна мета-анализа објављена 2010. године.</p>
<p align="left">У пракси, то значи да хронична анксиозност може трајно променити политичке и идеолошке ставове појединца широм друштвеног спектра.</p>
<p align="left">Тако су, на пример, након терористичких напада у Француској почетком 2015. године, чак и грађани који се иначе декларишу као левичари почели у знатно већој мери да подржавају ауторитарне безбедносне мере.</p>
<h3 align="left"><strong>Механизми послушности и границе манипулације</strong></h3>
<p align="left">Поред индивидуалних биолошких реакција, страх снажно утиче на колективно понашање, подстичући дубоки инстинкт припадности и друштвени трибализам.</p>
<p align="left">Чувени експерименти које је спровео психолог Соломон Еш доказали су да се у тренуцима несигурности појединци радије сврставају уз мишљење већине,</p>
<p align="left"><!--<box box-left 51984378 media>--> покушавајући тако да умање сопствену сумњу.</p>
<p align="left">Истраживачи Анри Тажфел и Џон Тарнер истичу да припадност групи управо у кризним временима постаје кључна за очување личног идентитета и осећаја сигурности. Према објашњењу психолога Мајкла Хога, овакво повлачење јасних граница између унутрашње групе и свих осталих објашњава успех популистичких наратива, који ефикасно мобилишу бирачко тело пребацујући кривицу на одабране дежурне кривце.</p>
<p align="left">Да би се осигурала дугорочна послушност, владајуће структуре често користе технику коју су истраживачи Даријуш Долински и Матијас Наврат назвали „страх, а затим олакшање“. Нагло ублажавање наметнуте анксиозности ствара повољан тренутак у којем грађани знатно лакше прихватају нове безбедносне рестрикције.</p>
<p align="left">Ипак, анализе објављене на порталу <span lang="sr-RS">Конверзејшон</span> упозоравају да ова инструментализација панике временом изазива психолошку <span lang="sr-RS">реак</span><span lang="sr-RS">цију</span>, односно снажну мотивацију грађана да поврате нарушену слободу.</p>
<p align="left">Према моделу комуниколошкиње Ким Вит, уколико предложена заштита делује неефикасно или недостижно, застрашивање ће довести до дефанзивних реакција и потпуног одбацивања институционалних порука.</p>
<p align="left">Управо ту лежи коначни ризик овакве стратегије, јер константно плашење грађана дугорочно слаби ауторитет и легитимност самих институција које би требало да им гарантују стабилност.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 21 Nov 2026 11:15:27 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6087037/strah-kontrolisanje-ljudi-poslusnost-manipulacija.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/18/18/51/641/6064625/thumbs/14453129/Kontrola-ljudi.png</url>
                    <title>Да ли нас страх чини лакшим за управљање – који су механизми послушности и докле иду границе манипулације</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6087037/strah-kontrolisanje-ljudi-poslusnost-manipulacija.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/18/18/51/641/6064625/thumbs/14453129/Kontrola-ljudi.png</url>
                <title>Да ли нас страх чини лакшим за управљање – који су механизми послушности и докле иду границе манипулације</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6087037/strah-kontrolisanje-ljudi-poslusnost-manipulacija.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Кубанке у срцу Србије – љубав, пријатељство и нови почетак далеко од домовине</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6089173/kubanke-krusevac-masaza-deca-koleginica.html</link>
                <description>
                    Различите културе, навике и удаљеност од 9.000 километара нису препреке за љубав и пријатељство. То доказују две Кубанке, које су из родне Хаване дошле у Крушевац.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/21/7/16/820/6074068/thumbs/14480326/kubanka-t.jpg" 
                         align="left" alt="Кубанке у срцу Србије – љубав, пријатељство и нови почетак далеко од домовине" title="Кубанке у срцу Србије – љубав, пријатељство и нови почетак далеко од домовине" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Василије баш као и његов петогодишњи брат Матеја рођен је у Србији. Помало говори шпански јер му је мајка Кубанка.</p>
<p><!--<box box-left 51988633 video>--></p>
<p>Љубав према једном Николи која се родила на крузеру где су обоје радили довела је Дајану у Крушевац.</p>
<p>„Није било у плану да дођем, али види, то је љубав и ту сам 10 година. Јесте мало тешко, буквално је другачија култура, менталитет, храна такође, али ми се много свиђа, морам да кажем. Али лепо сам навикла", каже Дајана Родригез Марковић.</p>
<p>И док супруг и даље плови морима, Дајана се посветила деци и покренула посао. Примењујући знање стечено школовањем на факултету физичке културе и усавршавањем у области рехабилитације и шијацу масаже у здравственим установама отворила је студио.</p>
<p>„Људи воле како је наша техника. Тотално је другачија него како се ради овде. То је друга школа. Ми радимо тачно холистичку масажу. То је комбинација више техника. Буквално се активира свака чакра преко притиска руку и прстију, то је баш енергетска масажа", објашњава Дајана.</p>
<p>Недавно јој се у послу придружила и колегиница са факултета.</p>
<p>„У Хавани смо радиле пуно студија са спортистима и успешно сарађивале са здравственим установама. Четрнаест година сам посветила рехабилитацији. Овај посао заиста волим. Оно што ми се овде свиђа је гостопримство и срдачност људи. Још увек се привикавам“, наводи Вилма Санчез.</p>
<p>Што се Вилме тиче, уколико се деси љубав, баш као Дајани, не одбацује могућност да Србија постане њена друга домовина.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 21 Nov 2026 08:07:57 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6089173/kubanke-krusevac-masaza-deca-koleginica.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/21/7/16/820/6074068/thumbs/14480320/kubanka-t.jpg</url>
                    <title>Кубанке у срцу Србије – љубав, пријатељство и нови почетак далеко од домовине</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6089173/kubanke-krusevac-masaza-deca-koleginica.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/21/7/16/820/6074068/thumbs/14480320/kubanka-t.jpg</url>
                <title>Кубанке у срцу Србије – љубав, пријатељство и нови почетак далеко од домовине</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6089173/kubanke-krusevac-masaza-deca-koleginica.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Да ли су густина и квалитет косе записани у генима или ипак можемо нешто да променимо?</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6088409/genetika-kosa-nega-vlas-folikul-celavost-opadanje.html</link>
                <description>
                    Генетика у великој мери одређује какву ћемо косу имати, колико ће влас бити дебела и колико ће фоликули бити склони пропадању. Ипак, наследне предиспозиције нису једини фактор који утиче на њен изглед. Навике, исхрана, хормонске промене, године и правилна нега такође имају своју улогу.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/20/13/33/410/6071604/thumbs/14473014/kosa_tamb_i_vol.jpg" 
                         align="left" alt="Да ли су густина и квалитет косе записани у генима или ипак можемо нешто да променимо?" title="Да ли су густина и квалитет косе записани у генима или ипак можемо нешто да променимо?" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Зашто неки људи одувек имају густу, снажну и сјајну косу, док се други боре са танким власима, недостатком волумена и појачаним опадањем? Одговор се делом налази у генима, али прича о квалитету косе није тако једноставна.</p>
<p>Генетика заиста има значајан утицај на особине наше косе. Она учествује у одређивању њене текстуре, дебљине појединачне власи, али и наследне склоности ка одређеним облицима губитка косе. Међутим, то не значи да је све унапред одређено и да на изглед и здравље косе не можемо да утичемо.</p>
<p>Према подацима медицинске базе<em> Медлајн плус генетикс</em> (MedlinePlus Genetics), генетски фактори имају важну улогу у одређивању да ли ће коса бити равна, таласаста или коврџава, као и колико ће појединачна влас бити дебела. Истраживања су повезала одређене генетске варијанте, између осталих у генима EDAR, FGFR2 и TCHH, са разликама у дебљини и текстури косе.</p>
<p>Ипак, гени нису једини фактор. На особине косе могу да утичу и хормони, одређени лекови, хемијски третмани, али и старење.</p>
<h3><strong>Гени одређују предиспозицију, али не и целу причу</strong></h3>
<p>Важно је направити разлику између густине косе, дебљине власи и њеног квалитета. То нису исте ствари.</p>
<p>Густина се односи на број власи на одређеној површини коже главе, док дебљина описује пречник појединачне власи. Квалитет, с друге стране, обухвата стање саме длаке – њену отпорност, еластичност, склоност ка ломљењу и изглед.</p>
<p>Неко може имати генетски густу косу, али оштећену, суву и ломљиву влас. Исто тако, особа са природно танком косом може имати здраву, неговану и снажну длаку.</p>
<p>Посебну пажњу заслужује наследно опадање косе, познато као андрогенетска алопеција. Реч је о најчешћем облику губитка косе, који се јавља и код мушкараца и код жена. Код особа са овом предиспозицијом долази до постепеног смањивања фоликула, због чега временом расту све тање власи, а поједини фоликули могу престати да производе косу.</p>
<p>То, међутим, не значи да је сваки облик опадања наследан. Појачано опадање може бити повезано и са болестима, недостатком одређених хранљивих материја, хормонским поремећајима, лековима или великим физичким и психичким оптерећењем организма.</p>
<h3><strong>Шта ипак можемо да урадимо?</strong></h3>
<p>Иако не можемо природним путем да променимо генетски одређену структуру фоликула или да од танке власи створимо трајно дебљу, можемо много да учинимо за очување постојеће косе и спречавање њеног оштећења.</p>
<h3><strong>Уравнотежена исхрана је важнија него што мислимо</strong></h3>
<p>Коси су потребни протеини и различити микронутријенти за нормалан раст. Недовољан унос протеина, гвожђа и других важних хранљивих материја може бити повезан са појачаним опадањем.</p>
<p>То, међутим, не значи да ће узимање великих количина витамина аутоматски довести до гушће косе. Напротив, прекомерни унос појединих суплемената, попут витамина А, витамина Е и селена, може чак погоршати опадање. Суплементе зато не треба узимати насумично, већ у складу са утврђеним потребама организма.</p>
<h3><strong>Нега може да спречи ломљење власи</strong></h3>
<p>Често заборављамо да изглед косе зависи и од начина на који је третирамо. Претерана употреба топлоте, агресивни хемијски третмани, често избељивање и затегнуте фризуре могу оштетити влас и довести до њеног ломљења.</p>
<p><!--<box box-left 51987464 media>-->Благ шампон, регенератор након прања, пажљиво чешљање и умерена употреба фена и пегле могу помоћи да се смањи оштећење.</p>
<p>Оваква нега не повећава број фоликула, али може да помогне да коса изгледа здравије, очува дужину и задржи постојећи волумен.</p>
<h3><strong>Хормони, године и здравствено стање</strong></h3>
<p>Промене у густини и изгледу косе могу бити повезане са различитим животним периодима и здравственим стањима.</p>
<p>Старење, трудноћа и период након порођаја, поремећаји рада штитасте жлезде, као и одређени лекови, могу утицати на циклус раста косе.</p>
<p>Зато нагло или дуготрајно опадање не треба решавати искључиво променом шампона или куповином препарата за раст косе. Важно је утврдити шта га изазива.</p>
<h3><strong>Медицински начини лечења</strong></h3>
<p>Када је реч о наследном губитку косе, постоје третмани који могу успорити опадање и подстаћи делимичан поновни раст.</p>
<p>Један од њих је миноксидил, лек који се примењује на кожу главе и који, према Америчкој академији за дерматологију, може помоћи код раних фаза губитка косе.</p>
<p>Ипак, резултати нису исти код свих. Обично је потребно шест до 12 месеци да би се проценио ефекат, а за одржавање постигнутих резултата терапија се мора наставити.</p>
<p>Избор третмана треба препустити дерматологу, јер не постоји једно решење које одговара сваком узроку опадања.</p>
<h3><strong>Можемо ли, дакле, победити генетику?</strong></h3>
<p>Не можемо је избрисати, али можемо утицати на оно што је под нашом контролом.</p>
<p>Гени постављају одређене биолошке оквире – утичу на природну дебљину власи, текстуру, густину и склоност ка наследном опадању. Ипак, здравствено стање, исхрана, хормони и свакодневне навике могу значајно утицати на то како ће коса изгледати и колико ћемо успешно очувати њено постојеће стање.</p>
<p>Најважније је не веровати обећањима о чудотворним шампонима и суплементима који наводно могу да промене генетски одређене особине. Уместо тога, треба неговати косу на правилан начин, водити рачуна о здрављу и потражити стручну помоћ када се појаве необјашњиве промене.</p>
<p>Јер, иако добар део приче о нашој коси јесте записан у генима, њено здравље није само питање наслеђа.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 20 Nov 2026 21:23:49 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6088409/genetika-kosa-nega-vlas-folikul-celavost-opadanje.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/20/13/33/410/6071604/thumbs/14473008/kosa_tamb_i_vol.jpg</url>
                    <title>Да ли су густина и квалитет косе записани у генима или ипак можемо нешто да променимо?</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6088409/genetika-kosa-nega-vlas-folikul-celavost-opadanje.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/20/13/33/410/6071604/thumbs/14473008/kosa_tamb_i_vol.jpg</url>
                <title>Да ли су густина и квалитет косе записани у генима или ипак можемо нешто да променимо?</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6088409/genetika-kosa-nega-vlas-folikul-celavost-opadanje.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Шта све утиче на самопоуздање жена: Од времена када су морале да се боре за право гласа до данашње борбе са сопственим одразом у огледалу</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6088423/samopouzdanje-samopostovanje-zene-polovi-razlika-istorija.html</link>
                <description>
                    Изглед, породично васпитање, љубавни односи, пословни успеси, финансијска независност и друштвена очекивања само су неки од фактора који обликују самопоуздање жене. Иако су се кроз историју мењали њен положај и могућности, питање личне вредности и данас је под снажним утицајем окружења. Шта заправо чини да жена верује у себе и зашто тај осећај није увек лако сачувати?
