Станари су одмах обавестили полицију, а на лице места стигла је патрола Руске гарде која је затекла 27-годишњег мушкарца.

У саопштењу те службе се наводи да је мушкарац у стан ушао пењући се уз водоводну цев, али није могао да објасни свој поступак јер је био у тешком алкохолисаном стању.

Утврђено је да је раније био кажњаван због ситне крађе и хулиганства.

Ситуација је ескалирала када је једном од првих официра нагло позлило док је авион био на висини од око 9.000 метара. Његово стање се толико погоршало да више није био у стању да обавља своје дужности, због чега му је посада у авиону дала кисеоник.

Упркос озбиљности ситуације, преостала два пилота, иако су и сами осећали симптоме који су се током лета погоршавали, успела су да задрже контролу над летелицом и безбедно је приземље на Терминал 3 лондонског аеродрома Хитроу. Из компаније "Бритиш Ервејз" саопштили су да "безбедност путника ни у једном тренутку није била угрожена".

Међутим, по слетању авиона је уследила медицинска драма. Пилот који је био у најтежем стању хитно је превезен у болницу, где је, према наводима појединих медија, подвргнут дванаесточасовној операцији. Друга два пилота су такође упућена на медицинске прегледе.

Потрага за извором који је довео до тровања пилота

Непосредно након инцидента, покренута је опсежна интерна истрага како би се утврдио узрок масовног тровања. Сва три пилота су поднела званичне извештаје о ваздушној безбедности (Air Safety Reports) и од њих је затражено да дају медицинске узорке како би лекари покушали да идентификују извор болести. Прве индиције указују на оброк који су заједно конзумирали пре полетања.

Наиме, тројица пилота су провела ноћ у хотелу у Хајдерабаду који редовно користи посада "Бритиш Ервејза". Пре јутарњег лета за Лондон, заједно су доручковали у хотелском салону. Поред хране, наводи се да су пили и флаширану воду коју је доставила спољна компанија, што додатно компликује утврђивање тачног узрока тровања.

Као одговор на инцидент, авио-компанија је одмах реаговала. "Добробит наших колега је главни приоритет и преиспитујемо смештај за посаду на овој локацији након неколико изолованих извештаја о болестима", наводи се у званичном саопштењу "Бритиш Ервејза". Компанија је, како се сазнаје, већ преместила своје летачке посаде у други хотел у Хајдерабаду.

Кршење протокола и раније жалбе

Овај догађај је изазвао велику забринутост у авио-индустрији, пре свега јер директно доводи у питање строге безбедносне протоколе. Једно од фундаменталних неписаних правила у комерцијалној авијацији јесте да чланови пилотске посаде не би требало да једу исти оброк пре и током лета. Сврха овог правила је управо да се спречи сценарио у којем би оба пилота постала онеспособљена услед тровања храном или алергијске реакције. Чињеница да су сва три пилота на лету БА276 јела заједно представља озбиљно одступање од ове превентивне мере.

Додатну сенку на цео случај бациле су информације које је објавило Британско удружење пилота ((BALPA). Према њиховим наводима, синдикални званичници су истакли да су раније постојале "десетине" притужби на хигијенске стандарде у хотелу у којем је посада одсела у Хајдерабаду. Ово отвара питање да ли је авио-компанија адекватно реаговала на претходна упозорења и да ли се инцидент могао спречити.

Тровање храном одавно је препознато као потенцијални ризик за безбедност у авијацији. Иако ретки, овакви инциденти нису без преседана. Сама компанија "Бритиш Ервејз" се 1984. године суочила са великом епидемијом тровања храном која је погодила скоро хиљаду путника, чланова посаде и земаљског особља, што је изазвало поремећаје у глобалним операцијама.

Слични случајеви забележени су и код других превозника, попут лета компаније "SWISS International Air Lines"2018. године, када је капетан изненада изгубио свест због тешке реакције на храну, приморавши копилота да хитно преузме контролу и приземљи авион. Ови догађаји служе као отрежњујући подсетник на то колико су летачке операције осетљиве и колико је важно стриктно поштовање свих безбедносних протокола, чак и оних који се чине тривијалним попут избора оброка.

У Токију би, на пример, температура ове недеље могла да достигне 38 степени Целзијуса, док би због високе влажности ваздуха субјективни осећај температуре могао да буде и око 45 степени.

Овај велики „фрижидер" са седиштем намењен је, како наводи компанија, „заштити радника у фабрикама и на градилиштима, као и учесника догађаја на отвореном" од топлотног удара, омогућавајући им да се брзо расхладе помоћу струјања хладног ваздуха.

Кабина се лако помера и ради на стандардној утичници од 100 волти.

Ваздух који вентилатори убацују у кабину хлади се до пет степени Целзијуса, чиме се унутрашњост расхлађује на око 15 степени и омогућава брзо смањење осећаја топлоте у телу.

Потрошња енергије је мала, а уређај се аутоматски искључује после 20 минута како би се спречило да корисници превише расхладе организам.

У појединим секторима радници већ користе друга решења за борбу против врућина, попут јакни "kucho fuku", односно „климатизоване одеће" за раднике.

Те јакне, опремљене малим вентилаторима на батерије, омогућавају циркулацију ваздуха око тела и убрзавају испаравање зноја како би се одржала нижа телесна температура.

Од када је "Dohiemon BOX" пуштен у продају 1. априла 2026. године, већ га је купило 130 компанија.

Иако је цена висока – 1,6 милиона јена, односно око 9.000 евра, потражња је и даље велика.

За компаније то представља стратешку инвестицију, јер бољи услови рада доприносе већем задовољству запослених и њиховој ефикасности.

Каже да, као врхунски спортиста, има прилику да учини оно што многи не могу – да се њихов глас даље чује. Кукуреља, иначе, никада не везује косу када игра утакмице.

Некоме је то само фризура, а њему је начин да свом детету олакша да га пронађе погледом на терену.

„Било какав вид подизања свести о аутизму је изузетно значајан. Страшно је важно да особе са аутизмом имају некога ко ће говорити у њихово име“, каже Инићева.

Кукуреља није једини спортиста који има у својој породици децу са аутизмом. Ту су и Пол Сколс и Пет Невин, који су и књиге написали.

Према њеном мишљењу, друштво и даље, нажалост, нема разумевања за особе са аутизмом.

„И даље постоје непримерени погледи, коментари, загледања… Али је тога све мање и мање, што је такође веома битно“, додаје Инићева.

Најчешће предрасуде су да деца, а касније и одрасле особе, са аутизмом немају никакав капацитет за квалитетан живот. Да нису функционални, довољно интелигентни или да не могу много да постигну у животу.