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/20/12/46/799/6071472/thumbs/14472498/zene_tamb_i_vol.jpg" 
                         align="left" alt="Шта све утиче на самопоуздање жена: Од времена када су морале да се боре за право гласа до данашње борбе са сопственим одразом у огледалу" title="Шта све утиче на самопоуздање жена: Од времена када су морале да се боре за право гласа до данашње борбе са сопственим одразом у огледалу" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Самопоуздање се не види увек на први поглед. Понекад је то жена која без оклевања износи своје мишљење на послу, понекад мајка која проналази снагу да почне испочетка, а понекад особа која је одлучила да више не пристаје на односе у којима се не осећа поштовано. Оно није резервисано само за успешне, гласне, физички привлачне или друштвено остварене жене.</p>
<p>Реч је о унутрашњем осећају сопствене вредности, способности и поверења у себе. Иако се често користе као синоними, самопоуздање и самопоштовање нису потпуно исте ствари. Самопоуздање се углавном односи на веру у сопствене способности да нешто урадимо, док самопоштовање подразумева шири доживљај сопствене вредности.</p>
<p>Али шта све утиче на то како жена види себе? Да ли је пресудно оно што чује од других, оно што види у огледалу или оно што је током живота научила да мисли о себи?</p>
<h3><strong>Мали времеплов: Како се мењао положај жене и њен доживљај сопствене вредности</strong></h3>
<p>Да бисмо разумели савремено женско самопоуздање, занимљиво је вратити се неколико векова уназад. Историја показује да могућност да жена самостално одлучује о свом животу није увек била нешто што се подразумевало.</p>
<p>У многим европским друштвима жене су вековима имале ограничен приступ образовању, политичком животу, власништву и одређеним професијама. Њихова друштвена улога најчешће се везивала за брак, породицу и бригу о домаћинству. То, наравно, не значи да жене ранијих епоха нису имале самопоуздање, амбиције или снагу, већ да су често имале знатно мање могућности да их јавно испоље.</p>
<p>Један од занимљивих примера долази из Француске. Наполеонов грађански законик из 1804. године давао је мужу законску власт над женом и децом. У члану 213 стајало је: „Муж дугује заштиту својој жени, жена дугује послушност свом мужу.“</p>
<p>Тешко је замислити да је у таквом правном оквиру жена могла да остварује пуну личну и економску самосталност.</p>
<p>Међутим, током 19. века почињу да јачају покрети који захтевају промену таквог положаја. Образовање жена постаје све важније питање, а активисткиње траже право на рад, имовину, политичко учешће и право гласа. У Француској се шире женски часописи и публикације, а 1897. године Маргерит Диран покреће <em>Ла Фронд</em> (La Fronde), новине које су у потпуности уређивале жене.</p>
<p>Почетком 20. века жене све видљивије освајају јавни простор. Први светски рат додатно је променио њихову улогу: док су мушкарци одлазили на фронт, жене су преузимале послове у фабрикама и другим делатностима и показивале да њихове способности далеко превазилазе традиционално додељену улогу супруге и мајке.</p>
<p>Тако се кроз време мењао и простор у коме су жене могле да граде сопствени идентитет. Право на образовање, запослење и политичко одлучивање нису сами по себи гарантовали самопоуздање, али су отварали могућности за већу независност и лични избор.</p>
<p>Данас жена може да буде научница, предузетница, уметница, политичарка, мајка, партнерка или све то истовремено. Ипак, већи број могућности не значи аутоматски и мањи број притисака.</p>
<h3><strong>Шта данас највише утиче на самопоуздање жена?</strong></h3>
<p>Изглед је један од фактора који може снажно да утиче на начин на који жена доживљава себе. Од детињства се сусреће са различитим представама о томе како би требало да изгледа: каква је пожељна грађа, колико је важна младоликост, каква коса се сматра лепом и шта се представља као идеал женствености.</p>
<p>Проблем настаје када физички изглед постане главно мерило личне вредности.</p>
<p>Друштвене мреже додатно су промениле начин на који посматрамо себе. Фотографије са филтерима, пажљиво одабрани кадрови и идеализовани прикази свакодневице могу створити утисак да су туђи животи савршенији, а сопствени недовољно добри.</p>
<p>У научном прегледном раду у часопису <em>Nature Reviews Psychology</em>, истраживачи Л. Моник Ворд, Елизабет Денијелс и њихове колеге анализирали су феномен сексуалне објективизације жена – посматрања жене првенствено кроз њен изглед и сексуалну привлачност, уместо као целовите личности.</p>
<p>Аутори указују да стално усмеравање пажње на сопствени изглед, кроз призму туђег погледа, може бити повезано са негативнијом сликом о телу, лошијим психичким благостањем и отежаним когнитивним функционисањем. То не значи да друштвене мреже нужно нарушавају самопоуздање сваке жене, већ да начин на који се користе и садржаји којима смо изложени могу имати значајну улогу.</p>
<h3><strong>Породично васпитање и детињство</strong></h3>
<p>Самопоуздање се не формира преко ноћи. Његови темељи настају још у детињству, кроз однос са родитељима, члановима породице, вршњацима и окружењем.</p>
<p>Девојчица која одраста уз подршку, охрабрење и поруку да има право на грешку лакше може да развије поверење у сопствене способности. Са друге стране, сталне критике, поређења са другом децом, омаловажавање и условљавање љубави успехом могу утицати на то како ће касније вредновати себе.</p>
<p>Реченице попут „могла си боље“, „погледај како она изгледа“ или „немој толико да се истичеш“ понекад остају у сећању много дуже него што мислимо.</p>
<p>Зато је важно разумети да начин на који разговарамо са девојчицама може утицати на њихову слику о себи. Похвала не мора увек да буде усмерена на изглед или оцене. Једнако је важно препознати њихову упорност, радозналост, храброст и самосталност.</p>
<p><!--<box box-left 51987395 media>-->Партнерски однос може бити извор сигурности и подршке, али и простор у коме се самопоуздање постепено нарушава.</p>
<p>Поштовање, поверење и равноправност доприносе осећају сигурности. Насупрот томе, стално критиковање, омаловажавање, контрола, љубомора и манипулација могу довести до тога да жена почне да сумња у сопствене одлуке и процене.</p>
<p>Посебно је важно препознати ситуације у којима партнер непрестано доводи у питање њен изглед, способности, пријатељства или професионалне изборе.</p>
<p>Ипак, самопоуздање не би требало да зависи искључиво од тога да ли је жена у вези. Њена вредност не постаје већа зато што је неко изабрао, нити мања зато што је сама.</p>
<h3><strong>Посао, финансијска независност и осећај постигнућа</strong></h3>
<p>Могућност да жена зарађује, самостално доноси одлуке и управља сопственим новцем може допринети осећају сигурности и личне слободе.</p>
<p>Професионално признање, завршен факултет, успешно реализован пројекат или покретање сопственог посла могу додатно ојачати веру у сопствене способности.</p>
<p>Међутим, важно је нагласити да самопоуздање није условљено висином плате, титулом или положајем на послу. Жена која се бави бригом о породици, тренутно не ради или пролази кроз професионалну промену нема мању личну вредност од жене која гради успешну каријеру. Најважнији је осећај да њени избори имају смисла и да о свом животу може да одлучује у складу са сопственим могућностима и вредностима.</p>
<h3><strong>Поређење са другим женама</strong></h3>
<p>Једна од замки савременог доба јесте непрестано поређење. Ту су колегинице које делују успешније, пријатељице које имају више новца, жене које изгледају млађе или оне које на друштвеним мрежама остављају утисак да им све полази за руком. Али оно што видимо само је један део туђе стварности.</p>
<p>Поређење сопственог живота са пажљиво одабраним тренуцима из живота других људи често ствара нереална очекивања. Уместо да буде мотивисана туђим успехом, жена може почети да доживљава сопствене резултате као недовољне.</p>
<p>Корисније је посматрати сопствени напредак, препознати шта је постигнуто и прихватити чињеницу да не постоји јединствен временски распоред за животне успехе.</p>
<h3><strong>Здравље, психичко стање и животне промене</strong></h3>
<p>Самопоуздање није увек стабилно. На њега могу утицати умор, хронични стрес, анксиозност, депресивност, здравствени проблеми и велике животне промене.</p>
<p>Трудноћа, порођај, менопауза, старење, губитак блиске особе или промена посла могу донети нове изазове и утицати на то како жена доживљава себе.</p>
<p>То не значи да свака жена пролази кроз исте промене или да оне нужно нарушавају њено самопоуздање. Напротив, неке животне етапе могу донети и већи осећај зрелости, сигурности и прихватања себе.</p>
<p>Важно је не занемарити психичко здравље. Када несигурност постане трајна, утиче на свакодневно функционисање или прати осећај безвредности, разговор са психологом или психотерапеутом може бити значајан корак.</p>
<h3><strong>Може ли жена да изгради самопоуздање и онда када га нема?</strong></h3>
<p>Добра вест је да самопоуздање није непроменљива особина са којом се рађамо. Оно се развија кроз искуства, учење, односе и начин на који тумачимо сопствене успехе и неуспехе.</p>
<p>Постоји неколико корака који могу помоћи у његовом јачању:</p>
<p>-Постављање реалних циљева: мањи оствариви кораци помажу да препознамо сопствене способности и напредак.</p>
<p>-Прихватање несавршености: грешка не значи да нисмо способни, већ да имамо прилику да нешто научимо.</p>
<p>-Постављање граница: важно је научити да кажемо „не“ ситуацијама и односима који нарушавају наше достојанство.</p>
<p>-Неговање сопствених интересовања: образовање, хобији, спорт и нова искуства помажу у развијању осећаја личне компетентности.</p>
<p>-Одабир окружења: односи у којима постоје поштовање, подршка и разумевање могу бити важан ослонац.</p>
<p>-Брига о себи: физичко и психичко здравље, одмор и време посвећено сопственим потребама нису луксуз, већ важан део свакодневног живота.</p>
<h3><strong>Самопоуздање није савршенство, већ прихватање себе</strong></h3>
<p>Када се погледа историјски пут жена, од времена у којима су се бориле за право на образовање и имовину до данашњег доба у коме могу да бирају сопствене професионалне и животне путеве, јасно је да се много тога променило.</p>
<p>Ипак, савремена жена и даље се сусреће са различитим очекивањима: да буде успешна, негована, добра мајка, посвећена партнерка, професионално остварена и увек расположена. Понекад се чини да се од ње очекује да све постигне, а да притом никада не покаже умор или несигурност.</p>
<p>Можда је управо зато важно променити начин на који посматрамо самопоуздање. Оно није одсуство страха, сумње или несигурности. Није ни потреба да се стално доказујемо другима.</p>
<p>Самопоуздање је и способност да препознамо сопствену вредност онда када нисмо најуспешније, најлепше или најсигурније. Да прихватимо да имамо право на грешку, промену мишљења, нови почетак и сопствени пут.</p>
<p>Јер жена не мора да испуни сва очекивања света да би била довољно добра. Понекад највећи корак ка самопоуздању почиње управо онда када престане да се мери туђим аршинима.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 20 Nov 2026 12:41:28 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6088423/samopouzdanje-samopostovanje-zene-polovi-razlika-istorija.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/20/12/46/799/6071472/thumbs/14472492/zene_tamb_i_vol.jpg</url>
                    <title>Шта све утиче на самопоуздање жена: Од времена када су морале да се боре за право гласа до данашње борбе са сопственим одразом у огледалу</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6088423/samopouzdanje-samopostovanje-zene-polovi-razlika-istorija.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/20/12/46/799/6071472/thumbs/14472492/zene_tamb_i_vol.jpg</url>
                <title>Шта све утиче на самопоуздање жена: Од времена када су морале да се боре за право гласа до данашње борбе са сопственим одразом у огледалу</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6088423/samopouzdanje-samopostovanje-zene-polovi-razlika-istorija.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Цревни микробиом као биолошки сат – како време оброка утиче на метаболизам</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6085819/crevni-mirkrobiom-bioloski-sat-vreme-obroka.html</link>
                <description>
                    Време у које једемо утиче на то колико хранљивих материја организам успева да искористи из хране, а важну улогу у том процесу имају бактерије у цревима. Ново истраживање показало је да цревни микроорганизми препознају сигнале из хране и усклађују апсорпцију хранљивих материја са временом оброка. Тај механизам може да помогне организму када хране нема довољно, али и да допринесе развоју гојазности када уносимо превише калорија. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/17/16/19/178/6058540/thumbs/14437396/mikrobiom.jpg" 
                         align="left" alt="Цревни микробиом као биолошки сат – како време оброка утиче на метаболизам" title="Цревни микробиом као биолошки сат – како време оброка утиче на метаболизам" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Начин на који тело прерађује храну у великој мери зависи од дневних биолошких ритмова, повезаних са 24-часовним циклусом смене светлости и таме.</p>
<p>У новом истраживању објављеном у научном часопису <em><strong><a href="https://www.cell.com/cell-host-microbe/fulltext/S1931-3128(26)00410-5?_returnURL=https%3A%2F%2Flinkinghub.elsevier.com%2Fretrieve%2Fpii%2FS1931312826004105%3Fshowall%3Dtrue" target="_blank" rel="noopener">Cell Host & Microbe</a></strong></em>, истраживачи са Универзитета Карнеги Мелони ја открили да су микроорганизми који живе у цревима скривени „мерачи времена“ који управљају овим системом.</p>
<p>Цревни микроорганизми претварају сигнале из хране у молекуле које ћелије црева користе како би ускладиле апсорпцију хранљивих материја са временом уноса хране. Код мишева, овај механизам, којим управљају микроорганизми, омогућава максимално искоришћавање хранљивих материја и подстиче раст, нарочито када је хране мало.</p>
<p>Међутим, када су мишеви уносили превелике количине калорија, исти систем доприносио је развоју гојазности.</p>
<h3><strong>Циркадијални ритмови</strong></h3>
<p>Због Земљине ротације, све животиње, укључујући и људе, доживљавају ритмичне смене дана и ноћи. Очи и мозак користе светлосне сигнале како би ускладили активности организма са променама у животној средини и доступношћу хранљивих материја.</p>
<p>Нарушавање те временске усклађености, на пример услед промене временских зона или рада у ноћним сменама, повезује се са различитим здравственим поремећајима.</p>
<p>Међутим, светлост није једини фактор који регулише биолошки ритам. У цревима се налазе билиони микроорганизама, који заједно чине цревни микробиом. Они имају важну улогу у обликовању физиолошких процеса, као што су метаболизам, имунитет, па чак и мождана активност.</p>
<p><!--<box box-left 51981908 media>--></p>
<p>Занимљиво је да микробиом утиче и на дневне биолошке ритмове организма домаћина. Истраживачи који су радили ново истраживање, раније су показали да смањење броја цревних бактерија код мишева слаби циркадијалне ритмове у танком цреву и мења их у дебелом цреву.</p>
<p>Ови поремећаји могу да утичу на способност црева да апсорбују и прерађују масти и друге липиде, што може да допринесе метаболичким поремећајима, попут гојазности.</p>
<h3><strong>Микроорганизми као мерачи времена</strong></h3>
<p>Али ако цревни микроорганизми никада нису изложени светлости, како онда прате време? Ново истраживање тима биолога указује на то да је одговор у времену уноса хране.</p>
<p>Открили су да цревна микробиота може да разграђује фитат – састојак хране који се обично налази у житарицама, пасуљу, орашастим плодовима и семенкама – и претвара га у молекуле који активирају одређени протеин у ћелијама црева.</p>
<p>То потом покреће рад гена укључених у транспорт хранљивих материја. Насупрот томе, током гладовања, смањење нивоа фитата доводи до слабије активности микроорганизама и мање апсорпције хранљивих материја.</p>
<p>На тај начин микроорганизми усклађују апсорпцију у цревима са уобичајеним временом оброка, чиме се повећава ефикасност усвајања хранљивих материја.</p>
<p><!--<box box-left 51981935 media>--></p>
<p>Наши налази указују на то да, попут светлости, и храна пружа сигнале о добу дана које цревни микроорганизми препознају и на основу којих одређују како ће организам функционисати.</p>
<h3><strong>Неусклађеност са еволутивним условима</strong></h3>
<p>Људи су хиљадама година заједно еволуирали са својом цревном микробиотом, што указује на то да овај систем за регулисање времена, којим управљају микроорганизми, доноси одређене користи.</p>
<p>Током већег дела људске историје хране је било мало. Истраживачи су пошли од претпоставке да би овај механизам, који зависи од микроорганизама, могао да помаже људима да преживе и расту у условима глади.</p>
<p>Како би проверили ту претпоставку, мишевима су давали исхрану сиромашну хранљивим материјама, а некима од њих додавали су уобичајену цревну бактерију или молекул који она производи и који је повезан са регулацијом циркадијалних ритмова.</p>
<p>Утврдили су да су млади мишеви који су били потхрањени, а којима је дата та бактерија или молекул који производи, порасли више и били здравији од мишева који их нису добијали. То указује на то да овај механизам који зависи од микроорганизама подстиче раст и доприноси метаболичком здрављу када су хранљиве материје ограничене.</p>
<p>Међутим, многи људи данас имају сталан приступ великим количинама калорија. Уместо недостатка хранљивих материја, гојазност је постала један од главних изазова у исхрани.</p>