То, наравно, није тачно јер постоје бројни примери људи у земљи и свету који су то демонстративно демантовали.

О многим другим изазовима са којима се особе са аутизмом сусрећу, као и о томе како изгледа живот особа са аутизмом, одгледајте читаво гостовање Јелене Шебез Инић.

Садржаји настали уз помоћ генеративне вештачке интелигенције обухватају лажне фотографије и снимке нагих особа, дипфејкове, као и садржаје направљене помоћу бројних алата и апликација, које омогућавају корисницима да направе лажне слике људи на којима изгледају као да су без одеће.

Иако су резултати о изложености тинејџера сексуалном садржају углавном слични онима из извештаја Common Sense Media из 2023. године, начин на који млади долазе до оваквог материјала значајно се променио током последње три године.

„Оно што ово истраживање чини посебно важним јесте чињеница да више не говоримо о комерцијалној или уређеној порнографији. Говоримо о садржају који људима одузима контролу над сопственим ликом и нарушава њихову аутономију“, рекла је главна ауторка студије др Суприт Ман, директорка истраживања у организацији “Common Sense Media”.

Лако доступан сексуални садржај

Тинејџери су се раније најчешће сусретали са вештачки генерисаним експлицитним фотографијама познатих личности, али су данас апликације омогућиле ширење лажних интимних фотографија и међу вршњацима.

Скоро 20 одсто испитаника навело је да су сами направили сексуални садржај уз помоћ вештачке интелигенције или познају некога ко је то урадио. Више од половине њих рекло је да је на таквим фотографијама или снимцима приказана особа коју лично познају.

„Сведоци смо настанка веома специфичног и све приступачнијег простора који младима омогућава приступ и експериментисање на начине који су углавном без икаквог надзора или регулације“, истакла је Ман.

Апликације за „скидање“ одеће са фотографија доступне су практично једним кликом.

Од 44 одсто тинејџера који су видели сексуални садржај за који верују да је генерисан вештачком интелигенцијом, 15 одсто је навело да су на њега наишли преко апликације која прави или мења фотографије и видео-снимке.

Иако продавнице апликација имају правила о томе шта сме да се нуди корисницима, овакве апликације често успевају да их заобиђу јер не откривају све своје могућности приликом представљања, објаснила је Ријана Феферкорн, стручњак за јавне политике са Института за вештачку интелигенцију усмерену на човека Универзитета Станфорд, која није учествовала у овом истраживању.

„Постоји много истраживања која показују да напори продавница апликација и друштвених мрежа да уклањају овакве садржаје једноставно не могу да прате њихово ширење“, рекла је Феферкорн.

Како све то утиче на тинејџере?

Истраживање показује да многи тинејџери због овога мењају начин на који се представљају на друштвеним мрежама.

Скоро 70 одсто њих страхује да би могли постати жртве сексуалног садржаја направљеног вештачком интелигенцијом без њиховог пристанка. Због тога су многи почели пажљивије да бирају шта објављују, да закључавају своје профиле или чак у потпуности бришу налоге на друштвеним мрежама.

Иако је добро што су млади свесни важности заштите приватности, Ман упозорава да овакав приступ може да доведе до пребацивања одговорности на потенцијалне жртве.

„Зашто би терет био на младима да мењају своје понашање због страха од поступака других људи?“, упитала је она.

Учесталост и лакоћа приступа оваквом садржају такође мењају начин на који тинејџери доживљавају секс, пристанак и сопствени изглед.

Скоро 70 одсто испитаника сматра да сексуални садржај генерисан вештачком интелигенцијом утиче на њихову представу о томе како би њихово тело требало да изгледа. То је посебно забрињавајуће јер се тинејџери налазе у животном периоду када се њихово тело брзо и интензивно мења, истакла је Ман.

„Ово утиче на начин на који млади размишљају о веома важним темељним аспектима одрастања, као што су пристанак и романтичне везе“, додала је она.

Проблем који превазилази тинејџере

Више од трећине тинејџера рекло је да би желело да разговара са неком одраслом особом о сексуалном садржају који ствара вештачка интелигенција, али не знају како да започну тај разговор.

За многе породице ово представља потпуно нову ситуацију. Како започети разговор о нечему што ни сами родитељи још увек не разумеју у потпуности?

У новом раду објављеном у часопису Behavioral Sciences, научници из неколико институција друштвених наука у Сингапуру анализирали су претходне студије и теорије како би изложили један аргумент: Наш брзи напредак као врсте оставио је наша тела и умове неспособним да одрже корак.

Суштина њиховог предлога је следећа: Људи су еволуирали тако да се уклопе у мале групе познатих људи и да реагују на непосредне, препознатљиве претње.

Људски ум није еволуирао за свет у коме живимо данас

Оно са чим данас живимо јесу огромне заједнице, стална повезаност и мноштво преклапајућих притисака који стварају појачан осећај конкуренције и притисакаИстраживачи тврде да нисмо створени за толико друштвене интеракције и такмичења, односно надметања са другима.

Овај „еволуциони несклад“ затим доводи до значајних проблема у физичком и менталном здрављу, наводи се у новој студији, од гојазности до анксиозности.

„Стрес, усамљеност и анксиозност често се третирају као лични проблеми или проблеми животног стила, али они такође могу одражавати несклад између окружења у којима људи живе и услова у којима су наши умови и тела еволуирали да функционишу“, каже психолог Сара Чен са Сингапурског универзитета за технологију и дизајн (SUTD).

„То значи да не би требало да размишљамо само о индивидуалној отпорности, већ и о томе како су градови и заједнице пројектовани", додаје она.

Истраживачи сматрају да су наши инстинктивни одговори усавршавани стотинама хиљада година еволуције, али да више не функционишу тако добро у савременом окружењу које се развило током последњих неколико векова.

На пример, пре ере интернета било је лакше разумети свој положај унутар групе. Данас се непрестано упоређујемо са дугачким списковима пријатеља, рођака, познатих личности и странаца.

„Конкуренција није нова, али савремени живот може да учини да делује непрекидно“, констатују истраживачи.

„Људске потребе“

„Конкуренција није нова ствар за људску врсту, али савремени живот може да учини да делује непрекидно“, каже истраживачки психолог Хозе Јонг са Универзитета Џејмс Кук у Сингапуру.

„Еволуциона перспектива може да помогне да се објасни зашто људи тако снажно реагују на поређење и страх од заостајања, чак и када ти сигнали долазе од странаца или са екрана, а не из мале друштвене групе", објашњава Јонг.