<p>Истраживачи су утврдили код мишева који уносе храну богату калоријама овај механизам подстиче прекомерно усвајање масти у организму и погоршава гојазност изазвану исхраном.</p>
<p>Зато исти механизам цревног микробиома који је људима некада помагао да напредују може да постане недостатак када се нађе у окружењу за које није био еволутивно прилагођен. То је пример еволутивне неусклађености.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 20 Nov 2026 08:08:08 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6085819/crevni-mirkrobiom-bioloski-sat-vreme-obroka.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/17/16/19/178/6058540/thumbs/14437390/mikrobiom.jpg</url>
                    <title>Цревни микробиом као биолошки сат – како време оброка утиче на метаболизам</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6085819/crevni-mirkrobiom-bioloski-sat-vreme-obroka.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/17/16/19/178/6058540/thumbs/14437390/mikrobiom.jpg</url>
                <title>Цревни микробиом као биолошки сат – како време оброка утиче на метаболизам</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6085819/crevni-mirkrobiom-bioloski-sat-vreme-obroka.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>АMAN и DIS покрећу „Караван љубави – Нахранимо гладне“: Више од 10 тона хране за породице којима је помоћ најпотребнија</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6087556/aman-i-dis-pokrecu-karavan-ljubavi--nahranimo-gladne-vise-od-10-tona-hrane-za-porodice-kojima-je-pomoc-najpotrebnija.html</link>
                <description>
                    Солидарност се не мери речима, већ делима. У другој половини новембра, компанија АMAN Grupa , која послује кроз два малопродајна бренда – AMAN и DIS , у сарадњи са Марком Николићем и његовом хуманитарном организацијом, покрећу хуманитарну акцију „Караван љубави – Нахранимо гладне“, са циљем да више од 10 тона хране и основних животних потрепштина стигне до социјално угрожених породица у неколико градова широм Србије.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/19/13/11/109/6067537/thumbs/14461021/Marko_Nikolic,_Zajdno_mozemo,_hum_fond,_nov26.jpg" 
                         align="left" alt="АMAN и DIS покрећу „Караван љубави – Нахранимо гладне“: Више од 10 тона хране за породице којима је помоћ најпотребнија" title="АMAN и DIS покрећу „Караван љубави – Нахранимо гладне“: Више од 10 тона хране за породице којима је помоћ најпотребнија" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Ова иницијатива настала је из заједничке жеље да се пружи конкретна подршка људима којима је помоћ најпотребнија и да се подсетимо колико су солидарност, емпатија и заједништво важни за свако друштво. Организација ће такође преузети координацију хуманитарног каравана, обезбедити гориво, смештај и оброке за волонтере, као и покренути посебну СМС хуманитарну акцију путем које ће грађани моћи да се укључе и пруже додатну подршку пројекту.</p>
<p><!--<box box-left 51985434 media>--></p>
<p>Наш циљ је много већи од саме дистрибуције хране. Желимо да обиђемо породице широм Србије, да им пружимо подршку и покажемо да нису заборављене и да нису саме. Верујемо да свака породица заслужује сигурност, достојанство и осећај да неко мисли на њу.</p>
<p>Кроз ову заједничку иницијативу, AMAN и DIS још једном потврђују своју опредељеност ка друштвено одговорном пословању и активном доприносу заједници у којој послују.</p>
<p>Верујемо да велике промене почињу малим, али искреним делима. Када удружимо снаге, можемо да стигнемо даље, помогнемо већем броју људи и покажемо да хуманост нема границе.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 19 Nov 2026 13:43:42 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6087556/aman-i-dis-pokrecu-karavan-ljubavi--nahranimo-gladne-vise-od-10-tona-hrane-za-porodice-kojima-je-pomoc-najpotrebnija.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/19/13/11/109/6067537/thumbs/14461015/Marko_Nikolic,_Zajdno_mozemo,_hum_fond,_nov26.jpg</url>
                    <title>АMAN и DIS покрећу „Караван љубави – Нахранимо гладне“: Више од 10 тона хране за породице којима је помоћ најпотребнија</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6087556/aman-i-dis-pokrecu-karavan-ljubavi--nahranimo-gladne-vise-od-10-tona-hrane-za-porodice-kojima-je-pomoc-najpotrebnija.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/19/13/11/109/6067537/thumbs/14461015/Marko_Nikolic,_Zajdno_mozemo,_hum_fond,_nov26.jpg</url>
                <title>АMAN и DIS покрећу „Караван љубави – Нахранимо гладне“: Више од 10 тона хране за породице којима је помоћ најпотребнија</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6087556/aman-i-dis-pokrecu-karavan-ljubavi--nahranimo-gladne-vise-od-10-tona-hrane-za-porodice-kojima-je-pomoc-najpotrebnija.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Начин хода може да открије проблеме са јетром, дијабетесом и поремећајима сна</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6085871/hodanje-nacin-simptom-vestacka-inteligencija.html</link>
                <description>
                    Вештачка интелигенција анализирала је обрасце кретања целог тела и пронашла повезаност са готово 1.900 здравствених показатеља. Истраживање показује да покрети трупа, равнотежа и начин хода могу да открију информације о здрављу које уобичајена мерења хода не обухватају.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/17/17/23/308/6058684/thumbs/14437846/hodanje_jesen.jpg" 
                         align="left" alt="Начин хода може да открије проблеме са јетром, дијабетесом и поремећајима сна" title="Начин хода може да открије проблеме са јетром, дијабетесом и поремећајима сна" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Начин на који човек хода може да открије више о његовом здравственом стању него што се до сада претпостављало. На то указује ново истраживање објављено у часопису „Nature Medicine“, у којем су научници помоћу вештачке интелигенције анализирали покрете целог тела и пронашли везе са различитим здравственим показатељима, укључујући стање јетре, дијабетес и квалитет сна.</p>
<p>Истраживачи са Вајцмановог института за науку у Израелу анализирали су снимке кретања 3.328 одраслих особа. Циљ је био да утврде да ли рачунарски модел може да препозна суптилне промене у кретању које би могле да укажу на одређене здравствене карактеристике.</p>
<p>Лекари већ дуго обраћају пажњу на брзину хода, равнотежу и држање тела. Брзина хода је у медицинским истраживањима чак описивана као „шести витални знак“.</p>
<p>„Када смо започели овај пројекат, веровали смо да кретање може много да говори о здрављу“, рекао је за портал <em>ScienceAlert</em> Адам Габет, један од аутора студије и информатичар са Вајцмановог института.</p>
<h3><strong>Вештачка интелигенција анализирала покрете целог тела</strong></h3>
<p>У контролисаним условима, учесници истраживања обавили су пет различитих задатака: ходали су на покретној траци брзином од три километра на сат и сопственим темпом, ходали у месту, устајали са столице и стајали мирно како би се испитала њихова равнотежа.</p>
<p>Покрете је бележила камера са сензором дубине, која је пратила положај 26 зглобова у три димензије.</p>
<p>Научници су затим обучили модел вештачке интелигенције тако што су из снимака уклањали поједине делове информација и од система тражили да реконструише оно што недостаје. Да би успешно обавио задатак, модел је морао да научи како се различити делови тела крећу заједно.</p>
<p>Тако су добијени нумерички обрасци кретања, које су истраживачи упоредили са детаљним здравственим подацима учесника. Међу њима су били лабораторијски резултати, телесне мере, здравствена стања и подаци о животним навикама.</p>
<p>Модел је открио статистички значајне повезаности са 1.887 од укупно 3.210 анализираних здравствених карактеристика. Показало се и да обрасци кретања пружају додатне информације у односу на уобичајена мерења, попут брзине хода и дужине корака.</p>
<h3><strong>Покрети тела откривају информације о стању јетре</strong></h3>
<p>Један од занимљивијих резултата односи се на јетру. Лекари могу да процењују степен ожиљних промена на овом органу мерењем његове крутости.</p>
<p>Истраживачи су утврдили да обрасци кретања могу да предвиде крутост јетре, а према резултатима студије, таква предвиђања пружала су информације упоредиве са онима добијеним анализама крви које се користе за процену стања јетре.</p>
<p><!--<box box-left 51981950 media>-->Значајна повезаност уочена је и између кретања и показатеља квалитета сна и физичке активности. Посебно су били информативни покрети трупа, дела тела између рамена и кукова.</p>
<p>„Једно од открића које ми је посебно привукло пажњу јесте колико квалитет сна утиче на наше тело“, навео је Габет.</p>
<p>Модел је могао да предвиди показатеље повезане са апнејом у сну, поремећајем током којег долази до поновљених прекида или ограничења дисања за време спавања. Уочене су и повезаности са несаницом, као и са дужином спавања током претходне ноћи.</p>
<p>Аутори истраживања наглашавају да ови резултати указују на то да се информације о квалитету сна могу одражавати у обрасцима кретања, али да студија није показала да систем може да дијагностикује поремећаје спавања.</p>
<h3><strong>Анализа целог тела прецизнија од уобичајених мерења хода</strong></h3>
<p>Према речима Габета, досадашња истраживања хода углавном су била усмерена на ноге, док су покрети горњег дела тела остали релативно недовољно истражени.</p>
<p>Нова студија указује на то да анализа целог тела може да открије информације које класична мерења брзине хода и дужине корака не обухватају.</p>
<p>Када су обрасци кретања додати моделу који је већ узимао у обзир старост, индекс телесне масе, количину масти око унутрашњих органа и висину, побољшана су предвиђања одређених здравствених стања. Међу њима су дијабетес, депресија и несаница, као и подаци о употреби лекова.</p>
<p>Истраживачи сматрају да би анализа кретања у будућности могла да допуни редовне здравствене прегледе. Кратак тест, за који нису потребни узорци крви нити инвазивне процедуре, потенцијално би могао да помогне лекарима да препознају промене које захтевају додатну проверу.</p>
<h3><strong>Потребна су додатна истраживања пре примене у медицини</strong></h3>
<p>Ипак, резултати не доказују да одређене болести или проблеми са спавањем изазивају специфичне обрасце хода. Истраживање је било пресечно, што значи да су подаци прикупљени у једном тренутку, па научници не могу да утврде шта се прво појавило – промена у кретању или здравствени проблем.</p>
<p>Поред тога, учесници су углавном били здрави одрасли људи, претежно ашкенаског јеврејског порекла, који живе у Израелу. Због тога резултати не морају у истој мери да важе за друге популације.</p>
<p>Систем се ослањао и на одређени модел камере са сензором дубине и његов софтвер. Компанија „Newton Tech“, произвођач коришћеног система камера, била је међу коауторима студије.</p>
<p>Габет је навео да су сродна истраживања његовог лабораторијског тима дала резултате који су се показали применљивим и на другим групама испитаника, али да је и овај модел потребно независно проверити.</p>
<p>„Пре примене у медицини биле би неопходне клиничке студије које би показале јасно раздвајање, уз високу специфичност“, рекао је Габет.</p>
<p>Истраживачи сада желе да испитају да ли се промене у кретању могу појавити пре него што се јаве други знаци болести, што би потенцијално омогућило раније препознавање здравствених проблема.</p>
<p>Студија је објављена у научном часопису <em>Nature Medicine</em>.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 18 Nov 2026 21:24:18 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6085871/hodanje-nacin-simptom-vestacka-inteligencija.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/17/17/23/308/6058684/thumbs/14437840/hodanje_jesen.jpg</url>
                    <title>Начин хода може да открије проблеме са јетром, дијабетесом и поремећајима сна</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6085871/hodanje-nacin-simptom-vestacka-inteligencija.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/17/17/23/308/6058684/thumbs/14437840/hodanje_jesen.jpg</url>
                <title>Начин хода може да открије проблеме са јетром, дијабетесом и поремећајима сна</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6085871/hodanje-nacin-simptom-vestacka-inteligencija.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Како преживети плус 40 и минус 20 – подземни град у Турској крије тајну</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6085765/podzemni-grad-derinkuju-vremenski-ekstremi-klimatske-promene.html</link>
                <description>
                    Пре више векова становници Кападокије склањали су се под земљу како би избегли непријатељске нападе, али и екстремне временске услове. Данас научници поново разматрају могућност да подземна склоништа постану уточиште од све израженијих последица климатских промена.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/17/14/59/165/6058241/thumbs/14436448/Podzemni_grad_1.png" 
                         align="left" alt="Како преживети плус 40 и минус 20 – подземни град у Турској крије тајну" title="Како преживети плус 40 и минус 20 – подземни град у Турској крије тајну" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Обликоване милионима година деловања ветра и кише, стене у Кападокији, у централној Анадолији, уздижу се из пејзажа попут рогова који пробијају Земљину кору. Пре него што је наука понудила објашњење за њихов настанак, локално становништво приписивало их је натприродним силама. Тако су добиле име „вилински димњаци“. Ипак, испод овог необичног предела налази се нешто подједнако фасцинантно – древни подземни град Деринкују.</p>
<p><!--<box box-left 51981752 media>--></p>
<p>Спуштањем у мрачне тунеле Деринкујуа, који се налази испод <span lang="sr-RS">стен</span><span lang="sr-RS">а</span>, сва чула постају изоштренија. Ваздух је пријатно хладан на кожи, док се камени зидови приближавају са обе стране. Уски, слабо осветљени пролази као да гутају све звукове, осим језиве јеке корака.</p>
<p>На површини сте можда оставили снежну олују за собом. Или је јул, а регион се суочава са још једним таласом врућине. Можда на рукама имате рукавице или вам се зној слива низ лице. Ипак, у Деринкујуу, што на турском значи „дубоки бунар“, температура се током целе године креће између пријатних 15 и 17 степени Целзијуса.</p>
<p>Некада је овај подземни град служио као склониште од арапских војски које су нападале регион од средине седмог до почетка 11. века. Данас инспирише другачији вид заштите. Истраживачи климе и урбанисти разматрају да ли би тајне подземне архитектуре Кападокије могле да помогну у планирању склоништа прилагођених климатским променама.</p>
<h3><strong>Бекство од временских екстрема</strong></h3>
<p>Истраживачка група за пећине Обрук (Obruk Cave Research Group) окупља посвећене истраживаче који су самостално мапирали неке од најважнијих подземних структура у Турској, укључујући и оне испод некадашње највеће катедрале на свету – Аја Софије.</p>
<p>Али Јамач, један од оснивача групе, последњих 15 година посветио је пописивању пећина и подземних грађевина Кападокије. То ради у оквиру сарадње истраживачке групе и општине Кајсери, на чијој се територији налазе ове грађевине. Мало је људи који могу да тврде да познају подземље овог подручја боље од њега.</p>
<p><!--<box box-left 51981750 media>--></p>
<p>За Јамача и његов тим, проналазак пећине и даље представља олакшање од екстремних временских услова.</p>
<p>„Температуре у свим пећинама, било да су природне или су их направили људи, у просеку прате температуре на површини током године. Лети је у њима хладно, а зими топло, што представља велику предност“, објашњава Јамач.</p>
<p>Током једне посебно исцрпљујуће летње експедиције, његов тим се надао да ће открити подземно насеље.</p>
<p>„Сећам се да сам се молио: 'Боже, молим те, дај да пронађемо пећинско насеље, подземно склониште, било шта, само да можемо да уђемо у стену'“, присећа се Јамач.</p>
<p>Према неким проценама, Турска се од прединдустријског периода загрејала за 2,1 степен Целзијуса. Раст температуре појачава топлотне таласе и доприноси све чешћим сушама, док истовремено мења обрасце падавина и повећава забринутост због поплава.</p>
<p>Према једној недавној студији заснованој на климатском моделирању, очекује се да ће број смртних случајева повезаних са прекомерном топлотом у Истанбулу до краја овог века бити десет пута већи.</p>
<p>Проблем представљају и зимски месеци. У Кападокији су зиме дуге и снежне, а температуре често падају испод нуле. Због тога је неопходно користити скупа решења за грејање, која подразумевају и значајну потрошњу енергије и емисије угљеника.</p>
<p>У времену када климатске промене доносе све веће изазове, чини се да молитва Јамача има више смисла него што се на први поглед чини.</p>
<p>У региону богатом пространим подземним пећинама, оно што Деринкују издваја од осталих јесте његова величина.</p>
<p>Процене о броју нивоа и дубини овог подземног града <span lang="sr-RS">се</span> разликују. Неки извори наводе да има између шест и 12 нивоа, док други тврде да их има чак 18 и да досежу дубину од 85 метара.</p>
<p>Деринкују се простире на више од 2,5 километра и могао је да пружи склониште за чак 20.000 људи. Имао је и око 53 бунара за воду и вентилациона окна.</p>
<p>Могућност одржавања пријатне температуре током целе године вероватно је била једна од ретких предности током опасних летњих месеци, када су се људи скривали од нападачких војски. Иако се ови тунели данас не користе као климатска склоништа, подземни простори на другим местима могли би да послуже управо у ту сврху.</p>
<h3><strong>Подземље као део урбанистичког планирања</strong></h3>