Ту су и кумулативни ефекти проблема као што су климатске промене, глобалне пандемије, економска нестабилност и технолошки поремећаји, попут напретка вештачке интелигенције, нешто што истраживачи описују као „поликризу“.

„Ови догађаји, од великих глобалних потреса до њихових психосоцијалних утицаја, све више се препознају као међусобно повезани на начин који узајамно појачава њихову појаву“, пишу истраживачи.

На пример, растући трошкови живота и продубљивање економске неједнакости, погоршани финансијским кризама и догађајима попут пандемије ковида 19, повећавају финансијску несигурност људи и њихову несигурност у погледу друштвеног статуса, што заузврат подстиче поступке који доводе до сагоревања, смањене просоцијалности и даље несигурности, стварајући повратне спрегe које појачавају друштвену конкурентност и доприносе економској стагнацији или контракцији, објашено је у анализи објављеног рада.

Градови могу да појачају осећај сталне угрожености

Претходне студије такође су указивале на ове идеје, сугеришући да живот у пренасељеним урбаним срединама може да учини да се наша тела осећају као да су стално под нападом, као и да савремена култура заправо потискује факторе животне средине када је реч о утицају на нашу врсту кроз еволуцију.

Истраживачи свој концепт називају „Хипотеза о социјалном еволуционом нескладу и конкуренцији“ (SEMCH) и сугеришу да би њено боље разумевање могло да помогне у суочавању са неким психолошким проблемима нашег времена.

Овај концепт има последице и по начин на који се пројектују градови и урбана окружења.

Простори могу бити пројектовани тако да делују мање претрпано и мање оптерећујуће, а коришћење природних простора и зеленијег окружења очигледан је почетак. То се односи и на дигиталне просторе.

Истраживачи не тврде да би требало да вратимо точак уназад када је реч о дигиталном напретку, већ да дигитални простори треба да буду пројектовани тако да смањују осећај конкуренције, а не да га подстичу: „Потребно је да осмишљавамо интервенције које раде са нашом еволуираном људском природом“.

Следећи корак истраживача јесте да неке од ових идеја провере у додатним студијама: у тестовима у стварном свету који би испитали на који начин наше окружење доприноси нашем благостању.

„Потребно је да осмишљавамо интервенције које раде са нашом еволуираном људском природом, а не против ње“, закључује Јонг.

По завршетку Бродарске школе у Београду одмах се укрцао на брод. Прво заповедништво и прва љубав била је „Лена“, на којој је, како каже, научио све тајне овог позива. Данас управља танкером носивости 2.500 тона и шест месеци годишње проводи на води.

„Смене су нам месец дана на броду, а потом месец дана код куће. Што се Дунава тиче, мислим да је најлепши кроз Ђердапску клисуру, где је на једном месту и најдубљи, и најшири, али и најлепши“, истиче Арсенијевић.

Иако пловидба многима делује мирно, свакодневица речних капетана често доноси непредвидиве ситуације. Плови се и по густој магли, невремену, ноћу и дању, а дешава се и да на реци сретну праве авантуристе.

„Сећам се групе тинејџера који су са 16 година из Франкфурта кренули ка Црном мору у чамцу дугом три метра. Нама, који смо стално на води, то делује као права лудост, али су на крају успешно стигли“, присећа се капетан.

Искуства са реке редовно дели на друштвеним мрежама, а када је брод усидрен или чека утовар, палуба постаје место за одмор и дружење посаде. Посебно место има и традиционално „крштење“ нових чланова посаде.

„Приправници који први пут дођу на брод пролазе кроз такозвано крштење. Испод првог моста или у бродској преводници узима се кофа дунавске воде која им се сипа на главу, а потом добијају и надимак. То је, пре свега, начин да се очеличе за оно што их чека на реци“, објашњава Арсенијевић.

И када није на дужности, време проводи поред Дунава. Како каже, љубав према реци не престаје оног тренутка када се брод усидри.

„Клима сама по себи није узрочник прехладе, али може допринети њеном настанку уколико је неправилно користимо, нарочито током летњих месеци“, рекао је др Хрнчић.

Истиче да хладан и сув ваздух исушује слузницу дисајних путева, која представља прву линију одбране од вируса и бактерија.

„Када дуго боравимо у климатизованој просторији, у којој је температура веома ниска, а ваздух сув, исушујемо слузницу респираторног тракта, па она губи своје одбрамбене функције“, објаснио је Хрнчић.

Због тога се могу јавити суво грло, пецкање у очима, кијање и кашаљ, али то не мора да значи да је реч о инфекцији.

„Док год немамо повишену телесну температуру и док су симптоми благи и пролазни, можемо их приписати томе да су последица климатизације“, навео је Хрнчић.

Додаје да појава повишене телесне температуре може указивати на инфекцију и да је тада потребно обратити се лекару.

Посебно су осетљиве особе које болују од астме и хроничне опструктивне болести плућа, као и људи који дуго раде за рачунаром, јер ређе трепћу, због чега је сузни филм који штити очи мање ефикасан.

Избегавајте директан удар климе

Хрнчић упозорава и на значај редовног одржавања клима-уређаја.

„Ти филтери могу да буду извор различитих буђи, плесни, гљивица и других микроорганизама. Због тога морамо редовно да сервисирамо климу и чистимо филтере“, нагласио је Хрнчић.

Саветује да се избегава директно струјање хладног ваздуха ка лицу, врату или грудном кошу.

„По сваку цену треба избећи директан удар климе у организам“, рекао је Хрнчић.

Када је реч о подешавању температуре, препорука је да разлика између спољашње и унутрашње температуре не буде превелика.

„Двадесет шест или 27 степени унутар просторије, ако је напољу 35 или 36, сасвим је задовољавајуће. Не треба ићи на 19 или 20 степени“, истакао је Хрнчић.

Додаје да је боље да клима ради непрекидно, у блажем режиму, него да се често укључује и искључује.

Фронтмен легендарног пулског панк бенда „КУД Идијоти“, Саша Миловановић, познатији као Сале Веруда, и његова супруга Мартина, били су жртве физичког напада у строгом центру Пуле.

Инцидент се догодио у Улици Сергијеваца у ноћи између четвртка и петка, након што су покушали да зауставе групу мушкараца који су правили неред по граду.

Све је почело око поноћи када је Миловановић приметио групу од пет или шест млађих мушкараца како шутирају картонске кутије и разбацују амбалажу испред продавница.

Његова супруга Мартина прва им је довикнула да је непримерено да дођу у туђу земљу на одмор и тако се понашају. Када им је Сале пришао и рекао да ће позвати полицију ако не престану, уследио је физички напад.

Уместо да се смире, нападачи су насрнули на брачни пар. Сале Веруда задобио је бројне модрице и огреботине, повредио је зглоб, а мајица му је била потпуно поцепана.

Према његовим речима, нападачи су након првог бекства поново дошли и наставили напад док су он и супруга седели на клупи. Побегли су тек када су комшије, чувши галаму, изашле из својих кућа.

Миловановић претпоставља да су нападачи британски држављани, који су, како каже, били испровоцирани недавним поразом своје фудбалске репрезентације.

Истарска полиција потврдила је да је у току истрага и да се ради на идентификацији починилаца. Како је Улица Сергијеваца покривена видео-надзором, очекује се да ће снимци сигурносних камера помоћи у расветљавању случаја.

„Дорћол је сам по себи крај града који има свој идентитет и своју причу, у коју, по мени, не треба да се нешто ново ствара већ да се надогради ако може. Габарити самог пројекта као и висина спратности утапају се у ову локацију града и саме фасаде и ти флуидни облици красе овај пројекат сам по себи, као и тај јахтинг изглед зграде са каскадним терасама и великим зеленим површинама“, истакла је Мина Ђорђевић, генерална директорка инвестиционе компаније.

У току су припремни радови за постављање шипова, а пројекат се ради у две фазе. Комплекс ће имати 459 станова и биће окружен линијским парком са две стране. Станари ће имати двадесетчетворочасовно обезбеђење, контролисан приступ комплексу и заједнички простор за одмор и дружење.

„Затворен базен, спа центар, фитнес центри, затим различите бутик радње и остали спектар пословних простора“, рекла је Мина Ђорђевић.

Прва фаза требало би да буде завршена у септембру 2028. године, а друга у мају 2029. На Дорћолу се тренутно гради и линијски парк, који ће се простирати од Панчевачког моста до Бетон хале.

Недавно је завршена четврта целина, у којој је засађено више од 270 стабала и постављено око 100 елемената урбаног мобилијара. Уређене су бициклистичке, трим и пешачке стазе.

Између четврте целине линијског парка и Дунавске улице планирана је изградња модерне пијаце са савремено уређеним тезгама и локалима.

Посебна пажња посвећена је томе да се сви нови објекти уклопе у аутентичан амбијент и да се сачува препознатљив дух старог Дорћола.

Ово чуло региструје процесе који делују „невидљиво“, али се у телу одвијају непрекидно: рад срца, дисање, осећај глади, температуру организма и многе друге унутрашње сигнале.

„Иако не обраћамо много пажње на њега, то је изузетно важно чуло јер обезбеђује да сваки систем у организму функционише оптимално“, написале су психолошкиње Џенифер Марфи са Универзитета Ројал Холоу у Лондону и Фреја Прентис са Универзитетског колеџа у Лондону у тексту објављеном за The Conversation.

„Оно то чини тако што нас упозорава када наше тело више није у равнотежи – на пример, подстиче нас да попијемо воду када осетимо жеђ или нам говори да скинемо џемпер када нам постане превише топло.“

Интероцепција и ментално здравље

На први поглед, све делује прилично једноставно. Међутим, истраживачи сада све више увиђају да интероцепција не служи само за регулисање биолошких потреба организма, већ би могла да има важну улогу у бројним поремећајима менталног здравља, укључујући анксиозност, депресију, посттрауматски стресни поремећај (ПТСП) и поремећаје исхране.

Истраживања су још у раној фази, али основна идеја је да свест о сигналима као што су напетост мишића, дисање или рад срца пружа важне информације о томе да ли је нека ситуација безбедна или опасна.

Када је тај процес нарушен, то би могло да допринесе развоју различитих психичких поремећаја.

На пример, особа која пати од анксиозности може бити изразито свесна убрзаног рада срца током друштвене интеракције, што јој изазива додатну нелагоду у таквим ситуацијама.

Марфи и Прентис су у анализи из 2022. године, која је обухватила 93 научне студије, утврдиле да се интероцепција значајно разликује код мушкараца и жена, при чему су жене показале мању прецизност у задацима који су се односили на препознавање сигнала срчаног рада.

Према њиховим наводима, то би делимично могло да објасни зашто су анксиозност и депресија чешће код жена него код мушкараца након пубертета, али су истовремено нагласиле да је та веза сложена и да још није у потпуности разјашњена.

Међутим, оне нису једине које истражују ову повезаност.

Експеримент објављен ове године у научном часопису eBioMedicine испитивао је како глад утиче на расположење. Показало се да су особе са израженом и прецизном интероцепцијом имале мање промене расположења од оних код којих је интероцепција била слабије развијена.

„То не значи да никада нису осећали глад – већ да су, изгледа, били успешнији у одржавању стабилног расположења“, написао је медицински психолог Нилс Кромер са Универзитета у Тибингену, уједно и водећи аутор студије, у тексту за The Conversation.

Истраживања анорексије и расправа међу научницима

Један од најупечатљивијих доказа о значају интероцепције долази из истраживања особа оболелих од анорексије нервозе које су спровели научници са Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу (UCLA).

Полазна претпоставка била је да су особе са анорексијом изгубиле способност да „слушају“ сопствене сигнале глади.

Истраживачи су тестирали интероцепцију помоћу капсуле која вибрира након гутања и показали да је та претпоставка заиста тачна – чак и након што су пацијенти повратили телесну тежину.

„Особе са анорексијом нервозом не игноришу једноставно сигнале које им шаље тело“, изјавио је Сахиб Калса, виши аутор студије и неуронаучник са UCLA.

„Уместо тога, њихов нервни систем можда другачије обрађује сигнале који долазе из дигестивног система, што те сигнале чини тежим за препознавање, прихватање и учење на основу њих. Временом, то би могло да допринесе трајности симптома чак и након што се телесна тежина нормализује.“

Ипак, нису сви научници уверени у овакав приступ. У тексту објављеном 2024. године у часопису Frontiers in Psychology наведено је да „интероцепција не постоји“.

Аутори, које предводи когнитивни научник Феликс Шелер са Масачусетског института за технологију (MIT), признали су да је наслов намерно провокативан, али су објаснили да сматрају како истраживачи под појмом интероцепције превише поједностављују читав низ различитих појава.

„Иако је наслов овог рада намерно провокативан, његов циљ је да укаже на важан проблем у овој области – наиме, да се термин ‘интероцепција’ често користи на начин који не одражава сложеност и разноврсност појава које би требало да обухвати“, написали су аутори. Могуће је да су у праву.