<p>„Углавном смо навикли да ширимо градове вертикално, изнад земље. Међутим, мислим да би требало да почнемо да размишљамо о подземљу као о ресурсу. За то ће вероватно бити потребна и одређена промена у начину размишљања“, каже Франческо Ла Виња, истраживач Италијанског института за заштиту животне средине и истраживање <span lang="sr-RS">ИСПРА</span> и председавајући Стручне групе за урбану геологију Европске асоцијације геолошких завода (EuroGeoSurveys).</p>
<p><!--<box box-left 51981761 media>--></p>
<p>Његове колеге из института ISPRA већ мапирају подземне просторе широм италијанске престонице, док његов тим помаже Риму да утврди који би од њих могли да се преуреде у климатска склоништа.</p>
<p>Предлог подразумева промену начина на који посматрамо просторе погодне за живот, слично ономе што су некада учинили становници Деринкујуа. Ла Виња је тај подземни град описао као „прекретницу“ у историји подземних насеља.</p>
<p>До сада је мапирањем евидентирано више од 7.000 подземних објеката широм Рима. Међу њима су каменоломи, катакомбе, водени тунели и древне подземне просторије. Они се простиру испод површине од приближно 350 квадратних километара.</p>
<p>„Важно је имати прецизне мапе ових празних простора, као и да градска управа те мапе укључи у своје генералне урбанистичке планове“, истиче Ла Виња.</p>
<p>Први такав генерални план развио је Хелсинки, где се градски живот одвија и испод земље. Подземни простор финске престонице обухвата игралишта, уметничке просторе, базене, музеј и цркву, а мрежа тунела протеже се на око 200 километара.</p>
<p>Као и у Кападокији, већина ових подземних простора првобитно је изграђена као одбрамбена инфраструктура током Другог светског рата и након њега. То је подсетник да инфраструктура настала као одговор на једну кризу може да послужи и у некој наредној.</p>
<p>Понекад се, међутим, идеја о животу под земљом јавља и без формалног планирања. У аустралијском рударском граду Кубер Педију, познатом по налазиштима опала, становници су схватили да им усецање просторија у меке стене и живот под земљом могу пружити заштиту од екстремних временских услова, уз значајно смањење потрошње енергије.</p>
<h3><strong>Ризици подземних склоништа</strong></h3>
<p>Претварање подземних простора у климатска склоништа и њихово отварање за јавност захтеваће одређен поступак, упозорава Ла Виња.</p>
<p>Постоји више врста подземних простора – од напуштених каменолома и древних катакомби до новијих војних бункера.</p>
<p>Када је реч о бункерима, потребно је обавити мање радова, јер градске власти углавном треба да провере стабилност бетонских конструкција и исправност вентилације.</p>
<p>Ситуација је сложенија код каменолома, катакомби и простора попут подземних склоништа у Кападокији, где су зидови и таванице од необрађене стене.</p>
<p>Пећине и тунели Кападокије указују и на два најважнија изазова приликом изградње већих подземних склоништа: опасност од урушавања и обезбеђивање одговарајуће вентилације.</p>
<p>Кападокија се налази у зони раседа Еџемиш, који се протеже више од 64 километра кроз регион. Иако ова конкретна зона раседа није произвела земљотрес у последњих 17.000 година, Турска је земља подложна земљотресима, а природне катастрофе представљају сталан разлог за забринутост.</p>
<p>„Кападокију су обликовали вулкани и ерозија. А сада је управо то, мало-помало, и разара“, каже Јамач, упозоравајући да је опасност од урушавања стварна и стално присутна.</p>
<p>Ла Виња потврђује да ризик постоји и додаје да је управо због тога неопходно да стручњаци процене конструкцију и потврде да је простор безбедан за коришћење. То је могуће само уколико нема знакова нестабилности.</p>
<p>Други проблем је вентилација. Деринкују је познат по импресивном систему за проветравање, али савремене технологије омогућавају још ефикаснију циркулацију ваздуха.</p>
<p><!--<box box-left 51981770 media>--></p>
<p>Такви системи могу да уклањају устајао ваздух и доводе свеж ваздух са површине помоћу вентилатора, вентилационих канала и уређаја за праћење квалитета ваздуха.</p>
<p>На тај начин се обезбеђује квалитет ваздуха у подземним склоништима Хелсинкија. Његови бункери данас могу безбедно да приме до 6.000 људи, чак и у случају да, због опасности од напада, морају да затворе улазе.</p>
<h3><strong>Промена погледа на живот под земљом</strong></h3>
<p>Данас се већина напуштених пећинских просторија у Кападокији користи за складиштење кромпира и лимуна, каже Јамач. Издавање ових простора за потребе хладњача постало је и извор прихода за локално становништво.</p>
<p>У граду Ортахисару, на пример, који има нешто више од 3.000 становника, издаје се око хиљаду пећина у којима може да се складишти до пет милиона сандука цитрусног воћа.</p>
<p>Ипак, Јамач се слаже да би ове пећине могле да буду идеално уточиште и за људе који су угрожени све топлијим летима.</p>
<p>„Уместо да купим кућу у којој бих морао да укључујем клима-уређај у свакој просторији, много радије бих живео удобно у кући усеченој у стену“, каже он.</p>
<p>Управо ту промену – од простора на које се раније није обраћала пажња до инфраструктуре за прилагођавање климатским променама – истраживачи попут Ла Виње покушавају да уведу у званичне урбанистичке планове.</p>
<p>Древни подземни градови Кападокије вековима показују да решења већ постоје. Оно што недостаје јесте спремност да погледамо испод површине.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 18 Nov 2026 08:01:27 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6085765/podzemni-grad-derinkuju-vremenski-ekstremi-klimatske-promene.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/17/14/59/165/6058241/thumbs/14436443/Podzemni_grad_1.png</url>
                    <title>Како преживети плус 40 и минус 20 – подземни град у Турској крије тајну</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6085765/podzemni-grad-derinkuju-vremenski-ekstremi-klimatske-promene.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/17/14/59/165/6058241/thumbs/14436443/Podzemni_grad_1.png</url>
                <title>Како преживети плус 40 и минус 20 – подземни град у Турској крије тајну</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6085765/podzemni-grad-derinkuju-vremenski-ekstremi-klimatske-promene.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Дошао у Србију на студије, а онда пронашао нови позив у кројачком занату</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6085075/dosao-u-srbiju-na-studije-a-onda-pronasao-novi-poziv-u-krojackom-zanatu.html</link>
                <description>
                    На студије је из далеке Гренаде дошао у Београд, завршио Технолошко-металуршки факултет и радио у ИТ сектору. Ипак, после вишегодишњег рада за рачунаром одлучио је да промени професију и научи кројачки занат. Данас има своју радионицу у Београду, бави се фотографијом, ради као модел и глуми.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/16/17/25/4/6054258/thumbs/14425920/Sequence_21_00_00_58_18_Still069.jpg" 
                         align="left" alt="Дошао у Србију на студије, а онда пронашао нови позив у кројачком занату" title="Дошао у Србију на студије, а онда пронашао нови позив у кројачком занату" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p data-pm-slice="1 1 []">Иако је првобитно планирао да студира у Мароку или некој другој земљи, околности су га довеле у Београд. Дошао је на четири године, али је одлучио да остане.</p>
<p><!--<box box-left 51980418 video>-->„Када људи питају зашто Србија, ја увек кажем – судбина. Ја сам хтео да идем у Мароко или негде потпуно друго, међутим, неко је преко везе узео моје место и они су на крају само рекли: има Србија“, прича Ноел.</p>
<h3><strong>Од ИТ сектора до кројачке радионице</strong></h3>
<p>После завршетка факултета запослио се у ИТ сектору, где је проводио и до 15 сати дневно за рачунаром. Желео је да промени професију и пронађе посао који вештачка интелигенција не би могла лако да замени. Размишљао је о ресторану, али је на крају одлучио да научи да шије.</p>
<p>„Ја сам решио: или ћу да правим ресторан, да кувам, или да тражим нешто везано за занат. И рекао сам – хоћу да научим да шијем. И тако је то почело“, каже Ноел.</p>
<p>Већ три године има кројачки салон у Београду, у којем се пре свега бави шивењем одеће за високе жене.</p>
<h3><strong>Београд је постао његов дом</strong></h3>
<p>Одлуку да остане у Србији донео је током студија. Једног јутра, док је спремао испит у студентском дому, схватио је колико су му прирасли за срце свакодневица и људи које је упознао.</p>
<p>„Тог дана када сам чуо тај звук птица, није ми било непријатно. Помислио сам: ако ја сада одем кући, баш ће ми недостајати и тај звук и друштво овде“, испричао је.</p>
<p>Српски језик је највише учио на Бањичкој пијаци и у разговорима са пријатељима. Помагали су му и пред прве испите, објашњавајући му граматичка правила. Слушао је и радио како би се навикао на брзину говора и лакше пратио предавања.</p>
<p>Заволео је српску музику и домаћу кухињу, научио да савија сарме и припрема паприкаш. Оженио се Београђанком, а следеће године планира да, после 14 година, посети Гренаду и поново види породицу.</p>
<p>Поред кројачког посла, бави се фотографијом, ради као модел и глуми. Тренутно игра у представи „Јенки Роуз“ у Београдском драмском позоришту.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 16 Nov 2026 19:07:17 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6085075/dosao-u-srbiju-na-studije-a-onda-pronasao-novi-poziv-u-krojackom-zanatu.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/16/17/25/4/6054258/thumbs/14425914/Sequence_21_00_00_58_18_Still069.jpg</url>
                    <title>Дошао у Србију на студије, а онда пронашао нови позив у кројачком занату</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6085075/dosao-u-srbiju-na-studije-a-onda-pronasao-novi-poziv-u-krojackom-zanatu.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/16/17/25/4/6054258/thumbs/14425914/Sequence_21_00_00_58_18_Still069.jpg</url>
                <title>Дошао у Србију на студије, а онда пронашао нови позив у кројачком занату</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6085075/dosao-u-srbiju-na-studije-a-onda-pronasao-novi-poziv-u-krojackom-zanatu.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Светски дан превремено рођене деце – у инкубаторима почиње борба која понекад траје и четири месеца</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6084058/prevremeno-rodjene-bebe-mali-divovi-zastita-dan.html</link>
                <description>
                    Годишње у Институту за неонатологију збрињавају око 750 превремено рођених беба из целе Србије, а приближно половина њих има мање од 1.500 грама. Најмања беба која је у овој установи успешно лечена и отпуштена кући имала је свега 350 грама.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/15/8/42/38/6046752/thumbs/14408976/sve_00_11_19_17_Still127.jpg" 
                         align="left" alt="Светски дан превремено рођене деце – у инкубаторима почиње борба која понекад траје и четири месеца" title="Светски дан превремено рођене деце – у инкубаторима почиње борба која понекад траје и четири месеца" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>У Институту за неонатологију тренутно се налази 89 беба, од којих је 22 на одељењу интензивне неге, што је уједно и максимални капацитет тог одељења. Међу њима су и превремено рођене бебе из различитих делова Србије, којима је неопходна посебна медицинска нега и вишемесечно лечење. Педијатар у Институту за неонатологију Катарина Лазић каже да ова установа годишње прими око 750 превремено рођених беба са територије целе Србије.</p>
<p><!--<box box-left 51977954 video>-->„Отприлике педесет процената деце је испод хиљаду и петсто грама са територије Србије овде смештено код нас“, навела је Лазићева.</p>
<p>Тренутно најмања беба у Институту има 650 грама и рођена је у 25. гестацијској недељи. Према речима докторке Лазић, успешно се лечи.</p>
<p>Најмања беба која је у овој установи лечена и потом отишла кући имала је свега 350 грама. Данас има осам година.</p>
<h3><strong>Различити разлози за превремено рођење</strong></h3>
<p>Разлози због којих се бебе рађају пре термина могу бити различити. Међу њима су здравствена стања мајке, попут хипертензије, године живота, инфекције, али и околности и болести које се развију током трудноће.</p>
<p>„Тако да некад се узрок и не зна. Упркос великој дијагностици, све некад остане непознат узрок“, објаснила је педијатар.</p>
<p>Збрињавање и лечење превремено рођених беба веома је сложено и захтева савремену медицинску опрему, али и искусан тим стручњака.</p>
<p>У Институту се користе савремени инкубатори, респиратори, монитори и лекови, али је, како истиче Лазићева, подједнако важна стручност људи који свакодневно брину о најмлађим пацијентима.</p>
<p>„Захтева тим и лекара и медицинских сестара и техничара који сво своје знање и усавршавање стручно током година, искуство, пожртвованост овде примењују несебично“, рекла је она.</p>
<h3><strong>Боравак у Институту може да траје и неколико месеци</strong></h3>
<p>Просечно време које превремено рођене бебе проведу у Институту за неонатологију износи око 40 дана. Међутим, дужина боравка зависи од гестацијске старости у којој је дете рођено и његовог здравственог стања.</p>
<p>Бебе рођене веома рано, у 25. или 26. недељи трудноће, могу да остану у Институту три до четири месеца. С друге стране, деца рођена ближе термину, око 35. или 36. недеље, обично имају краћи болнички боравак.</p>
<p>Катарина Лазић, која у Институту ради дуже од две деценије, каже да су најлепши тренуци у њеном послу сусрети са децом која су некада била пацијенти ове установе.</p>
<p>„Кад видите то дете које је било мало, крхко и сада хода, прича, које је онако насмејано, радознало. То су вам најлепши тренуци које сви волимо и који нам просто дају неки мотив и снагу да улажемо и даље све у њихово лечење“, истакла је Лазићева.</p>
<p>Поводом Светског дана превремено рођене деце, у Институту за неонатологију традиционално се организује окупљање посвећено малим борцима који су некада били пацијенти те установе. Програм почиње у подне, а планирано је и пуштање балона.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sun, 15 Nov 2026 15:45:56 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6084058/prevremeno-rodjene-bebe-mali-divovi-zastita-dan.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/15/8/42/38/6046752/thumbs/14408970/sve_00_11_19_17_Still127.jpg</url>
                    <title>Светски дан превремено рођене деце – у инкубаторима почиње борба која понекад траје и четири месеца</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6084058/prevremeno-rodjene-bebe-mali-divovi-zastita-dan.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/15/8/42/38/6046752/thumbs/14408970/sve_00_11_19_17_Still127.jpg</url>
                <title>Светски дан превремено рођене деце – у инкубаторима почиње борба која понекад траје и четири месеца</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6084058/prevremeno-rodjene-bebe-mali-divovi-zastita-dan.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Зашто смо виши од наших прадедова – шта нам историја открива о људском расту</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6083687/prelomni-istorijski-dogadjaji-visina-ljudi.html</link>
                <description>
                    Људи су данас у просеку десет центиметара виши него пре једног века, али кроз историју нису увек расли. Од преласка на пољопривреду, преко епидемија куге, до индустријске револуције, велики друштвени преокрети утицали су на телесну висину. Научници објашњавају зашто су неке генерације биле ниже од својих предака и да ли смо достигли границу раста.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/14/15/22/899/6045107/thumbs/14404523/visina-baka-i-unuka.jpg" 
                         align="left" alt="Зашто смо виши од наших прадедова – шта нам историја открива о људском расту" title="Зашто смо виши од наших прадедова – шта нам историја открива о људском расту" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Данас су млади одрасли људи широм света у просеку око 10 центиметара виши од својих предака који су живели пре 100 година, показују подаци истраживачке платформе <em>Our World in Data</em>.</p>
<p>Истраживање из 2016. године, у којем су упоређиване особе рођене 1896. и 1996. године, показало је да је највећи пораст просечне висине забележен код жена у Јужној Кореји и мушкараца у Ирану – за 20, односно 17 центиметара.</p>
<p>Разлог за то су побољшања у исхрани, смањена изложеност болестима, вакцинација и бројни други фактори, објашњава др Аравинда Гунтупали, професорка глобалног здравља на Универзитету у Абердину, у Шкотској.</p>
<p>Међутим, историја људске висине није увек подразумевала непрекидан раст.</p>
<p>Током хиљада година, исхрана, ратови, болести и друге велике друштвене промене доводили су до колебања просечне висине људи.</p>
<h3><strong>Прозор у прошлост</strong></h3>
<p>Према речима истраживача, висина људи може да пружи потпунију слику животног стандарда у периодима за које не постоје други историјски или статистички подаци.</p>
<p>„Телесна висина је добар показатељ благостања“, каже др Матијас Блум, економски историчар и почасни професор Универзитета Квинс у Белфасту, у Северној Ирској.</p>
<p>Истраживања показују да је између 80 и чак 90 одсто телесне висине одређено генетиком.</p>
<p>На преостали, мањи део утичу фактори као што су исхрана, изложеност болестима, услови одрастања и доступност здравствене заштите.</p>
<p>„Већа телесна висина одражава виши животни стандард“, истиче Блум.</p>
<p><!--<box box-left 51977275 media>--></p>
<p>Како би узели у обзир генетске разлике, истраживачи анализирају просечну висину великих популација, што им омогућава да уоче трендове и неједнакости које показатељи попут бруто домаћег производа (БДП) не откривају.</p>
<h3><strong>Да ли нас је пољопривреда учинила нижим</strong></h3>
<p>Према Блумовим речима, у историји се издвајају две велике прекретнице.</p>
<p>Прва се догодила током неолитске револуције, када су људи пре између 12.000 и 10.000 година прешли са лова и сакупљања плодова на пољопривреду.</p>
<p>Да би проучавали тако давне трендове, истраживачи се ослањају на податке добијене анализом скелетних остатака, иако такав приступ има одређена ограничења. Ипак, већина научника сагласна је да је развој пољопривреде довео до смањења просечне телесне висине.</p>
<p>Истраживање из 2022. године, које је узело у обзир генетске разлике, показало је да су људи у неолиту у просеку били 2,8 центиметара нижи него што би се очекивало на основу поређења са становништвом из периода пре неолита.</p>
<p><!--<box box-left 51977293 media>--></p>
<p>Развој пољопривреде донео је стабилније снабдевање храном, али не нужно и квалитетнију исхрану.</p>
<p>Ловци-сакупљачи у исхрани су користили више намирница животињског порекла, што је, према Блумовим речима, било од пресудног значаја.</p>
<p>„Говоримо о разлици између гладовања и одсуства глади. У том смислу, већа потрошња намирница животињског порекла је добра, јер су оне заиста неопходне за унос аминокиселина“, објашњава Блум.</p>
<p>Поред тога што су се квалитетније хранили, ловци-сакупљачи могли су да се селе и тако остављају отпад за собом. Земљорадници, с друге стране, нису имали ту могућност.</p>
<p>Били су изложени заразним болестима и „морали су напорно да раде, одржавају своје домове и брину о стоци, а живели су у непосредној близини животиња“.</p>
<p>Током наредних миленијума просечна висина људи у различитим деловима света час је расла, час опадала, али, према Блумовим речима, те промене често нису биле дуготрајне.</p>
<p>„Током веома дугог периода није било јасног тренда. Било је глади, било је ратова, али су се популације након тога опорављале“, наводи Блум.</p>
<p><!--<box box-left 51977299 media>--></p>
<p>Поједине кризе имале су неочекиване последице. Процене телесне висине након Црне смрти, пандемије куге која је средином 14. века однела животе чак половине европског становништва, указују на повећање просечне висине.</p>
<p>Истраживање које су Гунтупали и њене колеге спровели на основу скелетних остатака у Енглеској показало је да је просечна висина почетком 14. века износила око 170 центиметара. Почетком 15. века порасла је на приближно 174 центиметра.</p>
<p>Према њеним речима, доступних података нема много, али претпоставља да је висина „можда порасла због повећања зарада, јер је недостатак радне снаге радницима дао већу преговарачку моћ, што је могло да побољша њихов животни стандард“.</p>
<h3><strong>„Пакет иновација“</strong></h3>
<p>Према Блумовим речима, друга велика промена у историји људске висине догодила се током индустријске револуције, која је почела у Великој Британији у 18. веку, а затим се проширила на друге делове света.</p>
<p>Индустријализација је преобразила привреду, померајући њено тежиште са пољопривреде на индустрију, подстичући масовну урбанизацију, увођење нових технологија и ширење међународних трговинских мрежа.</p>
<p>То је довело до повећања телесне висине, али не одмах.</p>
<p><!--<box box-left 51977303 media>--></p>
<p>Услови у раној фази индустријализације „нису били повољни за здравље“, истиче Гунтупали. Лоши санитарни услови, пренасељени стамбени простори и исцрпљујући рад у фабрикама довели су до смањења просечне висине током првих деценија индустријализације у више земаља.</p>
<p>Блум наводи да су у великим индустријским центрима људи чак спавали у истим креветима, смењујући се у различитим терминима.</p>
<p>Тек касније, са растом прихода и ширењем мера јавног здравља, просечна телесна висина почела је значајно да расте.</p>
<p>Блум тај раст приписује побољшању санитарних услова, становања и исхране, као и развоју медицинских технологија.</p>
<p>„Реч је о скупу иновација које делују заједно“, објашњава.</p>
<p>Иако је Јужна Кореја индустријализацију доживела касније, њен брзи економски развој био је праћен једним од највећих забележених пораста просечне телесне висине током протеклог века – 15 центиметара код мушкараца и 20 центиметара код жена, показује анализа из 2016. године.</p>
<h3><strong>Да ли смо достигли максималну висину</strong></h3>
<p>Просечна висина људи у свету рођених 1996. године износи 171 центиметар за мушкарце и 159 центиметара за жене, према подацима платформе <em>Our World in Data</em>.</p>
<p>У данашњим високоразвијеним земљама раст прихода, продуктивности, производње робе и пружања услуга више се, како изгледа, не одражава на повећање просечне телесне висине, истиче Блум.</p>
<p>Разлог за то није сасвим јасан. Поједини истраживачи сматрају да су становници тих земаља можда достигли генетски условљену границу раста, док други претпостављају да би то могло бити повезано са све већом потрошњом брзе хране и седентарним начином живота.</p>
<p><!--<box box-left 51977304 media>--></p>
<p>Блум сматра да ћемо у будућности, поред телесне висине, можда морати да пронађемо нове показатеље „биолошког животног стандарда“.</p>
<p>Као пример наводи све већу заступљеност веганске и вегетаријанске исхране, која не мора нужно да доведе до повећања просечне висине, али може да има друге предности, попут позитивног утицаја на здравље и већe одрживости.</p>
<p>Када је реч о свету у целини, Гунтупали је скептична према могућности да људи наставе да расту у висину. Указује на сиромаштво у погледу доступности хране и енергије, као и на „веома, веома изражене неједнакости“ које данас постоје.</p>
<p>Земље са ниским и средњим приходима „имају више стопе заостајања у расту, а најсиромашнији становници тих земаља уједно су и најнижег раста“, истиче.</p>
<p>Заостајање у расту јавља се када су деца прениска за свој узраст, што за последицу има нижу телесну висину у одраслом добу.</p>
<p>Поред тога, према речима Гунтупали, екстремне временске појаве, попут суша и поплава, утичу на производњу хране и доступност млека и других производа животињског порекла.</p>
<p>„Истовремено се суочавамо и са смањењем буџета у области глобалног здравља, због чега су погођени многи програми вакцинације, програми исхране, као и бројни програми намењени избеглицама“, додаје.</p>
<p>Гунтупали сматра да ће, услед овакве „савршене олује“ неповољних околности, доћи до повећања неједнакости у телесној висини, не само између богатих и сиромашних земаља већ и унутар самих друштава.</p>
<p>„Живимо у свету изражене неједнакости“, закључује Гунтупали.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 14 Nov 2026 17:17:19 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6083687/prelomni-istorijski-dogadjaji-visina-ljudi.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/14/15/22/899/6045107/thumbs/14404517/visina-baka-i-unuka.jpg</url>
                    <title>Зашто смо виши од наших прадедова – шта нам историја открива о људском расту</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6083687/prelomni-istorijski-dogadjaji-visina-ljudi.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/14/15/22/899/6045107/thumbs/14404517/visina-baka-i-unuka.jpg</url>
                <title>Зашто смо виши од наших прадедова – шта нам историја открива о људском расту</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6083687/prelomni-istorijski-dogadjaji-visina-ljudi.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Када блискост постаје обавеза: Да ли породица има право на наше време у сваком тренутку или се и љубав мора заказивати?</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6082033/porodica-veze-telefon-odnosi-drustvene-mreze.html</link>
                <description>
                    У времену у којем смо готово непрекидно доступни путем телефона, порука и друштвених мрежа, право на сопствено време постаје све важније питање у међуљудским односима. Ипак, када је реч о породици, постављање граница често се доживљава као недостатак љубави, пажње или заинтересованости.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/12/17/28/688/6037249/thumbs/14383735/sestre_t_w.jpg" 
                         align="left" alt="Када блискост постаје обавеза: Да ли породица има право на наше време у сваком тренутку или се и љубав мора заказивати?" title="Када блискост постаје обавеза: Да ли породица има право на наше време у сваком тренутку или се и љубав мора заказивати?" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Једна сестра жели спонтане телефонске разговоре, чак и док путује возом, кува или обавља кућне послове. Друга тражи мир, најаву и време које може да посвети разговору. Иза наизглед безазлених разлика и могућих неспоразума, отвара се много озбиљније питање: Где престаје породична блискост, а почиње право на личне границе?</p>
<p>Лист <em>Гардијан</em> је проблематику илустровао кроз реални пример односа две сестре. У компликованој ситуацији нашла се Надија, која више не може да поднесе телефонске позиве своје млађе сестре Меди: „Проблем није у томе што ме сестра зове, већ у околностима у којима то чини. Меди позива док се вози возом, кува, пере судове или се враћа са посла". Надија, напротив, жели разговоре у миру, без буке и прекида, по могућству унапред договорене.</p>
<p>Оно што би за једну особу требало да буде природан начин одржавања породичне блискости, за другу је постало извор свакодневне нервозе.</p>
<h3><strong>Надија: Не желим да сваки разговор буде онда када то њој одговара</strong></h3>
<p>Надија има 37 година, ради од куће и признаје да јој прија када телефонски разговори имају своје место у дневном распореду. Воли да разговара док се одмара на каучу или шета пса, у окружењу у којем може да чује саговорницу и заиста јој посвети пажњу.</p>
<p>Међутим, њена сестра Меди, која има 32 године, има потпуно другачије навике. Најчешће је зове око шест сати увече, док се враћа са посла возом. То је, како сама каже, њено време за разговоре.</p>
<p>Надији такав начин комуникације не одговара. У позадини се чују воз, путници и разговори, а веза се често прекида када воз уђе у тунел. Дешава се и да Меди након прекида не позове поново, па Надија остаје у недоумици да ли је разговор завршен. Извињење понекад стигне тек неколико дана касније.</p>
<p>„Навикла је да сам увек доступна и спремна да прихватим какав год разговор“, објашњава Надија.</p>
<p>Покушала је да промени ситуацију и предложила сестри да јој најпре пошаље поруку, а затим да договоре време када ће обе бити код куће и моћи несметано да разговарају. Меди, међутим, такав предлог сматра сувише формалним. Када је Надија чак предложила да унапред добије позивницу за разговор у календару, сестра је њен предлог дочекала смехом.</p>
<p>Иза овог неслагања крије се и једна дубља породична динамика. Надија сматра да се Меди навикла на њену сталну доступност, делом и зато што је годинама била особа на коју је млађа сестра могла да се ослони.</p>
<p>Њихова мајка преминула је пре десет година, а Надија признаје да је после тог губитка осећала посебну одговорност за сестру. Та улога старије сестре, која пружа подршку и брине о млађој, изгледа да је временом постала део њиховог односа који се подразумева.</p>
<p>Сада, међутим, Надија очекује своје прво дете. Свесна је да ће јој се живот значајно променити и већ је упозорила Меди да више неће моћи да буде толико доступна. За њу то није само питање телефонских разговора. То је покушај да промени правила односа у којем је дуго имала улогу особе која је увек на располагању.</p>
<h3><strong>Меди: Не мора сваки разговор да буде унапред заказан</strong></h3>
<p>Меди ситуацију види сасвим другачије. Она не сматра да сестру позива зато што јој је досадно или зато што нема шта друго да ради. Напротив, зове је када јој се догоди нешто занимљиво, када пожели да подели неку новост или једноставно да сазна како је.</p>
<p>Пошто има дуг пут до посла и назад, сматра да је сасвим природно да то време искористи за разговор са сестром.</p>
<p>„Ако морам најпре да пошаљем поруку и договорим термин, до тренутка када се чујемо често већ заборавим шта сам желела да јој кажем“, објашњава Меди.</p>
<p>Она признаје да није увек доследна када је реч о поновном позивању након прекида везе. Дешава се да је нешто омете, да стигне кући или да мора да припреми вечеру. Схвата да то може да нервира Надију, али не мисли да је неопходно седети у потпуној тишини да би се разговарало са блиском особом.</p>
<p>Посебно јој смета што Надија понекад прихвати позив, а затим од самог почетка разговора делује изнервирано: „Немам ништа против тога да ми каже: 'Не могу сада, Меди'. Ако је заузета, нека се не јави и позове ме када буде могла. Не бих се увредила“.</p>
<p>Меди наглашава да је захвална сестри на подршци коју јој је пружала после мајчине смрти, али не жели да Надија сваки њен позив доживљава као захтев за помоћ. У већини случајева, како тврди, само жели да остану у контакту.</p>
<p>С друге стране, не жели да спонтани разговори нестану из њиховог односа. Прихвата да ће Надија, када добије дете, имати мање времена, али се плаши да би увођење строгог распореда могло да доведе до тога да се чују све ређе.</p>
<h3><strong>Где се заправо налази проблем?</strong></h3>
<p>Овај породични неспоразум на први поглед делује као расправа о телефонском бонтону, али у његовој основи налазе се два различита схватања блискости.</p>
<p><!--<box box-left 51973870 media>-->За Меди је спонтан позив начин да сестру укључи у свакодневни живот. Не мора да постоји посебан повод, нити је неопходно издвојити сат времена за разговор. Довољно је неколико минута током повратка са посла да се одржи осећај повезаности.</p>
<p>За Надију је, међутим, пажња неодвојива од услова у којима се разговор води. Она не жели само да чује сестрин глас, већ да разговору посвети време и да у њему заиста учествује. Позив у неповољном тренутку, праћен буком и прекидима, за њу није израз блискости већ додатно оптерећење.</p>
<p>Тако настаје парадокс: обе желе да сачувају однос, али свака инсистира на начину комуникације који оној другој не одговара.</p>
<p>Додатну сложеност уноси и породична историја. Смрт мајке, коју обе помињу, очигледно је оставила важан траг у њиховом односу. Надија је годинама била ослонац млађој сестри и могуће је да јој је тешко да се ослободи осећаја одговорности који је временом преузела. Меди, са друге стране, можда спонтане позиве види као начин да очува блискост која јој је после губитка мајке посебно важна.</p>
<p>То, наравно, не значи да је једна сестра у праву, а друга погрешила. Али показује да оно што једна доживљава као пажњу, друга може да осети као наметање, баш као што потребу за личним простором неко може да протумачи као одбацивање.</p>
<p>Предстојеће рођење Надијиног детета додатно мења околности. Нове породичне обавезе природно ће утицати на њену доступност, али и на начин на који ће сестре убудуће одржавати контакт. Питање је да ли ће ту промену доживети као прилику да изграде другачији однос или као почетак удаљавања.</p>
<h3><strong>Шта кажу читаоци?</strong></h3>
<p>У оквиру <em>Гардијанове</em> рубрике <em>Ви пресудите</em>, у којој читаоци износе мишљења о свакодневним породичним и партнерским неспоразумима, више анкетираних особа покушало је да пронађе компромис између спонтаности и потребе за приватношћу.</p>
<p>Ајфи, 29-годишња читатељка, сматра да нема ничег лошег у томе што Меди жели да разговара са сестром, али истиче да Надија није дужна да се јави када је заузета. Као једноставно решење предлаже да Меди пре позива пошаље кратку поруку и провери да ли је сестра слободна. Тако би задржала спонтаност, а Надији оставила могућност избора.</p>
<p>Естебан, има 35 година и  сматра да би размена гласовних порука могла да буде добар компромис. Предлаже и да сестре договоре један термин недељно за дужи разговор, чиме би Меди задржала осећај блискости, док би Надија имала прилику да комуникацију уклопи у своје обавезе.</p>
<p>Мери, такође 35-годишња читатељка, указује на то да проблем није нужно у различитим потребама, већ у недостатку узајамног прилагођавања. Док Меди жели свакодневну повезаност, Надија очекује разговоре којима може да посвети пуну пажњу. Мери сматра да би Меди требало да провери да ли сестра има времена, али и да би Надија могла понекад сама да иницира разговор када јој то одговара.</p>
<p>Лелио, читалац који има 47 година, заузима нешто другачији став. Он сматра да заказивање разговора са блиским људима уноси непотребну формалност у породичне односе. Према његовом мишљењу, спонтаност је управо оно што разговоре са најближима чини посебним, а ако Надија није слободна, једноставно не мора да се јави.</p>
<p>Софи, 42-годишња читатељка, такође сматра да Меди не би требало да одустане од спонтаних позива, али да би морала да покаже више разумевања за сестрине потребе.</p>
<p>На крају, можда најважније питање није да ли телефонски разговор треба заказивати, већ да ли блискост подразумева сталну доступност. Да ли смо дужни да се јавимо само зато што нас зове неко кога волимо, или је право на сопствено време једнако важно и у најближим породичним односима?</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 19:12:28 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6082033/porodica-veze-telefon-odnosi-drustvene-mreze.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/12/17/28/688/6037249/thumbs/14383729/sestre_t_w.jpg</url>
                    <title>Када блискост постаје обавеза: Да ли породица има право на наше време у сваком тренутку или се и љубав мора заказивати?</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6082033/porodica-veze-telefon-odnosi-drustvene-mreze.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/12/17/28/688/6037249/thumbs/14383729/sestre_t_w.jpg</url>