Бери Смит са Универзитета у Лондону сматра да људи заправо поседују чак 33 различита чула. Оно што се, међутим, са сигурношћу може рећи јесте да су људи много „чулнија“ бића него што обично мислимо. Чак и ако за сва та чула још немамо јасне називе, она већ сада имају значајнију улогу у нашем здрављу и благостању него што смо до сада претпостављали.

„Боље разумевање свих фактора који утичу на интероцепцију могло би једног дана да буде важно за развој ефикаснијих начина лечења многих поремећаја менталног здравља“, закључиле су Прентис и Марфи.

„Колико су корисне, толико могу да буду и опасне – све зависи од начина коришћења. Када је повећана влажност ваздуха, препоручљиво је користити функцију 'драј', јер она одвлажава просторију без претераног хлађења. Код инвертер клима тај режим рада троши мање струје, пошто мотор ради само онолико колико је потребно“, објаснио је Милан Јанковић.

Саговорник истиче да је, поред чишћења унутрашње јединице, подједнако важно одржавање спољне, јер наслаге прашине, тополовог паперја и других нечистоћа могу да доведу до прегревања уређаја и смањења његове ефикасности.

„Клима може да ради и цео дан или целу ноћ ако је исправна и редовно одржавана. Највеће оптерећење је приликом укључивања, када компресор повлачи највише струје. Зато је важно да се филтери чисте бар једном месечно, а не само приликом годишњег сервиса“, нагласио је Јанковић.

Током периода јефтиније електричне енергије многи истовремено укључују више великих потрошача, попут клима-уређаја, бојлера, машина за прање веша и судова, што може значајно да оптерети кућне инсталације.

„Не треба се плашити свега, али треба бити обазрив. Данашњи кућни апарати су углавном направљени од лакших и јефтинијих материјала и кварови су могући. Добро је имати детектор дима у стану, а не треба истовремено укључивати све велике потрошаче“, саветује Јанковић.

Посебну пажњу, додаје, треба обратити и на пуњаче за мобилне телефоне, који често остају укључени у струју и када се телефон напуни.

„Телефон може да остане на пуњењу током ноћи, али је важно да се ујутру искључи и пуњач из утичнице. Савремени пуњачи су подложни кваровима и није добро да без потребе остану под напоном док никога нема код куће“, рекао је Јанковић.

Као једно од најважнијих правила безбедности издваја и коришћење машина за прање веша и судова.

„Никада не остављам машину за прање веша или судова да ради ноћу или када никога нема код куће. После сваког прања затварам и вентил за воду, јер и најмањи квар може да изазове поплаву ако нема никога да реагује“, истакао је Јанковић.

Према његовим речима, о безбедности треба размишљати и приликом уређења стана. Саговорник саветује да улазни део стана трба обложити керамичким плочицама које су отпорније на високе температуре и у случају пожара пружају бољу заштиту.

Немачко спасилачко друштво саопштило је да је јун однео 99 жртава, што је највише за тај месец још од 2003. године. У јуну су температуре у деловима Немачке данима биле око 40 степени, што је у овој земљи екстрем који се ретко виђа.

„Трагични почетак сезоне купања доноси забринутост да би при новим таласима врућина на врхунцу лета опет много људи могло да изгуби живот у води“, рекла је председница друштва Уте Фогт.

Мушкарци себе угрожавају

Но једна ствар боде очи – преко 90 одсто жртава су мушког пола. А ако се посматрају само младе жртве – онда су све мушког пола.

„Зато апелујемо посебно на дечаке и мушкарце да реално процене своје способности и избегавају ризичне акције“, рекла је Фогт.

Подаци се уклапају у добро познат тренд. И прошле године је око 80 одсто жртава утапања било мушког пола.

То је светски феномен. Рецимо, Светска здравствена организација је у памфлету о утапањима у Србији за 2019. годину писала да у 75 одсто случајева страдају мушкарци.

„Прецењивање себе“

Највише људи се утапа у језерима и рекама, где вребају вирови и струје. Стручњаци наводе низ разлога, од наглог уласка у још релативно хладну воду, погибељних скокова, покушаја да се преплива вода, али и прекомерног конзумирања алкохола.

У свему томе предњаче мушкарци. „Прецењивање себе је логично објашњење“, каже Волфганг Гаjсмајер, професор социјалне психологије и истраживач одлука на универзитету у Констанцу.

То, каже он за СWР, одговара ономе што је познато из истраживања – мушкарци иначе више рескирају. Али опет, опрезно каже Гаjсмајер, у питању је колоплет разлога међу којима је и групна динамика – у групама је понашање екстремније и мање одговорно.

Чешће на дивљим купалиштима

И Феликс Ребичек, који истражује ризике при Универзитету здравствених наука у Бранденбургу, каже да мушкарци и жене у различитим ситуацијама размишљају мање или више.

„И да, мушкарци показују већу спремност на ризик у неким доменима, пре свега телесним“, рекао је он раније за јавни сервис WDR.

Додао је да нема података колико често мушкарци и жене иду на купање или како пливају, но једно се зна: „Мушкарце ћете чешће затећи на дивљим купалиштима него жене, на скрајнутим водама где нема надзора. Наравно да и то игра велику улогу јер се онда теже реагује у случају несреће.“

Насилне смрти

Мушкарци иначе и у Немачкој чешће страдају у свим облицима насилних смрти и несрећа, осим падом који углавном погађа старије људе.

Тако је, према статистици за 2024. годину, три пута више мушкараца страдало у саобраћају, скоро двоструко више у пожарима, око 25 одсто више били су жртве убиства, а чак два и по пута више мушкараца страдало је од последица суицида .

Захваљујући заједничкој иницијативи Туристичке организације Кикинде и Коњичког удружења „Банат“, сваке недеље у предвечерје, посетиоци имају прилику да осете дух прохујалих времена – и то потпуно бесплатно.

Већ у првим минутима видљиви су редови испред фијакера, где се стрпљиво чека на круг романтичне вожње кроз најлепше улице Кикинде.

„Дошао сам из Чикага и овога тамо нема, зато сам желео да видим како то изгледа”, каже Вујадин Балаћ.

„Обожавам коње, волим овај спорт, знам да јашем и да возим, ово је моја прва прилика да научим нешто о свом граду”, додаје Јована Радуловић из Кикинде.

„Довела сам децу први пут да се провозају на фијакеру, да боље виде свој град, а поготово да заволе животиње”, прича Ивана Гавранчић из Кикинде.

И заиста, кикиндски фијакери више нису тајна само за локално становништво.

Глас о овој летњој традицији брзо се проширио, па су недељне вечери постале незаобилазна станица за туристе из целе Европе – од Румуније и Мађарске, па све до гостију из западних земаља који са одушевљењем фотографишу сваки кутак војвођанске равнице.