                <title>Када блискост постаје обавеза: Да ли породица има право на наше време у сваком тренутку или се и љубав мора заказивати?</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6082033/porodica-veze-telefon-odnosi-drustvene-mreze.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Од спортских шампиона до политичких лидера – колико медаље вреде на политичкој сцени</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6082620/sportisti-u-politici-marketing-poverenje-fer-plej.html</link>
                <description>
                    Олимпијске медаље, спортски успеси и наклоност публике могу да буду добра почетна позиција за улазак у политику, али нису гаранција успеха. Спортисти у јавност доносе поверење, аутентичност и углед стечен на терену, али политичка арена захтева другачије вештине, знања и тим људи. Спортски психолог и олимпијски шампион Андрија Герић и маркетиншки стручњак Миљан Премовић за РТС говорили су о томе шта спортисте привлачи политици, колико њихов спортски ауторитет утиче на бираче и шта ризикују када спортски дрес замене политичком функцијом.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/12/19/149/6040432/thumbs/14392618/Žene_kupuju_polovnu_robu_(2).png" 
                         align="left" alt="Од спортских шампиона до политичких лидера – колико медаље вреде на политичкој сцени" title="Од спортских шампиона до политичких лидера – колико медаље вреде на политичкој сцени" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Спортски успеси некима су били одскочна даска за политичку каријеру. Француски џудиста Теди Ринер, освајач пет олимпијских златних медаља који планира да се кандидује на председничким изборима у Француској, подсетио је на примере спортиста који су после великих победа и стеченог угледа одлучили да се опробају и у политици. Имран Кан постао је премијер Пакистана, Џорџ Веа председник Либерије, Виталиј Кличко градоначелник Кијева, а Арнолд Шварценегер гувернер Калифорније.</p>
<p>Иако су њихови политички путеви били различити, заједничко им је то што су у политичку арену ушли са већ изграђеним јавним имиџом и препознатљивошћу. Уместо да поверење граде од почетка, могли су да рачунају на популарност стечену спортским резултатима.</p>
<p>Спортски психолог и олимпијски шампион Андрија Герић сматра да спортисти у том погледу нису другачији од људи из других професија, али да им популарност свакако олакшава почетак политичког ангажмана.</p>
<p>„Спортисти су људи као и сви други, и сигурно је да велика популарност коју носи овај француски џудиста помаже. Људи мисле: ако је неко добар спортиста, вероватно ће добро радити и неки други посао, јер на спортском терену брани одређене вредности“, објашњава Герић.</p>
<p>Подсећа да озбиљан спорт подразумева дисциплину, посвећеност и фер-плеј, али упозорава да у политици важе другачија правила.</p>
<p><!--<box box-left 51974842 video>--></p>
<p>„Политика је арена у којој владају потпуно другачија правила. Дубоко верујем да без доброг тима нико не може лако да плива у тим водама“, истиче Герић.</p>
<h3><strong>Спортски углед као почетни политички капитал</strong></h3>
<p>Маркетиншки стручњак Миљан Премовић сматра да је највећа предност спортиста који улазе у политику то што не почињу од нуле. За разлику од кандидата који тек треба да изграде препознатљивост и стекну поверење јавности, спортисти већ имају историју успеха, емоцију коју су изградили код публике и одређени кредибилитет.</p>
<p>„Грађани су спремни да чују њихово мишљење, чак и када се са њим не слажу. Дају им кредибилитет да о одређеним темама говоре. Колико је тај капитал довољан и на који начин ће њиме управљати, зависи од човека до човека, ситуације и околности. Не постоји јединствена матрица успеха за спортисте који улазе у политику“, наводи Премовић.</p>
<p>У свету стратешког маркетинга и брендинга, објашњава, међу најважнијим вредностима су поверење, аутентичност и искуство. Спортисти све то носе са собом када се одлуче за политички ангажман, али је питање колико успешно те вредности могу да пренесу у нову област.</p>
<p>Премовић указује и на разлику између утицаја спортиста на потрошачке навике и њиховог утицаја на политичке ставове. Њихове препоруке могу да имају велики одјек међу навијачима и потрошачима, посебно млађима, али то не значи да ће исти степен поверења пратити и њихове политичке поруке.</p>
<p>Ипак, спортисти имају предност јер им јавност даје прилику да изнесу ставове и о темама са којима се грађани можда не слажу.</p>
<h3><strong>Победнички менталитет није довољан</strong></h3>
<p>Дисциплина, истрајност, спремност на одрицање и способност да се поднесу порази особине су које могу бити корисне и у политици. Међутим, Герић наглашава да спортски резултати сами по себи не значе да неко поседује способности потребне за управљање државом.</p>
<p>„То што неко зна добро да баци противника на татами не значи да ће добро водити државу. Спортиста мора да буде отворен да учи нове вештине – како се воде састанци, како се управља људима и како се доносе одлуке“, истиче Герић.</p>
<p>Додаје да спортисти током каријере могу да стекну одређена искуства која ће им користити у управљању. Спортски клуб или репрезентација, како објашњава, на неки начин функционишу као предузеће, па спортисти имају прилику да посматрају организацију система и начин на који се доносе одлуке.</p>
<p>Ипак, најважније је да човек буде спреман да призна шта не зна и да то научи.</p>
<p>„По мом мишљењу, најважније је да човек буде отворен, да мало спусти его и прихвати да неке ствари не зна. Спортисти су углавном врло отворени за учење, па верујем да постоји велика шанса да неко од њих направи промену ако задржи вредности које је стекао у спорту“, каже Герић.</p>
<p>Као једну од највећих разлика између спорта и политике издваја то што се на терену резултат види, док политичко деловање подразумева и сложеније односе, преговоре и комуникацију.</p>
<p>„У спорт улазимо отвореног срца. У спорту нема лажи и преваре, све се види на терену. Политика је поље у којем има и извртања, спиновања и свега осталог. Није лако носити се са тим и за то су потребне потпуно другачије вештине“, указује Герић.</p>
<h3><strong>Колико јавност идеализује спортске идоле</strong></h3>
<p>Велика популарност спортиста не мора увек да буде последица само резултата. Јавност често на њих пројектује особине попут поштења, правичности и дисциплине, па их доживљава као узоре и ван спортског терена.</p>
<p>Герић, међутим, упозорава да таква перцепција може да буде претерана.</p>
<p>„Људи имају тенденцију да пројектују све најбоље особине на спортисте. Али, ако неко добро удара лоптицу или даје кошеве, то не значи да је савршен или да је бог. Спортисти су само људи, са својим добрим и лошим странама, и тако их треба посматрати“, наглашава Герић.</p>
<p>Тај ауторитет може да буде велика предност на почетку политичке каријере, али само док га прати конкретан рад. Као и сваки други политичар, и спортиста добија одређени кредит поверења који мора да оправда.</p>
<p>Герић сматра да спортисти имају посебан мотив да испуне обећања, јер су навикли на дугогодишњи рад и одрицање.</p>
<p>„Када тренирате 20 година, то значи да сваког дана идете на тренинг – и када је киша, и када је снег, када вам се не иде или када сте болесни. Ако такав начин размишљања пренесете на било који посао, па и на политику, резултати би требало да буду бољи него код некога ко нема такво искуство“, сматра Герић.</p>
<h3><strong>Популарност има рок трајања</strong></h3>
<p>Спортски углед, међутим, није трајна гаранција политичког успеха. Премовић указује да се трајање популарности разликује од случаја до случаја и да не постоји јединствен образац. Неки спортисти успели су да политички капитал граде годинама, док су други брзо изгубили подршку коју су имали на почетку.</p>
<p>„Време свакако тече. После одређеног периода људи ту особу више не посматрају као спортисту. Она постаје политичар или јавна личност која се више не бави спортом и више нема ону почетну позицију са којом је ушла у политику“, објашњава Премовић.</p>
<p>Политички ангажман може да утиче и на начин на који јавност касније доживљава спортску каријеру те особе. Уколико њене политичке одлуке изазову незадовољство, део негативних реакција може да се пренесе и на раније стечени имиџ.</p>
<p>Промена политичког ангажмана може да утиче и на однос навијача према спортисти. Герић сматра да је већ и сама одлука спортског идола да подржи одређену политичку опцију или се кандидује довољна да подстакне део јавности да преиспита свој однос према њему.</p>
<p>„Мислим да се људи бар запитају зашто је он то урадио. А када се неко запита, онда почиње да размишља. То је доста битно код бирача“, каже Герић.</p>
<p>Додаје да ће део публике наставити да подржава спортисту без обзира на његове политичке ставове, али да поверење, као и код других политичара, има ограничен рок. Ако обећања не буду испуњена, подршка може да нестане.</p>
<h3><strong>За успех је потребан тим</strong></h3>
<p>Улазак у политику за спортисте носи и ризик, јер се суочавају са људима који имају дугогодишње искуство у политичком животу и познају правила те арене.</p>
<p>Герић указује да нови политички актери често улазе са идејама о правичности и фер-плеју, али да морају да буду свесни да политичка утакмица није исто што и спортско надметање.</p>
<p>„Политика није фер-плеј и то мора да схвати свако ко улази у њу, па и спортиста. Зато је важно да има тим људи који знају шта раде и разумеју се у различите области. Спортиста не може да зна све, али може да ангажује људе који ће му помоћи. Он доноси кредибилитет и популарност на основу којих тај тим можда може да буде изабран“, истиче Герић.</p>
<p>На питање да ли спортисти због свог јавног угледа имају и посебну друштвену одговорност, Премовић одговара да немају другачију одговорност од других јавних личности, али да свакако располажу одређеним кредибилитетом који су стекли наступајући за клубове и репрезентацију.</p>
<p>Тај почетни капитал може да им отвори врата политике, али не и да им гарантује успех. Да ли ће спортски шампион постати и успешан политичар, зависи од тога шта ће урадити са поверењем које му је јавност већ поклонила.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 13 Nov 2026 13:10:13 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6082620/sportisti-u-politici-marketing-poverenje-fer-plej.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/12/19/149/6040432/thumbs/14392612/Žene_kupuju_polovnu_robu_(2).png</url>
                    <title>Од спортских шампиона до политичких лидера – колико медаље вреде на политичкој сцени</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6082620/sportisti-u-politici-marketing-poverenje-fer-plej.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/13/12/19/149/6040432/thumbs/14392612/Žene_kupuju_polovnu_robu_(2).png</url>
                <title>Од спортских шампиона до политичких лидера – колико медаље вреде на политичкој сцени</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6082620/sportisti-u-politici-marketing-poverenje-fer-plej.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Камен уместо бетона: Архитектонска револуција која изгледа као да је стигла из каменог доба</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6080678/arhitektura-kule-london-beton-kamen-gradjevina-materijal-.html</link>
                <description>
                    Три необичне стамбене куле у Лондону, изграђене од масивних блокова природног камена, показују да материјал који је хиљадама година био основа градитељства поново може да постане један од најважнијих савезника одрживе архитектуре.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/10/18/16/832/6029773/thumbs/14363371/kamene_zgrade_1_.jpg" 
                         align="left" alt="Камен уместо бетона: Архитектонска револуција која изгледа као да је стигла из каменог доба" title="Камен уместо бетона: Архитектонска револуција која изгледа као да је стигла из каменог доба" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>На лондонском <em>Финчли роуду</em> догодила се својеврсна геолошка ерупција. Огромни комади ружичастог базалта и магматског камена израњају изнад железничког усека и уздижу се у неочекиване, готово нестабилне куле. Свако ко покушава да пронађе станицу <em>Финчли роуд и Фроњал</em> (Finchley Road & Frognal) више не мора дуго да тражи – довољно је да погледа према грађевинама које изгледају као вишеспратни Стоунхенџ.</p>
<p>У питању су три стамбене куле под заједничким називом „Петра хајтс“ (Petra Heights), дело архитекте Амина Тахе и инжењера Стива Веба. Њихов изглед неодољиво подсећа на градитељске подухвате јунака цртаног филма „Породица Кременко“: као да је неки џиновски дечак наслагао огромне камене коцке, право из каменолома.</p>
<p>Последњих година у Лондону су никле бројне стамбене куле у близини железничких станица, у складу са политиком усмереном на развој градње уз јавни превоз. Ипак, ретко која грађевина изгледа као да су је пројектовали јунаци „Породице Кременко“.</p>
<p>„Ово је једна од оних станица на којима се људи стално питају где се налазе“, каже архитекта Амин Таха, стојећи испред свог каменог здања, које представља упечатљив оријентир тик уз улаз у надземну железницу. Како објашњава, мало је вероватно да ће се поново градити црквени торњеви или велике јавне зграде са сатним кулама, па су желели да створе нешто што ће људима послужити као оријентир.</p>
<h3><strong>Право из каменолома, без улепшавања</strong></h3>
<p>Масивни блокови од којих су изграђене куле наслагани су наизглед једноставно. Свака плоча тежи око три тоне, а њихове површине задржале су трагове бушења и тестерисања, настале приликом вађења из масе стена.</p>
<p>Таха објашњава да каменоломи обично очекују од архитеката да траже савршено обрађене, чисто исечене комаде камена. Његов тим одлучио је да поступи другачије – да користи материјал онакав какав излази из каменолома. Тиме се смањују трошкови и отпад који настаје додатном обрадом, а коначни изглед грађевине добија извесну непредвидивост.</p>
<p><!--<box box-left 51971046 media>-->Изградња три куле висине од шест до десет спратова од масивног камена могла би да делује као изузетно скупо решење. Међутим, Таха тврди да је оваква градња не само јефтинија већ и значајно повољнија за животну средину у поређењу са објектима чија је конструкција од бетона или челика.</p>
<p>У случају комплекса „Петра хајтс“, процењено је да је емисија угљеника мања за око 30 одсто. Да је унутрашња конструкција изведена од унакрсно ламелираног дрвета, како је првобитно планирано, уместо од бетона који је на крају употребљен, уштеда би, према речима архитекте, могла да достигне око 75 одсто.</p>
<p>Овај пројекат представља најновији корак у дугогодишњој кампањи Тахе и инжењера Стива Веба за повратак конструктивног камена у савремену архитектуру. Више од једног века камен је углавном био потиснут у улогу фасадне облоге, док су носеће конструкције преузели други материјали.</p>
<p>Њих двојица већ су привукла пажњу пројектом пословно-стамбене зграде у лондонском Клеркенвелу, изграђене од грубо обрађених блокова кречњака. Тај објекат нашао се у ужем избору за награду <em>Стирлинг</em> 2021. године. У међувремену су развијали и експерименталне камене греде, ламелиране сводове и подне плоче, користећи чак и делове стена које каменоломи иначе сматрају отпадом.</p>
<p>Компанија Веба и Јејтса развила је и прототип танког стуба од камена, изложеног у Краљевској академији, који користи крутост и стабилност овог материјала како би се смањила потреба за челиком.</p>
<h3><strong>Три куле као стеновита планина</strong></h3>
<p>„Петра хајтс“ су до сада њихов највећи доказ да камен може да има значајну улогу у савременој конструкцији. Куле се издижу изнад перона станице попут природне литице, а на појединим местима из њихових фасада избијају крупни камени блокови.</p>
<p>Три куле постепено се сужавају према врху. Повезане су централним језгром са лифтом и степеништем, а на вишим нивоима спаја их узак мост. Степениште је обавијено челичном мрежом, отворено према спољашњости и води до зелене заједничке кровне баште. Читаво решење оставља утисак пењања стазом уз стеновиту планину.</p>
<p>Планирано је и да се зеленило постепено прошири дуж фасаде, као што је већ случај на Тахином ранијем пројекту у Клеркенвелу, дајући згради изглед древне рушевине.</p>
<p>Посебно занимљив детаљ представља лифтовско окно, које је, како наводе аутори пројекта, прво такве врсте у свету изграђено од камена. Плоче висине три метра и дебљине десет центиметара допремљене су из Норвешке и монтиране на лицу места. Цела висина окна подигнута је за само један дан.</p>
<p>Ипак, пут од првобитне замисли до завршене грађевине није био једноставан. Пројекат је осмишљен још 2015. године, али је земљиште током развоја променило три власника. Са сваким новим инвеститором првобитне амбиције делимично су умањиване, док су програмери настојали да искористе раст вредности земљишта.</p>
<p>Првобитно планирана конструкција од масивног дрвета оцењена је као прескупа, па је одлучено да се користи бетон. Таха, међутим, тврди да се та промена на крају показала знатно скупљом. Употреба бетона условила је и додатно повећање димензија камених елемената, како би могли да носе већу тежину, док су поједини делови ојачани челичним дијагоналама.</p>
<p>Проблеме је додатно усложнила пандемија. До прекида снабдевања због ковида већ су били изграђени нижи спратови од сицилијанског базалта. Преостали делови морали су да буду изведени од сивог магматског ларвикита из Норвешке. Обе врсте камена премазане су црвенкастим слојем како би се постигла уједначена боја.</p>
<p>Разлике у нијансама ипак су допринеле старинском изгледу грађевине. На доњим деловима стубова уклесани су фрагменти келтских шара, док су имена архитеката, инжењера, каменорезаца и извођача радова урезана словима налик рунама и наглашена златном бојом.</p>
<h3><strong>Повратак конструктивног камена и нова ера градње</strong></h3>