„Осим Сомбора, не знам да ли ову понуду има још неки град у Србији. Прошле недеље су нас посетили људи из Норвешке и били су одушевљени и једва чекају да се врате како би се провозали на фијакеру”, изјавио је Илија Рађеновић, председник Кикиндског коњичког удружења „Банат’’.

Док сунце полако залази над Банатом, а мирис лета се шири градским тргом, фијакери настављају свој круг.

На посетиоцима из целе Европе је да се препусте ритму који лечи од ужурбаности модерне свакодневице и приуште себи једно лепо путовање кроз време.

„Готово милијарду људи добило је приступ безбедној пијаћој води, док је 1,2 милијарде људи први пут добило одговарајуће санитарне услове. Број ХИВ инфекција и смртност од те болести смањени су за 30 одсто. Свака десета особа живи у екстремном сиромаштву, више од две милијарде људи нема довољно хране, а више од 150 милиона деце заостаје у расту због неухрањености. Смртност мајки при порођају готово је три пута већа од циља предвиђеног Агендом 2030, док ниједан циљ у области родне равноправности тренутно није на путу да буде остварен”, упозорава Амина Џ. Мохамед заменик генералног секретара УН.

Број људи погођених климатским катастрофама двоструко је већи него 2015. године. Удвостручен је већи и број избеглица; 270 милиона деце нема могућност школовања. Напредак успоравају и ратови, раст јавног дуга и смањење развојне помоћи.

„Забрињавајуц́е је да 55 милиона људи живи без струје у подсахарској Африци. Спољни дуг земаља са ниским средњим приходима је сада на рекордних 8,9 билиона долара. Трећу годину заредом плаћају више за сервисирање дуга него што добијају за ново финансирање. Више од милијарду људи живи у неформалним насељима и сиротињским четвртима у градовима”, каже Шантану Мукерџи из Одељења за економска и социјална питања УН.

Очекује се да ће екстремно сиромаштво бити искорењено до 2030. године, са изузетком подсахарске Африке, Блиског истока и северне Африке и Океаније.

„Морамо да уведемо више нових технологија да бисмо успешније остварили циљеве одрживог развоја. Сада је време да оно што се показало успешним у претходној деценији применимо у много већем обиму, уз хитност улагања и међународну сарадњу неопходну за остварење обећања из Агенде 2030”, каже Ли Џунхуа, подсекретар УН за економска и социјална питања.

УН закључују да одлуке које државе буду доносиле у наредне четири године – о финансирању развоја, међународној сарадњи и заједничком одговору на глобалне кризе – одредиће квалитет живота генерација које долазе.

„Платила сам 850 евра за сезону и трошим новац у бару – на кафу, сладолед, граниту. Не могу да очекују да сваког дана трошим и до 50 евра на оброк у њиховом ресторану. То није обавеза. Они могу да раде шта желе у свом купалишту, али ја ћу испод свог сунцобрана радити оно што желим“, каже она.

Бордо није једина коју је разљутила прича о сендвичима која се прошлог викенда одиграла у граду Вијесте на полуострву Гаргано у Апулији и поново покренула расправу о приватним купалиштима која заузимају велики део италијанске обале. Жена у средишту спора, која је попут Бордо платила лежаљке и сунцобран, кришом је унела домаће сендвиче за себе и своје двоје деце.

Иако на националном нивоу не постоји правило које забрањује гостима приватних купалишта да уносе храну и пиће, власници концесија често уводе сопствена правила, као што је био случај у Вијестеу.

Лука Перниче, новинар листа Коријере дела Сера, који се тог дана затекао на истој плажи, испричао је да је жена, Росарија, сакрила сендвиче на дно своје торбе.

Када је дошло време за ручак, рекла је гладном сину да свој сендвич поједе ближе мору, далеко од погледа запослених на купалишту. Међутим, дечак је ухваћен, а Росарија је подсећена да су ручкови донети од куће забрањени.

„То је честа појава на овдашњим плажама. Људи не желе да буду приморани да сваког дана једу у ресторану јер то не могу да приуште, па смишљају начине како да заобиђу правила“, рекао је Перниче.

Његов текст о овом инциденту одмах је изазвао бурне реакције. Никола Рањо, председник локалног огранка удружења власника купалишта Асотуризмо, рекао је да ручкови донети од куће „нарушавају углед“ приватних купалишта, тврдећи да многи посетиоци не доносе само обичан сендвич.

„У већини случајева видимо праве оброке – тестенину, главна јела, воће, десерте, пића, разноврсну храну. То ствара проблеме са хигијеном, управљањем отпадом и одржавањем реда, а уједно отежава услуге које власници пружају захваљујући великим улагањима и ангажовању запослених“, рекао је Рањо за италијански лист.

У расправу се укључио и председник региона Апулија Антонио Декаро.

„Нико не може да вам забрани да на плажи једете храну коју сте донели од куће“, написао је у објави на Фејсбуку, подсећајући грађане на важећа правила. „Цена лежаљки и сунцобрана већ је превисока. Море је заједничко добро и не сме постати луксуз.“

Удео обале који заузимају приватна купалишта разликује се од региона до региона – од око 20 одсто на Сардинији до чак 70 одсто у Емилији-Ромањи и Лигурији, при чему већина њих нуди барове и ресторане. Ипак, последњих година све више Италијана одустаје од одласка на такве плаже због високих цена.

Према подацима удружења потрошача Алтроконсумо, просечна цена изнајмљивања две лежаљке и сунцобрана ове године виша је за шест одсто у односу на 2025, а на појединим местима поскупљење достиже чак 16 одсто. У Ил Тирену, где дневни најам кошта 20 евра, уз неколико евра више викендом, цене се сматрају релативно приступачним за регион Лацио.

Срећом, ако не желите да вам технологија наруши здравље, постоје мере које можете да предузмете.

Деформисана кичма

Ако ово читате на телефону, велика је вероватноћа да сте спустили главу и гледате надоле.

Такав положај, познат као „предњи положај главе“, може да створи оптерећење врата као да сте га оптеретили тежином и до 27 килограма.

Временом то може да оштети дискове кичме, доведе до пропадања зглобова и мишића, па чак и да смањи капацитет плућа. Ово стање има и неформалан назив – „технолошки врат“ („tech neck“).

Осим тога, може трајно да промени изглед тела.

Постоје посебне вежбе које, уз надзор лекара, могу да помогну у исправљању овог проблема.

Ипак, постоје и једноставније промене које можете да примените већ сада – подигните телефон. Екран поставите у висину очију и, ако је могуће, на удаљеност приближно једнаку дужини испружене руке.

Исти савет важи и за мониторе рачунара. Поједини стручњаци истичу да је корисно правити паузе током рада за екраном – покушајте да одморите двадесет минута након сваких пола сата коришћења.

Иритација коже и наборан врат

Последњих година појавила се нова бојазан – да ли такозвани „технолошки врат“ изазива боре у пределу врата?

„Теоријски, то има смисла“, напомиње др Џастин Хекстол, консултанткиња дерматолог и чланица Краљевског колеџа лекара Уједињеног Краљевства.

Понављано напрезање доводи до стварања бора, па би стално спуштање главе и савијање врата могло да представља проблем.

Ипак, Хекстолова истиче да не постоје чврсти научни докази који потврђују ту повезаност.

Саветује да не купујете специјалне препарате за кожу намењене лечењу „технолошког врата“, који су се недавно појавили на тржишту.

Постоје, међутим, други кожни проблеми на које треба обратити пажњу, посебно ако носите паметни сат који готово никада не скидате.

„Тамна и влажна средина, каква је испод сата, идеална је за размножавање гљивица, што може да доведе до иритације или чак екцема“, објашњава дерматолошкиња.

Пошто то може да оштети заштитну баријеру коже, Хекстолова упозорава да се може развити и осетљивост на поједине материјале од којих су уређаји направљени, попут никла, гуме, латекса и групе хемијских једињења познатих као акрилати.

Решење је једноставно – чешће скидајте паметни сат и перите кожу. Ако га носите током целог дана, препоручује се и наношење заштитне креме.

Слабљење вида

Стопа кратковидости расте већ деценијама. С обзиром на промене у начину живота, лако је окривити технологију.
То можда јесте тачно, али не на начин на који већина људи мисли, сматра Доналд Мати, професор оптометрије на Државном универзитету Охајо у Сједињеним Америчким Државама.

„Више од двадесет година пратили смо развој очију код деце и анализирали факторе ризика за настанак и напредовање кратковидости“, каже Мати.

Једно од кључних питања било је да ли постоји веза између кратковидости и рада на близину, односно активности које захтевају стално гледање у предмете близу лица, као што је телефон.

„Одговор је – не“, каже професор.

Међутим, истраживање је показало нешто друго – време проведено напољу има заштитно дејство.

„Претпоставка је да јака дневна светлост подстиче ослобађање допамина у мрежњачи, што, чини се, утиче на развој вида“, објашњава Мати.

Технологија је део шире промене начина живота која нас наводи да све више времена проводимо у затвореном простору.
Због тога проф. Мати сматра да дигитални уређаји могу посредно да имају негативан утицај на вид.

Решење је једноставно – проводите више времена напољу.

То неће користити само вашим очима, већ може и да побољша сан. При томе користите крему са заштитним фактором и сунчане наочаре како бисте се заштитили од штетног утицаја сунца.

Слабе шаке

Снага стиска шаке све више се препознаје као важан показатељ општег здравља. Једно истраживање показало је да боље предвиђа ризик од превремене смрти него крвни притисак. Истовремено, снага стиска опада у многим земљама, посебно код младих.

„Пад који се бележи код читавих генерација не значи само слабије шаке, већ може бити рани знак упозорења за будуће здравље млађих генерација“, напомиње Јоханес Белер, професор медицинске социологије на Медицинском универзитету Лужица у Немачкој.

„Постоје озбиљни разлози да се верује да прелазак на седелачки рад за рачунаром доприноси паду физичке спремности, а то се вероватно одражава и на снагу стиска.“

Требало би да можете што јаче да стиснете тениску лоптицу и тај стисак задржите између 15 и 30 секунди.

Али није реч само о јачању стиска, већ и о побољшању укупне физичке кондиције.

Координација ока и руке

Чини се да технологија утиче и на моторичке способности, односно на вештине које повезују мозак и тело како би се извели прецизни покрети.

Може да побољша спретност у радњама као што су кликтање мишем или превлачење прста по екрану, каже Себастијан Зугате, професор развојне психологије на Универзитету у Регензбургу.

„Међутим, ако посматрамо развој моторичких способности у ширем смислу, а нарочито фине моторике, докази указују на негативан утицај.“

О последицама код деце знамо много више него код одраслих. Истраживања која је спровео сам Зугате показују везу између дужег времена проведеног испред екрана и слабијег развоја моторичких способности.

То је посебно забрињавајуће јер постоји повезаност између моторичких способности и когнитивног, као и школског успеха деце и адолесцената.

Његов савет није да се шири паника нити да се екрани забране, већ да се свесно уведу практичне активности које захтевају фини рад руку у свакодневни живот.

Дуготрајне активности које укључују рад рукама, попут припреме хране или израде рукотворина, могу бити веома корисне. Зугате се бави столарством, али човек може да научи да свира музички инструмент или једноставно више пише руком.

„Није смак света, реч је о суптилним ефектима“, истиче проф. Зугате.

„Али, иако су на нивоу појединца ти ефекти благи до умерени, када их посматрамо у целини и кроз генерације, можемо говорити о могућем заглупљивању друштва и губитку способности да непосредно разумемо стварност, јер су руке једна од наших најважнијих веза са светом.“

Матера, град од камена, ових дана окупља модне креаторе и уметнике из Италије, Француске, Србије и других земаља. Манифестација Премио мода Матера већ петнаест година младим талентима пружа прилику да представе свој рад на међународној сцени, потврђујући свој статус једног од најзначајнијих културно-модних догађаја у региону.

„Премио мода је настао као конкурс намењен младим дизајнерима који тек улазе у свет моде. Данас, учесници долазе не само из Италије, већ и из Србије, Француске, Гвинеје и многих других земаља, што потврђује да је Премио мода постао истински међународна манифестација. Кроз овај догађај градимо мостове међу културама и подстичемо размену искустава. Посебно ми је драго што ове године угошћујемо велики број младих дизајнера из Србије и морам да захвалим мојој дугогодишњој сарадници, Стефанији Коралуко, која већ 15 година брине о режији и сценографији, као и свим људима и институцијама мог града и региона који подржавају овај пројекат“, наглашава уметнички директор манифестације, Енцо Ћентонце.

Овогодишње издање има посебан значај јер је Матера, некадашња Европска престоница културе, данас Медитеранска престоница дијалога за 2026. годину.

Међу учесницима је и девет младих дизајнера из Србије који су представили колекције инспирисане традиционалним занатима и ручним радом – од ручно тканих материјала до хекланих детаља – показујући богатство српске модне и културне баштине на међународној сцени.