<p>Таха сматра да су програмери и даље прилично скептични према употреби камена као носећег материјала. Многи верују да британско становништво није спремно за такву архитектуру и да више воли циглу.</p>
<p>„Али, ако погледате спискове архитектонски најпопуларнијих градова и села у Великој Британији, ту су често Бат, Единбург и Котсволдс. Погодите шта? Сви су изграђени од камена“, истиче архитекта.</p>
<p><!--<box box-left 51971051 media>-->Инжењер Стив Веб још оштрије критикује широку употребу цигле, посебно због енергије потребне за њену производњу. Како објашњава, цигле се пеку на високим температурама, често уз употребу угља, а истовремено представљају велики додатни терет за конструкцију и темеље зграде.</p>
<p>Оне се шире и скупљају, због чега је неопходно постављати спојеве који омогућавају померање. Веб сматра да је проблем и у томе што цигле често не учествују у ношењу конструкције, већ представљају само тешку и скупу фасадну облогу.</p>
<p>Према његовом објашњењу, током већег дела десетохиљадугодишње историје градње зидови су носили подове. У последњих педесетак година, међутим, тај принцип је преокренут: подови и бетонски оквири сада носе зидове. За разлику од таквог приступа, фасада од конструктивног камена може истовремено да има улогу носеће структуре и спољашње облоге.</p>
<p>Веб наводи да такав систем има знатно мањи уграђени угљенични отисак, мање се помера и може да буде јефтинији. Као пример истиче норвешки ларвикит употребљен на лондонским кулама, који је претходно био одбачен као материјал и обично би завршио у насипима поред ауто-путева.</p>
<p>Британски каменоломи полако прихватају овакав приступ. Таха и Веб највећи потенцијал виде у мањим комадима и остацима камена, који би могли да се користе на сличан начин као цигле, уз уградњу коју би обављали и обични зидари, без посебног знања каменорезачког заната.</p>
<p>Своје идеје проверили су и кроз пројекат привремене експерименталне куће од камена, постављене у Ерлс корту. Објекат, познат као „Камена демонстрациона кућа“, приказује преднапрегнуте камене греде и стубове, камене подне плоче и самоносећу фасаду од камених блокова.</p>
<h3><strong>Процене за велике уштеде</strong></h3>
<p>Пројекат је наручио истраживачки центар „Фјучер обзерватори“ при Музеју дизајна, а процењује се да омогућава уштеду угљеника до 90 одсто у поређењу са конвенционалном градњом.</p>
<p>На питање да ли на планети има довољно камена за такву промену, Веб износи занимљиво поређење: када би свих осам милијарди људи одлучило да обнови своје домове користећи камен, укупна потребна количина била би приближно једнака запремини планине Бен Невис.</p>
<p>Таха већ ради на следећем пројекту, вишенаменском комплексу на каналу у Хакнију, који ће користити камене цигле и блокове, као и зидове и подове од ламелираног дрвета са типловима. Он би, према његовим речима, требало да буде „угљенично негативан“.</p>
<p>Планирано је и постављање фотонапонских панела који ће служити као заштита од сунца, као и система топлотне пумпе који користи воду из канала. Таха наводи да ће зграда производити 135 одсто енергије потребне за сопствене потребе. Током топлијих месеци вишак електричне енергије продаваће се назад у мрежу, што би требало да омогући живот без рачуна за енергију током целе године.</p>
<p>Веб, са друге стране, ради на решењу за носећу конструкцију од камена за кулу високу 200 метара, планирану у близини улице Ливерпул у Лондону. Такав приступ, како наводи, могао би да елиминише потребу за уобичајеним масивним бетонским језгром и стубовима.</p>
<p><!--<box box-left 51971052 media>-->У основи зграде били би употребљени тешки и тамни гранитни елементи, док би се према врху прелазило на лакше и тање комаде кречњака. Тако би сама фасада показивала како се конструктивна оптерећења мењају по висини, уз употребу сваке врсте камена за оно у чему је најбоља.</p>
<p>„Ово је огромна прилика за архитекте да промене приступ и створе нови стил“, каже Веб.</p>
<p>Он подсећа да је први гвоздени мост у Телфорду био пројектован са спојевима налик дрвеним, јер су градитељи познавали тај начин рада. Слично томе, прве бетонске зграде преузимале су технике градње каменом. Данас, сматра Веб, архитекте углавном само поново тумаче бетонске зграде користећи камен, иако су већ показали да је од њега могуће градити решеткасте носаче, просторне решеткасте конструкције и друге високотехнолошке системе.</p>
<p>Његова визија будућности је још смелија: „Замислите будућност у којој су свуда камени електрични стубови!“</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 12 Nov 2026 16:56:52 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6080678/arhitektura-kule-london-beton-kamen-gradjevina-materijal-.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/10/18/16/832/6029773/thumbs/14363365/kamene_zgrade_1_.jpg</url>
                    <title>Камен уместо бетона: Архитектонска револуција која изгледа као да је стигла из каменог доба</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6080678/arhitektura-kule-london-beton-kamen-gradjevina-materijal-.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/10/18/16/832/6029773/thumbs/14363365/kamene_zgrade_1_.jpg</url>
                <title>Камен уместо бетона: Архитектонска револуција која изгледа као да је стигла из каменог доба</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6080678/arhitektura-kule-london-beton-kamen-gradjevina-materijal-.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Пре или после јела, ујутру или увече – када је најбоље узимати суплементе гвожђа, витамина Д и Б12</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6080702/suplementi-gvozdje-vitamin-d-vitamin-b12.html</link>
                <description>
                    Милиони људи свакодневно узимају витамине и минерале верујући да тако чувају здравље. Међутим, истраживања показују да суплементи нису неопходни свима, а да прекомерно узимање појединих витамина може бити и штетно. Када за њихову употребу постоји оправдан разлог, важно је знати и како их правилно узимати, јер храна, кафа и поједини лекови могу утицати на њихову апсорпцију.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/10/21/32/361/6030175/thumbs/14364685/suplementi-devojka-drzi-kapsulu.jpg" 
                         align="left" alt="Пре или после јела, ујутру или увече – када је најбоље узимати суплементе гвожђа, витамина Д и Б12" title="Пре или после јела, ујутру или увече – када је најбоље узимати суплементе гвожђа, витамина Д и Б12" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Полице препуне додатака исхрани могу створити утисак да су суплементи потребни готово свима. Међутим, преглед 84 студије показао је да рутинско узимање витамина и минерала код углавном здравих одраслих особа пружа малу или никакву заштиту од кардиоваскуларних болести, рака или преране смрти.</p>
<p>Узимање суплемената без јасног разлога такође може бити штетно. Високе дозе појединих витамина растворљивих у води могу изазвати здравствене проблеме. На пример, прекомерни унос витамина Б6 повезује се са оштећењем нерава. Неки витамини растворљиви у мастима, нарочито витамин А, могу се нагомилавати у организму и довести до токсичних ефеката ако се узимају у превеликим количинама.</p>
<p>Један од разлога за узимање суплемената јесте дијагностикован недостатак одређеног витамина или минерала. Други разлози, засновани на научним доказима, укључују узимање фолне киселине пре трудноће и током њених раних фаза, витамина Б12 код особа које га не могу унети у довољној количини путем хране, као и 10 микрограма витамина Д што се препоручују током јесени и зиме.</p>
<p>Када постоји оправдан разлог за узимање суплемената, време њиховог узимања понекад може утицати на апсорпцију. Ипак, под „правим временом“ обично се подразумева однос према оброцима, пићима и другим лековима, а не одређени сат у току дана.</p>
<h3><strong>Гвожђе: суплемент који захтева највише пажње</strong></h3>
<p>Суплементи гвожђа користе се за лечење анемије изазване недостатком овог минерала. Пошто недостатак гвожђа може бити последица губитка крви или слабе апсорпције, укључујући и обољења која погађају црева, важно је најпре потврдити недостатак и утврдити његов узрок, уместо самосталног узимања суплемената само због осећаја умора.</p>
<p><!--<box box-left 51971249 media>--></p>
<p>Кафа може значајно смањити апсорпцију гвожђа. У мањој студији, у којој су учествовале 34 жене са смањеним залихама гвожђа, утврђено је да је испијање кафе уз суплемент који садржи 100 милиграма гвожђа смањило његову апсорпцију за 54 одсто у поређењу са узимањем суплемента уз воду.</p>
<p>Узимање суплемента уз доручак смањило је апсорпцију за 66 одсто, иако је оброк укључивао и сок од поморанџе.</p>
<p>Иста студија показала је да је 80 милиграма витамина Ц повећало апсорпцију гвожђа за 30 одсто, док доза од 500 милиграма није донела додатно побољшање.</p>
<p>Резултати су такође указали на то да је апсорпција гвожђа поподне била за 37 одсто нижа него ујутру. Међутим, тај резултат није достигао уобичајени праг статистичке значајности, па се на основу њега не може са сигурношћу препоручити узимање гвожђа искључиво у јутарњим сатима.</p>
<p>Боља апсорпција не значи увек и боље резултате лечења. У рандомизованом клиничком испитивању, у којем је учествовало 440 одраслих особа са анемијом изазваном недостатком гвожђа, само гвожђе било је једнако ефикасно као и комбинација гвожђа и витамина Ц у повећању нивоа хемоглобина и залиха гвожђа у организму.</p>
<p>Калцијум може смањити апсорпцију гвожђа током једног оброка или након појединачне дозе, нарочито ако се уноси у великим количинама. Ипак, исти систематски преглед студија спроведених на људима показао је да је његов утицај на дугорочни статус гвожђа у организму мали.</p>
<p><!--<box box-left 51971255 media>--></p>
<p>Ако вам је препоручено да узимате и калцијум и гвожђе, посаветујте се са фармацеутом о томе да ли је потребно направити временски размак између њиховог узимања.</p>
<p>Гвожђе се углавном боље апсорбује на празан стомак, али може изазвати мучнину, затвор, дијареју или болове у стомаку. Узимање уз храну може олакшати подношење терапије.</p>
<p>Британска Национална здравствена служба саветује да се гвожђе у облику гвожђе(II)-сулфата, када је то могуће, узима 30 минута пре јела или два сата након оброка. Међутим, ако изазива стомачне тегобе, може се узимати уз храну или после јела.</p>
<p>Придржавање упутстава за конкретан препарат корисније је од настојања да се постигне савршена апсорпција, због чега би се дозе могле често прескакати.</p>
<h3><strong>Витамин Д: узимајте га уз оброк</strong></h3>
<p>Витамин Д је растворљив у мастима. Једна рандомизована студија показала је да се витамин Д3 боље апсорбује када се узима уз оброк који садржи масти него уз оброк без масти.</p>
<p><!--<box box-left 51971257 media>--></p>
<p>То иде у прилог препоруци да се таблете или капсуле витамина Д узимају уз главни оброк. Међутим, пошто је студија упоређивала садржај масти у оброцима, на основу ње се не може закључити да ли је боље узимати витамин Д уз доручак или вечеру.</p>
<p>Одређени лекови могу утицати на начин на који организам апсорбује или прерађује витамин Д.</p>
<p>Међу њима су орлистат, лек који се користи у лечењу гојазности тако што смањује апсорпцију масти, као и кортикостероиди попут преднизолона, који се користе за ублажавање упалних процеса.</p>
<p>Померање времена узимања суплемента за неколико сати не мора решити тај проблем.</p>
<p>Наставите да узимате прописану терапију и посаветујте се са здравственим радником о томе да ли је потребно проверити унос витамина Д или његов ниво у организму.</p>
<h3><strong>Витамин Б12: узрок недостатка важнији је од времена узимања</strong></h3>
<p>Витамин Б12 има важну улогу у стварању црвених крвних зрнаца и функционисању нервног система, а у организам се уноси намирницама животињског порекла или храном обогаћеном овим витамином.</p>
<p>Систематски преглед и метаанализа, којима су обједињени резултати релевантних истраживања, показали су да су вегани који нису узимали суплементе имали неповољнији статус витамина Б12 у организму у поређењу са особама које су конзумирале производе животињског порекла.</p>
<p>Узимање суплемената побољшало је показатеље нивоа витамина Б12 у њиховој крви.</p>
<p>Код већине препарата витамина Б12 разлог због којег се узимају важнији је од доба дана.</p>
<p>Метформин и лекови који смањују лучење желудачне киселине, попут омепразола, могу током времена смањити апсорпцију или ниво витамина Б12 у организму.</p>
<p><!--<box box-left 51971266 media>--></p>
<p>Само прављење временског размака између узимања тих лекова и витамина Б12 не мора спречити тај ефекат.</p>
<p>Када је реч о таблетама цијанокобаламина, синтетичког облика витамина Б12 који се издаје на рецепт, британска Национална здравствена служба саветује њихово узимање на празан стомак.</p>
<p>За препарате који се купују без рецепта потребно је придржавати се упутстава наведених на паковању.</p>
<p>Када је недостатак витамина Б12 последица слабе апсорпције, лечење може укључивати таблете са високим дозама или инјекције.</p>
<p>Преглед доступних клиничких испитивања показао је да постоје докази ниског квалитета према којима високе дозе витамина Б12 које се узимају орално и инјекције доводе до сличних краткорочних промена нивоа овог витамина.</p>
<p>Због тога избор терапије треба да зависи од узрока недостатка, симптома и препоруке лекара.</p>
<h3><strong>Шта треба проверити пре него што почнете да узимате суплементе</strong></h3>
<p>Пре него што уведете неки суплемент у свакодневну употребу, запитајте се да ли за то постоји разлог заснован на научним доказима и да ли је доза одговарајућа.</p>
<p>Проверите и да ли се исти састојак налази у другим производима које користите, јер мултивитамински препарати, енергетска пића и прашкасти додаци исхрани намењени очувању здравља могу садржати исте витамине или минерале.</p>
<p>Ако узимате лекове на рецепт, посаветујте се са фармацеутом о могућим интеракцијама и потребном временском размаку између узимања лекова и суплемената.</p>
<p>Након тога, придржавајте се упутстава на паковању или лекарског рецепта.</p>
<p>Код појединих суплемената храна или пиће уз које се узимају могу имати мерљив утицај на њихову апсорпцију.</p>
<p>У случајевима када није доказано да време узимања утиче на ефикасност, најважније је придржавати се препоручене дозе и упутстава, у доба дана када ћете се најлакше сетити да их узмете.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 12 Nov 2026 07:07:10 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6080702/suplementi-gvozdje-vitamin-d-vitamin-b12.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/10/21/32/361/6030175/thumbs/14364679/suplementi-devojka-drzi-kapsulu.jpg</url>
                    <title>Пре или после јела, ујутру или увече – када је најбоље узимати суплементе гвожђа, витамина Д и Б12</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6080702/suplementi-gvozdje-vitamin-d-vitamin-b12.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/10/21/32/361/6030175/thumbs/14364679/suplementi-devojka-drzi-kapsulu.jpg</url>
                <title>Пре или после јела, ујутру или увече – када је најбоље узимати суплементе гвожђа, витамина Д и Б12</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6080702/suplementi-gvozdje-vitamin-d-vitamin-b12.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Писање као савезник у тешким тренуцима – како речи помажу да разумемо сопствене емоције</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6078736/otpornost-na-stres-pisanje-dnevnika-pisanje-rukom.html</link>
                <description>
                    Способност да се носимо са тешким животним ситуацијама не мора да се огледа у великим подвизима и непоколебљивом оптимизму. Она се развија и кроз свакодневне навике, а једна од њих је писање. Истраживања показују да претварање мисли и осећања у речи може да помогне у обради болних искустава, регулисању емоција и јачању отпорности.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/7/11/27/468/6018128/thumbs/14333707/pisanje_pisma_rukom.jpg" 
                         align="left" alt="Писање као савезник у тешким тренуцима – како речи помажу да разумемо сопствене емоције" title="Писање као савезник у тешким тренуцима – како речи помажу да разумемо сопствене емоције" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Писање, свакодневна и универзална активност, мења мозак. Од слања љутите текстуалне поруке до писања ауторског коментара, писање нам омогућава да истовремено именујемо сопствени бол и створимо дистанцу у односу на њега.</p>
<p>То може да промени наше ментално стање – од осећаја преплављености и очаја до јаснијег сагледавања стварности и стабилности. Та промена одражава менталну отпорност на стрес.</p>
<p>Психологија, медији и индустрија велнеса обликују представу јавности о реаговању на стрес. Социолози је проучавају, новинари је истичу као врлину, а велнес брендови је продају.</p>
<p>Сви они преносе сличну поруку: отпорност на стрес је лична особина коју људи могу да ојачају сопственим трудом.</p>
<p>Америчко психолошко удружење дефинише отпорност као непрекидан процес личног развоја кроз животне изазове.</p>
<p>У новинским насловима редовно се хвале људи који одбијају да одустану или успевају да пронађу нешто позитивно чак и у тешким околностима. Индустрија велнеса, с друге стране, представља непрестани рад на себи као пут ка отпорности.</p>
<p>Претварање емоција и мисли у речи на папиру сложен је ментални задатак. Оно подразумева призивање сећања и планирање шта ћемо са њима учинити, чиме се активирају делови мозга повезани са памћењем и доношењем одлука. Истовремено, претварање тих сећања у језик активира визуелне и моторичке системе мозга.</p>