„Прошле године сам била учесница овог такмичења. За њега сам сазнала преко интернета. Пријавила ме је моја менторка из Италије. Мени се то јако допало, пре свега због дестинације. Матера, заиста свака препорука. Као друго, видела сам да је то једна аутентична модна манифестација. Било је то такмичење прошлогодишње овде и морам да признам да нисам чак ни победила, али сам у том тренутку препознала огроман потенцијал. Ја сам ово видела, мени се ово свидело, ово мора да виде и остали дизајнери у Србији и да добију шансу да овде представе своје моделе, јер је ово савршено место, савршена витрина за тако нешто“, истиче дизајнерка бренда „Падури“, Милица Баиновић Јовић.

Милица је организовала онлајн конкурс на који се јавио огроман број младих дизајнера од којих није било лако изабрати оне који ће учествовати на овом престижном такмичењу.

„Онда је на мени било да одлучим и одаберем две победнице или победника наше Premio Moda Serbia Edition и то је било јако тешко. Ову иницијативу је препознао и Унеско и ту се дакле, тај мој мото негде остварио јер као сви знамо за Made in Italy, али је време да свет упозна Handmade in Serbia“, додаје Баиновић Јовић.

Победница вечери је девојка из Србије, Доротеа Шучић, студенткиња чије је оригиналне креације жири препознао управо зато што излазе из оквира класичне високе моде. Ако све буде ишло по плану, следеће године биће организовано друго издање у Србији, овог пута уживо, док Матера наставља да се потврђује као место сусрета моде, културе и креативности.

Неколико других особа такође је пријавило уједе змија. Становници су на друштвеним мрежама објавили ноћне снимке змија које пливају улицама поплављеног града, са главама изнад воде.

Локалне власти су након почетног умањивања ризика почеле да издају упозорења становницима, ангажују тимове за хватање змија, повећавају залихе противотрова и припремају болнице за могуће нове случајеве уједа.

Осим змија, поплаве су довеле и до бекства других животиња.

Бекство из зоо-врта

Из једног зоолошког врта у региону побегли су, између осталог, зебре, грбави во, минијатурни коњи, магарци, нојеви, емуи и ракуни.

Приватни зоолошки врт у Гуигангу упозорио је грађане да поједине одбегле животиње могу да буду агресивне када су уплашене. Власник врта Јин Фејфеј рекао је да је особље током поплава покушало да заштити кавезе предатора, али да су се три лава удавила.

Према локалним медијима, поплава је однела и више од 16.000 свиња, а спасилачке екипе користиле су тешку механизацију за њихово извлачење из воде. Хенгџоу, који се налази у региону Гуангси, познат је као кинеска „престоница јасмина", али је последњих деценија постао и једно од средишта узгоја змија.

У региону Гуангси забележено је више од 100 врста змија, а према ранијим подацима, до 2020. године тамо је било готово 20 милиона узгајаних змија на више од 14.000 фарми.

Данас се змије углавном узгајају за потребе фармацеутске и биомедицинске индустрије.

Тимови за хватање змија у Хенгџоуу навели су да су за два дана ухватили између 2.000 и 3.000 змија, углавном неотровних змија.

Власти упозоравају становнике да избегавају ноћне активности на отвореном, високу траву и подручја у близини воде, где се змије углавном скривају након поплава.

Гост Јутарњег програма, дијететичар Александар Ђорђевић напомиње да изнутрице о којима говори Холанд, јесу једна од нутритивно најбогатијих намирница. Али важно је како се оне припремају.

„Једина ствар која ту може да смета да се пречесто једу, због велике количине витамина А, који у том облику, за разлику од биљног пандана, бета-каротена, акумулира се у организму, и студијама је показано да може довести до хипервитаминозе, изазове проблеме, попут карцинома“, истиче Ђорђевић.

Дијететичар препоручује да се изнутрице на јеловнику нађу једном или два пута на двонедељном нивоу. У обзир долазе све врсте изнутрица, џигерица, срце, бубрези и јетра, динстани на луку или телећа џигерица на роштиљу, једном у две недеље је сасвим довољно.

Мада Холанд тврди да једе много и то шест пута дневно, Ђорђевић напомиње да је сигуран да његова исхрана није заснована само на месу и изнутрицама, јер то просто биолошки није изводљиво.

Када се говори о Новаку Ђоковићу, треба имати у виду да се његов начин живота и тренинга разликује од готово свих спортиста, рекреативаца и нас обичних људи.

„Тако да ми не би требало уопште да се поредимо са њим. Уз њега ради огроман тим стручњака, највећих стручњака света, који прате сваки параметар, који прате сваки део његовог дана, сваки део његовог тренинга, припреме за тренинг. Није исто када је време припреме, када је време пре самог турнира, време турнира, дан када је меч, дан када се опоравља. Све се то узима у обзир“, наглашава гост Јутарњег програма.

Исхрана спортисте, хидратација спортиста је наука сама за себе, и ми не бисмо смели уопште да се поистовећујемо са њима, додаје дијететичар.

„На том нивоу где се Новак налази, Холанд такође, Кристијано Роналдо, ту су и најмање ситнице битне, а ми то не можемо да схватимо и не можемо да разумемо колико је то за врхунске спортисте битно“, наглашава Ђорђевић.

Кристијано Роналдо је можда најбољи пример у погледу исхране јер он нема тајну формулу. Он једе како му је преписао његов тим и његова исхрана садржи скоро све намирнице правилно распоређене у више оброка на дневном и недељном нивоу.

Међутим, како наглашава гост Јутарњег програма, пошто нисмо ни Роналдо, ни Холанд, ни Ђоковић, ако водимо рачуна о исхрани, није страшно ако некада поједемо нешто што није препоручљиво, било пљескавицу или нешто слично од брзе хране, једном у месец-два.

„Битно је да наш стуб и база исхране буде правилна, и што смо здравији, можемо себи и чешће од, рецимо, једном недељно да направимо неки излет, у смислу сладоледа сада када је лето или неког пића увече“, додаје Ђорђевић.

Такође, истиче да генетика даје опсег могућности, али животни стил и исхрана одлучују где ће спортиста бити на том спектру.

Када је реч о рекреативцима, нутрициониста упозорава на опасности популарних дијета са друштвених мрежа, које нису прилагођене индивидуалним потребама и могу бити штетне. Саветује да се фокусира на хидратацију, редовне оброке и избегавање прерађене хране.

Закључак је да исхрана игра кључну улогу у спортским резултатима, али да је важно прилагодити је индивидуалним потребама и пратити научне препоруке, уз уважавање личног искуства и стручног надзора.