<p>Записивање подржава консолидацију памћења – процес у којем мозак претвара краткорочна сећања у дугорочна. Захваљујући том процесу, људи могу другачије да сагледају болна искуства и управљају својим емоцијама.</p>
<p><!--<box box-left 51966212 media>--></p>
<p>У суштини, писање може да помогне у ослобађању ума, омогућавајући нам да будемо присутни у садашњем тренутку.</p>
<h3><strong>Деловање кроз писање</strong></h3>
<p>Осећај присутности који писање може да подстакне није само апстрактан утисак, већ одраз сложене активности нервног система.</p>
<p>Истраживања мозга показују да претварање осећања у речи помаже у регулисању емоција. Именовање емоција – било употребом псовки и емотикона или пажљиво одабраних речи – има вишеструке користи.</p>
<p>Оно смирује амигдалу, групу неурона која препознаје претњу и покреће реакцију страха: борбу, бекство, укоченост или покушај умиривања претње удовољавањем. Истовремено се активира префронтални кортекс, део мозга који подржава постављање циљева и решавање проблема.</p>
<p>Другим речима, једноставан чин именовања сопствених емоција може да помогне да пређемо са импулсивне реакције на промишљен одговор. Уместо да се поистоветимо са својим осећањима и погрешно их прихватимо као чињенице, писање нам може помоћи да постанемо свесни онога што се у нама дешава и припремимо се за промишљено деловање.</p>
<p>Чак и сасвим свакодневни задаци, попут прављења списка обавеза, подстичу активност делова мозга задужених за расуђивање и доношење одлука, помажући нам да повратимо концентрацију.</p>
<h3><strong>Проналажење смисла кроз писање</strong></h3>
<p>Одлука да пишемо уједно је и одлука да трагамо за смислом. Истраживања указују на то да је осећај личне контроле и могућности утицаја на сопствени живот истовремено предуслов за писање и његов резултат.</p>
<p><!--<box box-left 51966218 media>--></p>
<p>Истраживачи одавно указују на то да је писање когнитивна активност – нешто што људи користе за комуникацију, али и за разумевање људског искуства. Као што многи стручњаци у области студија писања истичу, писање је облик мишљења, пракса коју људи никада не престају да усавршавају.</p>
<p>Због тога писање има потенцијал да непрестано преобликује ум. Оно не само да изражава идентитет већ га и активно ствара.</p>
<p>Писање такође регулише наше психолошко стање. А речи које записујемо саме по себи представљају доказ те регулације – показатељ отпорности.</p>
<p>У популарним приказима људска отпорност често се представља као изузетна способност да се издржи. Извештавање о природним катастрофама оставља утисак да што је траума тежа, то је већи лични раст.</p>
<p>Популарна психологија често изједначава отпорност са непоколебљивим оптимизмом. Таква представљања могу да замагле значај уобичајених облика прилагођавања. Стратегије које људи већ користе како би се носили са свакодневним животом – од писања љутитих порука до састављања писма о отказу – такође представљају вид промене.</p>
<h3><strong>Превазилажење стреса кроз писање</strong></h3>
<p>Ови савети, засновани на научним истраживањима, могу да помогну у развијању навике писања која подстиче отпорност на стрес:</p>
<p>1. <strong>Пишите руком кад год је то могуће</strong>. За разлику од куцања на тастатури или додиривања екрана уређаја, писање руком захтева већу когнитивну координацију. Оно успорава процес размишљања и омогућава вам да обрадите информације, успоставите везе и пронађете смисао.</p>
<p><!--<box box-left 51966227 media>--></p>
<p>2. <strong>Пишите свакодневно</strong>. Почните са малим корацима и створите редовну навику. Чак и кратке белешке о протеклом дану – о томе шта се догодило, како се осећате, шта планирате или намеравате да урадите – могу да помогну да избаците мисли из главе и ублажите претерано размишљање.</p>
<p>3. <strong>Пишите пре него што реагујете</strong>. Када вас преплаве снажне емоције, најпре их запишите. Држите свеску при руци и створите навику да прво напишете оно што желите да кажете, па тек онда то изговорите. На тај начин подстичете промишљање и лакше поступате са јасним циљем и намером.</p>
<p>4. <strong>Напишите писмо које никада нећете послати</strong>. Немојте само записати своја осећања већ их упутите особи или ситуацији која вас оптерећује. Чак и писмо које напишете себи може да пружи сигуран простор за ослобађање емоција, без притиска који носи реакција друге особе.</p>
<p>5. <strong>Посматрајте писање као процес</strong>. Сваки пут када напишете неки текст и затражите повратну информацију, вежбате да се одмакнете од сопственог рада и сагледате алтернативна гледишта. Примена тих сугестија кроз дораду текста може да ојача самосвест и изгради самопоуздање.</p>
<p>Отпорност може да се огледа у сасвим обичним стварима – белешкама које људи записују у дневнике, имејловима које размењују, списковима обавеза које праве, па чак и есејима које студенти пишу за своје професоре.</p>
<p>Сам чин писања представља процес непрекидног прилагођавања.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 11 Nov 2026 16:16:00 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6078736/otpornost-na-stres-pisanje-dnevnika-pisanje-rukom.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/7/11/27/468/6018128/thumbs/14333713/pisanje_pisma_rukom.jpg</url>
                    <title>Писање као савезник у тешким тренуцима – како речи помажу да разумемо сопствене емоције</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6078736/otpornost-na-stres-pisanje-dnevnika-pisanje-rukom.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/7/11/27/468/6018128/thumbs/14333713/pisanje_pisma_rukom.jpg</url>
                <title>Писање као савезник у тешким тренуцима – како речи помажу да разумемо сопствене емоције</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6078736/otpornost-na-stres-pisanje-dnevnika-pisanje-rukom.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Лимфна дренажа – чудотворни третман или тренд са друштвених мрежа: Шта каже медицина</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6078815/limfna-drenaza-masaza-lica-funkcija-lifme.html</link>
                <description>
                    Друштвене мреже преплављене су снимцима који промовишу лимфну дренажу као начин за избацивање токсина и обликовање лица. Медицински стручњаци упозоравају да тело већ има савршен систем за чишћење, док су естетски ефекти масаже само привремени.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/9/18/50/528/6025867/thumbs/14353729/limfna-masaza-lica-w.jpg" 
                         align="left" alt="Лимфна дренажа – чудотворни третман или тренд са друштвених мрежа: Шта каже медицина" title="Лимфна дренажа – чудотворни третман или тренд са друштвених мрежа: Шта каже медицина" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<h3><strong>Анатомија једног тренда</strong></h3>
<p>На платформама попут <em>Тик-тока</em> и <em>Инстаграма</em> појавила се читава ниша креатора садржаја, такозваних „лимфинфлуенсера“, који промовишу масажу лица и тела као универзални естетски лек против надутости и целулита.</p>
<p>У овим јутарњим и вечерњим рутинама најчешће се користи <em>гва ша</em>, традиционални кинески алат направљен од полудрагог камења, као и разни ролери и четке за суво четкање коже. Звезде друштвених мрежа тврде да ови алати стимулишу лимфну дренажу, смањују боре и чине лице визуелно мршавијим.</p>
<p>Иако је комерцијализација овог процеса новијег датума, модерну технику мануелне лимфне дренаже развили су још током тридесетих година прошлог века дански терапеут, доктор Емил Фодер и његова супруга Естрид. Њихов циљ је био ублажавање отока и стимулација лимфног тока код пацијената са здравственим проблемима.</p>
<p>Људски лимфни систем представља сложену мрежу која обухвата лимфну течност, судове, коштану срж, грудну жлезду, слезину и лимфне чворове.</p>
<p>Како објашњава Хиро Сувами, ванредни професор са Аустралијског центра за едукацију и истраживање лимфедема, овај систем има три основне функције.</p>
<p>Поред апсорпције хранљивих материја из танког црева, <strong><a href="/magazin/Zdravlje/5823616/limfa-sistem-drenaza-cvorovi-masaza-ishrana-otok-edem.html" target="_blank" rel="noopener">лимфни систем одржава равнотежу течности у телу</a></strong> и представља кључни део имунолошке одбране. Када нападачи уђу у организам, лимфни судови их транспортују до чворова где одбрамбене ћелије започињу борбу против инфекције.</p>
<p><!--<box box-left 51969415 media>--></p>
<h3><strong>Мит о детоксикацији и медицинска стварност</strong></h3>
<p>Последњих година постало је изузетно популарно веровање да здраве особе морају редовно да обављају детоксикацију организма путем специјализованих лимфних масажа. Међутим, лекари и стручњаци за лимфни систем, међу којима је и доктор Стенли Роксон са Универзитета Станфорд, истичу да овај систем није самостални орган за детоксикацију.</p>
<p>За неутрализацију и елиминацију токсина из тела примарно су задужени јетра и бубрези, уз подршку плућа и система за варење.</p>
<p>Када посматрамо драматичне промене у виду равнијег стомака или изражајнијих црта лица након масаже, медицински подаци показују да то није резултат трајног избацивања токсина нити губитка масних наслага.</p>
<p>Реч је о привременом померању међућелијске течности које обично траје између четири и шест сати. Са медицинског становишта, лимфна дренажа је заиста неопходна само код стања као што је лимфедем, хронична болест која настаје услед генетских грешака, хируршког уклањања лимфних чворова током лечења рака дојке или зрачне терапије.</p>
<h3><strong>Како заиста покренути лимфу</strong></h3>
<p>За разлику од крвотока који се ослања на срце као централну пумпу, лимфни систем нема сопствени мотор. Његов проток зависи искључиво од контракције скелетних мишића, дубоког дисања и свакодневног кретања тела.</p>
<p><!--<box box-left 51969433 media>--></p>
<p>Нил Белер, професор и шеф Јединице за истраживање лимфедема на аустралијском Универзитету Флиндерс, подсећа да је људско лице веома динамично због мишића задужених за мимику.</p>
<p>„Ручна лимфна дренажа може имати одређене предности, али нажалост има мало квалитетних клиничких студија које би јасно доказале да су те користи директна последица самог процеса масаже", напомиње Белер.</p>
<p>Додаје да адекватан притисак на лице и врат може побољшати проток крви и уклањање упалних материја, али упозорава да ношење уске одеће може створити непотребан притисак на лимфне судове и ометати природни ток течности.</p>
<p>Лекари напомињу да су редовна физичка активност и адекватна хидратација најприроднији начини за оптимално функционисање лимфног тока код здравих људи.</p>
<p>Скупи козметички алати свакако могу пружити тренутно естетско побољшање, али наука показује да кључ дугорочног здравља лимфног система лежи у здравом и активном начину живота који не захтева посебне третмане.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Tue, 10 Nov 2026 19:57:33 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6078815/limfna-drenaza-masaza-lica-funkcija-lifme.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/9/18/50/528/6025867/thumbs/14353717/limfna-masaza-lica-w.jpg</url>
                    <title>Лимфна дренажа – чудотворни третман или тренд са друштвених мрежа: Шта каже медицина</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6078815/limfna-drenaza-masaza-lica-funkcija-lifme.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/9/18/50/528/6025867/thumbs/14353717/limfna-masaza-lica-w.jpg</url>
                <title>Лимфна дренажа – чудотворни третман или тренд са друштвених мрежа: Шта каже медицина</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6078815/limfna-drenaza-masaza-lica-funkcija-lifme.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Од анксиозности до осећаја заједништва – како друштвени активизам утиче на ментално здравље младих</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6080047/anksioznost-adolescenti-depresija-drustveni-aktivizam-.html</link>
                <description>
                    Друштвени активизам, солидарност и осећај да могу да утичу на промене позитивно делују на психичко стање младих, али не могу сами по себи да излече менталне потешкоће, истиче психолошкиња Анђела Рајић. У разговору за Београдску хронику РТС-а указује да се млади све чешће суочавају са анксиозношћу и депресивним симптомима, а да су међу главним изворима притиска очекивања у погледу образовања, економска неизвесност и поређење са другима, посебно на друштвеним мрежама.

                    <![CDATA[
                    <img src="http://rts.rs/upload//media/2026/10/9/18/46/829/6025849/thumbs/14353657/rajic_t.jpg" 
                         align="left" alt="Од анксиозности до осећаја заједништва – како друштвени активизам утиче на ментално здравље младих" title="Од анксиозности до осећаја заједништва – како друштвени активизам утиче на ментално здравље младих" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Истраживања последњих година показују пораст депресивних симптома међу младима, али се узроци таквог стања не могу свести на један фактор, каже психолошкиња Анђела Рајић.</p>
<p><!--<box box-left 51969395 video>--></p>
<p>Објашњава да на ментално здравље младих истовремено утичу биолошки, психолошки и социјални фактори, као и друштвене околности у којима одрастају.</p>
<p>Међу највећим изазовима издваја очекивања у погледу академског успеха, питање економске стабилности и потребу младих да изграде личну самосталност.</p>
<p>Додатни притисак представља и стално упоређивање са другима, које се више не одвија само у непосредним контактима већ и у дигиталном окружењу, где млади граде слику о себи и сопственој успешности.</p>
<h3><strong>Активизам младима доноси осећај смисла и припадности</strong></h3>
<p>Говорећи о актуелним друштвеним и политичким околностима и учешћу студената у друштвеном активизму, Рајићева указује да таква искуства могу да имају позитиван утицај на психолошки развој младих.</p>
<p>Истиче да је младост период у којем постоји изражена потреба за аутономијом, сопственим гласом и изградњом вредности, због чега учешће у друштвеним процесима може да допринесе осећају смисла и личне успешности.</p>
<p>„Када дође до одређеног разрешења и исхода који су били циљ младих људи, то у себи носи ресурсе и капацитете за развој позитивног мишљења, даље позиционирање и осећај смислености", објашњава Рајићева.</p>
<p>Додаје да су студенти, као млади људи у раном одраслом добу, током друштвеног ангажовања пролазили кроз различите изазове, неизвесност и стрепњу, али да остварени исходи могу да допринесу осећају успешности.</p>
<p>Посебно наглашава значај солидарности, која се развија кроз заједничко деловање и представља важан психолошки ресурс.</p>
<h3><strong>Солидарност помаже, али није замена за стручну помоћ</strong></h3>
<p>Иако заједништво, нада и ентузијазам могу позитивно да утичу на ментално здравље, Рајићева упозорава да се друштвени активизам не може посматрати као средство за излечење депресије или других психичких потешкоћа.</p>
<p>„Оно што може јесте да помогне у стварању позитивнијег погледа, увида и мишљења, али морамо посматрати и индивидуалност и остале факторе. Не можемо рећи да може довести до излечења", истиче психолошкиња.</p>
<p>Указује и да дуготрајна изложеност неизвесности и стрепњи, чак и када је реч о борби за циљеве у које млади верују, може да доведе до умора, преиспитивања и нових страхова.</p>
<p>Због тога је, како наглашава, неопходно разликовати колективно искуство од индивидуалних психолошких потреба.</p>
<p>Млади који су се и раније суочавали са менталним потешкоћама могу имати проблеме чији узроци нису непосредно повезани са актуелним друштвеним околностима. Зато је индивидуални приступ од посебног значаја.</p>
<h3><strong>Млади све боље препознају симптоме анксиозности и депресивности</strong></h3>
<p>На основу искуства у раду са младима, родитељима и студентима, Рајићева истиче да су анксиозност и депресивност међу темама са којима се често сусреће.</p>
<p>Наглашава, међутим, да је важно разликовати депресивно расположење од депресивног поремећаја, јер озбиљније менталне потешкоће захтевају укључивање различитих стручњака, укључујући психијатре, као и системску подршку.</p>
<p>Према њеним речима, млади данас имају знатно више знања о менталном здрављу, па често умеју да препознају и опишу сопствене симптоме и осећања.</p>
<p>Истовремено, и родитељи су све спремнији да прихвате стручну подршку, чему доприноси чињеница да се о психолошким проблемима говори отвореније него раније.</p>
<p>„Оно што је важно јесте да се емоционално описмењујемо, да знамо да препознамо када је реч о неком емоционалном стању, а када је то стање које заиста захтева стручну подршку и помоћ", закључује Анђела Рајић на крају гостовања у <em>Београдској хроници</em>.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Mon, 9 Nov 2026 22:39:08 +0100</pubDate>
                <category>Живот</category>
                    
                <guid>http://rts.rs/magazin/zivot/6080047/anksioznost-adolescenti-depresija-drustveni-aktivizam-.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/9/18/46/829/6025849/thumbs/14353651/rajic_t.jpg</url>
                    <title>Од анксиозности до осећаја заједништва – како друштвени активизам утиче на ментално здравље младих</title>
                    <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6080047/anksioznost-adolescenti-depresija-drustveni-aktivizam-.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://rts.rs/upload//media/2026/10/9/18/46/829/6025849/thumbs/14353651/rajic_t.jpg</url>
                <title>Од анксиозности до осећаја заједништва – како друштвени активизам утиче на ментално здравље младих</title>
                <link>http://rts.rs/magazin/zivot/6080047/anksioznost-adolescenti-depresija-drustveni-aktivizam-.html</link>
                </image>
            </item>
        
    </channel>
</rss>

